1. Со ваљани те кера те шај те ова зрела христијања?

 ЧАЧЕ тано чудно кобор сигате бајровена о чхаве хем овена возрасна. Сар ка пхене о чхаве таро јекх пути бајровена. Ама, те шај некој те овел зрело христијани, мора те трудинел пе. Адава на овела таро јекх пути b (1. Кор. 13:11; Евр. 6:1). Те шај те исполнина адаја цел, ваљани те ова паше амала е Јеховаја. Исто аѓаар ваљани аменге е Девлескири сила те шај те развина особине кола со свиџинена пе леске, те овен амен корисна вештине хем те спремина амен башо одговорностија со шај ка овен амен ки иднина (Изр. 1:5).

2. Со сикљоваја тари 1. Мојсеева 1:27, хем башо со ка кера лафи ки акаја статија?

² Кеда о Јехова керѓа е манушен ки пхув, ов керѓа мурш хем џувли. (Читин 1. Мојсеева 1:27.) Јасно тано кај о мурша хем о џувља физички разликујнена пе, ама иси јавера да разлике машкар ленде. На пример, о Јехова денѓа е муршеске хем е џувљаке конкретна улоге хем адалеске ваљани ленге особине хем вештине кола со ка поможинен ленге те исполнинен адала улоге (1. Мој. 2:18). Ки акаја статија ка дикха со шај те керен о терне пхења те шај те овен зрела христијанке. А ки следно статија ка дикха со шај те керен о терне пхраља.

3-4. Коте шај о терне пхења те аракхен шукар примерија пало коленде со шај те џан? (Дикх хем и слика.)

³ Ки Библија тане спомниме бут џувља кола со мангле е Јехова  хем служинѓе леске. c Ола тане шукар пример сариненге аменге. Сар со вакерела о главно стихо ки акаја статија, ола сине „урамнотежена“ хем „верна ко са“. Освен адава, о пхења шај те аракхен зрела христијанке ко пумаро собрание коленгоро со пример врединела те слединен.

⁴ Терне пхењален, размислинен коле зрело пхењенгоро пример шај те слединен. Приметинен кола шуже особине иси лен. Пало адава размислинен сар шај тумен да те сикавен о иста особине. Ко следна пасусија ка дикха трин важна особине кола со ваљани те овел е зрела христијанкен.

5. Соске и понизност тани важно јекхе зрело христијанкаке?

⁵ И понизност тани важно особина со ваљани те овел е зрело христијанен. Ако јекх џувли тани понизно, ка овел ла шукар амалипе е Јеховаја хем е јаверенцар (Јак. 4:6). На пример, јекх ромни со мангела е Јехова понизно биринела те прифатинел о начело башо поглаварство кова со денѓа ле лакоро небесно Дад (1. Кор. 11:3). Акава начело шај ко различна начинија те применинел пе хем ко собрание хем ки фамилија. d

6. Со шај те сикљовен о терне пхења тари понизност е Ребекакири?

⁶ Те дикха е Ребекакоро пример. Ој сине мудро џувли која со цело пло живото анѓа храбра одлуке хем џанља кеда хем сар те реагиринел (1. Мој. 24:58; 27:5-17). Сепак, ој сикавѓа поштовање хем сине подложно (1. Мој. 24:17, 18, 65). Ако сиан понизно сар и Ребека хем ако поддржинеа околен каске со о Јехова денѓа одговорност те предводинен, тегани ка ове шукар пример тле фамилијаке хем ко собрание.

7. Сар шај о терне пхења те џан пало пример е Естиракоро хем те сикавен скромност?

⁷ И скромност тани панда јекх особина која со ваљани са е зрела христијаненге. И Библија вакерела „и мудрост тани околенде сој  скромна“ (Изр. 11:2). И Естира сине скромно хем верно служинѓа е Девлеске. Адалеске со сине скромно ој на ули гордо кеда ули царица. Ој шунѓа о совет пле попхуре братучетескоро, о Мардохеј (Ест. 2:10, 20, 22). Шај те сикаве скромност сар и Естира аѓаар со ка роде мудра советија хем ка применине лен (Тит 2:3-5).

