1-2. а) Кеда посебно шај те овел аменге пхаро те простина некаске? б) Сар и Дениса сикавѓа кај простинела?

 ДАЛИ туке пхаро те простине е јаверенге? Бутенге амендар адава тано пхаро, посебно кеда некој ка вакерел или ка керел нешто колеа со бут ка дукхавел амен. Амен шај те борина амен против амаре чувствија, иако сием бут дукхавде. Адава сикавела о искуство е пхењакоро Дениса a‚ која со простинѓа нешто со на би простинела сине секој. Ко 2017 берш, и Дениса пле фамилијаја гели те посетинел о нево главно седиште е Јеховаскере сведоконгоро. Ко иранибе кхере, јекх јавер возачи нашавѓа контрола хем кхувѓа директно ки ленде. Ки адаја несреќа и Дениса пели ко несвест. Кеда освестинѓа пе, ој дознајнѓа кај лакере чхаве сине бут кхувде, а кај лакоро ром о Брајан, муло. Баши адаја ситуација и Дениса вакерела: „Дукхандили ман ми душа хем сиум сине бут буними“. Пало несаво време ој дознајнѓа кај о возачи со кхувѓа лен, на сине ни мато а ни дрогиримо, а ни палем јавер нешто леља лескоро внимание. Адалеске, ој молинѓа е Јехова те дел ла мир те шај те контролиринел пле чувствија.

² О возачи сине обвинимо кај ненамерно мударѓа некас. Ако о судо одлучинела сине кај тано криво, тегани ка ваљани сине те џал ко затвор. Ама јекх судско службенико вакерѓа е Денисаке кај и одлука бут ка зависинел тари лакири изјава. И Дениса вакерела: „Адалеске со мора сине те керав лафи башо најпхаре моментија таро мло живото, осетинѓум ман сар ка пхене некој пхравѓа мле ране хем чхорѓа упри ленде бут лон“. Пало само некобор курке, и Дениса сине ки судница хем ваљани сине те дел изјава англо мануш кова со анѓа бари дукх лаке хем лакере фамилијаке. Со вакерѓа и Дениса? Ој замолинѓа е судија  те сикавел милост адале манушеске. b Кеда завршинѓа пле изјаваја, о судија почминѓа те ровел хем вакерѓа: „Судија сиум 25 берш, ама никогаш на шунѓум асавко нешто ки мли судница. Никогаш на шунѓум и фамилија е жртвакири те молинел те сикавел пе милост околеске сој криво. Никогаш на дикхљум некој те сикавел добором баро мангипе хем добором те простинел“.

 3. Со поттикнинѓа е Дениса те простинел?

³ Со поможинѓа е Денисаке те простинел? Ој бут размислинела сине башо адава сар о Јехова простинела (Мих. 7:18). Ако сием бут благодарна со о Јехова простинела аменге, амен да ка манга те простина е јаверенге.

 4. Со мангела о Јехова те кера? (Ефешања 4:32).

⁴ О Јехова мангела спремно те простина е јаверенге, исто сар ов спремно со простинела аменге. (Читин Ефешања 4:32.) Ов очекујнела спремно те простина адаленге со дукхавена амен (Пс. 86:5; Лука 17:4). Ки акаја статија, ка дикха трин буќа кола со ка поможинен амен те простина ки панда побари мера.

МА ИГНОРИРИН ТЛЕ ЧУВСТВИЈА

 5. Спрема Изреки 12:18, сар шај те осетина амен кеда некој поврединела амен?

⁵ Шај бут те дукхавен амен некаскере лафија или постапке, посебно ако адава тано несаво паше амал или некој тари фамилија (Пс. 55:12-14). Понекогаш и емоционално дукх со осетинаја шај те овел бут бари, сар ка пхене некој посавѓа амен чхурикаја. (Читин Изреки 12:18.) Ки асавки ситуација шај ка пробина те игноририна амаре чувствија. Ама ако кераја адава, ка овел сар те пхене мукхаја и чхурик ки рана. Слично аѓаар, нашти те очекујна амари дукх те тикњол адалеа со ка игноририна амаре чувствија.

 6. Сар шај те реагирина кеда некој дукхавела амен?

⁶ Кеда некој ка дукхавел амен нештолеа, о прво со авела аменге те кера тано те хољана. И Библија јасно вакерела кај шај те авел џи ко адава те хољана. Сепак, ој предупрединела амен кај на ваљани те ачхова хољаме (Пс. 4:4; Еф. 4:26). Соске? Адалеске со амаре чувствија бут пути керена те постапина ко одредено начин. А и холи ретко анела џи ко шукар буќа (Јак. 1:20). Ма бистре, нашти секогаш те спречина те хољана, ама шај те одлучина те на ачхова хољаме.

 7. Саве јавера чувствија шај те овен амен кеда некој ка дукхавел амен?

