1, 2. Саво различно мислење иси е манушен башо рај?

КО ЈЕКХ конгрес со икерѓа пе ко Сеул (Кореја), але бут пхраља хем пхења таро различна пхувја. Џикоте икљовена сине таро стадиони, о пхраља хем о пхења таро адава тхан кхединѓе пе околу ленде. Чаче сине бут емотивно моменти кеда повише џене почминѓе те мавтинен вастенцар хем те вакерен јекх јекхеске: „Ка дикха амен ко рај!“ Со мислинеа, башо кова рај мислинена сине?

² Е манушен авдиве иси лен различно мислење башо рај. Несаве вакерена кај о рај тано само фантазија. Јавера вакерена кај рај тано било кова тхан коте со осетинена пе бахтале. На пример, јекхе манушеске сој бут бокхало рај тано кеда бешела ко астали пхердо хајбаја. Англедер бут берша, јекх џувли која со терѓовела сине англи бут шужи ливада пхерди лулуѓенцар добором сине воодушевими со чак вакерѓа: „Е акава тано чаче рај!“ Адава тхан панда викинела пе Рај, иако секова берш адари перела повише таро 15 метре ив. Ко со мислинеа ту кеда шунеа о лафи рај? Дали надинеа тут кај некогаш ка овел рај?

3. Кеда и Библија прво пути керела лафи башо рај?

 ³ И Библија керела лафи башо јекх рај со постојнела сине англедер хем башо рај со ка овел ки иднина. Шај те читина башо рај панда ко прво лил тари Библија. Ки 1. Мојсеева 2:8 пишинела: „О Јехова о Девел садинѓа градина ко Еден [„рај“, Превод на МПЦ] спрема исток, хем адари чхивѓа е мануше коле со керѓа ле“. О лафи „Еден“ значинела „задоволство“, хем ки адаја градина чаче сине баро задоволство те живинел пе. Адатхе сине бут хајбаске, бут шуже тхана хем сине мир машкар о мануша хем о животне (1. Мој. 1:29-31).

4. Соске шај те вакера кај и градина Еден сине рај?

⁴ Кеда о Хебрејска списија прво пути сине преведиме ки грчко чхиб, о преведувачија користинѓе о лафи парадисос, со значинела „рај“, те шај те превединен о хебрејско лафи баши „градина“. Ки јекх енциклопедија пишинела кај кеда несаво Грко ка шунел сине о лафи парадисос, ов мислинела сине ко јекх шужо, баро парко, кова со сине безбедно, коте со сине бут шуже кашта со дена сине различна плодија хем тхавдена сине потокија чисто пањеа машкар о зелена ливаде коленде со мирно хана сине чар антилопе хем бакхре. (Cyclopaedia таро Меклинток хем Стронг; споредин 1. Мојсеева 2:15, 16.)

5, 6. Соске о Адам хем и Ева нашавѓе и прилика те живинен ко рај хем со пучена пе несаве мануша?

⁵ О Јехова чхивѓа е Адаме хем Ева ки асавки рајско градина. Ама, адалеске со сине леске непослушна, о Јехова на мукхља лен више те живинен адатхе. Аѓаар, ола хем ленгере чхаве нашавѓе и прилика те живинен ко рај (1. Мој. 3:23, 24). Иако ки адаја рајско градина на сине више мануша, изгледа кај постојнела сине са џи ко Потоп ко време е Ноескоро.

⁶ Несаве мануша шај те пучен пе: „Дали некогаш палем ка овел рај ки Пхув?“ Со сикавена о фактија? Ако надинеа тут кај ка живине тле мангленцар ко рај, дали иси тут шукар причина баши асавки надеж? Шај ли те објаснине соске сиан уверимо кај ки иднина ка овел рај?

7, 8. а) Саво ветување денѓа о Девел е Авраамеске? б) Ко со веројатно мислинѓа о Авраам кеда шунѓа акава ветување?

⁷ Најшукар тхан коте со шај те аракха одговорија ко пучиба башо рај тано ки Библија, соске ој авела таро Јехова, окова со керѓа о прво рај. Размислин со вакерѓа о Девел пле амалеске е Авраамеске. Откеда вакерѓа кај ка бајрарел лескоро потомство „сар о зрнија пошик ко морско брего“, о Јехова денѓа леске акава важно ветување: „Преку тло потомство са о народоја ки пхув ка добинен берекети адалеске со шунѓан мло гласо“ (1. Мој. 22:17, 18). Покасно о Девел палем вакерѓа о исто ветување е Авраамескере чхавеске хем унукоске. (Читин 1. Мојсеева 26:4; 28:14.)

