Адава берш, и организација керѓа несаве промене те поможинел е Истражуваченге те овен ко јекхипе. Ки Стражарско кула почминѓе те икљон коментарија кола со објаснинена сине о стихо баши колесте со ка керен лафи адава курко ко состанок. Адава состанок викинела пе сине Состанок баши молитва хем фалба е Јеховаске кова со икерела пе сине секова курко. Исто аѓаар, о Истражувачија е Библијакере печатинена сине календарија коте со сине пишимо о библиско стихо колеске со ка керел пе лафи секова курко ко состанок. А башо адава диве сине пишимо која гили шај те гиљавел пе ки лично студија или ко фамилијарно проучибе.

Ко адала состанокија, о Истражувачија е Библијакере вакерена сине „сведоштво“ коте со шај сине те вакерен искуствија тари служба, те вакерен соске тане благодарна е Јеховаске, те гиљавен гиља или чак те молинен пе. И Ива Борни, јекх пхен која со крстинѓа пе ко 1923 берш ко 15 берш вакерела: „Ако мангеа сине те де сведоштво, ваљани сине те уште хем ко почеток те вакере нешто сар ’мангава те благодаринав е Господареске башо са о шукарипе со керѓа манге‘“. Несаве пхраља бут мангена сине те вакерен асавке сведоштвија. И пхен и Борни понадари вакерела: „Јекх попхуро пхрал со викинела пе Годвин сине ле бут буќа башо со мангела сине те благодаринел е Господареске. Ама кеда лескири ромни ка приметинел кај о пхрал со водинела о состанок почминела те нервиринел пе, ка цидел сине хари пе роме таро сако хем ов ка чхинавел сине те керел лафи хем ка бешел“.

Јекх пути ко масек, секова собрание сине ле посебно состанок баши молитва хем баши фалба е Јеховаске. Ки Стражарско кула таро 1 април 1923 берш, башо акава состанок пишинела сине: „Екваш таро состанок ваљани те коментиринел пе, те вакерел пе искуство тари служба хем те охрабринел пе е објавителен... Увериме сием кај акала охрабрувачка состанокија ка керен о пхраља хем о пхења те овен попаше“.

О Чарлс Мартин, јекх објавители таро Ванкувер (Канада), коле со сине ле 19 берш сине ле бари корист таро состанокија. Ов пало бут берша вакерѓа: „Ко акала состанокија сиклиљум со те вакерав кеда ка овав англо несаво удар. Бут пути несаве објавителија ка вакерен сине пумаре искуствија тари служба џикоте џана сине таро кхер ко кхер. Адава бут поможинѓа манге те џанав  со те вакерав хем сар те одговоринав ко различна приговорија“.

Адава со сине организириме „диве службаке“ исто аѓаар поможинѓа е пхраленге те овен ко јекхипе. Ки Стражарско кула таро 1 април 1923 пишинела: „Те шај те учествујна заедно ки служба... вторник 1 мај 1923 тано организиримо диве службаке. Исто аѓаар секова прво вторник таро масек ка овел диве службаке. Секова објавители таро собрание ваљани кобор со шај те учествујнел ки служба“.

Чак о терне Истражувачија е Библијакере џана сине ки служба. И Хејзел Барфорд кола со тегани сине ла 16 берш, вакерела: „Ко Билтени сине презентацие (слично сар предлогија башо разговор) кола со ваљани сине те памтина лен. a Заедно ме папоја бут учествујнаја сине ки служба“. Ама е пхења Барфорд сине ла противибе некастар со на очекујнѓа. Ој објаснинѓа: „Јекх пхуро пхрал упорно вакерѓа манге кај на ваљани те керав лафи е манушенцар. Ко адава време несаве панда на хаљовена сине кај са о Истражувачија е Библијакере, коте сој вклучиме хем о терне мурша хем џувља, ваљани те фалинен амаре небесно Створителе“ (Пс. 148:12, 13). Ама и пхен Барфорд на откажинѓа пе, понадари да проповединела сине. Ој сине ко дујто класи тари школа Гилеад хем служинела сине сар Мисионери ки Панама. Пало несаво време о пхраља променинѓе пумаро стави башо терне со учествујнена ки служба.

О конгресија исто аѓаар поможинѓе е пхраленге те овен ко јекхипе. Ко бут таро акала конгресија сине организириме диве службаке. Јекх таро асавке диве сине организиримо ко Винипег (Канада). На пример ко 31 март, ко конгрес ко Винипег (Канада), сарине со сине присутна сине каниме те џан ки служба ки диз. Ко асавке диве службаке панда буте манушенцар керѓа пе лафи хем сине бут шукар резултатија. Ко 5 август, ко јекх јавер конгрес со икерѓа пе ко Винипег мислинела пе кај отприлика панда 7.000 сине присутна. Ко адава време прво пути сине добором присутна ко јекх конгрес ки Канада.

 О најважно конгрес со икерѓа ле е Јеховаскоро народо сине ко 18-26 август 1923 берш ко Лос Анџелес (Калифорнија). О курке англедер о конгрес сине рекламе ко новине башо настан хем о Истражувачија е Библијакере делинѓе повише таро 500.000 покане. Исто аѓаар сине лен плакате ко јавно превоз хем ко пумаре врдија те шај те рекламиринен о конгрес.

