Мо дад хем ми дај сине ревна католикија. Ама кеда тари Библија дознајнѓе кај е Девлескоро анав тано Јехова, ола уле ревна Јеховаскере сведокија. Мо дад чхинавѓа те керел резбиме слике коленде со сине о лико е Исусескоро. Ов користинѓа пле столарска вештине те шај те керел о подруми таро амаро кхер те овел и прво дворана башо состанокија ко Сан Хосе дел Монте, јекх тикно тхан ки Манила, и главно диз ко Филипини.

Бијамо сиум ко 1952 берш. Само со бијандиљум мле родителија почминѓе те сикавен ман башо Јехова исто сар со сикавена сине ме штаре побаре пхрален хем ме трине побаре пхењен. Сар со бајровава сине, мо дад поттикнинела ман сине те читинав по јекх поглавје тари Библија секова диве. А ов да проучинела сине манцар разна публикацие тари амари организација. Понекогаш, мле родителија канинена сине патувачка надгледникон хем претставникон тари подружница те совен аменде кхере. Сар фамилија осетинаја амен сине бут радосна хем сием сине охрабриме таро искуствија со вакерена аменге сине акала пхраља, а адава поттикнинѓа амен сарине те чхива и служба башо Јехова ко прво тхан ко амаро живото.

Мле родителија кола со верно служинена сине е Јеховаске, тане манге бут шукар пример. Откеда мли мангли дај мули таро јекх насвалипе, ме хем мо дад почминѓем те служина сар пионерија ко 1971 берш. Ама, ко 1973 берш, кеда сине ман 20 берш, муло мо дад да. Адава со нашавѓум мле солдује родителен, керѓа те осетинав ман андрал чучо хем коркори. Ама и надеж тари Библија сине манге „сигурно хем цврсто котва“ хем поможинѓа манге те ачховав емоционално хем духовно стабилно (Евр. 6:19). Кратко откеда муло мо дад, прифатинѓум те служинав сар специјално пионери ко Корон, јекх изолиримо остров ки област Палаван.

Сине ман 21 берш кеда ресљум ко Корон. Сар чхаво кова со барило ки диз, чудинѓум ман кеда дикхљум кај ко бут хари тхана ко остров иси струја, водовод хем кај иси бут хари врдија хем моторија.  Исто аѓаар, сине само некобор пхраља, на сине ман касаја те соработинав сар пионери хем понекогаш проповединава сине коркори. О прво масек, бут фалинена манге сине мли фамилија хем мле амала. Раќате ка дикхав сине ко ѕвезде ко небо хем ка почминен сине те тхавден мандар асва. Мангљум те чхинавав мле задачаја хем те иранав ман кхере.

Ко адала моментија, кеда осетинава ман сине коркори, пхравава сине мло вило е Јеховаске. Сетинава ман сине ко несаве охрабрувачка мисле кола со читинѓум лен ки Библија хем ко амаре публикацие. Бут пути, ки годи авела сине манге о стихо таро Псалм 19:14. Халиљум кај о Јехова ка овел „мли Карпа хем мло Откупители“ ако размислинава башо буќа кола со свиџинена пе леске, сар сој о буќа со керела лен хем лескере особине. Бут поможинѓа ман и статија тари Стражарско кула е насловеа „Никогаш на сиан коркори“. a Читинава ла сине цело време. Кеда сиум сине коркори, осетинава сине сар те пхене сиум е Јеховаја хем адала сине шукар прилике те молинав ман, те проучинав хем хор те размислинав.

Кратко откеда ресљум ко Корон, сиум сине именујмо те служинав сар старешина. Сар единствено старешина, почминѓум те водинав о собраниска состанокија секова курко, сар со сине и Теократско школа баши служба, Состанок баши амари служба, Собраниско проучибе о лил хем Проучибе и Стражарско кула. Исто аѓаар, секова курко икерава сине јавно говор. Јекх бути сине сигурно — повише на сине ман време те осетинав ман коркори.

