И мана сине главно хајбе е Израелцонге џикоте 40 берш патујнена сине ки пустина (2. Мој. 16:35). Исто аѓаар, ко дуј прилике о Јехова денѓа лен јекх врста птице кола со викинена пе потполошке (2. Мој. 16:12, 13; 4. Мој. 11:31). Сепак, е Израелцон сине лен хари нешто јавер да хајбаске.

На пример, о Јехова понекогаш ингарела сине пле народо ко тхана коте со шај сине те одморинен хем коте со сине пани хем хајбе (4. Мој. 10:33). Јекх асавко тхан сине и оаза Елим, коте со сине „12 изворија таро пања хем 70 палме“ — коленде најверојатно бајрона сине урме (2. Мој. 15:27). Ко јекх лил пишинела кај ки пустина о палме коленде со бајрона урме највише користинена пе хајбаске. Ама, исто аѓаар милиоња мануша користинена лен те шај те овен тели сенка хем те керен масло (Plants of the Bible).

Исто аѓаар, о Израелција шај ачхиле ки најбари оаза која сој тани пенџарди сар Феиран, која тани дело таро Вади Феиран. a Спрема јекх лил, акаја речно долина „тани дугачко 130 километре хем ој тани јекх таро најдугачка, најшуже хем најпенџарде речна долине ко Синај“ (Discovering the World of the Bi­ble). Ко лил исто аѓаар пишинела: „Отприлика 45 километре таро тхан коте со акаја речно долина икљола ко море, аракхљовела и бут шужи оаза Феиран, која сој дугачко 4,8 километре, која сој пхерди палменцар хем аракхела пе ко 610 метре надморско висина. Акаја оаза тани еденско градина ко Синај. Повише милја берша англедер, бут џене џана сине те посетинен акава тхан адалеске со иси бут палме урменцар“.

Кеда иклиле таро Египет, о Израелција леле пеа хумер, чаре коте со ка ушнен о маро хем веројатно гив хем масло. Џанѓола пе, акала буќа нане сине те трајнен бут. Исто аѓаар, о мануша леле пеа „бут ситно хем крупно стока“ (2. Мој. 12:34-39). Ама, адалеске со сине пхаре условија ки пустина, бут таро животне веројатно муле. Несаве лендар шај сине те користинен пе сар хајбаске. А јавера шај денѓе лен сар жртва, чак шај е ховавне девленге b (Апо. 7:39-43).  Сепак, о Израелција аракхена сине животне. Адава шај те дикха ле таро адава со вакерѓа ленге о Јехова кеда сине непослушна: „Тумаре чхаве ка овен овчарија ки пустина 40 берш“ (4. Мој. 14:33). Спрема адава, шај таро животне со аракхена лен сине добинена сине тхуд, понекогаш хем мас. Џанѓола пе, адава на сине доволно те шај те овел хајбаске отприлика трин милиоња манушенге ко периоди таро 40 берш. c

Коте шај сине е животненге те аракхен хајбаске хем пани? d Ко адава време, шај дела песке сине повише бршим хем сине повише вегетација. Ко лил Увид ко Света лила том 1, пишинела кај англедер 3500 берша „Ки Арабија сине повише пани него ко амаро време. Адава со акана иси добором бут хор хем шуке речна долине, котар со англедер накхена сине о реке, тане доказ кај англедер сине доволно бршим те шај те овен реке“. Сепак, ки пустина на бајрола сине ништо хем сине страшно тхан живибаске (5. Мој. 8:14-16). Те на дел сине о Јехова чудоја пани, о Израелција хем о животне сигурно ка мерен сине (2. Мој. 15:22-25; 17:1-6; 4. Мој. 20:2, 11).

О Мојсеј вакерѓа е Израелцонге кај о Јехова парварѓа лен манаја „те шај те сикавел [ленге] кај о мануш на живинела само таро маро, него хем таро секова лафи со икљола таро е Јеховаскоро муј“ (5. Мој. 8:3).