1, 2. а) Со вакерѓе о Елифаз хем о Вилдад башо адава сар дикхела о Девел ки амари служба? б) Сар дикхела о Јехова ко адава со кераја баши лесте?

АНГЛЕДЕР бут берша, трин мануша геле ко Јов. Јекх лендар, о Елифаз таро Теман, пучља ле несаве интересна пучиба: „Иси ли е Девле несави корист таро мануш? Иси ли ле несави корист таро мудро мануш? Радујнела пе ли о Семоќно адалеске со сиан праведно хем добинела ли нешто таро адава со живинеа верно?“ (Јов 22:1-3). О Елифаз мислинела сине кај о одговор ко акала пучиба тано на. Јавер лендар, о Вилдад таро Суј, вакерѓа кај о мануш нашти те овел праведно англо Девел. (Читин Јов 25:4.)

² О Елифаз хем о Вилдад мангле о Јов те мислинел кај тано џабе адава со служинела е Јеховаске хем кај амен на врединаја повише таро јекх кирмо англо Јехова (Јов 4:19; 25:6). Дали ола вакерѓе акава адалеске со сине понизна? (Јов 22:29). Чаче тано адава кај о Јехова тано најбаро хем кај амен сием бут тикне. На пример,  ако дикхаја теле тари несави учи планина или таро авиони, тегани хаљоваја кобор сием тикне. Ама, сар дикхела о Јехова ки аменде хем ко са со кераја баши лесте хем башо Царство? О Јехова вакерѓа е Елифазеске, е Вилдадеске хем е Софареске кај ленгере лафија тане ховавне. Пало адава, о Девел вакерѓа кај тано задоволно таро Јов, хем башо Јов вакерѓа кај тано лескоро слуга (Јов 42:7, 8). Адава сикавела аменге кај о несовршена мануша шај те керен нешто башо Девел.

3. Со вакерѓа о Елиу башо адава со трудинаја амен те служина е Јеховаске хем со мислинѓа адалеа?

³ Јекх терно мануш, о Елиу шунела сине со керена лафи о Јов хем акала трин мануша. Кеда завршинѓе, о Елиу пучља е Јове башо Јехова: „Ако сиан праведно, со деа ле адалеа хем со приминела ов тутар?“ (Јов 35:7). Дали о Елиу мангља те вакерел кај џабе тано адава со трудинаја амен те служина е Девлеске? На. О Јехова на испрајнѓа е Елиу, сар со керѓа околе трине манушенцар. О Елиу мангља те вакерел нешто јавер. Ов мангља те вакерел кај е Девлеске на ваљани ништо хем адалеске ов на зависинела таро адава дали амен ка служина леске. Амен нашти те кера ле побарвало или позорало. Секоја шукар особина или способност со иси амен авела таро Девел хем ов дикхела сар користинаја ла.

4. Сар дикхела о Јехова ко адава кеда кераја шукарипе е јаверенге?

⁴ Кеда кераја шукарипе адаленге со служинена е Јеховаске, о Јехова дикхела ко адава сар те пхене керѓем нешто леске. Ко Изреки 19:17 читинаја: „Кој сикавела шукарипе е чоролеске, дела заем е Јеховаске хем башо адава со керела ов ка платинел леске“. О Јехова дикхела секова пути кеда кераја шукарипе е јаверенге. Иако ов тано о Створители таро цело универзум, о Јехова дикхела ко асавке постапке сар заем сој дендо леске хем ка иранел аменге адалеа со ка наградинел амен. Акава исто аѓаар вакерѓа ле о Исус, е Девлескоро чхаво. (Читин Лука 14:13, 14.)

5. Башо кола пучиба ка кера лафи?

