Бијамо сиум ко 1934 берш ки Тиминс, јекх рударско диз ко Онтарио (Канада). Ме родителија селинѓе пе адари тари Швајцарија. Околу 1939 берш, ми дај почминѓа те читинел о списание Стражарско кула хем те џал ко состанокија е Јеховаскере сведоконгере. Лаја џаја сине ме, ме пхраља хем ме пхења. Пало несаво време, ми дај ули е Јеховаскоро сведоко.

Ме дадеске адава на свиџинѓа пе, ама ми дај мангела сине о чачипе хем сине одлучно те ачховел верно е Јеховаске. Ој ачхили цврсто ко пло стави чак кеда ко почеток таро 1940-та берша о активностија е Сведоконгере ки Канада сине забраниме. Ој секогаш понашинела пе сине шукар ме дадеа хем сикавела леске сине поштовање, иако ов малтретиринела ла сине лафенцар. Лакоро шукар пример, поможинѓа манге хем ме шове пхраленге хем пхењенге те прифатина о чачипе. Сием сине бут радосна кеда мо дад хари по хари ковлило хем почминѓа те понашинел пе аменцар пошукар.

Нилаеске, ко 1950 берш, гељум ко конгрес Бајрола и теократија, кова со икерѓа пе ко Њујорк. Адава со запознајнѓум ман пхраленцар хем пхењенцар таро цело свето хем со шунѓум интересна искуствија таро адала со сине ки Школа Гилеад, поттикнинѓа ман те керав нешто повише ки служба башо Јехова. Сар никогаш англедер, сиум сине одлучно те почминав е полновремено службаја. Само со иранѓум ман кхере, денѓум молба башо општо пионери. И подружница тари Канада одговоринѓа манге аѓаар со вакерѓа прво те крстинав ман. Крстинѓум ман ко 1 октомври, 1950 берш. Јекх масек покасно, уљум општо пионери хем добинѓум мли прво задача ко Капускасинг. Адаја диз сине бут дур таро тхан коте со живинава сине.

 Ко пролет, 1951 берш, и подружница поттикнинѓа е Сведокон со керена сине лафи француски, те размислинен дали шај те селинен пе ки провинција Квебек коте со керела пе сине лафи француски. Адатхе сине бари потреба. Ме џанава сине хем француски хем англиски, хем адалеске одлучинѓум те селинав ман. Аѓаар, добинѓум задача те служинав ки Рајн. Никас на џанава сине адатхе. Сине ман само и адреса со спомнинѓум ла англедер. Ама, са иклило шукар. Ме хем о Марсели улем шукар амала. Уживинѓум ко адала штар берш ки служба ко Квебек, а ко крајо таро адала штар берш уљум специјално пионери.

Џикоте сиум сине ко Квебек, бут сиум сине радосно кеда добинѓум покана те овав ко 26-то класи тари Школа Гилеад ко Саут Ленсинг (Њујорк). Дипломиринѓум ко 12 февруари, 1956 берш. Добинѓум задача те служинав ко тхан кова сој авдиве пенџардо сар Гана, b ки западно Африка. Ама англедер те џав, ваљани сине те иранав ман ки Канада хем адатхе те ачховав „некобор курке“ џикоте мле документија те овен готова.

Ко крајо, аџикерѓум ефта масек башо документија ко Торонто. Бешава сине ки фамилија Крипс кола со сине бут гостопримлива. Хем адатхе запознајнѓум ленгере чхаја е Шила. Заљубинѓем амен јекх јекхесте. Кеда планиринѓум те родав ла ромњаке, ресља ми виза. Ме хем и Шила молинѓем амен башо акава хем сепак одлучинѓем те џав ки мли задача. Ама договоринѓем амен те пишина аменге писмија те шај те дикха дали хем кеда шај те женина амен. На сине локхо те анел пе асавки одлука, ама покасно халилем кај адаја сине исправно одлука.

Откеда јекх масек патујнѓум возеа, бродеа хем авионеа, ресљум ки Акра (Гана). Адатхе служинѓум сар областно надгледнико. Адава значинела сине кај ваљани сине те патујнав ки цело Гана, ама хем ко пхувја со сине паше узи лате, ко Брегот на Слоновата Коска хем ко Тоголенд (авдиве Того). Побаро дело патујнава сине коркори јекхе џипеа тари подружница. Уживинава сине ко секова моменти!

 Ко викендија сине ман задаче ко покраинска конгресија. Адалеске со на сине амен конгресна сале, о пхраља керена сине привремена кровија таро кашта таро бамбус кола со сине учхарде палмакере гранкенцар хем кола со заштитинена сине таро кхам. Адалеске со ко адала тхана на сине фрижидерија, о пхраља аракхена сине животне хем кеда ваљани сине те керел пе хајбаске адаленге со сине присутна ко конгрес, чхинена лен сине.

