1-2. Сар користинела аменге адава со иси амен способност те ова порадосна кеда даја него кеда лаја?

 КЕДА о Јехова створинѓа е манушен денѓа лен способност те осетинен побари радост кеда дена него кеда лена (Апо. 20:35). Дали акава значинела кај ни хари на сием радосна кеда добинаја нешто? На! Сарине амен џанаја кај осетинаја амен шукар кеда добинаја несаво поклон. Ама панда порадосна сием кеда амен поклонинаја некаске нешто. Бут користинела аменге адава со о Јехова створинѓа амен ко асавко начин. Соске?

² Адалеске со сием створиме ко асавко начин, о Јехова дозволинела аменге коркори те влијајна упро адава кобор ка ова среќна. Шај те ова панда порадосна аѓаар со ка рода прилике те да е јаверенге. Кобор тано шукар со сием створиме ко асавко начин (Пс. 139:14).

3. Соске башо Јехова вакерела пе кај тано „радосно Девел“?

³ И Библија уверинела амен кај о дејбе керела амен среќна хем адалеске на сием изненадиме со ки лате пишинела кај о Јехова тано „радосно Девел“ (1. Тим. 1:11). Ов тано о прво со денѓа хем кова со највише дела. Сар со вакерѓа о апостол Павле „преку лесте иси амен живото, движинаја амен хем постојнаја“ (Апо. 17:28). Чаче, „секова шукар хем совршено поклон“ авела таро Јехова (Јак. 1:17).

4. Сар шај те ова порадосна?

⁴ Веројатно секова јекх амендар мангела те осетинел панда побари радост која со авела таро дејбе. Шај те успејна ко адава ако џаја пало пример е Јеховаскоро кова сој дарежливо (Еф. 5:1). Освен со ка дикха е Јеховаскоро пример, ка дикха  хем со шај те кера ако мислинаја кај адава со даја на ценинела пе. Адава ка поможинел аменге те икера па чак хем те бајрара амари радост со осетинаја ла кеда даја.

ОВ ДАРЕЖЛИВО САР О ЈЕХОВА

5. Саве материјална буќа дела амен о Јехова?

⁵ Сар о Јехова сикавела кај тано дарежливо? Те дикха некобор примерија. О Јехова дела амен материјална буќа. Шај нане амен бут удобно живото, ама адалеске со о Јехова грижинела пе аменге, повише џенен амендар иси амен адава со ваљани аменге. На пример, ов грижинела пе те овел амен „хајбаске, урајбаске хем тхан живибаске“ (Пс. 4:8; Мат. 6:31-33; 1. Тим. 6:6-8). Дали о Јехова задоволинела амаре телесна потребе соске тано дужно? Ни најхари! Тегани, соске о Јехова керела адава?

6. Со сикљоваја таро Матеј 6:25, 26?

⁶ О Јехова грижинела пе башо амаре телесна потребе адалеске со мангела амен. Размислин башо лафија е Исусескере сој пишиме ко Матеј 6:25, 26. (Читин.) Ки адаја прилика, о Исус леља сар пример о створиме буќа. Кеда керѓа лафи башо чирикља, ов вакерѓа: „Ола ни сејнена, ни жнејнена, ни ко амбарија кхедена“. Ама, приметин со вакерѓа пало адава: „Тумаро Дад сој ко небо дела лен хајбаске“. А пало адава о Исус вакерѓа: „Зарем тумен на врединена повише лендар?“ Со шај те сикљова таро акава? О мануша со служинена е Јеховаске врединена бут повише таро животне. Ако о Јехова грижинела пе башо потребе е животненгере, шај те ова сигурна кај ка грижинел пе аменге да! Сар секова шукар родители, о Јехова грижинела пе пле фамилијаке таро мангипе (Пс. 145:16; Мат. 6:32).

7. Кова тано јекх начин те ова дарежлива сар о Јехова? (Дикх хем и слика.)

