1, 2. Со уло е Павлеа хем е Силаја ко Филипи? (Дикх и слика ко почеток тари статија.)

ЗАМИСЛИН туке акаја ситуација. Ки екваш и рат дуј мисионерија, о Павле хем о Сила, сине ко најтелуно хем најтемно дело ко затвор ки диз Филипи. Нашти сине те мрдинен соске ленгере пре сине пханле хем сине лен баре дукха ко думо соске сине марде (Дела 16:23, 24). Англедер адава, ко исто диве, јекх бари група мануша таро јекх пути влечинѓе е Павле хем е Сила ко плоштад коте со сигате осудинѓе лен. Ола хуљавѓе лендар о шеја хем бут марѓе лен каштенцар (Дела 16:16-22). Адава сине бари неправда, соске о Павле сине римско граѓани хем адалеске сине ле право те судинел пе леске спрема о закони. * (Дикх и фуснота.)

² Џикоте сине ко затвор, о Павле шај размислинѓа со случинѓа пе адава диве хем башо мануша со живинена сине ко Филипи. Ки адаја диз на сине лен нијекх  еврејско синагога, а ко бут јавера дизја коте со гело о Павле сине лен. Адалеске, о Евреија кхедена пе сине авријал тари диз те обожавинен е Девле (Дела 16:13, 14). Дали на сине лен синагога адалеске со ки диз на сине ни 10 мурша кола со сине Евреија — о најтикно број кова со ваљани сине те шај те керел пе јекх синагога? Исто аѓаар, о мануша таро Филипи сине бут горда со сине римска граѓања (Дела 16:21). Шај адалеске на мислинѓе кај о Павле хем о Сила, кола сине Евреија, тане римска граѓања. На сием сигурна, ама џанаја кај сине неправедно пханле.

3. Соске шај о Павле сине бунимо кеда пханле ле, ама саво стави сикавѓа?

³ Шај о Павле размислинела сине башо адава со случинѓа пе англедер. Некобор масекија англедер, ов сине ки јавер страна таро Егејско Море, ки Мала Азија. Џикоте сине адари, о свети дух некобор пути чхинавела ле сине те проповединел ко несаве тхана. Изгледа, о свети дух теринела ле сине те џал ко јавер тхан (Дела 16:6, 7). Ама коте? Џикоте сине ки Троада, о Павле дикхља јекх визија ки која сине леске вакердо: „Ава ки Македонија“. Адалеске со сине јасно која тани е Јеховаскири волја, о Павле одма гело ки Македонија. (Читин Дела 16:8-10.) Ама, со случинѓа пе пало адава? Кеда ресља ки Македонија, астарѓе ле хем чхивѓе ле ко затвор. Соске дозволинѓа о Јехова акава те случинел пе е Павлеске? Кобор време ка овел ко затвор? Иако о Павле шај размислинела сине башо акала буќа, лескири вера ачхили зорали хем ов ачхило бахтало. Ов хем о Сила почминѓе те молинен пе хем гиљаја те фалинен е Девле (Дела 16:25). Ола осетинѓе о мир е Девлескоро кова со смиринѓа ленгоро вило хем ленгири годи.

4, 5. а) Ки која смисла амари ситуација шај те овел слично сар е Павлескири? б) Сар менинѓа пе е Павлескири ситуација таро јекх пути?

⁴ Дали некогаш осетинѓан тут сар о Павле? Шај некогаш молинѓан е Девле те поможинел тут те ане несави одлука хем мислинѓан кај постапинеа аѓаар сар со водинела тут о свети дух. Ама, о буќа на иклиле сар со мислинѓан. Шај доживинѓан бут проблемија хем ваљанѓан те кере баре промене ко тло живото (Проп. 9:11). Кеда акана ка размислине баши адаја ситуација, шај пучеа ту соске о Јехова дозволинѓа те случинен пе несаве буќа. Со шај те поможинел туке понадари те истрајне хем те овел тут доверба ко Јехова? Те шај те џана о одговор, те дикха о извештај тари Библија башо Павле хем о Сила.

