СОСКЕ сине мо дад добором хољамо? Ка вакерав туменге. Бијамо сиум ко 29 јули 1929 берш, хем бариљум ко јекх гав ки провинција Булакан ко Филипини. На сине амен бут паре хем живинаја сине едноставно живото. Кеда сиум сине терно, и јапонско војска нападинѓа о Филипини хем почминѓа војна. Ама, амаро гав сине ко јекх дур тхан, адалеске на сием сине дирекно погодиме тари акаја војна. На сине амен радио, телевизија, а ни новине. Адалеске, баши војна шунаја сине таро јавера мануша.

Сине ман ефта пхраља хем пхења. Кеда сине ман офто берш, ми баба хем мо папо леле ман те живинав ки ленде. Иако сием сине католикија, мо папо мангела сине те керел лафи башо јавера религие хем лела сине религиозно литература таро пле амала. Сетинава ман кај сикавѓа манге и Библија хем несаве брошуре ки чхиб тагалог. Бут мангава сине те читинав и Библија, посебно о штар евангелија. Адава бајрарѓа ки манде и желба те џав пало пример е Исусескоро (Јован 10:27).

И Јапонско војска гели песке таро Филипини ко 1945 берш. Ко адава време мле родителија мангена сине те иранав ман кхере. Мо папо поттикнинѓа ман те џав хем ме гељум манге.

Кратко пало адава, ко декември 1945 берш, ко амаро гав але те проповединен е Јеховаскере сведокија тари диз Ангат. Јекх попхуро Сведоко ало ко амаро кхер хем објаснинѓа аменге со вакерела и Библија башо „последна диве“ (2. Тим. 3:1-5). Ов канинѓа амен те џа те проучина и Библија ко јекх паше гав. Иако мле родителија на геле, ме гељум. Адатхе сине отприлика 20 мануша хем несаве лендар пучена сине пучиба баши Библија.

Адалеске со на хаљовава сине башо со керена лафи, одлучинѓум те џав манге. Ама, тегани почминѓе те гиљавен теократско гили. Бут свиџинѓа пе манге и гили, адалеске ачхиљум. Пали гили хем молитва, сарине сием сине викиме о јавер курко те џа ко состанок ко Ангат.

 О состанок икерѓа пе ко кхер коте со живинела сине и фамилија Круз. Несаве амендар ваљани сине те пхира отприлика офто километрија те шај те реса адари. Ко состанок сине отприлика 50 џене, хем сиум сине воодушевимо кеда дикхљум кај чак о чхаве да коментиринена башо хор библиска теме. Откеда сиум сине ко некобор состанокија, о Дејмијан Сантос, јекх попхуро пионери кова со англедер сине градоначалнико, викинѓа ман те совав ко лескоро кхер. Скоро цели рат керѓем лафи баши Библија.

Ко адава време, о мануша крстинена пе сине одма откеда ка сикљовен о основна библиска чачипа. Пало само некобор состанокија, о пхраља пучле ман хем некобор јавере џенен: „Дали мангена те крстинен тумен?“ Ме вакерѓум: „Оја, мангава“. Џанава сине кај мангава те овав робо е Господареске, о Христос (Кол. 3:24). Хем аѓаар, ко 15 февруари ко 1946 берш, гелем ки најпаше река хем дуј џене крстинѓем амен.

Халиљум кај јекх крстимо слуга е Девлескоро ваљани редовно те проповединел исто сар о Исус. Мо дад мислинела сине кај сиум бут тикно те џав те проповединав хем адава со крстинѓе ман на значинела кај сиум спремно те овав проповеднико. Објаснинѓум леске кај о Девел мангела те проповедина о шукар хабери башо Царство (Мат. 24:14). Исто аѓаар, вакерѓум леске кај ваљани те икерав о ветување со денѓум е Девлеске. Тегани мо дад вакерѓа манге адала лафија со вакерѓум лен ко почеток. Ов сине одлучно те на мукхел ман те проповединав. Адава сине о прво пути кеда ваљани сине те откажинав ман таро нешто, или те керав жртве те шај те служинав е Јеховаске.

И фамилија Круз викинѓа ман те живинав ленцар ко Ангат. Ола охрабринѓе ман хем пумаре најтикне чхаја, е Нора, те почмина пионерско службаја. Солдуј џене почминѓем пионерско службаја ко 1 ноември ко 1947 берш. И Нора служинела сине ки јавер диз, а ме ачхиљум ко Ангат.