Ко акала конгресија случинѓе пе несаве смешна буќа. Јекх пути, џикоте јекх мисионери кова со викинела пе Херб Џенингс c икерела сине говор, нашља јекх гурумни колатар со ваљани сине те керел пе хајбаске. Прастала сине машкар и бина хем машкар о мануша. О Херб чхинавѓа е говореа, а и гурумни дикхјола сине бут буними. Среќаке, штар зорале пхраља успејнѓе те астарен е гурумња хем те икален ла аври.

А ко работна диве кеда на сине амен конгрес, ко гава со сине паше сикавава сине амаро филми Е Јеховаскири организација ки акција. О филми сикавава ле сине ко јекх парно платно кова со пхандава ле сине машкар дуј стубија или кашта. Е манушенге ко адава тхан бут свиџинела пе сине о филми. Буте џененге, адава сине о прво филми со некогаш дикхле ле. Ола силно кхувена сине пумаре васта кеда дикхена сине сцене коте со крстинена пе мануша. Акава филми поможинѓа околенге со дикхле ле, те хаљовен кај амен сием организација сој ко јекхипе ко цело свето.

Отприлика пало дуј берш ки Африка, сиум сине радосно со ко 1958 берш, шај сине те овав присутно ко Меѓународно конгрес ко Њујорк. Бут радујнѓум ман со шај сине те дикхав е Шила која со али таро Квебек, коте со служинела сине сар специјално пионери. Пишинаја амен сине преку писмија, ама акана шај сине те ова заедно. Пучљум ла дали мангела те женинел пе манцар хем прифатинѓа. Пишинѓум е пхралеске Нор d хем пучљум ле дали шај и Шила те џал ки Школа Гилеад хем пало адава те авел ки Африка коте со сиум сине ме. Ов согласинѓа пе. И Шила конечно ресља ки Гана. Венчинѓем амен ки Акра ко 3 октомври, 1959 берш. Дикхлем кај о Јехова чаче благословинѓа амен башо адава со о солдуј чхивѓем ле ко прво тхан ко амаро живото.

Ко 1961 берш, добинѓем задача те служина ко Камерун. О пхраља замолинѓе ман те поможинав  те керел пе јекх неви подружница хем адалеске сиум сине бут зафатимо. Сар нево слуга е подружницакоро ваљани сине бут те сикљовав. Пало адава, ко 1965 берш, дознајнѓем кај и Шила тани кхамни. Мора те признајнав кај ваљанѓа аменге време те навикнина амен ко адава кај ка ова родителија. Само со почминѓем те радујна амен баши акаја неви одговорност хем те планирина те ирана амен ки Канада, доживинѓем нешто бут страшно.

Е Шила сине ла спонтано абортус. О доктори вакерѓа аменге кај о бебе со ваљанѓа те бијанѓовел сине мурш. Акава случинѓа пе повише таро 50 берш англедер, ама амен никогаш на бистерѓем ле. Иако сием сине бут тажна башо адава со случинѓа пе, сепак ачхилем ки амари задача која со бут мангаја ла сине.

Ко Камерун, амаре пхраља хем пхења бут пути сине прогониме адалеске со сине политичко неутрална. И ситуација сине панда полошно кеда сине претседателска изборија. Ко 13 мај 1970 берш, случинѓа пе адава колестар со највише дараја сине — е Јеховаскере сведокија сине официјално забраниме. Амари шужи подружница, колате со селинѓем амен само англедер панџ масек, леле ла о властија. Башо само јекх курко са е мисионерен, машкар коленде сием сине ме хем и Шила, бркинѓе амен тари пхув. Сине аменге бут пхаро те мукха амаре пхрален хем пхењен, соске бут мангаја лен сине хем сием сине секириме со ка овел ленцар.

Пало адава, шов масек сием сине ки подружница ки Франција. Адатхе денѓум мандар са те шај те поможинав амаре пхраленге хем пхењенге ко Камерун. Ко исто берш декември, добинѓем задача те служина ки Нигерија која со почминѓа те грижинел пе башо активностија ко Камерун. О пхраља хем о пхења ки Нигерија бут шукар доџакерѓе амен хем радосно служинѓем адатхе некобор берша.

