Бијамо сиум ко 22 декември 1929 берш, ко Ноувил, јекх тикно гав коте со сине ења фарме паше ко Бастоњ, ко белгиска Ардене. Сар чхаво, сиум сине среќно ки фарма мле родителенцар. Заедно ме потикне пхралеа о Рејмонд, секова диве рачно музинаја сине е гурумњен хем поможинаја сине ки нива. Ко амаро тикно гав, сарине кераја сине бути заедно хем поможинаја амен сине јекх јекхеа.

Ме родителија о Емил хем и Алис, сине искрена католикија. Секоја недела ола џана сине ки миса. Ама, околу 1939 берш, несаве пионерија тари Англија але ко амаро гав хем пучле ме даде дали мангела редовно те добинел преку пошта о списание Утеха (акана Џангавѓовен!). Мо дад одма халило кај адава со пишинела ко списание тано о чачипе хем почминѓа те читинел и Библија. Кеда чхинавѓа те џал ки миса, амаре комшие кола со англедер сине шукар аменцар, почминѓе те противинен пе леске. Ола керена леске сине притисок те ачхол католико хем адалеске бут пути распрајнена пе сине леа.

Бут дукхала ман сине адава кеда дикхава сине кобор баро притисок керена сине о комшие ме дадеске. Адава поттикнинѓа ман таро вило те молинав е Девле те поможинел леске, сар со спомнинѓум ко почеток тари акаја статија. Сиум сине бут среќно кеда о комшие чхинавѓе те противинен пе ме дадеске. Акава уверинѓа ман кај о Јехова тано „адава со шунела о молитве“.

Ко 10 мај 1940 берш, и нацистичко Германија нападинѓа е Белгија хем адалеске бут мануша мора сине те нашен адатхар. Ми фамилија нашља ки јужно Франција. Џикоте патујнаја сине, понекогаш накхаја сине таро бут опасна тхана, коте со и германско хем и француско војска боринена пе сине машкар песте.

 Покасно кеда иранѓем амен ки амари фарма, дикхлем кај повише таро буќа со сине амен, чорѓе лен. Само амаро џукел о Боби ачхило атхе. Асавке искуствија теринѓе ман те пучав ман: „Соске иси војне хем муке?“

Отприлика адава време, бут охрабринѓа ман и посета е пхралескири Емил Шранц, јекх верно старешина кова со служинела сине сар пионери. Ов е Библијаја ко јекх бут јасно начин објаснинѓа соске постојнена муке хем одговоринѓа ко бут јавера пучиба со сине ман башо живото. Адава поможинѓа манге те овав панда попаше е Јеховаја хем те уверинав ман кај ов тано о Девел е мангипаскоро.

Панда англедер те завршинел и војна, ми фамилија шај сине редовно те овел ко контакт е пхраленцар хем е пхењенцар. Ко август 1943 берш, о пхрал Жозе-Никола Мине, ало ки амари фарма те шај те икерел јекх говор. Ов пучља: „Кој мангела те крстинел пе?“ Ме хем мо дад ваздинѓем амаре васта. Аѓаар крстинѓем амен ки јекх тикни река узи амари фарма.

Ко декември 1944 берш, и германско војска почминѓа пло последно баро напад ки дујто Светско војна ки западно Европа — пенџарди сар и борба ко Булџ. Амен живинаја сине паше узо тхан коте со сине адаја борба хем адалеске околу јекх масек мора сине те гарава амен ко подруми таро амаро кхер. Јекх диве, кеда иклиљум те дав хајбаске е животненге, јекх бомба пели ки амари фарма хем уништинѓа о крови е шталакоро. Јекх американско војнико кова со сине ки штала, почминѓа те викинел: „Тељов!“ Ме прастандиљум хем пашлиљум узи лесте, а ов ко шеро чхивѓа манге пло шлеми те шај те заштитинел ман.

Пали војна, успејнѓем редовно те ова ко контакт е пхраленцар хем е пхењенцар таро собрание ко Лиеж, кова со сине околу 90 километре северно амендар. Пало несаво време, успејнѓем те кера јекх тикни група проучибаске ко Бастоњ. Почминѓум те керав бути ки администрација башо данокија хем сине ман прилика те студиринав башо право. Покасно, керава сине бути ки јекх нотарско канцеларија. Ко 1951 берш, организиринѓем јекх тикно покраинско конгрес ко Бастоњ. Сине присутна околу 100 мануша, машкар коленде со сине хем јекх ревно пионерка, и Ели Ројтер. Ој патујнѓа 50 километре точакоја те шај те авел ко конгрес. Башо кратко време заљубинѓем амен хем веринѓем амен. А и Ели добинѓа покана те џал ки школа  Гилеад, ко САД. Ој пишинѓа писмо џи ко главно седиште те објаснинел соске мислинела кај ваљани те одбинел и покана. О пхрал о Нор, кова со ко адава време предводинела сине машкар е Јеховаскоро народо, љубезно одговоринѓа лаке кај јекх диве шај ка џал ки школа Гилеад заедно пле ромеа. Лелем амен ко февруари 1953 берш.