Откеда служинѓум дуј берш сар пионери, о Ерл Стјуарт, јекх пхрал таро Бетел икерѓа јекх говор англо повише таро 500 мануша ко е дизјакоро плоштад ко Ангат. Ов керела сине лафи ки англиско чхиб, а пало адава ме вакерава сине о главна мисле таро лескоро говор ки чхиб тагалог. Акава сине о прво таро бут говорија со превединѓум џи акана. Сар шај сине те керав акава? Иако гељум ки школа само ефта берш, амаре наставникија редовно користинена сине и англиско чхиб. Исто аѓаар, проучинава сине бут таро амаре публикацие ки англиско чхиб соске сине само некобор публикацие ки чхиб тагалог. Акала буќа поможинѓе манге доволно шукар те сикљовав и англиско чхиб те шај те превединав говорија.

 О пхрал о Стјуарт, вакерѓа е локално собраниеске кај о мисионерија ка џан ко конгрес „Бајрола и теократија“ кова со ваљани сине те икерел пе ко 1950 берш, ко Њујорк (Америка). Адалеске и подружница мангља те викинел јекхе или дује џенен те поможинен ко Бетел. Ме сиум сине јекх таро пхраља со сине викимо. Адава сине панда јекх прилика кеда ваљани сине те мукхав и околина ки која сиум сине сикло, те шај те поможинав ко Бетел.

Ко Бетел ресљум ко 19 јуни 1950 берш. О Бетел аракхљола сине ко јекх пурано кхер кова со сине машкар бут баре кашта ки површина таро јекх хектари. Адатхе керена сине бути повише таро деш пхраља со на сине жениме. Рано сабајле, поможинава сине ки кујна. Пало адава, таро ења о сати, пеглинава сине ки перална. Исто акава керава сине палоручко. Чак откеда о мисионерија иранѓе пе таро меѓународно конгрес, ме ачхиљум ко Бетел. Керава сине са со ка роден о пхраља мандар. Пакујнава сине о списанија со ваљани сине те бичхален пе, грижинава ман сине башо претплате хем ки рецепција.

Ко 1952 берш ме хем јавера шов пхраља таро Филипини сием сине викиме те џа ко 20 класи ки школа Гилеад. Сиум сине бут бахтало! Џикоте сием сине ки Америка, дикхлем хем доживинѓем бут неве буќа. О живото сине бут појавер таро адава со сиум сине сикло ко гав.

На пример, ваљани сине те сикљова те користина апаратија хем прибор кола со англедер никогаш на дикхлем лен. Чак о време да сине појавер! Јекх сабај, кеда уштиљум, авријал сине са парно. Тегани прво пути дикхљум ив. Дикхјола сине бут шукар, ама сигате халиљум кај о ив тано бут, бут шудро!

Ама, акала промене на сине манге пхаре соске уживинава сине ки обука со добинава ла сине ко Гилеад. О инструкторија сине бут шукар учителија хем сикавѓе аменге сар те проучина хем те истражина. И обука ки школа поможинѓа манге те овав попаше е Јеховаја.

Откеда дипломиринѓум, бичхалѓе ман привремено те служинав сар специјално пионери ки населба Бронкс ко Њујорк. Аѓаар, ко јули 1953 берш, шај сине те џав ко конгрес „О општество е неве светоскоро“ кова со икерѓа пе ко Бронкс. Пало конгрес, бичхалѓе ман те служинав палем ко Филипини.

О пхраља таро Бетел бичхалѓе ман те служинав ки покраинско служба. Адава денѓа ман повише прилике те џав пало пример е Исусескоро, кова со џала сине ко дур тхана те шај те поможинел е Девлескере слугенге (1. Пет. 2:21). Мли покраина сине јекх баро подрачје ко централно  Лузон, кова сој тано најбаро остров ко Филипини. Ки лате сине о провинцие Булакан, Неви Еција, Тарлак хем Замбалес. Те шај те ресав џи ко несаве дизја, ваљани сине те накхав таро карпеста планине Сиера Мадре. Џи ко акала тхана на џана сине ни автобусија ни возија, адалеске мора сине те пучав е возачен таро камионија дали шај те бешав упро трупција кашта со ингарена лен сине. Бут пути лена ман сине, ама на сине манге баш удобно те путујнав аѓаар.