⁵ Ко пурано време, о Јехова канинѓа е пророко, о Исаија, те служинел леске ко јекх посебно начин (Иса. 6:8-10). О Исаија спремно прифатинѓа и покана хем вакерѓа: „Аке сиум ме! Бичхал ман!“ Авдиве да о Јехова дела прилика е верна манушенге те служинен леске. Бут слуге е Јеховаскере иси лен исто стави сар о Исаија. Ола спремно прифатинена задаче хем служинена ко различна тхана хем начинија, бизи разлика ко саве околностија ка овен хем кобор пхаро ка овел. Ама, некој шај те мислинел песке: „Ценинава и предност со иси ман те служинав е Јеховаске,  ама дали тано чаче важно адава со керава ме? Нане ли о Јехова те завршинел и бути бизи манде да?“ Дали некогаш мислинѓан аѓаар? Те дикха сар адава со случинѓа пе дује верна слугенге таро пурано време, и Девора хем о Варак, шај те поможинен амен те добина одговор ко акала пучиба.

6. Соске е Јавинескири војска шај сине локхе те побединел е Израелцон?

⁶ О Варак сине Израелско војнико, а и Девора пророкујнела сине. Биш берш о Израелција сине бут мучиме таро ханаанско цари о Јавин. Е Јавинескири војска сине бут сурово адалеске о Израелција со живинена сине ко гава дарана сине те икљовен таро пле кхера. Лескере војска сине ла 900 воена кочие састрнале чхурикенцар, а е Израелцон на сине лен оружје со ваљанѓа ленге те шај те боринен пе хем те заштитинен пе (Суд. 4:1-3, 13; 5:6-8). * (Дикх и фуснота.)

7, 8. а) Со заповединѓа о Јехова е Варакоске? б) Сар о Израелција побединѓе е Јавинескере војска? (Дикх и слика ко почеток тари статија.)

⁷ Ки споредба е Јавинескере војскаја, о Израелција сине слаба хем локхе шај сине те побединен пе. Ама о Јехова преку и Девора заповединѓа е Варакоске: „Џа ки планина Тавор хем ле туја деш милје мануша таро Нефталим хем Завулон. Ки долина Кисон ка анав туке е Сисара, о заповеднико е Јавинескере војскакоро, лескере воена кочиенцар хем лескере буте војниконцар, хем ка дав лен ко тле васта“ (Суд. 4:4-7).

⁸ Родинѓе пе доброволција со ка џан адари, хем 10.000 мурша кхединѓе пе ки планина Тавор. Тегани о Варак хем лескере мануша геле те марен пе ко тхан Танах. (Читин Судиите 4:14-16.) Дали о Јехова поможинѓа е Израелцон? Оја. Таро јекх пути пело баро бршим хем о тхан уло чикало. Адава поможинѓа е Израелцон. О Сисара хем лескири војска почминѓе те нашен, а о Варак бркинѓа лен 24 километре, са џи ко тхан со викинела пе сине Аросет. Џикоте нашела сине, е Сисараскири кочија заглавинѓа ки чик. Ов хулинѓа тари кочија хем нашља ко Сананим, веројатно паше узо Кедес. Адари о Сисара гело те гаравел пе ко шатори јекхе џувљакоро со викинела пе сине Јаила. О Сисара сине уморно хем засуќа. Џикоте совела сине, и Јаила храбро мударѓа ле (Суд. 4:17-21). О Јехова керѓа о Израелција те побединен! * (Дикх и фуснота.)

9. Со пишинела ко Судиите 5:20, 21 баши борба против о Сисара?

⁹ Шај бут те сикљова башо настанија сој вакерде ко Судиите 4 поглавје ако читинаја о 5 поглавје. Ко Судиите 5:20, 21 пишинела: „О черења таро небо боринѓе пе, таро пле друмија ола боринѓе пе против о Сисара. О поток Кисон ингарѓа лен“. Дали акава значинела кај о ангелија поможинѓе е Израелцонге ки војна,  или кај перена сине метеорија сар бршим? И Библија на објаснинела. Ама, разумно тано те мислина кај о Јехова спасинѓа пле народо аѓаар со керѓа те перел баро бршим ко точно тхан хем време, те нашти о 900 воена кочие те движинен пе локхесте. Ко Судиите 4:14, 15 трин пути пишинела кај и заслуга баши победа тани денди е Јеховаске. Адалеске, нијекх таро 10.000 мурша со геле доброволно ки војна нашти сине те вакерел кај тано заслужно баши победа.