⁷ Исто сар о Јехова, амен да таро мангипе шај те да материјална буќа. На пример, дали пенџареа несаве пхрале или пхења коленге со ваљани хајбе или шеја? О Јехова шај те користинел тут те шај те дел лен адава со ваљани ленге. Е Јеховаскере слуге спремно поможинена е јаверенге, посебно кеда случинела пе несави катастрофа. На пример, џикоте сине и пандемија КОВИД-19, несаве пхраља хем пхења дена сине хајбе, шеја хем јавера буќа околенге со сине лен потреба таро адава. Освен адава, бут џене дена сине баре прилогија башо активностија со керена пе ко цело свето. Адалеске, шај сине те поможинел пе кеда иси катастрофе ко цело  свето. Адала дарежлива пхраља хем пхења применинѓе о лафија таро Евреија 13:16: „Ма бистрен те керен шукарипе хем делинен адава со иси тумен е јаверенцар, соске асавке жртве мангела о Девел“.

8. Ко саве начинија користинела аменге адава со дела амен о Јехова сила? (Исаија 40:29).

⁸ О Јехова дела сила. О Јехова радосно дела дело тари пли сила кола со нане ла границе пле верна слугенге. (Читин Исаија 40:29.) Дали некогаш молинѓан тут те добине сила те шај те на пере ко несаво искушение или те издржине несави пхари неволја? Или, едноставно шај молинѓан тут те овел тут доволно сила те шај те издржине панда јекх диве. Кеда дикхљан кај одговоринѓа пе ки тли молитва, шај осетинѓан тут сар о апостол Павле кова со пишинѓа: „Са шај те керав соске поможинела манге окова со дела ман сила“ (Фил. 4:13).

9. Сар шај дарежливо те користина амари сила исто сар о Јехова? (Дикх хем и слика.)

⁹ Иако сием несовршена, шај те џа пало пример е Јеховаскоро кова со дарежливо дела тари пли сила. Амен нашти дословно те да сила е јаверенге. Ама шај те користина амари сила те шај те поможина лен. На пример, несаве попхуре или насвале пхралеске или пхењаке шај те поможина ко кхерутне буќа или те пазарина ленге. Ако дозволинена аменге амаре околностија, шај те поможина ко чистибе хем одржибе и дворана. Адава со ка користина амари сила ко асавке начинија, бут ка користинел околенге со обожавинена е Јехова.

10. Сар шај те користина и моќ е лафенгири те шај те поможина е јаверенге?

¹⁰ Ма бистре кај хем е лафен иси лен моќ. Дали иси некој каске со ка значинел бут јекх искрено пофалба? Дали пенџареа некас каске со ваљани утеха? Ако оја, соске на кереа нешто те шај те сикаве адале манушеске кај грижинеа тут леске? Шај те џа ки лесте, те јавинен тут леске или те бичхале леске картичка или порака. Те шај те охрабрине некас на ваљани те џане те кере бут шукар лафи. Некобор едноставна лафија таро вило шај те овен баш адава со ваљани тле пхралеске или пхењаке те шај те ачхол верно панда јекх диве или хари те расположинел пе (Изр. 12:25; Еф. 4:29).

11. Сар о Јехова користинела пли мудрост?

¹¹ О Јехова дела мудрост. О ученико о Јаков пишинѓа: „Ако некаске тумендар фалинела мудрост, нека родел таро Девел хем ов ка дел ле. Соске ов дела дарежливо сариненге хем бизо те родел о грешке“ (Јак. 1:5). Акала лафија сикавена кај о Јехова на гаравела пли мудрост само песке. Ов ки бари  мера делинела ла е јаверенцар. Приметин кај кеда о Јехова дела мудрост, ов керела адава „бизо те родел о грешке“. Ов на мангела те осетина амен лошно башо адава со ваљани аменге лескоро водство. Уствари, ов поттикнинела амен те рода лестар водство (Изр. 2:1-6).

12. Саве прилике иси амен те делина амари мудрост е јаверенцар?

