1. Со пророкујнѓа о Исаија башо Исус хем соске акава пророштво охрабринела амен?

О ПРОРОШТВО со вакерѓа о Исаија башо Исус Христос охрабринела амен хем дела амен надеж. О Исаија пророкујнѓа кај о Исус „нане те судинел спрема адава со дикхела, ни нане те дел совет спрема адава со шунела“ хем кај „праведно ка судинел е чороленге“ (Иса. 11:3, 4). Соске охрабринела амен акава? Адалеске со живинаја ко свето коте со иси бут предрасуде хем о мануша керена песке мислење башо јавера спрема адава со дикхена. Чаче ваљани аменге совршено Судија, о Исус, кова со никогаш нане те судинел амен спрема адава сар изглединаја!

2. Сави заповед денѓа амен о Исус, хем со ка дикха ки акаја статија?

² Секова диве кераја аменге мислење башо јавера. Ама амен на сием совршена сар о Исус, адалеске нашти совршено те проценина е јаверен. Бут пути упри аменде влијајнела адава со шај те дикха. Ама, о Исус денѓа заповед: „Чхинавен те судинен спрема адава со дикхјола пе авријалдан, него судинен праведно“ (Јован 7:24). Спрема акава,  о Исус мангела те ова сар лесте хем те на судина е манушенге спрема адава сар изглединена. Ки акаја статија ка дикха трин буќа кола со шај те влијајнен упро амаро мислење башо јавера: ленгири раса или националност, кобор паре иси лен хем кобор берша иси лен. Баши секоја таро акала буќа ка дикха сар шај те шуна е Исусескири заповед те на судина спрема адава со дикхјола пе авријалдан.

3, 4. а) Соске о Петар менинѓа пло стави башо мануша со на сине Евреија? (Дикх и слика ко почеток тари статија.) б) Кова нево чачипе сикавѓа о Јехова е Петареске?

³ Замислин туке сар осетинѓа пе о апостол Петар кеда сине леске вакердо те џал ки Цезареја, ко јекх мануш со на сине Евреи кова со викинела пе сине Корнелиј! (Дела 10:17-29). Исто сар о јавера Евреија, о Петар панда сар тикно сине ле стави кај о мануша со нане Евреија нане чиста англо е Девлескере јакхја. Ама случинѓе пе несаве буќа кола со керѓе те менинел пло стави. На пример, ов добинѓа визија таро Девел (Дела 10:9-16). Ки визија, о Петар дикхља сар таро небо хулела нешто со дикхјола сине сар јекх баро платно пхердо животненцар коленде со дикхела пе сине сар нечиста. Тегани јекх гласо вакерѓа леске: „Петар, ушти! Чхин хем ха!“ О Петар трин пути одлучно на мангља те керел адава. Ама, секова пути о гласо вакерѓа леске: „Ма вакер кај нане чисто адава со о Девел керѓа те овел чисто!“ Пали акаја визија, о Петар на халило со мангела те вакерел леске адава гласо. Тегани, ресле о гласникија со бичхалѓа лен о Корнелиј. О Петар добинѓа упатство таро свети дух те џал ко Корнелиј, адалеске гело е гласниконцар.

⁴ Те судинел сине о Петар спрема адава со дикхјола пе авријалдан, никогаш нане те кхувел сине ко е Корнелијескоро кхер. О Евреија никогаш на џана сине ко кхера е манушенгере со на сине Евреија. Тегани соске о Петар гело? Иако сине ле предрасуде спрема о мануша со на сине Евреија, и визија со дикхља ла хем о упатство со добинѓа таро свети дух менинѓе лескоро мислење. Откеда о Петар шунѓа со вакерѓа леске о Корнелиј, ов пхенѓа: „Акана чаче хаљовава кај о Девел нане пристрасно, него ов тари секоја нација прифатинела околе со дарала лестар хем керела адава сој праведно“ (Дела 10:34, 35). О Петар сине воодушевимо таро акава нево хаљојбе, хем акава хаљојбе влијајнѓа упро са о христијања. Сар?

