Џа ко тексто

Џа ки содрежина

Бахтале тане окола сој дарежлива

Бахтале тане окола сој дарежлива

Повише иси бахталипе кеда дела пе него кеда лела пе (ДЕЛА 20:35)

ГИЉА: 76, 110

1. Со сикавела кај о Јехова тано дарежливо?

АНГЛЕДЕР те почминел те створинел, о Јехова сине коркори. Тегани, ов одлучинѓа те поклонинел живото аѓаар со створинѓа интелегентна суштествија ко небо хем ки Пхув. „О бахтало Девел“, о Јехова, мангела те дел шукар буќа (1. Тим. 1:11; Јак. 1:17). О Јехова мангела амен да те ова бахтале, адалеске сикавела амен те ова дарежлива (Рим. 1:20).

2, 3. а) Соске сием бахтале кеда сием дарежлива? б) Со ка дикха ки акаја статија?

2 О Девел створинѓа е манушен спрема пло лико (1. Мој. 1:27). Акава значинела кај о Јехова керѓа те овен амен особине сар лескере. Те шај те ова чаче бахтале хем те овел амен берекети таро Јехова, ваљани те џа пало лескоро пример. Ваљани те интересина амен е јаверенге хем те ова дарежлива (Фил. 2:3, 4; Јак. 1:5). Соске? Адалеске со о Јехова аѓаар створинѓа амен. Иако на сием совршена, шај те ова дарежлива сар лесте.

3 Акана ка дикха несаве поуке тари Библија баши дарежливост. Ка дикха соске о Јехова тано бахтало кеда сием дарежлива. Исто аѓаар, ка дикха сар и дарежливост поможинела аменге те кера и задача со денѓа амен о Јехова хем соске сием бахтале кеда сием дарежлива. Хем ка кера лафи соске понадари да ваљани те овел амен акаја особина.

О ЈЕХОВА ТАНО БАХТАЛО КЕДА СИЕМ ДАРЕЖЛИВА

4, 5. Саво пример денѓе амен о Јехова хем о Исус баши дарежливост, хем соске ваљани те ова сар ленде?

4 О Јехова мангела те ова сар лесте, хем адалеске тано бахтало кеда сием дарежлива (Еф. 5:1). О Јехова мангела о мануша да те ова бахтале. Таро начин сар керѓа амен хем амари шужи планета, која сој пхерди бут шуже буќенцар, јасно дикхела пе кај о Јехова мангела о мануша те овен бахтале (Пс. 104:24; 139:13-16). Адалеске, кеда трудинаја амен те кера е јаверен бахтале фалинаја е Јехова.

5 Амен исто аѓаар мангаја те ова сар о Исус, кова со денѓа амен совршено пример башо адава сар о мануша шај те овен дарежлива. Ов вакерѓа: „О манушикано Чхаво на ало те служинен леске, него те служинел хем те дел пло живото сар откупнина буте џененге“ (Мат. 20:28). О апостол Павле да поттикнинѓа е христијанен: „Размислинен аѓаар сар со размислинѓа о Христос Исус... Ов откажинѓа пе таро са со сине ле хем уло сар робо“ (Фил. 2:5, 7). Адалеске, шукар тано те пуча амен: „Шај ли панда повише те џав пало пример е Исусескоро?“ (Читин 1. Петрово 2:21.)

6. Сави поука денѓа амен о Исус преку и парамис башо милостиво Самарјани? (Дикх и слика ко почеток тари статија.)

6 О Јехова тано бахтало кеда џаја пало совршено пример со денѓе амен ов хем о Исус. Акава кераја ле кеда сикаваја интерес е манушенге хем кеда родаја начинија те поможина ленге. О Исус сикавѓа кобор тано важно акава кеда вакерѓа и парамис башо милостиво Самарјани. (Читин Лука 10:29-37.) Ов сикавѓа пле следбеникон кај мора те поможинен е јаверенге, бизи разлика кој тане хем котар авена. Дали сетинеа тут соске о Исус вакерѓа адаја парамис? Адава керѓа соске јекх Евреи пучља ле: „Кој тано мло пашутно?“ Таро одговор е Исусескоро сикљоваја кај ваљани те ова дарежлива сар о Самарјани ако мангаја те кера е Јехова бахтало.

7. Сар сикаваја доверба кај адава со родела амендар о Јехова тано башо амаро шукарипе? Објаснин.

7 Панда јекх причина соске ваљани те ова дарежлива тани поврзими адалеа со случинѓа пе ки рајско градина. О Сатана вакерѓа кај о Адам хем и Ева ка овен побахтале ако на шунена е Јехова хем ако мислинена само песке. И Ева сине себично хем мангља те овел сар о Девел. О Адам сине себично адалеа со мангља повише те керел е Евакири волја него е Девлескири (1. Мој. 3:4-6). Адава анѓа џи ко катастрофална последице. Таро акава дикхаја кај никој нашти те овел бахтало ако тано себично. Ама, кеда сием несебична хем дарежлива, сикаваја доверба кај адава со родела амендар о Јехова тано башо амаро шукарипе.