⁵ Џикоте о Павле хем о Сила гиљавена сине, почминѓе те случинен пе буќа со на аџикерѓе лен. Таро јекх пути сине баро земјотрес. Пхравдиле о удара таро затвор. Исто аѓаар, пхравдиле о синџирија саринендар со сине пханле ко затвор. Тегани јекх таро чуварија мангља те мударел пе, ама о Павле чхинавѓа ле. О чувари хем цело лескири фамилија крстинѓе пе. О тајсутно диве, о управителија е дизјакере бичхалѓе пле службеникон те мукхен е Павле хем е Сила таро затвор хем те вакерен ленге те џан песке мирно тари диз. Кеда о управителија шунѓе кај о Павле хем о Сила тане римска граѓања, халиле  кобор бари грешка керѓе, адалеске але ола те испратинен лен. Ама, англедер те џан песке тари диз, о Павле хем о Сила геле те поздравинен пе е Лидијаја, која само со крстинѓа пе. Ола исто аѓаар користинѓе и прилика те охрабринен е пхрален ко Филипи (Дела 16:26-40). Кобор сигате менинѓе пе о буќа!

6. Со ка дикха ки акаја статија?

⁶ Со сикљоваја таро акала ситуацие? О Јехова шај те керел нешто со на аџикераја, адалеске на ваљани те ова бут загрижиме кеда ка ова ко пхаре ситуацие. О Павле доживинѓа акава ки пли кожа хем адава влијајнѓа бут упри лесте. Акава џанаја таро адава со пишинѓа е пхраленге ко Филипи башо гриже хем башо мир таро Девел. Ки акаја статија ка кера лафи башо адава со вакерѓа о Павле ко Филипјаните 4:6, 7. (Читин.) Пало адава, ка дикха јавера извештаија тари Библија коте со о Јехова поможинѓа пле слуген ко начин со ни на аџикерѓе. Исто аѓаар, ка дикха сар „о мир таро Девел“ шај те поможинел амен те истрајна адалеа со ка овел амен целосно доверба ко Јехова.

7. Со мангља те сикавел о Павле е пхрален таро Филипи пле писмоја хем со шај амен те сикљова таро лескере лафија?

⁷ Башо со размислинена сине о пхраља ко Филипи кеда читинѓе о писмо со бичхалѓа ленге о Павле? Повише џене лендар веројатно сетинѓе пе со уло е Павлеа хем е Силаја хем сар о Јехова поможинѓа лен ко начин кова со ни на мислинѓе. Со мангља те сикавел лен о Павле акале писмоја? Ма те грижинен пе. Те молинен пе хем тегани ка добинен „о мир таро Девел, кова сој упредер секоја мисла“. Со значинена акала лафија? О Павле мангља те вакерел кај „о мир таро Девел“ шај те влијајнел упри аменде бут посилно таро адава со шај те замислина аменге. Понекогаш на џанаја сар те решина амаре проблемија, ама о Јехова џанела хем шај те поможинел амен ко начин кова со на аџикераја. (Читин 2. Петрово 2:9.)

8, 9. а) Иако о Павле доживинѓа неправда ко Филипи, која позитивно бути иклили таро адава? б) Соске е пхрален таро Филипи шај сине те овел лен целосно доверба ко лафија е Павлескере?

⁸ Е Павлескоро писмо сигурно денѓа сила е пхрален ко Филипи соске охрабринѓа лен те размислинен башо са со керѓа о Јехова ленге ко последна деш берш. Иако о Јехова дозволинѓа о Павле хем о Сила те доживинен неправда, адава ко крајо анѓа те овел бранимо о право те проповединел пе о шукар хабери хем законеа те потврдинел пе (Фил. 1:7). О управителија таро  Филипи веројатно никогаш више на пробинѓе те прогонинен е пхрален. Изгледа о Лука шај сине те ачхол ко Филипи кеда геле песке о Павле хем о Сила, адалеске со о Павле вакерѓа кај тано римско граѓани. Аѓаар, о Лука шај сине те поможинел е неве пхраленге ко Филипи.

