Кеда о јавера понашинена пе љубезно аменцар, осетинаја амен шукар. Утешинела амен кеда џанаја кај о јавера грижинена пе аменге. Сарине мангаја о јавера те овен љубезна аменцар. Тегани, сар шај амен да те сикљова те ова љубезна?

О љубезно мануш чаче грижинела пе е јаверенге хем сикавела адава пле лафенцар хем постапкенцар. Ов керела адава на само адалеске сој тано културно него адалеске со мангела лен хем хаљовела сар осетинена пе. Сој панда поважно, и љубезност тани јекх таро особине со авена таро свети дух (Гал. 5:22, 23). О Јехова мангела те ова љубезна, адалеске те дикха сар ов хем лескоро Чхаво сикавѓе љубезност хем сар шај амен да те џа пало ленгоро пример.

О Јехова тано љубезно сариненцар, чак „адаленцар со нане благодарна хем адаленцар сој лошна“ (Лука 6:35). На пример, о Јехова „дела лескоро кхам те светинел упро лошна хем упро шукар хем те перел бршим упро праведна хем упро неправедна“ (Мат. 5:45). Чак о мануша со на верујнена кај о Јехова тано о Створители иси лен корист тари лескири љубезност хем шај те овен џи негде бахтале ко живото.

Адава со керѓа о Јехова е Адамеске хем е Еваке тано бут шужо пример баши љубезност. Кратко откеда грешинѓе, ола учхарѓе пле кукија листонцар тари смоква. Ама, о Јехова џанља кај аври таро Еден ка ваљани ленге шеја кола со ка шај пошукар те заштитинен лен соске и пхув сине денди арман хем сине пхерди „каре хем диво чар“. Адалеске, о Јехова сине љубезно аѓаар со керѓа ленге „дугачка шеја тари кожа“ (1. Мој. 3:7, 17, 18, 21).

Иако о Јехова тано љубезно е лошна хем е шукар манушенцар, ов тано посебно љубезно пле верна слугенцар. На пример, ко време кеда живинела сине о пророко о Захарија, јекх ангели сине вознемиримо соске о Израелција чхинавѓе те градинен е Јеховаскоро храми ко Ерусалим. О Јехова шунѓа акале ангеле хем одговоринѓа леске „пријатна хем утешна лафенцар“ (Зах. 1:12, 13). О Јехова постапинѓа ко слично начин е пророкоја е Илијаја. Јекх пути, о пророко сине добором разочаримо со вакерѓа е Јеховаске кај мангела те мерел. О Јехова сикавѓа кај леске важно сар осетинела пе о Илија хем бичхалѓа ангели те охрабринел ле. Исто аѓаар, ов уверинѓа е пророко кај нане коркори. Е Јеховаскири љубезност охрабринѓа е Илија те продолжинел пле задачаја (1. Цар. 19:1-18). Ама, кој таро е Девлескере слуге успејнѓа најшукар те сикавел акаја бут шужи особина е Јеховаскири — и љубезност?

Кеда сине о Исус ки Пхув, ов сине пенџардо сар љубезно мануш. Никогаш на сине грубо хем на пробинела сине силаја те чхивел е манушен  те керен адава со мангела ов. Ов грижинела пе сине е јаверенге хем вакерѓа: „Авен ки манде, сарине со сиен уморна хем со иси тумен пхарипе, ме ка дав тумен сила... Соске, мло јарем тано локхо те пхиравел пе“ (Мат. 11:28-30). Адалеске со сине бут љубезно, о мануша џана сине сегде пали лесте. Сине леске жал башо мануша, адалеске сасљарѓа лен, сикавѓа лен бут буќа башо пло Дад хем ко некобор прилике денѓа лен хајбаске (Мар. 6:34; Мат. 14:14; 15:32-38).

О Исус хаљовела сине сар осетинена пе о мануша хем сине ленцар љубезно. Чак кеда мангела сине те одморинел пе, ов љубезно поможинела сине сариненге со авена сине ки лесте (Лука 9:10, 11). Размислин башо адава со случинѓа пе јекхе ромњаја која со крваринела сине. Ој мангела сине те сасљол, адалеске пипинѓа е Исусескере шеја. Ама, спрема е Мојсеескоро закони, на смејнела сине те керел адава соске на сине чисто (3. Мој. 15:25-28). Сар реагиринѓа о Исус? Ов на сине хољамо џикоте керѓа лаја лафи. Ов дикхља кај ој дарала, хем сине леске жал баши лате соске 12 берш цидела сине таро адава насвалипе. О Исус вакерѓа лаке: „Ми чхај, тли вера сасљарѓа тут. Џа туке ко мир хем сасљов таро тло пхаро насвалипе“ (Мар. 5:25-34). О Исус сине чаче љубезно!

Таро примерија со дикхлем лен, дикхаја кај и чачутни љубезност сикавела пе постапкенцар. Акава шај исто аѓаар те дикха ле тари споредба со вакерѓа ла о Исус башо милостиво Самарјани. Иако о Самарјанија хем о Евреија мрзинена пе сине јекх јекхеа, о Самарјани жалинѓа јекхе Еврее кова со сине мардо таро чора хем мукхло те мерел ко друмо. И љубезност поттикнинѓа е Самарјане те поможинел леске. Чистинѓа лескере ране хем ингарѓа ле ко јекх кхер те раќарел. Ов платинѓа е газдаске таро адава кхер те грижинел пе е повредиме Еврееске, хем чак вакерѓа леске кај ако ваљани ка платинел панда кеда ка иранел пе (Лука 10:29-37).