¹² А сар тано аменцар? Шај ли амен да те делина амари мудрост сар о Јехова? (Пс. 32:8). Е Јеховаскере слуген иси лен бут прилике те делинен е јаверенцар адава со сиклиле. На пример, бут пути обучинаја е невен ки служба. О старешине стрпливо поможинена е слуга-помошниконге хем е јавере крстиме пхраленге те сикљон сар те керен пумаре задаче ко собрание. А околен со иси лен искуство ки градба хем одржибе, поможинена те овен обучиме окола со нане лен бут искуство те шај те керен различна буќа сој поврзиме е теократска објектенцар.

13. Сар шај те обучина е јаверен исто сар о Јехова?

¹³ Трудин тут те џа пало пример е Јеховаскоро кеда обучинеа е јаверен. Ма бистре кај о Јехова ки бари мера дела мудрост. Слично, амен да ки бари мера делинаја амаро искуство хем адава со џанаја околенцар со обучинаја лен. Амен на гараваја ништо таро адава со џанаја околестар со обучинаја ле тари дар кај јекх диве ка лел амаро тхан. А ни палем на вакераја: „Ман кој сикавѓа ман? Нека сикљол коркори!“ Машкар е Девлескоро народо нане тхан башо асавко стави. Амен спремно даја са амендар те шај те делина адава со џанаја е јаверенцар (1. Сол. 2:8). Надинаја амен кај сар со накхела о време, ола да „ка овен способна те сикавен е јаверен“ (2. Тим. 2:1, 2). Аѓаар, шај ки бари мера те делина амари мудрост хем заедно ленцар те ова помудра хем посреќна.

АКО МИСЛИНАЈА КАЈ АМАРО ДЕЈБЕ НА ЦЕНИНЕЛА ПЕ

14. Сар реагиринена повише џене ки амари дарежливост?

¹⁴ Кеда сием дарежлива, посебно спрема амаре пхраља хем пхења, ола бут пути сикавена кај ценинена адава. Шај ка ден амен картичка или ка сикавен пумари благодарност ко јавер начин (Кол. 3:15). Кеда сикавена кај тане благодарна керена амен панда посреќна.

15. Со на ваљани те бистра кеда некој на сикавела ценење?

¹⁵ Ама реално тано кај некогаш о јавера нане те сикавен ценење. Шај денѓем некаске бут време, сила или нешто материјално, ама пало адава пучлем амен: „Дали воопшто ценинела адава со керѓум баши лесте?“ Ако случинела пе асавко нешто, со шај те поможинел амен те на нашава амари радост хем те на хољана? Ма бистре о главно стихо акале статијакоро, Апостолија 20:35. И радост со осетинаја таро дејбе на зависинела таро адава сар о јавера ка реагиринен. Шај свесно те бирина радосно те да чак ако мислинаја кај о јавера на ценинена адава. Со шај те поможинел амен? Те дикха некобор буќа.

16. Со на ваљани те бистра кеда даја?

¹⁶ Ма бистре кај џаја пало е Јеховаскоро пример. Ов дела шукар буќа е манушенге бизи разлика дали ценинена адава или на (Мат. 5:43-48). О Јехова ветинѓа аменге кај кеда амен да даја, бизо те надина амен кај ка иранел пе аменге нешто, амари „награда ка овел бари“ (Лука 6:35). Те на надина амен ко ништо шај хем те значинел те на очекујна те сикавел пе аменге благодарност. Те на бистра кај о Јехова секогаш ка наградинел амен башо адава со кераја те шај те поможина е јаверенге хем башо адава со даја радосно вилеа (Изр. 19:17; 2. Кор. 9:7).

17. Со јавер шај те поможинел амен те ова сар о Јехова кеда даја? (Лука 14:12-14).

 ¹⁷ Јавер нешто со шај те поможинел аменге те ова сар о Јехова кеда даја, тано о начело сој пишимо ко Лука 14:12-14. (Читин.) Нормално, нане погрешно те ова гостопримлива или дарежлива спрема окола со шај те иранен аменге ко слично начин. Ама со ако приметинаја кај бут пути даја нешто е јаверенге адалеске со надинаја амен кај ка иранен аменге башо адава? Тегани шај те пробина те применина адава со вакерѓа о Исус. Шај те сикава гостопримство спрема некасте со џанаја кај нашти те иранел аменге ко исто начин. Тегани ка ова среќна адалеске со џаја пало пример е Јеховаскоро. Исто аѓаар, адава ка поможинел амен те на нашава амари радост чак кеда о јавера на сикавена аменге благодарност.