КЕР И ЗАДАЧА КОЈА СО ДЕНЃА АМЕН О ДЕВЕЛ

8. Соске о Адам хем и Ева ваљани сине те мислинен башо јавера?

8 Иако о Адам хем и Ева сине коркори ки рајско градина, ваљани сине те мислинен е јаверенге да. Соске? О Јехова денѓа лен задача те пхерен и Пхув пумаре чхавенцар хем те керен ла рај (1. Мој. 1:28). О Адам хем и Ева ваљани сине те манген ленгере чхаве со ка бијанѓовен те овен бахтале, исто сар о Јехова со мангела сарине те овен бахтале. Заедно ола ваљани сине те керен и Пхув рај. Адаја сине бут бари задача.

9. Соске о мануша ка овен сине бахтале џикоте керена сине и Пхув рај?

9 О совршена мануша ка ваљани сине те соработинен е Јеховаја те шај те керен и Пхув рај хем аѓаар те исполнинен лескири намера. Замислин само кобор задоволство хем бахталипе ка анел ленге сине акаја задача! О Јехова ка дел лен сине баре берекетија соске нане те овен сине себична хем ка грижинен пе сине башо јавера.

10, 11. Со ка поможинел аменге те проповедина хем те сикава е манушен башо чачипе?

10 Авдиве о Јехова денѓа амен посебно задача. Ов мангела те проповедина хем те поможина е јаверенге те овен лескере слуге. Те шај те кера акаја задача, ваљани чаче те интересина амен башо шукарипе е јаверенгоро. Уствари, понадари да ка проповедина само ако иси амен о исправно мотиви — мангипе башо Јехова хем башо мануша.

11 О Павле вакерѓа кај ов хем о јавера христијања ко прво веко тане „е Девлескере соработникија“ адалеске со проповединена сине хем сикавена сине е манушен башо чачипе (1. Кор. 3:6, 9). Амен да авдиве шај те ова „е Девлескере соработникија“ аѓаар со дарежливо ка да амаро време, сила хем материјална средствија те шај те кера и задача која со денѓа амен о Девел. Акава тано бари чест!

Кеда поможинаја некаске те сикљовел башо чачипе адава анела аменге баро бахталипе (Дикх о пасус 12)

12, 13. Со мислинеа, кола тане о берекетија кеда сикаваја е јаверен башо чачипе?

12 Кеда дарежливо даја амаро време хем сила те шај те проповедина адава керела амен бут бахтале. Адава вакерена бут пхраља хем пхења кола со сине лен прилика те водинен библиска курсија. Бут сием бахтале кеда дикхаја сар о мануша коленцар со проучинаја тане воодушевиме кеда хаљовена о чачипе тари Библија. Бахтале сием кеда дикхаја сар бајрола ленгири вера, сар керена промене ко пло живото хем сар почминена те вакерен е јаверенге башо адава со сикљовена. О Исус исто аѓаар сине бут бахтало кеда о 70 џене со бичхалѓа лен те проповединен иранѓе пе бахтале соске сине лен шуже искуствија (Лука 10:17-21).

13 Амаре пхраља хем пхења ко цело свето тане бахтале кеда дикхена сар о хабери тари Библија поможинела е манушенге те менинен пло живото ко пошукар. На пример, јекх терни бипрандими пхен со викинела пе Ана мангља те керел повише ки служба башо Јехова. * (Дикх и фуснота.) Адалеске селинѓа пе ко јекх тхан ки Источно Европа коте со ваљанена повише објавителија. Ој пишинѓа: „Акате бут локхе шај те почминен пе библиска курсија хем адава бут свиџинела пе манге. И служба керела ман чаче бахтали. Кеда авава манге кхере, нане ман време те мислинав башо мле проблемија. Мислинава околенге касаја со проучинава — башо ленгере проблемија хем секирацие. Размислинава сар те охрабринав лен хем те поможинав ленге ко практично начин. Чаче сиум уверими кај ’повише иси бахталипе кеда дела пе него кеда лела пе‘“ (Дела 20:35).

Бизи разлика сар ка реагиринен о мануша, кеда проповединаја е Девлескоро хабери сием бахтале

14. Сар шај те ова бахтале ки служба чак ако о мануша на шунена амен?

14 Чак ако о мануша на шунена амен кеда проповединаја, шај понадари да те ова бахтале соске адалеа даја лен прилика те шунен о шукар хабери. О Јехова аџикерела амендар те кера и исто бути која со родинѓа ла таро Езекиел: „Вакер ленге мле лафија, бизи разлика дали ка шунен или на“ (Езек. 2:7; Иса. 43:10). Значи, бизи разлика сар ка реагиринен о мануша, о Јехова ценинела амаро трудо. (Читин Евреите 6:10.) Јекх пхрал баши пли служба вакерѓа: „Садинѓем, чхивѓем пани, хем молинѓем амен е Јеховаске те керел те бајрол о интерес ко мануша“ (1. Кор. 3:6).