10, 11. Со сине о Мероз хем соске сине леске денди арман?

¹⁰ Акана те дикха нешто интересно. Кеда о Израелција побединѓе, и Девора хем о Варак гиљавѓе фалбе е Јеховаске. Ола гиљавѓе: „,Ден арман е Мерозе‘, вакерела е Јеховаскоро ангели, ‚ден арман адален со живинена ки лесте, соске на але те поможинен е Јеховаске, на поможинѓе е Јеховаске е храбра манушенцар‘“ (Суд. 5:23).

¹¹ Со сине о Мероз? На џанаја точно. Ама, и арман со сине денди башо Мероз астарѓа добором бут со ништо на ачхило лестар. О Мероз шај сине диз хем о мануша со живинена сине ки лесте на мангле те џан сар доброволција ки војна е Варакоја. Адалеске со 10.000 доброволција геле ки војна против о ханаанција, о мануша таро Мероз сигурно шунѓе кеда родена пе сине доброволција. Или, о Мероз шај сине диз котар со накхља о Сисара кеда нашела сине таро Варак. Шај е манушен таро Мероз сине лен прилика те астарен е Сисара, ама на керѓе адава. Замислин туке сар дикхена акале опасно војнико ко ленгере улице сар нашела те спасинел пло живото! Ола шај сине те керен нешто хем аѓаар те поможинен те керел пе е Јеховаскири намера. Те керен сине адава, о Јехова ка наградинел лен сине. Ама, кеда сине лен прилика те керен нешто башо Јехова, ола на керѓе адава. Изгледа о мануша таро Мероз сине бут појавера тари Јаила, која со сине храбро (Суд. 5:24-27).

12. Баши сави разлика ко ставија пишинела ко Судиите 5:9, 10? Сар адава ваљани те влијајнел упри аменде?

¹² Ко Судиите 5:9, 10 дикхаја кај о стави со сине е 10.000 доброволцон сине бут различно таро стави адаленгоро со на мангле те џан сар доброволција ки војна. И Девора хем о Варак фалинѓе е заповедникон ко Израел кола со геле сар доброволција е народоја. Ола сине бут појавер таро адала мануша со мислинена сине баши песте кај тане бут важна хем адалеске нашти те џан сар доброволција. Баши ленде пишинела кај бешена ко „скупа килимија“ хем „пхирена ко друмија“, со сикавела кај мангена сине удобно живото. Ама, о доброволција спремно геле е Варакоја те марен пе ки планина Тавор хем ки чикали долина Кисон. Адаленге со мангле удобно живото сине вакердо: „Размислинен!“ Ола ваљани сине те  шунен хем те размислинен башо прилике со нашавѓе лен адалеа со на пријавинѓе пе те овен доброволција. Авдиве, амен да ваљани те размислина саве ставеа служинаја е Јеховаске.

13. Сар о стави таро племија Рувим, Дан хем Асер сине појавер таро стави со сине лен о племија Завулон хем Нефталим?

¹³ Е 10.000 доброволцон сине лен прилика те дикхен сар о Јехова сикавѓа кај тано Најбаро владетели упро са. Ола шај сине те вакерен е јаверенге башо адава кеда керена сине лафи е „праведна буќенге со керѓа лен о Јехова“ (Суд. 5:11). Тари јавер страна, о племија Рувим, Дан хем Асер, повише грижинена пе сине башо пло барвалипе, на пример башо стадо, бродија хем пристаништа, а на баши служба е Јеховаске (Суд. 5:15-17). Ама, на сине са о племија асавке. О племија Завулон хем Нефталим чхивѓе пло живото ки опасност те шај те поможинен е Девора хем е Варако (Суд. 5:18). Шај бут те сикљова таро ленгере различна ставија баши доброволно служба.