И служба ко Корон напредујнела сине. Несаве таро адала коленцар со проучинѓум и Библија крстинѓе пе. Ама сине несаве предизвикија да. Понекогаш пхирава сине екваш диве џи ко подрачје бизо те џанав коте ка совав кеда ка ресав. Ко собраниско подрачје припадинена сине хем бут јавера потикне островија. Бут пути патујнава сине моторно чамцоја ко море кеда сине баре бранија иако на џанава сине те пливинав. На сине секогаш локхо, ама о Јехова заштитинела ман сине хем поддржинела ман сине. Покасно халиљум кај о Јехова спреминѓа ман баши неви задача која со анела сине панда побаре предизвикија.

Ко 1978 берш, добинѓум задача те служинав ки Папуа Нова Гвинеа, која со аракхљола северно тари Австралија. И Папуа Нова Гвинеа тани планинско пхув хем бари тани скоро кобор и Шпанија. Изненадинѓум ман кеда дознајнѓум кај адари о мануша кола сој тане околу трин милионија жителија, керена лафи ко 800 чхибја. Среќаке, повише мануша керена сине лафи меланезиски пиџин, чхиб која сој пенџарди хем сар ток писин.

Добинѓум задача привремено те служинав ко јекх собрание ки англиско чхиб ки главно диз, Порт Морзби. Пало адава гељум ко собрание ки чхиб ток писин хем почминѓум те лав часија те шај те сикљовав акаја чхиб. Адава со сикљовава сине ко часија користинава ле сине ки служба. Акава поможинѓа ман посигате те сикљовав и чхиб. Башо кратко време, шај сине те икерав јавно говор ки чхиб ток писин. Замислинен кобор сиум сине изненадимо кеда похари таро јекх берш откеда ресљум ки Папуа Нова Гвинеа, добинѓум задача те служинав сар покраинско надгледнико ко собранија со керена сине лафи ки акаја чхиб ко некобор бут баре областија.

Адалеске со о собранија сине дур јекх јекхестар, ваљани сине те организиринав повише покраинска  конгресија хем ваљани сине бут те патујнав. Ко почеток, осетинава ман сине скроз изолиримо ки јекх околина со на пенџарава ла — неви пхув, неви чхиб хем неве обичаија. Адалеске со и пхув сине планинско хем карпесто, те шај те патујнав таро јекх собрание ко јавер, мора сине те патујнав авионеа хем адава скоро секова курко. Понекогаш, ме сиум сине о единствено патнико ко јекх пурано авиони јекхе мотореа. Акала патувања керена сине те осетинав ман исто добором вознемиримо сар со осетинава ман сине кеда патујнава чамцоја.

Само некоборе џенен сине лен телефони, адалеске е собраниенцар комунициринава сине преку писмија. Бут пути, ресава сине англедер мле писмија хем ваљани сине те пучав е манушен со живинена адатхе коте тане о Сведокија. Ама, секова пути кеда ка аракхав сине е пхрален, ола сикавена сине манге благодарност хем ценење, адава сетинкерела ман сине соске керава са акала жртве. Осетинава сине е Јеховаскири поддршка ко бут начинија хем овава сине леа са попаше.

Ко мло прво состанок ко остров Бугенвил, јекх брачно пари асандор ало узи манде хем пучља ман: „Сетинеа тут ли ки аменде?“ Текнинѓа ман кај сведочинѓум акале брачно пареске кеда прво пути ресљум ко Порт Морзби. Почминѓум ленцар библиско курси, а пало адава замолинѓум јекхе пхрале адатхар те продолжинел те проучинел ленцар. Акана, о солдуј сине крстиме. Акава сине јекх таро благословија со добинѓум лен ко адала трин берш џикоте служинѓум ки Папуа Нова Гвинеја.