5. а) Со мангела о Јехова са о христијања те хаљовен? б) Иако џанаја о чачипе, саве чувствија шај понадари да те овен амен хор ки аменде?

⁵ Преку о Петар, о Јехова поможинѓа са е христијаненге те хаљовен кај ов нане пристрасно. Е Јеховаске нане важно тари сави раса, националност или племе сием, а ни ки која чхиб кераја лафи. О Девел прифатинела секоле мануше со дарала лестар хем керела адава сој праведно (Гал. 3:26-28; Отк. 7:9, 10). Веројатно више џанеа акава.  Ама, со ако бариљан ки пхув или фамилија коте со бут џене сине лен предрасуде? Шај ли хор ки туте те овен тут несаве предрасуде, иако шај мислинеа кај на сиан пристрасно? Чак о Петар, кова со поможинѓа е јаверенге те хаљовен кај о Девел нане пристрасно, понадари да сине ле предрасуде (Гал. 2:11-14). Адалеске, сар шај те шуна е Исусе хем те чхинава те судина е јаверенге спрема адава сар изглединена?

6. а) Со шај те поможинел аменге те цида амендар о предрасуде? б) Со сикавѓа о извештај јекхе старешинаскоро?

⁶ Те шај те џана дали иси амен несаве предрасуде, ваљани те испитина амен. Ваљани те споредина амаро стави адалеа со сикљоваја таро е Девлескоро Лафи (Пс. 119:105). Шај исто аѓаар те пуча несаве амале дали приметинѓа несаве предрасуде ки аменде кола со амен коркори нашти те дикха лен (Гал. 2:11, 14). Шај акала ставија тане добором хор ки аменде со чак ни на сием свесна баши ленде. Акава случинѓа пе јекхе старешинаске. Ов пишинѓа извештај башо јекх ревно брачно пари кова со сине ки полновремено служба. О ром сине тари јекх етничко група колате со на дикхена сине шукар бут мануша. Изгледа о старешина на сине свесно кај хор ки песте иси ле предрасуде спрема адаја етничко група. Ов пишинѓа бут шукар буќа башо ром, ама ко крајо пишинѓа: „Иако тано [тари адаја националност] адалеа сар понашинела пе хем сар живинела поможинела е јаверенге те хаљовен кај, чак ако некој тано [тари адаја националност], адава на ваљани те значинел кај тано мелало хем уназадимо, сој тано нормално буте џененге таро [адава] потекло“. Со сикљоваја таро акава? Бизи разлика саве одговорностија иси амен ки е Јеховаскири организација, мора те испитина амен хем те прифатина помош те шај те приметина било сави предрасуда со шај панда иси амен ко вило. Со шај јавер те кера?

7. Сар шај те сикава кај пхравѓем амаро вило?

⁷ Ако пхраваја амаро вило, наместо предрасуде ка овел амен мангипе (2. Кор. 6:11-13). Дали мангеа те дружине тут само манушенцар тари тли раса, националност, племе или чхиб? Ако тано аѓаар, трудин тут те дружине тут јаверенцар да. Шај те џа ки служба објавителенцар таро различно потекло. Или шај те канине лен ко ручко или ко бешибе (Дела 16:14, 15). Сар со ка накхел о време, тло мангипе са повише ка бајрол хем нане те овел тхан ко тло вило башо предрасуде. Акана те кера лафи сар шај ко јавер да начин те судина е јаверенге спрема адава со дикхјола пе авријалдан.

8. Спрема ки 3. Мојсеева 19:15, сави опасност иси?

⁸ Упро амаро стави баши некасте шај те влијајнел адава кобор иси ле ко материјално поглед. Ки 3. Мојсеева 19:15 пишинела: „Ма ов пристрасно спрема о чороло хем ма де предност е барвалеске. Судин праведно те пашутнеске“. Сар шај  некаскири материјално состојба те влијајнел ко адава сар дикхаја ки лесте?

9. Кова жално чачипе пишинѓа о Соломон хем со сикљоваја таро адава?

