1. Со верујнела сине и Марта кај ка овел лакере пхралеа? (Дикх и слика ко почеток тари статија.)

И МАРТА, која со сине паше амал е Исусеа хем лескоро ученико, сине бут тажно. Лакоро пхрал, о Лазар, муло. Шај ли сине нешто те утешинел ла? Оја. О Исус ветинѓа лаке: „Тло пхрал ка уштел“. Иако вакерѓа лаке акала лафија ој понадари да осетинела пе сине тажно. Ама, и Марта верујнела сине ко е Исусескере лафија хем вакерѓа: „Џанава кај ка уштел кеда ка овел о воскресение ко последно диве“ (Јован 11:20-24). И Марта сине уверими кај ка овел воскресение ки иднина. Ама, о Исус керѓа чудо. Ов воскреснинѓа е Лазаре о исто диве.

2. Соске мангеа те овел тут силно вера ко воскресение исто сар и Марта?

² На ваљани те аџикера о Исус хем лескоро Дад те керен асавко чудо аменге да авдиве. Ама, дали исто сар и Марта, сиан уверимо кај тле паше со муле ка воскреснинен ко време со авела? Шај нашавѓан брачно партнере, даја, даде, баба, папо или чак чхаве да. Сигурно едвај аџикереа те гушинен тумен, те керен лафи хем те асан заедно. Бахтале сием со шај амен да сар и Марта те  вакера: „Џанава кај ка воскреснинел“. Ама, шукар тано секој амендар те размислинел соске шај те овел уверимо ко адава.

3, 4. Сар и вера е Мартакири барили таро адава со керѓа о Исус?

³ И Марта живинела сине узо Ерусалим, адалеске шај на дикхља сар о Исус воскреснинѓа јекхе удовицакере чхаве тари диз Наин ки Галилеја. Ама, веројатно шунѓа башо адава. Ој исто аѓаар шај шунѓа сар о Исус воскреснинѓа е Јаирескере чхаја. Сарине со живинена сине ко кхер адале чхајакоро џанена сине кај ој мули. Ама, о Исус астарѓа ла таро вас хем вакерѓа: „Чхаје, ушти!“ Хем ој одма уштили (Лука 7:11-17; 8:41, 42, 49-55). И Марта хем лакири пхен, и Марија, џанена сине кај о Исус шај те сасљарел е насвален. Адалеске, верујнена сине кај ако о Исус сине ленцар, о Лазар нане те мерел сине. Ама, адалеске со ов више муло, со аџикерела сине и Марта? Ој вакерѓа кај о Лазар ка воскреснинел ко време со авела, „ко последно диве“. Соске верујнела сине ко акава? Соске ту да шај те верујне кај ка воскреснинен тле мангле со муле?

⁴ Иси амен шукар причине те верујна ко воскресение. Акана ка кера лафи башо несаве таро адала причине. Шај ка аракхе несаве мисле таро е Девлескоро Лафи коленге со на размислинеа често, а шај те бајрарен тли вера кај ка дикхе палем тле манглен со муле.

5. Соске и Марта верујнела сине кај о Лазар ка воскреснинел?

⁵ Приметин кај и Марта на вакерѓа: „Надинава ман кај мло пхрал ка уштел“. Ој вакерѓа: „Џанава кај ка уштел“. Соске и Марта сине добором уверими ко адава? Адалеске со џанља кај сине мануша со воскреснинѓе. Веројатно, панда сар тикни, ој шунела сине башо адава кхере хем ки синагога. Акана ка кера лафи башо трин воскресенија сој тане пишиме ки Библија.

6. Башо кова чудо сигурно џанела сине и Марта?