⁹ Кеда о пхраља таро Филипи читинѓе е Павлескоро писмо, џанле кај адава со пишинѓа сине таро лескоро лично искуство соске ов да доживинѓа баре неволје. Чак џикоте пишинела сине ленге о писмо, ов сине пханло ко јекх кхер ко Рим. Ама, ов понадари да сикавѓа кај иси ле „о мир таро Девел“ (Фил. 1:12-14; 4:7, 11, 22).

10, 11. Со ваљани те кера кеда сием бут загрижиме башо несаво проблеми хем со шај те аџикера?

¹⁰ Со ка поможинел амен ма те ова „загрижиме башо ништо“ него те овел амен „о мир таро Девел?“ Е Павлескере лафија сикавена аменге кај најшукар иљачи башо гриже тано и молитва. Адалеске, са амаре гриже ваљани те вакера лен е Јеховаске ки молитва. (Читин 1. Петрово 5:6, 7.) Кеда молинеа тут е Јеховаске, ма бистре кај ов грижинела пе туке. Секогаш сикав кај сиан благодарно башо секова берекети со добинеа лестар. Никогаш ма бистре кај о Јехова шај „те керел бут повише таро са со ка молина или ка замислина“ (Еф. 3:20).

¹¹ Исто сар о Павле хем о Сила, шај ка изненадина амен таро адава со керела о Јехова те шај те поможинел амен. Шај адава нане те овел несаво чудо, ама секогаш ка овел адава со ваљани аменге (1. Кор. 10:13). Адава на значинела кај на ваљани ништо те кера, само те беша хем те аџикера о Јехова те поправинел и ситуација или те решинел амаро проблеми. Ваљани те постапина аѓаар сар со молинѓем амен (Рим. 12:11). Амаре постапке сикавена кај сием искрена хем дена прилика е Јеховаске те наградинел амен. На ваљани те бистра кај о Јехова шај те керел бут повише таро адава со молинаја ле или со аџикераја лестар. Понекогаш о Јехова изненадинела амен аѓаар со поможинела амен ко начин кова со ни на мислинѓем. Те дикха несаве примерија кола со ка бајрарен амари доверба кај е Јехова иси ле моќ те керел адава.

12. а) Со керѓа о Езекија кеда о Сенахирим заканинѓа пе леске? б) Со сикљоваја таро начин сар о Јехова поможинѓа ле?

¹² Ки Библија, аракхаја бут примерија кеда о Јехова поможинѓа пле слугенге ко начин со на аџикерѓе. На пример, о цари о Езекија живинѓа ко време кеда о асирско цари, о Сенахирим, нападинѓа и Јуда хем освојнѓа са о дизја освен о Ерусалим (2. Цар. 18:1-3, 13). Пало адава, о Сенахирим ало те нападинел о Ерусалим. Со керѓа о Езекија? Прво, молинѓа пе е Јеховаске те поможинел ле хем пучља е пророко е Исаија башо совет (2. Цар. 19:5, 15-20). Исто аѓаар, о Езекија сикавѓа кај тано разумно аѓаар со платинѓа о данок со родинѓа лестар о Сенахирим (2. Цар. 18:14, 15). Хем ко крајо спреминѓа и диз башо  време кеда ка овел опколими (2. Лет. 32:2-4). Сар завршинѓа адаја ситуација? О Јехова бичхалѓа јекхе ангеле те мударел 185.000 асирска војникон јекхе раќаке. Чак ни о Езекија на аџикерѓа адава! (2. Цар. 19:35).

13. а) Со сикљоваја таро адава со случинѓа пе е Јосифеске? б) Со на мислинѓа и Сара кај ка случинел пе?