8. Спрема 1. Тимотеј 2:9, 10, сар и скромност ка поможинел е пхењенге мудро те биринен со ка уравен хем сар ка дотеринен пе?

⁸ И Естира сикавѓа скромност ко јавер да начин. Иако сине бут шужи, сепак ој на мангела сине те истакнинел пе (Ест. 2:7, 15). Сар шај е христијанкен те овел лен корист таро е Естиракоро пример? Јекх начин тано истакнимо ко 1. Тимотеј 2:9, 10. (Читин.) О апостол Павле поттикнинѓа е христијанкен пе урајбаја те сикавен кај тане скромна хем разумна. О грчка лафија кола со о Павле користинела акате сикавена кај јекх христијанка ваљани секогаш те уравел пе пристојно хем те овел обѕирно спрема е јаверенгере чувствија хем мислење. Амен бут ценинаја амаре мангле пхењен кола со уравена пе скромно!

9. Со шај те сикљова таро пример е Авигеакоро?

⁹ И разборитост тани панда јекх особина кола со ваљани те сикавен са о зрела христијанке. Сој тани и разборитост? Ој тани способност шукар те проценине о буќа, те разликујне о исправно таро погрешно хем пало адава те ане мудро одлука. Размислин баши Авигеја. Лакоро ром анѓа погрешно одлука која со лошно ка влијајнел сине упро секова јекх таро лескоро кхер. И Авигеја одма керѓа нешто. Адалеске со сине разборито, ој спасинѓа животија (1. Сам. 25:14-23, 32-35). И разборитост исто аѓаар поможинела амен те џана кеда те кера лафи, а кеда те чутина. А поможинела амен те ова урамнотежена кеда сикаваја лично интерес е јаверенге те шај те на ана лен ки незгодно ситуација (1. Сол. 4:11).

10-11. Сави корист ка овел тут хем е јаверен ако џанеа шукар те читине хем те пишине? (Дикх хем и слика.)

¹⁰ Јекх христијанка ваљани те сикљовел корисна вештине. Ако јекх чхај сикљола несаве вештине таро тикнипе, адава ка користинел лаке ко цело лакоро живото. Те дикха несаве примерија.

¹¹ Сикљов шукар те читине хем те пишине. Ко несаве културе мислинела пе кај нане важно о џувља те џанен те пишинен хем те читинен. Ама адала вештине тане важна секоле христијанеске e (1. Тим. 4:13). Адалеске, ма дозволин нешто те чхинавел тут те сикљове шукар те читине хем те пишине. Сави корист ка овел тут таро адава? Асавке вештине ка поможинен туке те аракхе бути хем те ачхове  ки лате. Исто аѓаар ка овел туке полокхо те проучине и Библија хем те сикаве е јаверен баши лате. А сој најважно, џикоте читинеа е Девлескоро Лафи хем размислинеа баши лесте ка ове са попаше е Јеховаја (Ис. Нав. 1:8; 1. Тим. 4:15).

12. Сар о Изреки 31:26 ка поможинел туке те џане сар те кере лафи е јаверенцар?

¹² Сикљов сар те кере лафи е јаверенцар. Е христијаненге акава тано бут важно. О Јаков денѓа амен акава совет: „Секова мануш ваљани те овел спремно сигате те шунел, а похари те керел лафи“ (Јак. 1:19). Кеда шукар шунеа е јаверен џикоте керена лафи, тегани сикавеа сочувство спрема ленде (1. Пет. 3:8). Ако на сиан сигурно дали шукар халиљан адава со вакерѓа некој или сар осетинела пе, пуч соодветна пучиба. Пало адава размислин шукар англедер те вакере нешто (Изр. 15:28). Пуч тут: „Дали адава со ка вакерав тано чаче хем дали тано охрабрувачко? Дали адалеа сикавава поштовање хем љубезност?“ Сикљов таро зрела пхења кола со џанена сар те керен лафи е јаверенцар. (Читин Изреки 31:26.) Приметин ко саво начин керена лафи. Кобор пошукар сикавеа акала вештине, добором полокхе ка кере туке амала хем ка ове ко мир ленцар.