Сабота, 25 август, о пхрал о Ратерфорд икерѓа о говор е темаја „Бакхре хем бузња“ коте со јасно вакерѓа кај о „бакхре“ тане о праведна мануша кола со ка живинен ко рај ки пхув. Ов исто аѓаар икерѓа говор коте со читинѓа јекх резолуција, која со викинела пе „Предупредување“. Ки адаја резолуција сине осудиме о цркве таро христијанско свето а са о искрена мануша сине охрабриме те икљовен таро „Баро Вавилон“ (Отк. 18:2, 4). Покасно о ревна Истражувачија е Библијакере делинѓе милиоња примерокија тари акаја резолуција.

Ко последно диве таро акава конгрес, повише таро 30.000 џене шунѓе о јавно говор таро о пхрал Ратерфорд е темаја „Са о народија џана ко Армагедон, ама милиоња со живинена акана никогаш нане те мерен“. Адалеске со очекујнѓе те авен бут мануша, о Истражувачија е Библијакере леле ки кирија о нево стадиони ко Лос Анџелес. Те шај те шунен шукар, о пхраља користинѓе о озвучување е стадионескоро, а адаја сине и најневи технологија ко адава време. Исто аѓаар бут џене шунѓе и програма преку радио.

Ко 1923 почминѓа бут те проповединел пе ки Африка, Европа, Индија хем ки јужно Америка. О Џозеф тари Индија, иако грижинела пе сине пле ромњаке хем пле шове чхавенге, ов поможинѓа те овен публикацие ко чхибја хинди, тамил, телугу хем урду.

О Истражувачија е Библијакере о Алфред Џосеф хем о Ленард Блекмен тари Сиера Леоне, пишинѓе ко главно седиште ко Бруклин (Њујорк), те роден помош. Ко 14 април 1923 берш сине одговоримо ки ленгири молба. О Алфред вакерела: „Јекх сабота касно раќате изненадено ѕвонинѓа о телефони“. Адава сине о пхрал Вилиам Браун кова со гласно пучља ле: „Ту ли сиан адава со пишинѓа ко главно седиште хем родинѓа помош службаке?“ О Алфред одговоринѓа: „Оја“. Тегани о Вилијам вакерѓа леске: „Епа ола ман бичхалѓе“. Ов адава диве ресља таро Кариби пле ромњаја е Антонијаја, хем пле дује чхаенцар е Луисаја хем е Лусијаја. О пхраља одма пало адава запознајнѓе пе е фамилијаја Браун.

 О Алфред понадари вакерела: „Џикоте ме хем о Ленард проучинаја сине и Библија сар со кераја секова курко, ко удар ало јекх учо мануш. Адава сине о Вилиам Браун. Ов сине добором ревно со мангља одма о јавер диве те икерел јекх јавно говор“. Похари таро јекх масек о пхрал Браун денѓа са о публикацие со леља лен пеа. Пало адава ресле леске панда 5.000 лила, ама на гело бут време денѓа адала да лила. Сепак, о пхрал Браун на сине пенџардо сар некој со бикинела лила. Ов бут берша ревносно служинѓа е Јеховаске хем ко цело адава периоди ко пле говорија секогаш цитиринела сине стихија хем адалеске о мануша почминѓе те викинен ле Браун и Библија.

Ки Германија, о пхраља одлучинѓе те селинен пе таро Бетел со сине ко Бармен соске сине бут тикно. Исто аѓаар, шунѓе кај и војска тари Франција спреминела пе сине те нападинел и диз. О Истражувачија е Библијакере аракхле повише зграде ко Магдебург кола со сине бут шукар тхан печатибаске литература. Ко 19 јуни, о пхраља завршинѓе пакујбаја и опрема башо печатибе хем јавера буќа хем селинѓе пе ко нево Бетел ко Магдебург. Јекх диве откеда о главно седиште сине известимо кај завршинѓе е селибаја, ко новине сине објавимо кај и Франција кхувѓа ки диз Бармен. О пхраља ки акаја селидба дикхле сар доказ башо е Јеховаскоро благослов хем заштита.

Ко Бразил, о Џорџ Јанг, кова со бут патујнела сине те шај те проповединел о шукар хабери, керѓа подружница хем почминѓа те печатинел и Стражарско кула ки португалско чхиб. Некоборе масеконге денѓа повише таро 7.000 публикацие. И Сара Фергусон бут радујнѓа пе со ов ало ко Бразил. Ој читинела сине и Стражарско кула панда таро 1899 берш, ама никогаш на сине ла прилика те крстинел пе хем аѓаар те сикавел кај денѓа лафи е Јеховаске кај ка служинел леске. Некобор масекија покасно, и пхен Фергусон хем лакере штар чхаве конечно шај сине те керен акаја важно бути.

Ко крајо таро берш, ки Стражарско кула таро 15 декември 1923 берш, сине пишимо сар о промене поврзиме е состаноконцар, е службаја хем е конгресенцар влијајнѓе упро Истражувачија е Библијакере. Адатхе пишинела сине: „Шај сине одма те дикхел пе кај о собранија... шукар духовно напредујнена... Те спремина амен башо панда повише буќа хем понадари да ревно хем радосно те служина е Девлеске ко јавер да берш“.

О 1924 берш, сине исто аѓаар бут охрабрувачко е Истражуваченге. Масеконцар о пхраља таро Бетел више керена сине бути ко јекх тхан ко Стејтен Ајленд, кова со сине бут паше џи ко главно седиште ко Бруклин. Адала неве објектија сине завршиме ко почеток таро 1924 берш хем ола керѓе те овен ко јекхипе о пхраља хем о пхења хем те ширинел пе о шукар хабери ко начин ко кова со на сине англедер возможно.