Кеда џаја ко секова кхер таро амаро подрачје, даја е манушенге прилика те шунен о шукар хабери (Дикх о пасус 14)

САР ШАЈ ТЕ ОВА ЧАЧЕ БАХТАЛЕ

15. Дали ваљани те ова дарежлива само ако о мануша ценинена адава? Објаснин.

15 О Исус мангела те ова дарежлива соске адава керела амен бахтале. Кеда сием дарежлива, адава ка поттикнинел е манушен ола да те овен дарежлива. Адалеске охрабринѓа амен: „Ден, хем о мануша ка ден тумен. Ола ка пхерен ко тумаре шеја шукар мерка, набијми, тресими хем превише пхерди. Соске, саве меркаја меринена, асавке меркаја ола ка меринен туменге“ (Лука 6:38). Џанѓола пе, нане сарине те ценинен тли дарежливост. Ама чак кеда мислинеа кај о мануша на ценинена адава, понадари да ов дарежливо. Никогаш на џанеа кобор шукар буќа шај те икљон тари јекх дарежливо постапка.

16. Спрема касте ваљани те ова дарежлива хем соске?

16 Окола сој тане чаче дарежлива дена е јаверенге бизо те аџикерен лендар нешто. О Исус вакерѓа: „Кеда спреминеа вечера, канин е чоролен, е сакатен хем е королен. Хем ка ове бахтало, соске нане лен солеа те иранен туке“ (Лука 14:13, 14). И Библија исто аѓаар вакерела: „Е дарежливо мануше ка овел ле берекети“, хем „Бахтало тано окова со поможинела е чоролеске“ (Изр. 22:9; Пс. 41:1). Ваљани те ова дарежлива соске чаче мангаја те поможина е јаверенге.

17. Ко кола начинија шај те ова дарежлива?

17 Кеда о Павле цитиринѓа е Исусескере лафија: „Повише иси бахталипе кеда дела пе него кеда лела пе“, ов на мислинѓа само ко дејбе материјална буќа. Шај исто аѓаар е манушенге те да охрабрување, советија тари Библија хем практично помош (Дела 20:31-35). Пле лафенцар хем постапкенцар, о Павле сикавѓа аменге кобор тано важно дарежливо те сикава мангипе хем внимание е јаверенге хем спремно те да амаро време хем сила баши ленде.

18. Со вакерена бут истражувачија баши дарежливост?

18 Адала со истражинена сар понашинена пе о мануша исто аѓаар але џи ко заклучок кај о дејбе керела е манушен бахтале. Спрема јекх научно статија, о мануша вакерена кај осетинена пе бут побахтале кеда керена шукар буќа башо јавера. О истражувачија вакерена кај кеда поможинаја е јаверенге, амаро живото иси ле смисла хем цел. Адалеске, ола бут пути дена предлог о мануша те учествујнен ки несави доброволно активност соске аѓаар ка овен посасте хем побахтале. Ни хари на сием изненадиме со але џи ко асавко заклучок, соске амаро Створители со грижинела пе аменге, о Јехова, панда бут англедер вакерѓа кај о дејбе керела амен бахтале (2. Тим. 3:16, 17).

ПОНАДАРИ ДА ОВ ДАРЕЖЛИВО

19, 20. Соске мангеа те ове дарежливо?

19 Нане локхо те ова дарежлива соске живинаја ко свето коте со о мануша мислинена само песке. Ама, о Исус сетинкерѓа амен кај о дуј најбаре заповедија тане те манга е Јехова цело вилеа, душаја, гоѓаја хем силаја, хем те манга амаре пашутне сар коркори амен (Мар. 12:28-31). Ки акаја статија дикхлем кај адала со мангена е Јехова трудинена пе те постапинен сар лесте. О Јехова хем о Исус тане дарежлива хем поттикнинена амен те ова сар ленде соске џанена кај само тегани ка ова чаче бахтале. Ако трудинаја амен те да амендар са ки служба башо Јехова хем ако сием дарежлива амаре пашутненцар, славинаја е Јехова хем адава тано башо амаро хем е јаверенгоро шукарипе.

20 Сигурно ту више деа тутар са те ове дарежливо хем те поможине е јаверенге, посебно е пхраленге хем е пхењенге (Гал. 6:10). Ако понадари да кереа адава, о јавера ка манген тут хем ка ценинен тут, а ту ка ове бахтало. Ки Библија пишинела: „О дарежливо мануш ка овел успешно, хем секова мануш со спремно дела е јаверенге те пиен пани леске да ка овел дендо те пиел пани“ (Изреки 11:25). Ко амаро живото хем ки служба иси бут начинија сар шај те сикава кај сием несебична, љубезна хем дарежлива. Башо акава ка кера лафи ки јавер статија.

^ пас. 13 О анав тано менимо.