⁷ Ако некој постапинела аменцар лошно, шај ка осетина јавера да негативна чувствија. На пример, јекх пхен со викинела пе Ана, вакерела: „Кеда сиум сине тикни, мо дад мукхља ме даја хем женинѓа пе ме дадилкаја. Осетинава ман сине сар ка пхене сиум сине мукхли коркори. Кеда бијандиле ленге чхаве, осетинѓум ман сар ка пхене некој леља мло тхан. Бариљум е мислаја кај на сиум мангли“. Јекх пхен со викинела пе Џорџина, објаснинела сар осетинѓа пе кеда лакоро ром изневеринѓа ла: „Сием сине амала панда таро тикнипе хем заедно служинѓем сар пионерија. Мло вило сине пхаго“. Пало несаво време ола развединѓе пе. А јекх пхен со викинела пе Наоми, вакерела: „Сиум сине сигурно кај мо ром никогаш нане те поврединел ман. Адалеске, кеда мо ром признајнѓа манге кај гаравиндор дикхела сине порнографија, адава бут разочаринѓа ман хем керѓа те осетинав ман изневерими“.

 8. а) Кола тане несаве причине соске ваљани те простина е јаверенге? б) Сави корист иси амен кеда простинаја? (Дикх и рамка „ Со ако доживинѓем траума адалеске со некој постапинѓа аменцар лошно?“.)

 ⁸ Нашти те контролирина со ка вакерен или со ка керен аменге о јавера, ама шај те контролирина о начин сар ка реагирина. Хем бут пути о најшукар начин сар те реагирина тано те простина. Соске? Адалеске со мангаја е Јехова хем ов очекујнела амендар те простина. Ако икераја холи хем на простинаја, баре тане о шансе те постапина глупаво, па чак шај те румина амаро састипе (Изр. 14:17, 29, 30). Размислин башо пример е пхењакоро Кристина. Ој вакерела: „Кеда хољанава, похари асава хем хава нездраво хајбе. На совава доволно хем пхаро манге те контролиринав мле емоцие. А адава, на влијајнела шукар упро мло брако хем упро мле односија е јаверенцар“.

 9. Соске ваљани те ослободина амен тари холи?

⁹ Чак ако адава со дукхавѓа амен никогаш на извининела пе аменге, шај те тикњара и штета која со керѓа аменге. Сар? И Џорџина, кола со спомнинѓем ла англедер, вакерела: „Ваљанѓа време, ама чхинавѓум те осетинав холи ме поранешно ромеске. Адалеске осетинѓум баро мир“. Кеда ослободинаја амен тари холи тегани на мукхаја асавке чувствија те влијајнен упро амаре односија е јаверенцар. Исто аѓаар адалеа кераја шукарипе аменге — чхинаваја те мислина ко проблеми хем палем уживинаја ко живото (Изр. 11:17). Ама, со ваљани те кере ако панда на сиан спремно те простине?

САР ШАЈ ТЕ ИКЉОВЕ КО КРАЈО ТЛЕ ЧУВСТВОНЦАР?

10. Соске ваљани те мукха аменге време те шај те сасљова ко емоционално поглед? (Дикх хем о слике.)

¹⁰ Сар шај те икљове ко крајо тле чувствонцар ако сиан повредимо? Јекх начин тано аѓаар со ка мукхе те накхел време. Откеда некој сине бут повредимо хем добинела медицинско помош, леске ка ваљани време те шај те сасљол. Ко слично начин, аменге да ка ваљани време те сасљова ко емоционално поглед англедер те ова спремна те простина некаске таро вило (Проп. 3:3; 1. Пет. 1:22).

11. Сар шај и молитва те поможинел тут те простине?

¹¹ Молин е Јехова те поможинел туке те  простине. c И Ана, кола со спомнинѓем ла англедер, објаснинела сар поможинѓа лаке и молитва. Ој вакерела: „Молинѓум е Јехова те простинел секоле јекхеске амендар тари фамилија башо адава со вакерѓа или керѓа, а на сине исправно. Пало адава, пишинѓум писмо ме дадеске хем лескере ромњаке те шај те вакерав кај простинава ленге“. И Ана признајнела кај адава на сине лаке локхо. Сепак, ој вакерела: „Надинава ман кај адава со трудинава ман те џав пало е Јеховаскоро пример хем те простинав, ка поттикнинел ме даде хем лескере ромња те дознајнен нешто повише башо Јехова“.

12. Соске ваљани те овел амен доверба ко Јехова наместо ко амаре чувствија? (Изреки 3:5, 6).