18. Со на ваљани те кера, хем соске?

¹⁸ Ма мислин одма кај о јавера нане благодарна (1. Кор. 13:7). Ако некој на сикавела благодарност, шај те пуча амен: „Дали чаче на ценинела или само бистерѓа те сикавел благодарност?“ Шај иси јавера да причине соске некој на постапинѓа аѓаар сар со очекујнѓем. Несаве шај тане бут благодарна, ама пхаро ленге те сикавен адава. Шај лаџана со ваљанела ленге помош таро јавера, посебно ако англедер ола поможинена сине е јаверенге. Било сар, ако мангаја е пхрален хем е пхењен, нане те мислина лошно баши ленде хем понадари да радосно ка да (Еф. 4:2).

19-20. Соске тано важно те ова стрплива кеда даја е јаверенге? (Дикх хем и слика.)

¹⁹ Ов стрпливо. О мудро цари о Соломон пишинѓа: „Фрде тло маро ко пани хем пало бут диве палем ка аракхе ле“ (Проп. 11:1). Акала лафија сикавена кај несаве шај те сикавен благодарност „пало бут диве“, јавере лафенцар пало бут време откеда керѓем нешто баши ленде. Те дикха јекх искуство кова со истакнинела акава чачипе.

²⁰ Англедер бут берша, и ромни јекхе покраинско надгледникоскири, бичхалѓа  картичка јекхе пхењаке која со крстинѓа пе. Адале картичкаја мангља те поттикнинел ла те ачхол верно. Околу офто берш покасно, и пхен одговоринѓа лаке јекхе писмоја колесте со пишинѓа: „Мора те вакерав туке кобор ту поможинѓан ман са акала берша бизо те ове свесно башо адава. Тле лафија сине бут охрабрувачка, ама посебно погодинѓа ман ко вило о стихо со пишинѓан манге. Никогаш на бистерѓум ле“. a Откеда објаснинѓа лаке саве проблемија сине ла, и пхен пишинѓа акава да: „Сине моментија кеда мангљум те мукхав о чачипе, те нашав таро обврске хем таро са. Ама тегани сетинава ман сине ко стихо со пишинѓан манге хем адава дела ман сине сила те на откажинав ман“. Исто аѓаар, ој пишинѓа: „Ко акала офто берш ништо јавер на влијајнѓа добором бут упри манде“. Шај те замислина аменге кобор сине радосно и ромни е покраинско надгледникоскири кеда добинѓа адава писмо „пало бут диве“! Шај аменге да некој ка сикавел благодарност пало бут време откеда керѓем нешто шукар баши лесте.

21. Соске сиан одлучно понадари да те ове дарежливо сар о Јехова?

²¹ Сар со спомнинѓем ко почеток, кеда о Јехова створинѓа амен ов денѓа амен јекх посебно способност. Иако радујнаја амен кеда добинаја нешто, панда порадосна сием кеда амен даја. Осетинаја амен шукар кеда шај те поможина амаре пхраленге хем пхењенге. Хем радујнаја амен кеда ола сикавена аменге пумари благодарност. Сепак, бизи разлика дали некој ка сикавел аменге благодарност или на, шај те осетина амен задоволна соске џанаја кај керѓем адава сој исправно. Никогаш ма бистре кај со хем те де, „о Јехова шај те дел тут бут повише таро адава“ (2. Лет. 25:9). Амен никогаш нашти те да е јаверенге повише таро адава со о Јехова шај те дел аменге! Хем и најбари награда со шај те добина тани и награда таро Јехова. Адалеске, те ова одлучна понадари да те џа пало пример амаре дарежливо небесно Дадескоро.