⁹ О свети дух поттикнинѓа е Соломоне те пишинел јекх жално чачипе: „Е чороле мрзинена ле лескере пашутне да, а е барвале иси ле бут амала“ (Изр. 14:20). Со сикљоваја таро акала лафија? Ако на пазинаја, шај те манга те ова амала барвале пхраленцар, а на чороле пхраленцар. Соске тано добором опасно те проценина е манушен спрема ленгири материјално состојба?

10. Башо саво проблеми предупрединѓа о Јаков?

¹⁰ Ако кераја аменге мислење башо амаре пхрала спрема адава дали тане чороле или барвале, шај те кера поделбе ко собрание. Акава случинѓа пе ко несаве собранија ко прво веко хем о Јаков предупрединѓа адале христијанен башо адава. (Читин Јаков 2:1-4.) На ваљани те мукха те овен поделбе ко собрание. Тегани, сар шај те избегина те проценина е манушен спрема адава кобор иси лен?

11. Дали амаро амалипе е Јеховаја зависинела таро адава кобор иси амен ко материјално поглед? Објаснин.

¹¹ Ваљани ко амаре пхраља те дикха сар со дикхела о Јехова. О Јехова на меринела е манушенгири вредност спрема адава дали тане барвале или чороле. Амаро амалипе е Јеховаја никогаш нане те зависинел таро адава кобор паре или  материјална буќа иси амен. Точно тано адава кај о Исус вакерѓа кај „е барвалеске ка овел пхаро те кхувел ко небесно Царство“, ама на вакерѓа кај адава нашти те керел пе (Мат. 19:23). О Исус исто аѓаар вакерѓа: „Бахтале сиен тумен о чороле, соске тумаро тано е Девлескоро Царство!“ (Лука 6:20). Ама, акава на значинела кај са о чороле мануша ка шунен е Исусе хем ка добинен посебна берекетија. Бут чороле на уле е Исусескере ученикија. Акава сикавела кај нашти те проценина кобор тано некој паше е Јеховаја спрема адава кобор иси ле ко материјално поглед.

12. Саве советија дела е Девлескоро Лафи хем е барваленге хем е чороленге?

¹² Машкар е Јеховаскоро народо иси пхраља хем пхења кола сој барвале хем кола сој чороле. Ама ола сарине мангена е Јехова хем служинена леске цело вилеа. И Библија вакерела е барвале манушенге „те на надинен пе ко барвалипе со нане сигурно, него ко Девел“. (Читин 1. Тимотеј 6:17-19.) Е Девлескоро Лафи исто аѓаар предупрединела са е Девлескере слуген, барвален хем чоролен, кај тано опасно те манген о паре (1. Тим. 6:9, 10). Кеда дикхаја ко амаре пхраља сар со дикхела о Јехова, нане те кера аменге мислење баши ленде спрема адава кобор иси лен. Ама, дали ваљани те судина е јаверен спрема адава кобор берша иси лен? Те дикха.

13. Со сикавела амен и Библија башо поштовање спрема о попхуре?

¹³ Ки Библија ко повише тхана пишинела кај мора те поштујна е попхурен. Ки 3. Мојсеева 19:32 пишинела: „Англо парне бала ушти, поштујн е попхуре мануше хем нека овел тут дар таро тло Девел“. Ко Изреки 16:31 вакерела кај „о парне бала тане шужи круна кеда аракхљовена ко праведно друмо“. О Павле вакерѓа е Тимотејеске ма те керел грубо лафи е попхуре пхраленцар, него те дикхел ки ленде сар дада (1. Тим. 5:1, 2). Иако е Тимотеје сине ле одредено авторитети упро попхуре пхраља, ов ваљани сине секогаш те овел ленцар сочувствително хем те поштујнел лен.

14. Кеда шај ка ваљани те да совет некаске сој попхуро амендар?

¹⁴ Со ако несаво попхуро пхрал или пхен намерно керела грево или ширинела нешто со о Јехова на мангела? О Јехова нане те накхел преку некаскири намерно грешка само адалеске сој тано попхуро. Размислин башо начело сој пишимо ко Исаија 65:20: „О грешнико ка овел дендо арман, чак ако иси ле шел берша“. Слично начело иси ки визија со дикхља ла о Езекиел (Езек. 9:5-7). Спрема адава, најважно ваљани те овел аменге те сикава поштовање е Јеховаске, окова со постојнела таро пуране диве (Дан. 7:9, 10, 13, 14). Асавко поштовање ка дел амен храброст те да совет некаске кеда ваљанела, бизи разлика кобор берша иси ле (Гал. 6:1).