⁸ Ништо ки Библија на сикавела кај о Авраам мислинѓа кај о мануша ка добинен пли награда ко рај ко небо. Адалеске, кеда о Девел ветинѓа кај „са о народоја ки пхув“ ка добинен берекети, о Авраам веројатно мислинѓа кај адала берекетија ка овен ки Пхув. Ама, дали само акава доказ иси ки Библија кова со сикавела кај о рај ка овел ки Пхув?

9, 10. Кола јавера ветувања дена аменге доказија кај ки иднина ка овел рај ки Пхув?

 ⁹ О Давид, кова со авела таро Авраам, пророкујнѓа кај ка авел време кеда „окола со керена лошнипе“ хем „окола со керена неправда“ повише нане те постојнен (Пс. 37:1, 2, 10). Наместо адава, „о кротка ка наслединен и пхув, хем ка уживинен ко баро мир“. О Давид исто аѓаар пророкујнѓа: „О праведна мануша ка наслединен и пхув хем ка живинен вечно ки лате“ (Пс. 37:11, 29; 2. Сам. 23:2). Со мислинеа, сар влијајнѓе акала ветувања упро мануша со мангле те керен е Девлескири волја? Сине лен шукар причина те верујнен кај јекх диве ки Пхув ка живинен само праведна мануша хем кај и Пхув палем ка овел рај сар и градина Еден.

¹⁰ Сар со накхела сине о време, повише Израелција со вакерена сине кај служинена е Јеховаске иранѓе леске думо хем на служинена сине леске ко исправно начин. Адалеске о Девел мукхља о Вавилонција те побединен лен, те уништинен ленгири пхув хем те ингарен буте џенен лендар сар робија (2. Лет. 36:15-21; Ерем. 4:22-27). Ама, е Девлескере пророкија пророкујнѓе кај лескоро народо ка иранел пе ки пли пхув пало 70 берш. Адала пророштвија исполнинѓе пе, ама исто аѓаар иси лен значење аменге да авдиве. Џикоте дикхаја несаве лендар, приметин саве доказија дена аменге кај ки иднина ка овел рај ки Пхув.

11. Сар исполнинѓе пе прво пути о лафија таро Исаија 11:6-9, ама со шај те пуча амен?

¹¹ Читин Исаија 11:6-9. Преку пло пророко о Исаија, о Девел вакерѓа кај откеда о Израелција ка иранен пе ки пли пхув, ки лате ка овел мир. Никој на ваљани сине те дарал кај ка овел нападимо таро животне или таро мануша. Хем о терне хем о пхуре ка овен безбедна. На сетинела ли тут акава ко рајска условија со сине ки градина Еден? (Иса. 51:3). О Исаија исто аѓаар пророкујнѓа кај цели пхув „ка овел пхерди пенџарибаја башо Јехова, сар о море сој пхердо пањеа“. Акале лафенцар мислинела пе ко са о народија ки пхув, а на само ко Израелција. Кеда ка случинел пе адава? Јасно тано кај адава ка овел ки иднина.

12. а) Саве берекетија сине е Израелцон со иранѓе пе таро Вавилон? б) Со сикавела кај ки иднина ка исполнинел пе панда јекх пути о пророштво таро Исаија 35:5-10?

¹² Читин Исаија 35:5-10. Приметин кај о Исаија исто аѓаар пророкујнѓа кај о Израелција со ка иранен пе таро Вавилон нане те овен ки опасност ни таро животне ни таро мануша. Ов вакерѓа кај ленгири пхув ка дел бут храна соске ка овел бут пани, исто сар ки градина Еден (1. Мој. 2:10-14; Ерем. 31:12). Дали акава пророштво ваљани сине те исполнинел пе само ко време е Израелцонгоро? Ко акава пророштво исто аѓаар пишинела кај о короле, о сакатија хем о кашуке ка овен сасљарде. Ама, акава на случинѓа пе е Израелцонге со иранѓе пе таро Вавилон.  Уствари, о Девел мангља те вакерел кај ка сасљарел са о насвалипа ки иднина.

13, 14. а) Сар исполнинѓа пе о пророштво таро Исаија 65:21-23 кеда о Израелција иранѓе пе таро Вавилон? б) Панда кова дело таро пророштво ваљани те исполнинел пе? (Дикх и слика ко почеток тари статија.)