Ко 1973 берш, ваљанѓем те ана јекх бут пхари одлука. Е Шила сине ла некобор сериозна проблемија састипаја. Џикоте сием сине ко конгрес ко Њујорк, ој почминѓа те ровел хем вакерѓа манге: „Ме нашти више аѓаар! Нане ман више сила, само насваљовава хем бут сиум уморно“. Служинѓем заедно ки западно Африка повише таро 14 берш. Радујнава ман сине со шај сине те служинел ко асавко начин, ама ваљани сине те кера несаве промене. Џикоте керѓем лафи баши амари ситуација хем бут молинѓем амен башо адава, одлучинѓем кај ваљани те ирана амен ки Канада коте со ка шај сине пошукар те грижина амен башо лакоро састипе. Адава со мора сине те мукха и мисионерско задача хем и полновремено служба, сине о најпхаре одлуке со некогаш ваљанѓем те ана лен.

Откеда реслем ки Канада, почминѓум те керав бути ко јекх амал коле со џанава ле сине бершенцар, коле со сине дуќана башо врдија ки јекх диз северно таро Торонто. Астарѓем стани киријаја, лелем половно мебел хем шај сине те почмина нево живото бизо те кхува ко борчија. Манглем те живина едноставно живото хем надинаја амен сине кај јекх диве ка шај палем те почмина е полновремено службаја. Сием сине изненадиме  соске адава случинѓа пе бут посигате него со очекујнѓем.

Ко саботе почминѓум те поможинав ко тхан коте со градинела пе сине јекх неви конгресно сала, ко Норвал (Онтарио). Пало несаво време замолинѓе ман те служинав сар надгледнико ки конгресно сала. О састипе е Шилакоро овела сине пошукар хем адалеске мислинѓем кај шај те поддржинел ман ки акаја задача. Ко 1974 берш, селинѓем амен ко стани со сине ки конгресно сала. Сием сине бут радосна со палем почминѓем е полновремено службаја!

Срекаќе, е Шилакоро састипе понадари да овела сине пошукар. Дуј берш покасно шај сине те прифатина и задача те служина ки покраинско служба. И покраина сине ки Манитоба, канадско провинција пенџарди пало шудре евенда. Сепак, о баро мангипе со сикавена ле сине о пхраља хем о пхења, таќарела амен сине. Халилем кај нане најважно коте служинаја, него кај тано најважно понадари да те служина е Јеховаске кај хем те ова.

Откеда некобор берша сием сине ки покраинско служба, ко 1978 берш сием сине викиме те служина ко Бетел ки Канада. Кратко пало адава сиклиљум јекх пхари, ама бут важно лекција. Добинѓум задача те икерав говор таро јекх саати текваш ко француски ко јекх посебно состанок ко Монтреал. Ама жално тано со е публикаке мло говор на сине баш интересно хем јекх пхрал таро Одделение баши служба денѓа ман совет башо адава. Искрено, тегани ваљанѓум те хаљовав адава со акана хаљовава, кај на сиум баш шукар говорнико. На реагиринѓум шукар ко адава совет хем о разговор на завршинѓа баш шукар. Ме сиум сине нервозно хем мислинѓум кај бут критикујнела ман, а ни хари на пофалинѓа ман. Грешка сине со дозволинѓум о начин сар сине манге дендо о совет хем сар дикхава сине ко пхрал, те влијајнел упро адава те на прифатинав о совет.

Пало несаве диве, јекх пхрал таро Одбор е подружницакоро керѓа манцар лафи башо адава. Признајнѓум кај на реагиринѓум шукар ко совет со сине манге дендо хем вакерѓум кај манге жал башо адава. Пало адава керѓум лафи е пхралеа со денѓа ман о совет. Ов спремно прифатинѓа кеда извининѓум ман леске. Адаја сине лекција баши понизност која со никогаш нане те бистрав ла (Изр. 16:18). Бут пути молинава ман е Јеховаске башо акава хем одлучно сиум никогаш више те на реагиринав лошно кеда ка добинав совет.

Повише таро 40 берш сиум ко Бетел ки Канада, а таро 1985 берш служинава ко Одбор е подружницакоро. Ко февруари 2021 берш, ми мангли Шила мули. Освен сој манге пхаро бизи лате, иси ман хем проблемија састипаја. Ама добором сиум зафатимо хем среќно ки служба башо Јехова, со на размислинава добором бут башо „диве мле животоскере“ (Проп. 5:20). Иако ко живото сине ман бут предизвикија, сепак сине ман бут повише благословија. Адава со чхивѓум е Јехова ко прво тхан ко мло живото хем со сиум сине 70 берш ки полновремено служба, керѓа те овав задоволно ко живото. Молинава ман те шај о терне пхраља хем пхења понадари да те чхивен е Јехова ко прво тхан ко пумаро живото, соске сиум уверимо кај ола да ка овен среќна хем задоволна таро живото кова со шај те овел амен само адалеске со служинаја е Јеховаске.