Англедер те џав таро Корон ко 1978 берш, запознајнѓум јекхе бут шукар хем самопожртвувано пхења со викинела пе Адел. Ој сине општо пионери џикоте бајрарела сине пле дује чхавен, о Семјуел хем и Ширли. А ко исто време грижинела пе сине пле попхуре дајаке. Ко мај 1981 берш, иранѓум ман ко Филипини те шај те венчинав ман е Аделаја. Откеда лелем амен, заедно служинѓем сар општа пионерија хем грижинѓем амен баши амари фамилија.

Иако сине ман фамилија, ко 1983 берш, палем сиум сине именујмо сар специјално пионери хем добинѓум задача те служинав ко остров Линапакан ки област Палаван. Сарине сар фамилија селинѓем амен ко акава изолиримо тхан коте со на сине Сведокија. Околу јекх берш пало адава, мули и дај е Аделакири. Сепак, ачхилем зафатиме ки служба, а адава поможинѓа амен полокхе те издржина и дукх. Ко Линапакан почминѓем бут библиска курсија манушенцар со мангена сине те авен ко состанокија хем башо кратко време ваљани сине аменге јекх тикни дворана состаноконге. Адалеске, коркори градинѓем јекх дворана. Пало трин берш откеда алем, сием сине радосна со ки Спомен-свеченост сине присутна 110 џене, а бут лендар напредујнѓе џи ко адава те крстинен пе откеда гелем аменге адатхар.

Ко 1986 берш, добинѓум задача те служинав ко остров Кулион коте со сине група таро мануша насвале тари лепра. Пало несаво време, и Адел да сине именујми сар специјално пионери. Ко почеток хари дараја сине те проповедина е манушенге со сине лен лепра. Ама о пхраља адатхар уверинѓе амен кај тикне тане о шансе те заразина амен адалеске со адала мануша добинѓе и терапија со ваљанела сине ленге. Несаве таро адала со сине насвале авена сине ко состанокија кола со икерена пе сине ко кхер јекхе пхењакоро. Башо кратко време, повише на дараја сине те проповедина акале  манушенге. Сине аменге бут шукар со шај сине те вакера баши амари надеж тари Библија е манушенге со осетинена пе сине отфрлиме хем таро Девел хем таро јавера. Сине бут шукар те дикхел пе сар о мануша кола со сине тажна адалеске со сине бут насвале, овена радосна кеда шунена кај јекх диве ка овел лен совршено састипе (Лука 5:12, 13).

Сар амаре чхаве прилагодинѓе пе те живинен ко Кулион? Е Аделаја канинѓем дује потерне пхењен таро Корон те авен ки аменде те шај амаре чхавен те овел лен шукар друштво. О Семјуел, и Ширли хем акала дуј пхења уживинена сине ки служба колате со сине бут шукар резултатија. Проучинена сине буте чхавенцар, а ме хем и Адел проучинаја сине ленгере родителенцар. Уствари, ко јекх периоди проучинаја сине 11 фамилиенцар. Пало несаво време, водинаја сине добором бут библиска курсија манушенцар кола со шукар напредујнена со шај сине те кера нево собрание.

Ко почеток, само ме сиум сине старешина ко адава тхан. Адалеске, и подружница замолинѓа ман те икерав о состанокија секова курко башо офто објавителија ко Кулион, а пало адава те керав о исто башо ења објавителија ко гав Мерили, колесте со ресела пе сине бродеа трине саатенге. Пало состанокија адари, сар фамилија пхираја сине пешки бут саатија таро планинска тхана те шај те водина библиска курсија ко гав Хелси.

Ко крајо, бут мануша прифатинѓе о чачипе ко Мерили хем ко Хелси хем адалеске градинѓем дворане ко солдуј тхана. Исто сар ко Линапакан, о пхраља хем о интересентија анѓе побаро дело таро материјали башо градибе хем завршинѓе побаро дело тари градежно бути. И дворана ко Мерили шај сине те кхедел 200 манушен хем локхесте шај сине те ширинел пе, адалеске ки лате шај сине те керен пе конгресија.