Бут собранија сине тикне хем неве. Адалеске, о пхраља сине благодарна со поможинава сине пошукар те организиринен о состанокија хем и служба проповедибаске.

Пало несаво време, сиум сине бичхалдо те служинав ки покраина која со сине цело региони Бикол. Ко адава региони, ко бут групе проповединена сине специјална пионерија ко подрачја коте со англедер на сине проповедимо. Ко јекх кхер, о тоалети сине само јекх дупка ки пхув упри која сине чхивде дуј пхаља терѓојбаске. Кеда тердиљум упро пхаља, ола пеле ки дупка, а заедно ленцар пељум ме да. Ваљанѓа манге бут време те чистинав ман хем те спреминав ман службаке.

Џикоте служинава сине ки адаја покраина, почминѓум те мислинав ки Нора, која со почминѓа е пионерско службаја ко исто време манцар. Ко адава време, ој служинела сине сар специјално пионери ки диз Думагете хем ме гељум те посетинав ла. Пало адава, несаво време пишинаја аменге сине писмија хем ко 1956 берш лелем амен. О прво курко пали амари венчавка сием сине ки посета ко јекх собрание ко остров Рапу-Рапу. Адари ваљани сине те укља ко планине хем бут те пхира, ама сием сине бахтале со шај сине сар брачно пари те поможина е пхраленге ко адала дур тхана.

Откеда служинѓем ки покраинско служба околу штар берш, сием сине викиме те служина ки подружница. Адале службаја почминѓем јануари 1960 берш. Ко са акала берша џикоте служинава ко Бетел, сиклиљум бут таро пхраља коленцар со керава сине бути кола со сине лен баре одговорностија ки е Јеховаскири организација. А и Нора уживинѓа ко различна задаче со сине ла ко Бетел.

Бут сиум бахтало со шај сине те дикхав кобор бут мануша почминѓе те служинен е Јеховаске ко Филипини. Кеда прво пути аљум ко Бетел сар терно беќари, ки цело пхув сине околу 10.000 објавителија. Акана иси повише таро 200.000 објавителија хем бут пхраља хем пхења керена бути ко Бетел те шај те поддржинен о проповедиба.

Сар со накхела сине о време, ваљани сине аменге повише тхан баши бути ко Бетел. Адалеске, о Водечко тело вакерѓа аменге те рода тхан коте со ка шај те градина побари подружница. Ме хем о надгледнико е печатницакоро џаја сине ко кхера со сине паше узи подружница, коте со живинена сине бут Кинезија, хем пучаја лен сине дали некој ка мангел те бикинел аменге пло кхер. Никој на мангела сине, а јекх мануш чак вакерѓа аменге: „Амен о Кинезија на бикинаја, само кинаја“.

Ама, јекх диве случинѓа пе нешто со на аџикерѓем. Јекх таро амаре комшие ваљани сине те џал ки Америка, адалеске пучља амен дали мангаја те кина лескоро кхер. Пало адава јекх јавер комшија одлучинѓа те бикинел пло кхер хем охрабринѓа е јаверен да со живинена сине узи лесте те керен адава. Шај сине те кина чак о кхер таро мануш со вакерѓа аменге: „Амен о Кинезија на бикинаја“. Башо кратко време, о тхан е подружницакоро сине трин пути побаро. Уверимо сиум кај о Јехова мангља аѓаар те овел.

Ко 1950 берш, сиум сине о најтерно ко Бетел. Акана ме хем ми ромни сием о најпхуре. Ни хари нане манге криво со џава сине пало Исус, бизи разлика коте водинела ман сине. Иако мле родителија палдинѓе ман кхералдан, о Јехова денѓа ман бари духовно фамилија. Чаче верујнава кај о Јехова дела амен са со ваљани аменге. И Нора хем ме сием бут благодарна е Јеховаске со сикавела аменге мангипе хем грижа хем охрабринаја е јаверен да те испитинен е Јехова (Мал. 3:10).

Ки јекх прилика, о Исус викинѓа јекхе даночнико со викинела пе сине Матеј Леви те овел лескоро ученико. Со керѓа о Матеј? О Матеј мукхља са хем гело пали лесте (Лука 5:27, 28). Манде да сине ман прилике те мукхав несаве буќа палал те шај те џав пало Исус хем охрабринава е јаверен да те керен адава хем те овен лен баре берекетија.