⁶ О прво воскресение случинѓа пе ко време кеда о Јехова денѓа пле пророкоске е Илијаске сила те керел чудија. Северно таро Израел, ки феникиско диз Сарепта, живинела сине јекх чороли удовица која со денѓа е пророкоске те хал. Тегани о Јехова керѓа чудо те шај ој хем лакоро чхаво те ачховен џивде аѓаар со секогаш сине лен варо хем зејтини са џикоте на пело бршим ки пхув (1. Цар. 17:8-16). Пало несаво време, лакоро чхаво насвалило хем муло. Ама, о Илија поможинѓа лаке. Ов молинѓа пе е Јеховаске: „Девла, молинава тут нека иранел пе о живото ко акава чхаво“. Хем аѓаар уло да! О Девел шунѓа е Илија хем о чхаво уштило. Акава тано о прво воскресение сој пишимо ки Библија. (Читин 1. Царевите 17:17-24.) И Марта сигурно џанела сине башо акава воскресение.

7, 8. а) Сар о Елисеј утешинѓа е даја со жалинела сине? б) Со сикавела башо Јехова о чудо со керѓа о Елисеј?

⁷ О дујто воскресение сој пишимо ки Библија керѓа ле о пророко о Елисеј. Ки диз Сунам живинела сине јекх Израелка со на сине ла чхаве. Адалеске  со сикавѓа гостопримство е Елисејеске, о Јехова наградинѓа ла хем лакере роме јекхе чхавеа. Ама, пало некобор берш, о чхаво муло. Замислин туке кобор бари жал осетинела сине акаја дај. Лакири дукх сине добором бари, со чак гели 30 километрија те шај те аракхел е Елисеје ки планина Кармил. О Елисеј бичхалѓа пле слуга те џал ко Сунам англедер лесте хем те воскреснинел е чхаве. Ама, о Гиезиј нашти сине те ваздел е чхаве. Пало несаво време и дај иранѓа пе кхере заедно е Елисејеа (2. Цар. 4:8-31).

⁸ О Елисеј кхувѓа ко кхер коте со сине о чхаво хем молинѓа пе. О Јехова одговоринѓа ки лескири молитва хем воскреснинѓа е чхаве. И дај сине бут бахтали кеда дикхља пле чхаве џивдо. (Читин 2. Царевите 4:32-37.) Тегани, шај сетинѓа пе ко лафија со вакерѓа лен и Ана ки молитва. Е Ана нашти сине те овен ла чхаве, ама о Јехова наградинѓа ла чхавеа, о Самоил. Кеда анѓа ле ко свето шатори, и Ана фалинѓа е Девле е лафенцар: „О Јехова... мукхела ко гробо хем ваздела лестар“ (1. Сам. 2:6). Адалеа со воскреснинѓа е чхаве таро Сунам, о Јехова сикавѓа кај шај те воскреснинел е мулен.

9. Објаснин о трито воскресение сој тано пишимо ки Библија.

⁹ Јавер воскресение случинѓа пе пало мерибе е Елисејескоро. Ов служинѓа сар пророко повише таро 50 берш, а пало адава насвалило хем муло. Сар со накхела сине о време, ачхиле само о кокала е Елисејескере. Јекх диве, несаве Израелција парунена сине јекхе мануше. Тегани, дикхле кај авена чора. О Израелција мангле те нашен хем адалеске фрдинѓе е муле мануше ко е Елисејескоро гробо. Ки Библија пишинела: „Кеда е манушескоро тело пипинѓа е Елисејескере кокала, о мануш уло палем џивдо хем тердило ко пре“ (2. Цар. 13:14, 20, 21). Акала извештаија уверинѓе е Марта кај е Девле иси ле сила упро мерибе. Ола шај тут да те уверинен тут кај е Девлескири сила тани бут бари хем нане ла границе.

10. Со уло е Доркаја хем со керѓа о Петар?

¹⁰ Ко Христијанска грчка списија исто аѓаар иси извештаија башо воскресенија кола со керѓе лен несаве верна Девлескере слуге. Англедер керѓем лафи башо воскресенија со керѓа лен о Исус паше узи диз Наин хем ко кхер е Јаирескоро. Пало несаво време, о апостол Петар воскреснинѓа е Дорка (Тавита). О Петар кхувѓа ки соба коте со сине лакоро тело, молинѓа пе хем пало адава вакерѓа: „Тавита, ушти!“ Ој одма уштили хем о Петар сикавѓа ла е јавере христијаненге кола со сине адари. Акава воскресение керѓа бут џене те овен е Исусескере ученикија. Акала  неве ученикија шај сине те вакерен о шукар хабери башо Исус е јаверенге, ама шај сине исто аѓаар те вакерен ленге кај е Јехова иси ле сила те воскреснинел е мулен (Дела 9:36-42).