Ко 1993 берш, кеда о чхаве више бариле, е Аделаја почминѓем те служина ки покраинско служба ко Филипини. Покасно ко 2000 берш, гељум ки Школа башо организациско оспособување те шај те обучинен ман те овав инструктори баши адаја школа. На осетинава ман сине способно баши адаја задача, ама и Адел секогаш охрабринела ман сине. Ој сетинкерѓа ман кај о Јехова ка дел ман и сила со ваљани манге те шај те керав акаја неви задача (Фил. 4:13). И Адел керела сине лафи таро пло искуство соске ој керела сине пли задача џикоте боринела пе сине пле проблеменцар со сине ла састипаја.

 Ко 2006 берш, џикоте служинава сине сар инструктори, е Аделаке вакерѓе кај иси ла Паркинсоново насвалипе. Сием сине шокириме! Кеда вакерѓум лаке те чхинава амаре задачаја те шај те грижинав ман лаке, и Адел вакерѓа манге: „Молимте аракх манге доктори кова со ка поможинел ман башо мло насвалипе, а џанава кај о Јехова ка поможинел амен те продолжина амаре задачаја“. О следна шов берш, и Адел продолжинѓа пле службаја башо Јехова бизо те жалинел пе. Кеда повише нашти сине те пхирел, проповединела сине ки инвалидско количка. Кеда едвај керела сине лафи, коментиринела сине ко состанок само по јекхе или дује лафенцар. Са џикоте на мули ко 2013 берш, бут пхраља хем пхења пишинена сине пораке е Аделаке те шај те сикавен лаке кај тане благодарна хем кај ценинена ла адалеске со сине шукар пример баши истрајност. Накхавѓум повише таро 30 берш мле мангле хем верно ромњаја, ама кеда ој мули палем почминѓум те осетинав ман тажно хем осамено.

И Адел мангела сине те продолжинав мле задачаја. Баш адава керѓум. Трудинѓум ман те овав зафатимо, а адава поможинѓа ман те боринав ман е чувствоја кај сиум коркори. Таро 2014 џи ко 2017 берш, добинѓум задача те посетинав о собранија кола со керена лафи ки чхиб тагалог ко пхувја коте со амаро дело сине ограничимо. Пало адава, посетинѓум о собранија ки чхиб тагалог ко Тајван, Америка хем Канада. Ко 2019 берш, сиум сине инструктори ки Школа башо полновремена објавителија башо класија ки англиско чхиб ки Индија хем ко Тајланд. Са акала задаче керѓе ман бут радосно. Најсреќно сиум кеда сиум целосно зафатимо ки служба башо Јехова.

Ки секоја неви задача овава сине паше е пхраленцар хем е пхењенцар хем кеда ваљани сине те џав манге никогаш на сине манге локхо. Ко асавке ситуацие сиклиљум целосно те овел ман доверба ко Јехова. Цело време осетинѓум кај ов поддржинѓа ман хем акава поможинела ман цело вилеа те прифатинав о промене ко мло живото. Авдиве, служинава сар специјално пионери ко Филипини. О нево собрание уло манге сар кхер, а о пхраља хем о пхења сар фамилија хем ола сикавена манге мангипе хем поддржинена ман. Исто аѓаар, дичинава ман со о Семјуел хем и Ширли џана пало шукар пример пле верно дајакоро (3. Јов. 4).

Чаче, ко живото доживинѓум бут неволје, машкар коленде со сине хем адава те дикхав сар ми мангли ромни цидела муке хем мерела таро јекх бут пхаро насвалипе. Исто аѓаар, ваљани сине те прилагодинав ман ко бут неве околностија. Сепак, дикхљум кај о Јехова „нане дур никастар амендар“ (Апо. 17:27). Е Јеховаскоро вас нане кратко те шај те поддржинел хем те керел позорале пле слуген чак хем ко изолириме тхана (Иса. 59:1). О Јехова, мли Карпа, сине узи манде ко цело мло живото џи акана, хем бут сиум леске благодарно башо адава. Никогаш на сиум сине коркори.