О исто берш, ме хем и Ели сием сине ко конгрес е темаја: „О општество е неве светоскоро“, кова со икерѓа пе ко стадиони Јенки, Њујорк. Џикоте сиум сине адари, запознајнѓум јекхе пхрале кова со нудинѓа манге шукар бути хем викинѓа амен те живина ко САД. Откеда молинѓем амен е Јеховаске башо адава, и Ели хем ме одлучинѓем те одбина адаја понуда хем те ирана амен ки Белгија, те шај те поддржина и тикни група ко Бастоњ, коте со сине околу деш мануша. О следно берш, бијандило аменге амаро чхаво о Серж хем сием сине бут среќна башо адава. Ама пало ефта масек, о Серж насвалило хем муло. Ки молитва вакераја сине е Јеховаске кобор бари дукх осетинаја сине, хем и надеж башо воскресение бут утешинела амен сине.

Ко октомври 1961 берш, успејнѓум те аракхав бути похари саатенцар те шај те овав пионери. Ама, о исто диве јавинѓа пе манге о слуга е подружницакоро тари Белгија. Ов пучља ман дали ка шај те почминав те служинав сар покраинско слуга (акана покраинско надгледнико). Ме пучљум ле: „Шај ли прво те служина сар пионерија англедер те прифатина акаја задача?“ О пхраља вакерѓе аменге кај шај. Откеда офто масек служинѓем сар пионерија, ко септември 1962 берш, почминѓем е покраинско службаја.

Пало дуј берш ки покраинско служба, сием сине викиме те служина ко Бетел ко Брисел. Е бетелско службаја почминѓем ко октомври 1964 берш. Акаја неви задача анѓа аменге бут благословија. Кратко откеда о пхрал о Нор посетинѓа амаро Бетел ко 1965 берш, сиум сине бут изненадимо кеда именујнѓе ман те служинав сар слуга е подружницакоро. Покасно и Ели хем ме сием сине викиме те џа ко 41-то класи тари школа Гилеад. О лафија кола со о пхрал Нор вакерѓа лен англедер 13 берш, уле чаче. Пало дипломирибе, иранѓем амен ко Бетел ки Белгија.

Са акала берша сине манге бари чест те користинав адава со џанава о закони те шај те бранинав о право е Јеховаскере народоскоро те обожавинел слободно е Девле ки Европа хем ко јавера тхана (Фил. 1:7). Адава денѓа ман прилика те авав ко контакт службениконцар таро владе ко повише таро 55 пхувја коте со амаре активностија сине ограничиме или забраниме. Наместо те истакнинав ман сар мануш кова со шукар џанела о закони, секогаш претставинава ман сине сар мануш со служинела е Девлеске. Секогаш родава сине водство таро Јехова ки молитва, соске џанава сине кај „о вило е царескоро [или е судијаскоро] тано сар пани со тхавдела ко е Јеховаскоро вас. Ов водинела ле адари коте со мангела“ (Изр. 21:1).

Јекх искуство колесте со панда сетинава ман, тано о разговор со сине ман јекхеа таро Европско  парламенти. Некобор пути родинѓум те керав леа лафи хем ов ко крајо сложинѓа пе те дикхел пе манцар. Ов вакерѓа манге: „Ка дав тут панџ минутија, ни минута повише таро адава“. Тељарѓум мо шеро хем почминѓум те молинав ман. Ов нервозно пучља ман со керава. Ваздинѓум мо шеро хем вакерѓум леске: „Заблагодаринѓум ман е Девлеске соске ту сиан јекх таро лескере слуге“. Ов пучља ман: „Со мангеа те вакере?“ Сикавѓум леске о стихо таро Римјања 13:4. Ов сине протестанти хем адалеске о библиско стихо леља лескоро внимание. Со случинѓа пе пало адава? Керѓем лафи екваш саати хем сине амен бут успешно состанок. Ов чак вакерѓа кај поштујнела адава со керена е Јеховаскере сведокија.

Бут берша, е Јеховаскоро народо водинѓа бут правна борбе ки Европа баши христијанско неутралност, старателство упро чхаве, данокија хем јавера буќа. Сине ман чест те учествујнав ко бут таро адала случаија хем лично те дикхав сар о Јехова денѓа амен успех хем победа. Е Јеховаскере сведокија побединѓе ко повише таро 140 случаија ко Европско судо башо манушикане правија!