15. Со сикљоваја таро апостол Павле башо адава дали ваљани те поштујна е потерне пхрален?

¹⁵ А сар ваљани те дикха ко потерне пхраља ко собрание? Дали акава значинела кај на заслужинена те поштујна лен? На. О Павле пишинѓа е Тимотејеске: „Никој на ваљани те на поштујнел тут адалеске со сиан терно, него ов пример е верна манушенге ко керибе лафи, ко постапке, ко мангипе, ки вера, ко чисто понашибе“ (1. Тим. 4:12). Кеда о Павле пишинѓа акала лафија, е Тимотеје веројатно сине ле отприлика 30 берш. Ама о Павле денѓа ле  бут важна одговорностија. Со сикљоваја таро акава? Упро амаро стави башо потерне пхраља на ваљани те влијајнен ленгере берша. На ваљани те бистра кај е Исусе да сине ле само 33 берш кеда успешно завршинѓа пли служба ки Пхув.

16, 17. а) Сар одлучинена о старешине дали несаво пхрал пхерела о условија те служинел сар слуга-помошнико или старешина? б) Сар шај амаро мислење или о ставија таро тхан коте со живинаја те овен против адава со вакерела и Библија?

¹⁶ Ко несаве културе о мануша на поштујнена е потернен. Адалеске, несаве старешине шај нане те препорачинен терне пхрале те служинел сар слуга-помошнико или сар старешина, иако пхерела о условија башо адава. Ама нигде ки Библија на пишинела кобор берш ваљани те овел некас те шај те овел именујмо сар слуга-помошнико или старешина (1. Тим. 3:1-10, 12, 13; Тит 1:5-9). Ако јекх старешина керела правило башо акава адалеске сој тари асавки култура, тегани ов на постапинела спрема е Девлескоро Лафи. О старешине на ваљани те проценинен е тернен спрема пло мислење или спрема о ставија со иси ко тхан коте со живинена, него спрема е Девлескоро Лафи (2. Тим. 3:16, 17).

¹⁷ Ако о старешине на икерена пе ко библиска мерилија башо именујбе слуга-помошникија хем старешине, шај те чхинавен е пхрален кола со пхерена о условија те овен именујме. Ки јекх пхув, јекх слуга-помошнико шукар керела сине о одговорна задаче кола со сине леске денде хем о старешине сине сложна кај акава пхрал пхерела о библиска условија те служинел сар старешина. Ама, некобор попхуре старешине вакерѓе кај ов дикхјола бут терно те овел старешина, хем адалеске на денѓе препорака баши лесте. Жално тано адава со акава пхрал на сине именујмо само башо адава сар изглединела сине. Иако акава тано само јекх искуство, о извештаија сикавена кај асавко размислување иси буте џенен ко бут делија таро свето. Бут тано важно те мукха те водинел амен и Библија, а на амаро мислење или о ставија таро тхан коте со живинаја. Само аѓаар ка шај те вакера кај шунаја е Исусе хем нане те судина спрема адава со дикхјола пе авријалдан.

18, 19. Со ка поможинел аменге те дикха ко амаре пхраља сар со дикхела о Јехова?

¹⁸ Иако сием несовршена, шај те сикљова те дикха ко јавера сар со дикхела о Јехова бизо предрасуде (Дела 10:34, 35). Адалеске, мора секогаш те трудина амен те шуна о советија таро е Девлескоро Лафи. Кеда применинаја адала советија, тегани шунаја е Исусескири заповед те на судина спрема адава со дикхјола пе авријалдан (Јован 7:24).

¹⁹ Панда хари амаро Цари, о Исус Христос, ка судинел са е манушенге, ама на спрема адава со дикхела или шунела, него спрема е Девлескере праведна мерилија (Иса. 11:3, 4). Едвај аџикераја те авен адала шуже диве!