13. Сар шај те ове буќарни? (Дикх хем и слика.)

¹³ Сикљов те грижине тут тле кхереске. Ко бут тхана, побаро дело таро кхерутне буќа завршинена о џувља. Ти дај или несави јавер буќарни пхен шај те поможинел туке те сикљове вештине со ка ваљанен туке. Јекх пхен со викинела пе Синди вакерела: „Јекх таро највредна поклонија со денѓа ман ми дај сине адава со сикавѓа ман те аракхав радост хем задоволство ки бути. Адава со сиклиљум те керав хајбаске, те чистинав, те сивав хем те пазаринав поможинѓа манге те џанав сар те грижинав ман коркори манге хем повише те керав е Јеховаске ки служба. Исто аѓаар, ми дај сикавѓа ман те овав гостопримливо, а адава денѓа ман прилика те запознајнав бут шукар пхрален хем пхењен хем те џав пало ленгоро пример“ (Изр. 31:15, 21, 22). Јекх буќарни хем гостопримливо џувли тани баро благослов пле фамилијаке хем е собраниеске (Изр. 31:13, 17, 27; Апо. 16:15).

14. Со сикљовеа тари Кристел хем со на ваљани те бистре?

¹⁴ Сикљов те грижине тут коркори туке. Јекх важно цел башо са о зрела христијања тани те сикљовен те грижинен пе коркори песке хем те овен задоволна адалеа со иси лен (Фил. 4:11; 2. Сол. 3:7, 8). Јекх пхен која со викинела пе Кристел вакерела: „Џикоте џава сине ки средно школа, мле родителија поможинѓе манге те биринав предметија колендар со шај сине те сикљовав практична вештине. Мо дад поттикнинѓа ман те биринав сметководство, а адава бут користинѓа манге покасно ко живото“. Нане доволно само те сикљове вештине кола со ка поможинен туке те аракхе бути, него трудин тут исто аѓаар те  џане сар те користине о паре те шај те на трошине повише таро адава со иси тут (Изр. 31:16, 18). Ако сиан задоволно адалеа со иси тут хем ако на чхивеа тут непотребно ко борчија, тегани ка шај те ачхове концентририми ко тле духовна целија (1. Тим. 6:8).

15-16. Соске о пхења со нане жениме тане бут скапоцена? (Марко 10:29, 30).

¹⁵ Ако развинеа особине со свиџинена пе е Јеховаске хем сикљовеа корисна вештине, адава ка поможинел тут те ове поспремно баши иднина. Те дикха несаве примерија сар шај те кере адава.

¹⁶ Шај ка одлучине несаво време те на женине тут. Баш сар со вакерѓа о Исус, несаве биринена те на женинен пе иако ки ленгири култура адава нане вообичаено (Мат. 19:10-12). А јавера шај на женинена пе таро јавера причине. Ов сигурно кај о Јехова хем о Исус на мислинена кај окола со нане жениме похари врединена. Ко цело свето о пхења со нане ко брако влијајнена бут позитивно упро собрание. Адалеске со мангена е јаверен хем искрено грижинена пе ленге, ола овена духовна пхења хем даја е јаверенге. (Читин Марко 10:29, 30; 1. Тим. 5:2.)

17. Сар шај јекх терни пхен панда акана те спреминел пе баши полновремено служба?