14. Сар сикаваја кај поддржинаја е Јехова авдиве?

¹⁴ Авдиве, амен на џаја ки војна те шај те поддржина е Јехова сар владетели. Амен сикаваја кај поддржинаја ле аѓаар со проповединаја храбро хем цело вилеа. Повише таро било кеда англедер, авдиве ваљани доброволција ки служба е Јеховаске. Бут пхраља хем пхења доброволно служинена ки полновремено служба, на пример, тане пионерија, служинена ко Бетел, хем градинена дворане. А јавера, терне хем пхуре, тане доброволција ко конгресија. Несаве старешине служинена ко Одборија со поможинена машкар о докторија хем е Јеховаскере сведокија, или организиринена о конгресија. Шај те ова сигурна кај о Јехова ценинела амари спремност  те служина леске ко било кова начин хем ов нане те бистрел адава со кераја баши лесте (Евр. 6:10).

15. Со шај те поможинел амен те дикха дали даја амаро најшукар ки служба е Јеховаске?

¹⁵ Ваљани те размислина саво стави иси амен баши доброволно служба. Шај те пуча амен: „Дали мукхава е јаверенге те керен побаро дело тари бути? Дали манге поважно те овел ман материјална буќа или те служинав повише е Јеховаске? Дали сиум верно хем храбро сар о Варак, и Девора, и Јаила, хем о 10.000 доброволција аѓаар со керава са со шај те служинав е Јеховаске? Дали размислинава те селинав ман ки јавер диз или пхув те шај те овел ман повише паре хем пошукар живото? Ако оја, дали молинава ман е Јеховаске те поможинел ман те хаљовав сар адава ка влијајнел упри мли фамилија хем о собрание?“ * (Дикх и фуснота.)

16. Иако е Јехова иси ле са, со шај те да ле амен?

¹⁶ О Јехова сикавела аменге бари чест адалеа со мукхела те поддржина ле сар Владетели. Панда таро Адам хем и Ева, о Бенг мангља о мануша те овен против о Јехова. Ама, кеда поддржинаја е Јехова сар Владетели, јасно сикаваја е Сатанаске тари каскири страна сием. Амари вера хем послушност поттикнинена амен доброволно те служина е Јеховаске хем адава керела амен бут бахтале (Изр. 23:15, 16). Тегани о Јехова шај те одговоринел е Сатанаске (Изр. 27:11). Амари послушност тани нешто скапоцено со шај те да е Јеховаске хем адава керела ле бут бахтало.

17. Со сикљоваја таро Судиите 5:31 башо адава со ка овел ки иднина?

¹⁷ Панда хари, секова мануш ки Пхув ка мангел о Јехова те овел Владетели. Едвај аџикераја адава време те авел! Осетинаја амен сар и Девора хем о Варак, кола со гиљавѓе: „Нека мерен са те душмања Јехова, адала со мангена тут те овен сар о кхам со икљола пле силаја“ (Суд. 5:31). Адава ка случинел пе кеда о Јехова ка анел крајо е Сатанаскере лошно светоске. Кеда ка почминел о Армагедон, е Јеховаске нане те ваљанен мануша сар доброволција те уништинел е непријателен. Тегани, амен ка терѓова хем ка дикха сар о Јехова ка спасинел амен (2. Лет. 20:17). Џикоте на авела адава време, иси амен бут шукар прилике храбро хем ревно те поддржина е Јехова сар Владетели.

18. Сар шај тло спремно стави те служине е Јеховаске те влијајнел упро јавера?

¹⁸ И Девора хем о Варак почминѓе пли гили аѓаар со фалинѓе е Јехова, а на е манушен. Ола гиљавѓе: „О народо спремно гело, адалеске фалинен е Јехова!“ (Суд. 5:1, 2). Слично, кеда иси амен спремно стави те служина е Јеховаске, о јавера шај те овен охрабриме те „фалинен е Јехова“.