¹³ Читин Исаија 65:21-23. Кеда о Евреија иранѓе пе ки пли пхув, адари на сине ни удобна кхера ни обработиме ниве хем дракха. Ама адалеске со о Девел денѓа лен берекети, сар со накхела сине о време о буќа менинѓе пе. Замислин кобор сине бахтале кеда керена песке сине кхера хем живинена сине ки ленде хем кеда уживинена сине ко вкусна буќа со садинѓе лен!

¹⁴ Приметин јекх важно детали ко акава пророштво. Ки лесте пишинела кај амаре диве „ка овен сар о диве е каштескере“. Несаве кашта живинена бут милје берша. Те шај о мануша те живинен добором бут, ола мора те овен бут састе. Хем кеда адала састе мануша би живинена сине ко условија кола со пророкујнѓа лен о Исаија, адава би овела сине чачутно рај! Акава пророштво нане само суно — чаче ка исполнинел пе!

15. Кола тане несаве таро берекетија сој пишиме ко лил Исаија?

¹⁵ Размислин сар о ветувања со дикхлем лен акана сикавена кај ки иднина ка овел рај. Цели Пхув ка овел пхерди манушенцар со ка овел лен берекети таро Девел. Никој нане те дарал кај ка овел нападимо таро животне или таро лошна мануша. О короле, о кашуке хем о сакатија ка овен сасљарде. О мануша ка шај те керен песке кхера хем те уживинен ко буќа со ола ка садинен лен. Ола ка живинен бут повише таро кашта. Чаче, и Библија дела доказија кај ки иднина ка овел асавко рај. Ама, несаве мануша шај ка вакерен кај акала пророштвија на значинена кај ка овел рај ки Пхув. Со ка вакере ленге? Кола силна доказија иси тут кај ки иднина ка овел чачутно рај? О Исус, о најбаро мануш со некогаш живинѓа, денѓа амен јекх силно доказ.

16, 17. Ки која ситуација о Исус керѓа лафи башо рај?

¹⁶ Иако о Исус на сине криво, сине осудимо хем ковимо ко стубо те мерел. Леа исто аѓаар сине ковиме дуј криминалција — јекх тари лескири лево, а о јавер тари лескири десно страна. Јекх лендар халило кај о Исус тано цари хем вакерѓа: „Исус, сетин тут ки манде кеда ка ове цари!“ (Лука 23:39-42). О Исус денѓа адале манушеске јекх ветување кова сој пишимо ко Лука 23:43. Адава ветување тано поврзимо тле иднинаја. Несаве изучувачија чхивена запирка англо лафи „авдиве“ хем превединена акава стихо аѓаар: „Чаче вакерава туке, авдиве ка ове манцар ко рај“. Иси различно мислење башо адава коте ваљани те бешел и запирка ки акаја реченица. Ама, ко со мислинѓа о Исус кеда вакерѓа „авдиве“?

¹⁷ Ко бут современа чхибја, о запирке користинена пе те шај о значење ки јекх реченица те овел појасно. Ама ко најпуране грчка манускриптија, на сине секогаш користиме интерпункциска знакија. Адалеске шај те пуча амен: „Со вакерѓа о Исус ки адаја ситуација?“ Дали вакерѓа: „Чаче вакерава туке, авдиве ка ове манцар ко рај“ или: „Чаче вакерава туке авдиве, ка ове манцар ко рај“? Е преведувачен иси лен различно мислење башо  адава со мислинѓа о Исус кеда вакерѓа адала лафија хем адава влијајнела ки ленгири одлука дали ка чхивен и запирка англо или пало лафи „авдиве“. Ко авдисутне преводија е Библијакере иси солдуј случаија.

18, 19. Со шај те поможинел аменге те хаљова со мангља те вакерел о Исус?

¹⁸ Сетин тут со вакерѓа о Исус пле следбениконге башо пло мерибе. Ов вакерѓа: „О манушикано Чхаво ка овел ко вило е пхувјакоро трин диве хем трин раќа“. Ов исто аѓаар вакерѓа: „О манушикано Чхаво ка овел издајмо хем дендо ко васта е манушенгере хем ола ка мударен ле, ама ов ко трито диве ка воскреснинел“ (Мат. 12:40; 16:21; 17:22, 23; Мар. 10:34). О апостол Петар вакерѓа кај акава чаче уло (Дела 10:39, 40). Значи, о Исус на гело ко рај адава диве кеда муле ов хем о криминалцо. О Исус сине „ко гробо“ скоро трин диве, са џикоте о Девел на воскреснинѓа ле * (Дикх и фуснота.) (Дела 2:31, 32).