¹² Нека овел тут доверба ко Јехова, а на ко тле чувствија. (Читин Изреки 3:5, 6.) О Јехова секогаш џанела сој тано аменге најшукар (Иса. 55:8, 9). Ов никогаш нане те родел амендар те кера нешто со ка анел аменге штета. Адалеске, кеда поттикнинела амен те простина, шај те ова сигурна кај адава тано башо амаро шукарипе (Пс. 40:4; Иса. 48:17, 18). Тари јавер страна, ако иси амен доверба ко амаре чувствија, шај ка нашти никогаш те простина (Изр. 14:12; Ерем. 17:9). И Наоми, која со сине цитирими англедер, вакерела: „Ко почеток, мислинава сине кај на ваљани те простинав ме ромеске со дикхља порнографија. Дарава сине те на поврединел ман палем или те бистрел кобор бари дукх анѓа манге. Хем мислинава сине манге кај о Јехова хаљола сар осетинава ман. Ама, почминѓум те хаљовав кај иако о Јехова хаљола мле чувствија, адава на значинела кај ов сложинела пе ленцар. Ов џанела сар осетинава ман хем хаљола кај ваљани манге време, ама сепак мангела те простинав“. d

ТРУДИН ТУТ ТЕ ОВЕН ТУТ ПОЗИТИВНА ЧУВСТВИЈА

13. Спрема Римјања 12:18-21, со ваљани те кера?

¹³ Кеда простинаја некаске со бут дукхавѓа амен, мангаја те кера нешто повише него само те одлучина те на кера лафи башо  адава со случинѓа пе. Ако адава со дукхавѓа амен тано некој таро амаре пхраља или пхења, амен мангаја те смирина амен леа (Мат. 5:23, 24). Наместо те осетина холи, одлучинаја те сикава милост хем те простина. (Читин Римјања 12:18-21; 1. Пет. 3:9.) Со шај те поможинел аменге те кера адава?

14. Со ваљани те трудина амен те кера, хем соске?

¹⁴ Бут ка поможинел амен ако ки некасте со дукхавѓа амен, дикхаја сар со дикхела о Јехова. О Јехова биринела те дикхел о шукар ко мануша (2. Лет. 16:9; Пс. 130:3). Обично, ко мануша ка аракха адава со родаја, бизи разлика дали адава тано шукар или лошно. Ако родаја о шукар ко јавера, ка овел аменге полокхо те простина. На пример, јекх пхрал со викинела пе Џеред, вакерела: „Полокхо манге те простинав несаве пхралеске кеда размислинава башо бут шукар буќа кола со свиџинена пе манге ки лесте, него ко адава со поврединѓа ман“.

15. Соске тано шукар те вакере некаске кај простинѓан леске?

¹⁵ Јавер важно бути која со шај те кере  тани те вакере околеске со дукхавѓа тут кај простинеа леске. Соске? Приметин со вакерела и Наоми, со спомнинѓем ла англедер: „Мо ром пучља ман: ’Дали простинѓан манге?‘ Кеда пхравѓум мло муј те вакерав ’простинава туке‘, нашти сине те икљон мандар адала лафија. Халиљум кај ко мло вило на простинѓум леске чаче. Пало несаво време шај сине те вакерав акала дуј силна лафија ’простинава туке‘. Кеда простинѓум ме ромеске, пхердиле лескере јакхја. Сиум сине изненадими кобор локхило леске хем кобор баро мир осетинѓум ме. Пало несаво време палем почминѓум те овел ман доверба ки лесте хем палем улем најшукар амала“.

16. Со сиклиљан башо простибе?

¹⁶ О Јехова мангела те простина (Кол. 3:13). Сепак, шај те овел аменге пхаро те простина е јаверенге. Ама, шај те успејна ко адава ако на игнориринаја амаре чувствија хем ако трудинаја амен те икљова ко крајо ленцар. Пало адава, шај те трудина амен те овен амен неве позитивна чувствија. (Дикх и рамка „ Трин чекорија со ингарена џи ко простибе“.)

РАЗМИСЛИН САР КА КОРИСТИНЕЛ ТУКЕ АДАВА СО КА ПРОСТИНЕ

17. Сар користинела аменге адава со простинаја?

¹⁷ Иси амен бут причине те простина. Те дикха само некобор лендар. Прво, аѓаар џаја пало пример амаре милостиво Дадескоро, е Јеховаскоро, а адалеа радујнаја ле (Лука 6:36). Дујто, сикаваја благодарност башо адава со о Јехова мангипаја простинѓа аменге (Мат. 6:12). Хем трито, амаро састипе тано пошукар хем иси амен пошукар амалипа е јаверенцар.

18-19. Со шај те аџикера ако простинаја?

¹⁸ Кеда простинаја е јаверенге шај те овен амен благословија кола со на аџикерѓем. На пример, приметин со случинѓа пе е Денисаке, кола со спомнинѓем ла англедер. Иако тегани на џанља адава, о мануш со сине криво башо судар планиринѓа пало судибе те мударел пе. Ама, добором погодинѓа ле адава со и Дениса простинѓа леске со чак почминѓа те проучинел и Библија е Јеховаскере сведоконцар.

¹⁹ О простибе шај те дикхјол аменге сар најпхари бути со ваљани те кера ла. Ама, исто аѓаар, адаја шај те овел јекх таро најшукар буќа (Мат. 5:7). Адалеске, те да амендар са амен да те простина сар о Јехова.