¹⁷ Шај те почмине е полновремено службаја. О побаро дело таро проповедибе ко цело свето керена ле о христијанке (Пс. 68:11). Дали шај ту да панда акана те чхиве туке цел те почмине е полновремено службаја? Шај те служине сар пионери, доброволцо баши изградба или те служине ко Бетел. Молин тут баши тли цел. Кер лафи околенцар со више исполнинѓе несаве таро акала целија хем дознајн со ваљани те кере те шај те исполнине о условија баши адаја цел. Тегани, кер туке плани со ка овел реално ки тли ситуација. Адава со ка исполнине тли цел ка пхравел туке прилике ки служба башо Јехова.

18. Соске јекх пхен ваљани шукар те биринел касаја ка лел пе? (Дикх хем и слика.)

¹⁸ Шај ка одлучине те женине тут. О особине хем о вештине коленге со керѓем лафи шај те поможинен туке те ове шукар ромни. Џанѓола пе, ако мангеа те женине тут ваљани бут шукар те пазине касаја ка ле тут. Акаја тани јекх таро најважна одлуке со ка ане ла ко тло живото. Ма бистре кај ваљани те поштујне о поглаварство е ромескоро колеа со ка женине тут (Рим. 7:2; Еф. 5:23, 33). Адалеске пуч тут: „Дали тано зрело христијани?  Дали чхивела о духовна буќа ко прво тхан ко пло живото? Дали анела мудра одлуке? Дали тано спремно те признајнел пле грешке? Дали поштујнела е џувлен? Дали иси ле о потребна вештине те грижинел пе манге ко духовно, материјално хем емоционално поглед? Дали шукар керела пле одговорностија? На пример, саве задаче иси ле ко собрание хем сар керела лен?“ (Лука 16:10; 1. Тим. 5:8). Џанѓола пе, ако мангеа те аракхе шукар ром, тегани ваљани те спремине тут те ове шукар ромни.

19. Соске и улога сар помошничка тани бари чест?

¹⁹ И Библија вакерела кај и шукар ромни тани „помошничка“ пле ромеске хем „некој со одговоринела леске“ (1. Мој. 2:18). Дали акалеа перавела пе е ромња? На! Акале улогаја сикавела пе чест е ромњаке. Уствари, и Библија бут пути опишинела е Јехова сар „помошнико“ (Пс. 54:4; Евр. 13:6). И ромни шај чаче те овел шукар помошничка пле ромеске кеда поддржинела ле хем поможинела леске те исполнинел о одлуке кола со влијајнена упри цело фамилија. Адалеске со мангела е Јехова ој керела са со шај о јавера те дикхен шукар ко лакоро ром (Изр. 31:11, 12; 1. Тим. 3:11). Шај те спремине тут баши акаја улога со шај ка овел тут ки иднина аѓаар со ка бајраре тло мангипе спрема о Јехова хем ка поможине е јаверенге кхере хем ко собрание.

20. Саво влијание шај те овел е даја?

²⁰ Шај ка ове дај. Откеда ка женине тут, шај ка овел тут чхаве (Пс. 127:3). Адалеске шукар тано англедер те размислине сар шај те ове шукар дај. О особине хем о вештине со дикхлем ки акаја статија ка поможинен туке ако јекх диве овеа ромни хем дај. Тло мангипе, тли љубезност хем тли стрпливост ка поможинел ко тло кхер те овел шукар атмосфера, коте со о чхаве ка осетинен пе сигурна хем мангле (Изр. 24:3).

21. Сар дикхаја ко амаре пхења хем соске? (Дикх и слика тари насловно страна.)

²¹ Мангле пхењален, амен бут мангаја тумен башо са адава со керена е Јеховаске хем лескере народоске (Евр. 6:10). Тумен дена тумендар са те развинен шукар особине, те сикљовен вештине коленцар со ка керен тумаро живото хем е јаверенгоро пошужо хем шукар те спреминен тумен башо улоге со шај ка овен тумен ки иднина. Тумен сиен бут скапоцено ки е Јеховаскири организација!