¹⁹ Спрема акава, о Исус користинѓа о лафија „Чаче вакерава туке авдиве“ сар увод башо ветување со денѓа ле е криминалцоске. Аѓаар сине нормално те керел пе лафи чак ко време е  Мојсеескоро. Ки јекх прилика о Мојсеј вакерѓа: „Акала лафија со заповединѓум туке авдиве чхив лен те вилесте“ (5. Мој. 6:6; 7:11; 8:1, 19; 30:15).

20. Со сикавела кај амаро хаљојбе башо адава со вакерѓа о Исус тано точно?

²⁰ Јекх библиско преведувачи таро Близок Исток вакерѓа: „Ко акава стихо посебно тано истакнимо о лафи ’авдиве‘ хем ваљани те читинел пе: ’Чаче вакерава туке авдиве, ка ове манцар ко рај‘. О ветување сине дендо адава диве, а ваљани сине те исполнинел пе покасно. Те керел пе лафи ко асавко начин тано нормално е манушенге таро адава тхан, хем сикавела кај о ветување сине дендо ко одредимо диве хем кај сигурно ка исполнинел пе“. Јекх сириско превод таро панџто веко, превединѓа акава стихо сар: „Амин, вакерава туке авдиве кај ка ове манцар ки градина Еден“. Акава ветување чаче охрабринела амен саринен.

21. Со на случинѓа пе е криминалцоја хем соске?

²¹ Кеда керѓа лафи е криминалцоја башо рај, о Исус на мислинѓа ко рај ко небо. Котар џанаја адава? Јекх причина тани адаја со о криминалцо на џанља кај о Исус керѓа сојуз пле верна апостоленцар те шај те владинен леа ко небо (Лука 22:29). Исто аѓаар, о криминалцо на сине ни крстимо (Јован 3:3-6, 12). Значи, кеда о Исус денѓа о ветување е криминалцоске, сигурно мислинѓа ко рај ки Пхув. Бершенцар пало адава, о Павле керѓа лафи баши јекх визија коте со јекх мануш сине „ингардо ко рај“ (2. Кор. 12:1-4). Иако о Павле хем о јавера апостолија сине бириме те џан ко небо хем те владинен заедно е Исусеа, о Павле керела сине лафи башо рај кова со ваљани сине те овел ки иднина. * (Дикх и фуснота.) Дали адава рај ка овел ки Пхув? Шај ли ту да те ове адатхе?

22, 23. Ко со шај те надине тут?

²² Ма бистре кај о Давид керѓа лафи башо време кеда „о праведна мануша ка наслединен и пхув“ (Пс. 37:29; 2. Пет. 3:13). Ов мислинѓа ко време кеда са о мануша ки Пхув ка живинен спрема е Јеховаскере праведна начелија. О пророштво таро Исаија 65:22 вакерела: „О диве мле народоскере ка овен сар о диве е каштескере“. Акава сикавела кај о мануша со ка служинен е Јеховаске ко нево свето ка живинен бут милје берша. Дали акала лафија чаче ка овен? Оја, адалеске со спрема Откровение 21:1-4, о Девел ка дел берекетија е манушенге, а јекх таро адала берекетија тано адава кај „о мерибе нане те овел више“.

²³ Адава со и Библија вакерела башо рај тано бут јасно. О Адам хем и Ева нашавѓе и прилика те живинен вечно ко рај, ама и Пхув палем ка овел рај. Сар со ветинѓа о Девел, ов ка дел берекетија е манушенге ки Пхув. О Давид вакерѓа кај о кротка хем о праведна ка наслединен и Пхув хем ка живинен вечно ки лате. А о пророштвија ко лил Исаија поможинена аменге едвај те аџикера о време кеда ка уживина ко бут шужо рај ки Пхув. Кеда ка овел адава? Тегани кеда ка исполнинел пе о ветување со денѓа о Исус е криминалцоске. Ту да шај те ове ко адава рај! Ко адава време ка исполнинен пе о лафија со вакерѓе лен о пхраља хем о пхења ко конгрес ки Кореја: „Ка дикха амен ко рај!“