11. Со халило о доктори о Лука кеда дикхља е чхаве хем сар влијајнѓа упро јавера адава со случинѓа пе адари?

¹¹ Иси панда јекх воскресение кова со дикхле ле повише џене. Адава случинѓа пе кеда о апостол Павле сине ко состанок ки јекх упруни соба ки Троада, авдисутни северозападно Турција. О Павле икерѓа говор џи ки екваш и рат. Јекх чхаво со викинела пе сине Ефтих бешела сине ки пенџерка хем шунела сине. Ама, џикоте о Павле керела сине лафи, о Ефтих засуќа хем пело таро дујто спрати. Шај о Лука сине прво со ресља џи ко Ефтих. Адалеске со сине доктори, ов дикхља кај о чхаво на сине само повредимо или ко несвест. Ов муло! О Павле исто аѓаар хулило теле. Ов гушинѓа е чхаве хем вакерѓа: „Ма викинен, соске тано џивдо!“ Акава чудо влијајнѓа бут упро окола со сине адари. Бут утешинѓа лен адава со пле јакхенцар дикхле сар о Павле воскреснинѓа е чхаве (Дела 20:7-12).

12, 13. Кола пучиба шај те пуча амен откеда керѓем лафи башо воскресение?

¹² О воскресенија коленге со керѓем лафи ваљани те керен те овел амен доверба сар со сине е Марта. Шај те ова увериме кај о Девел со денѓа амен о живото, шај те воскреснинел адален со муле. Интересно тано адава со ко секова јекх таро акала воскресенија сине присутно јекх Девлескоро слуга, сар сој о Илија, о Исус или о Петар. Ола случинѓе пе ко време кеда о Јехова керела сине чудија. А сар тано е верна муршенцар хем џувљенцар кола со муле ко време кеда на сине асавке чудија? Дали ола шај сине те аџикерен кај ка  овел воскресение ко време со авела? Дали ола да шај сине те вакерен исто со вакерѓа и Марта башо пло пхрал: „Џанава кај ка уштел кеда ка овел о воскресение ко последно диве“? Соске и Марта сине уверими кај ка овел воскресение хем соске шај ту да те уверине тут ко адава?

¹³ Ки Библија иси извештаија со сикавена кај о верна слуге е Девлескере џанена сине кај ка овел воскресение ко време со авела. Те дикха некобор лендар.

14. Со сикљоваја башо воскресение таро извештај башо Авраам?

¹⁴ Размислин башо адава со родинѓа о Јехова таро Авраам те керел е Исакоја, е чхаве коле со бут време аџикерѓа те добинел ле. О Јехова вакерѓа: „Молинава тут, ле тле чхаве, тле јекхе чхаве со иси тут, е Исако, коле со бут мангеа, хем џа ки пхув Морија хем адари де ле сар жртва со ваљани те тхарел пе“ (1. Мој. 22:2). Со мислинеа, сар осетинела пе сине о Авраам кеда шунѓа акаја заповед? О Јехова ветинѓа леске кај преку лескоро потомство ка дел берекети са е манушенге (1. Мој. 13:14-16; 18:18; Рим. 4:17, 18). Исто аѓаар, о Јехова вакерѓа кај адава потомство ка авел „преку о Исак“ (1. Мој. 21:12). Ама, сар шај сине акава те случинел пе ако о Авраам денѓа сар жртва пле чхаве? О Девел водинѓа е Павле те објаснинел кај о Авраам верујнела сине кај о Девел ка воскреснинел е Исако. (Читин Евреите 11:17-19.) Ама, ки Библија на пишинела кај о Авраам мислинела сине кај о Исак ка уштел одма — некобор саатенге, јекхе дивеске или јекхе куркеске. О Авраам нашти сине те џанел кеда ка воскреснинел лескоро чхаво. Ама, ов верујнела сине кај о Јехова ка воскреснинел е Исако.