¹³ Те дикха о пример е Јосифескоро. Џикоте сине ко затвор ко Египет, о Јосиф нашти сине ни те замислинел песке кај ка овел о дујто најмоќно мануш ко Египет или кај о Јехова ка користинел ле те спасинел пле фамилија таро бокхалипе (1. Мој. 40:15, фус.; 41:39-43; 50:20). Чаче, адава со керѓа о Јехова сине бут повише таро адава со мислинѓа о Јосиф. Размислин исто аѓаар баши Сара, и парабаба е Јосифескири. Дали мислинѓа кај о Јехова ка керел те бијанел мурш чхаво ко пхуре берша, а на само те добинел чхаво преку пли слугинка? Адава со бијанѓа е Исако сине бут повише таро адава со шај сине и Сара те замислинел песке (1. Мој. 21:1-3, 6, 7).

14. Сави доверба шај те овел амен ко Јехова?

¹⁴ Амен на аџикераја о Јехова те керел чудо те шај те решинел амаре  проблемија англедер те авел о нево свето. Исто аѓаар, на родаја о Јехова те керел баре буќа ко амаро живото. Ама џанаја кај о Јехова поможинѓа пле слугенге таро пурано време ко начин кова со на аџикерѓе. Исто аѓаар џанаја кај ов на менинела пе. (Читин Исаија 43:10-13.) Акава бајрарела амари доверба ки лесте. Шај те ова сигурна кај ка дел амен и сила која со ваљани аменге те кера лескири волја (2. Кор. 4:7-9). Со шај те сикљова таро Езекија, таро Јосиф хем тари Сара? О Јехова шај те поможинел амен чак хем ко најпхаре ситуацие ако ачховаја леске верна.

15. Сар шај те овел амен „о мир таро Девел“ чак кеда иси амен проблемија?

¹⁵ Сар шај те овел амен „о мир таро Девел“ чак кеда иси амен проблемија? Аѓаар со ка трудина амен амаро амалипе е Јеховаја те ачховел зорало. Амен шај те ова паше амала е Јеховаја адалеске сој денди и откупно жртва. И откупнина тани јекх таро највредна буќа со денѓа амен о Јехова. Адалеске со иси откупнина, ов шај те простинел амаре гревија, шај те овел амен чисто совест хем те ова попаше леа (Јован 14:6; Јак. 4:8; 1. Пет. 3:21).

16. Со овела кеда добинаја „о мир таро Девел“? Вакер пример.

¹⁶ Со овела кеда добинаја „о мир таро Девел, кова сој тано упредер секоја мисла“? И Библија вакерела кај ов ка аракхел амаре виле хем амаре мисле (Фил. 4:7). О лафи сој преведимо сар „аракхела“, ки оригинално чхиб користинела пе сине сар воено лафи со значинела сине кај јекх група војникија сине ла задача те заштитинел јекх диз. Јекх асавки диз сине о Филипи. О мануша со живинена сине адатхе шај сине мирно те совен соске џанена сине кај и диз тани заштитими. Исто аѓаар, кеда иси амен „о мир таро Девел“, амаре виле хем амаре мисле ка овен рахати. Џанаја кај о Јехова грижинела пе аменге хем мангела те ова бахтале (1. Пет. 5:10). Адава поможинела амен те на осетина амен оптовариме таро гриже хем те на обесхрабрина амен.

17. Со ка поможинел амен те овел амен доверба ко Јехова ки бари неволја?

¹⁷ Панда хари и бари неволја ка авел упро са о мануша. (Мат. 24:21, 22). На џанаја со точно ка случинел пе секоле јекхеске амендар. Ама, на ваљани те ова претерано загрижиме. Иако на џанаја са со ка керел о Јехова, амен пенџараја амаре Девле. Џанаја со керѓа ко пурано време пле верна слугенге. Увериме сием кај бизи разлика со ка случинел пе, о Јехова ка керел пли намера. Адава шај те керел ле ко начин со на аџикераја! Секова пути кеда ка ова ки пхари ситуација, „о мир таро Девел кова сој упредер секоја мисла“ влијајнела упри аменде ко различно начин.