Покасно, соработинѓум е пхралеа Филип Брамли, таро главно седиште хем е пхралеа Валтер Фарнети тари Италија, те шај те поможина е пхраленге хем е пхењенге ки Куба те служинен е Јеховаске ки слобода соске адари амаре активностија сине ограничиме. Пишинѓум писмо џи ки амбасада тари Куба ки Белгија хем пало адава дикхљум ман јекхе службеникоја кова со ваљани сине те разглединел амаро случај. Ко прва состанокија со сине амен адале службеникоја, на успејнѓем те решина о несогласувања кола со анѓе џи ко адава и влада тари Куба те ограничинел амаре активностија.

Откеда ки молитва родинѓем о Јехова те водинел амен, родинѓем дозвола тари влада те бичхала 5.000 Библие ки Куба хем ола дозволинѓе аменге. О Библие ресле џи ко пхраља хем пхења. Акава уверинѓа амен кај о Јехова благословинела амаро трудо. Пало адава родинѓем дозвола те бичхала панда 27.500 Библие хем и влада адава да дозволинѓа аменге. Адава со шај сине те поможинав е пхраленге хем е пхењенге ки Куба те овел лен лично примерок тари Библија, керѓа ман бут радосно.

Повише пути гељум ки Куба те шај те поможинав о властија те мукхен амен те проповедина ки побари слобода. Ко са адава време успејнѓум те овав ко шукар односија буте службениконцар тари влада.

Ко 1994 берш, ки Руанда сине страшно време адалеске со сине баро етничко насилство против о племе Тутси, коте со  насилно сине мударде повише таро 1.000.000 мануша. Жално тано адава со несаве таро амаре да пхраља хем пхења сине мударде. Кратко пало адава, јекх група пхраља сине замолиме те организиринен хуманитарно помош башо пхраља тари адаја пхув.

Кеда реслем ки главно диз Кигали, дикхлем кај и преведувачко канцеларија хем о тхан коте со аракхела пе сине и литература, сине са ко дупке таро куршумија. Шунѓем жална искуствија башо адава сар бут пхраља хем пхења сине мударде мачетенцар. Ама исто аѓаар, шунѓем башо бут искуствија таро пхраља хем пхења кола со пле постапкенцар сикавѓе христијанско мангипе. На пример, дикхлем амен јекхе пхралеа таро племе Тутси коле со јекх фамилија Сведокија таро племе Хуту, гаравѓа ле 28 диве ки јекх дупка ки пхув. Ко јекх состанок ко Кигали, охрабринѓем хем утешинѓем повише таро 900 пхрален хем пхењен.

Пало адава, накхлем и граница ко Заир (акана викинела пе Демократско Република Конго) те шај те рода повише пхрален хем пхењен тари Руанда кола со нашле ко избегличка кампија паше узи диз Гома. Адалеске со нашти сине те аракха лен, молинѓем амен е Јеховаске те ингарел амен џи ленде. Пало адава, приметинѓем сар јекх мануш авела паше узи аменде хем пучлем ле дали џанела некас таро е Јеховаскере сведокон. Ов одговоринѓа аменге: „Оја, ме сиум Сведоко. Ка овел манге мило те ингарав тумен џи ко Одбор баши помош“. Откеда сине амен јекх охрабрувачко состанок е Одбореа баши помош, дикхлем амен околу 1.600 пхраленцар хем пхењенцар со сине избеглице, те шај духовно те утешина лен хем те охрабрина лен. Исто аѓаар, читинѓем ленге јекх писмо таро Водечко тело. О пхраља хем о пхења сине бут радосна кеда шунѓе акала лафија: „Цело време молинаја амен туменге хем џанаја кај о Јехова нане те мукхел тумен“. Акала лафија таро Водечко тело сине чаче. Авдиве ки Руанда, повише таро 30.000 Сведокија радосно служинена е Јеховаске!

Пало 58 берш брако, ко 2011 берш, ми мангли ромни и Ели мули. Ки молитва вакерава сине е Јеховаске кобор бари дукх сине ман ко вило хем ов утешинела ман сине. Исто аѓаар, утешинѓа ман адава со вакерава сине е јаверенге о шукар хабери башо Царство.

Иако иси ман повише таро 90 берш, панда проповединава секова курко. Исто аѓаар, радосно сиум со шај те поможинав ко Правно одделение ко Бетел ки Белгија, те користинав мло искуство те поможинав е јаверенге хем те охрабринав е тернен ки бетелско фамилија.

Околу 84 берш англедер, прво пути молинѓум ман е Јеховаске. Адава сине почеток башо јекх бут шужо живото коте со уљум са попаше е Јеховаја. Бут сиум благодарно со цело живото о Јехова шунела сине мле молитве (Пс. 66:19). a