15. Сави надеж сине е Јове?

¹⁵ О верно мануш о Јов исто аѓаар џанела сине кај ка овел воскресение ко време со авела. Ов џанља  кај ако јекх каш чхинела пе, ов шај палем те мукхел гранке хем те овел сар нево каш. Ама, акава нашти те случинел пе јекхе манушеа (Јов 14:7-12; 19:25-27). Кеда јекх мануш ка мерел, ов нашти те иранел пе коркори ко живото (2. Сам. 12:23; Пс. 89:48). Нормално, адава на значинела кај о Девел нашти те воскреснинел ле. О Јов верујнела сине кај о Јехова ка сетинел пе ки лесте. (Читин Јов 14:13-15.) О Јов нашти сине те џанел кеда точно ка случинел пе адава. Ама, ов верујнела сине кај окова со денѓа живото е манушеске шај те воскреснинел ле хем кај ка керел адава.

16. Сар јекх ангели охрабринѓа е Даниеле?

¹⁶ Размислин исто аѓаар башо пророко о Даниел. Ов цело пло живото верно служинѓа е Јеховаске хем о Девел поможинела ле сине. Ки јекх прилика, јекх ангели вакерѓа е Даниелеске кај тано „бут мангло е Девлеске“ хем вакерѓа леске: „Нека овел тут мир! Ов силно“ (Дан. 9:22, 23; 10:11, 18, 19).

17, 18. Со ветинѓа о Јехова е Даниелеске?

¹⁷ Кеда е Даниеле сине ле паше 100 берш хем сине ко крајо таро пло живото, ов шај размислинела сине со ка овел леа. Дали о Даниел аџикерела сине палем те живинел? Оја. Ко крајо таро лил Даниел, шај те читина саво ветување денѓа ле о Девел: „А ту ачхов верно џи ко мерибе. Ка одморине тут“ (Дан. 12:13). О Даниел џанља кај о муле одморинена пе, или јавере лафенцар на керена ништо хем кај „нане ни мислибе, ни џандипе, ни мудрост ко гробо“ коте со ка овел панда хари (Проп. 9:10). Ама, акава на сине е Даниелескоро крајо. О Јехова денѓа ле бут шужи надеж башо време со авела.

¹⁸ Е Јеховаскоро ангели вакерѓа леске: „Кеда о време тле аџикерибаскоро ка накхел, ка уште те ле тли награда“. О Даниел на џанља кеда точно ка случинел пе адава. Ов халило кај ка мерел хем кај ка одморинел пе. Ама, кеда шунѓа о ветување „ка уште те ле тли награда“, халило кај ка воскреснинел ко време со авела. Адава ка случинел пе пало бут време откеда ка мерел, кеда о време лескере аџикерибаскоро ка накхел.

19, 20. а) Сар тано поврзимо адава со дикхлем ки акаја статија адалеа со вакерѓа и Марта е Исусеске? б) Со ка дикха ки јавер статија?

¹⁹ Е Марта сине ла шукар причине те верујнел кај лакоро пхрал о Лазар кова со служинѓа верно е Девлеске „ка уштел кеда ка овел о воскресение ко последно диве“. О ветување со денѓа о Јехова е Даниелеске хем и силно вера со сине е Марта ко воскресение ваљани амен да те ден амен доверба кај ка овел воскресение.

²⁰ Дикхлем кај о воскресенија со случинѓе пе ко пурано време сикавена кај о муле чаче ка иранен пе ко живото. Исто аѓаар, дикхлем кај о верна мурша хем џувља аџикерена сине те овел воскресение ко време со авела. Ама, иси ли доказија кај шај те овел воскресение пало бут време откеда сине ветимо? Ако оја, тегани иси амен панда побари причина едвај те аџикера о воскресение. Ама, кеда ка случинел пе адава? О одговор ка дикха ле ки јавер статија.