И љубезност ка поттикнинел амен те ова обѕирна хем те охрабрина е јаверен на само постапкенцар него лафенцар да. Ки Библија пишинела: „О секирацие анена пхарипе е манушеске ко вило, а о шукар лафи керела ле бахтало“ (Изр. 12:25). Кеда и љубезност хем о шукарипе поттикнинена амен те охрабрина е јаверен, адава ка керел те осетинен пе бахтале * (Дикх и фуснота.) Амаре љубезна лафенцар ка сикава е јаверенге кај мангаја лен. А адава ка поможинел ленге полокхе те истрајнен кеда иси лен проблемија ко живото (Изр. 16:24).

Адалеске со сием керде „спрема е Девлескоро лико“ сарине шај те ова љубезна (1. Мој. 1:27). На пример, о Јулиј, јекх римско воено заповеднико кова со сине одговорно те ингарел е Павле ко Рим, „постапинѓа љубезно е Павлеа хем дозволинѓа леске те џал ко пле амала те шај те грижинен пе леске“ ки диз Сидон (Дела 27:3). Пало адава, кеда е Павле хем е јаверен сине лен бродолом, о мануша тари Малта сине бут љубезна ленцар хем чак тхарѓе ленге јаг те шај те таќон (Дела 28:1, 2). Адава со керѓе акала мануша сине бут шукар. Ама, те шај те кера е Јехова бахтало, ваљани те ова секогаш љубезна, а на само понекогаш.

О Јехова мангела и љубезност те овел дело тари амари личност хем секогаш те сикава ла. Адалеске о Јехова вакерела аменге „те урава амен“ ки љубезност (Кол. 3:12). Ама, нане локхо те ова секогаш љубезна. Соске? Шај на сикаваја љубезност адалеске со лаџаја, на сием сигурна ки аменде или сием хари себична. Или шај пхаро аменге те ова љубезна околенцар со понашинена пе аменцар лошно. Ама, ако молинаја амен башо свети дух хем трудинаја амен те постапина сар о Јехова, ов ка поможинел аменге те ова чаче љубезна (1. Кор. 2:12).

Сар шај те џана ко кола начинија шај те сикава панда побари љубезност? Пуч тут: „Дали  шукар шунава е јаверен хем пробинава те хаљовав лен? Дали приметинава кеда е јаверенге ваљанела помош? Кеда последно пути сикавѓум љубезност некаске со нане манге фамилија или мло паше амал?“ Пало адава, шај те чхива аменге целија, сар на пример пошукар те запознајна е манушен околу аменде, посебно околен таро амаро собрание. Аѓаар ка џана саве проблемија иси лен хем со ваљани ленге. Исто аѓаар, ваљани те сикава љубезност е јаверенге аѓаар сар со мангаја ола те сикавен аменге (Мат. 7:12). Хем ма бистре те молине тут е Јеховаске, соске ов шај те поможинел туке те овел тут акаја особина (Лука 11:13).

О апостол Павле спомнинѓа и љубезност сар јекх таро особине кола со поможинѓе леске те овел шукар проповеднико (2. Кор. 6:3-6). О мануша мангена сине е Павле соске сикавела сине пли љубезност лафенцар хем постапкенцар. Исто аѓаар, ола шај сине те дикхен кај ов грижинела пе ленге (Дела 28:30, 31). Слично, ако сием љубезна, о јавера шај ка манген те сикљовен повише башо чачипе. Кеда сием љубезна са е манушенцар, чак околенцар со постапинена лошно аменцар, шај ка ковљара ленгоро вило хем ка поможина ленге те менинен пло стави (Рим. 12:20). Сар со ка накхел о време, шај чак ка манген те сикљовен о чачипе тари Библија.

Ко рај, сарине ка овен љубезна јекх јекхеа. Околенге со ка воскреснинен ка овел сикавди љубезност, несавенге шај адава те овел прво пути ко живото. Адава сигурно ка поттикнинел лен те овен љубезна е јаверенцар. Секој со нане те овел љубезно хем нане те мангел те поможинел е јаверенге, нане те овел леске дозволимо те живинел вечно ко рај. Само окола сој тане љубезна ка живинен вечно ко рај (Пс. 37:9-11). Адава ка овел јекх безбедно свето коте со ка владинел мир! Ама, панда англедер те авел адава време, сави корист ка овел амен ако акана сием љубезна?

И Библија вакерела: „О љубезно мануш керела шукарипе коркори песке“ (Изр. 11:17). О мануша мангена те овен некасаја сој љубезно, хем обично ола да постапинена љубезно леа. О Исус вакерѓа: „Саве меркаја меринена, асавке меркаја ола ка меринен туменге“ (Лука 6:38). Значи, е љубезно манушеске тано локхо те аракхел песке шукар амала хем те ачховел ленцар амал.

О апостол Павле вакерѓа е пхраленге таро собрание ко Ефес те сикавен милост јекх јекхеске, те овен сочувствителна хем спремно те простинен јекх јекхеске (Еф. 4:32). Кеда сарине ко собрание тане љубезна хем сочувствителна, тегани о собрание ка овел зорало хем ко јекхипе. Никогаш на мангаја те критикујна амаре пхрален, те кера ленгоро лафи или те вакера груба или оштра лафија чак ни ки шала. Наместо адава, амаре лафија секогаш ваљани те поможинен хем те охрабринен е јаверен (Изр. 12:18). Адава бут ка поможинел е пхраленге хем е пхењенге ко собрание духовно те напредујнен хем те овен бахтале џикоте служинена е Јеховаске.

Сар со дикхлем, и љубезност тани особина која со сикавела пе лафенцар хем постапкенцар. Кеда сием љубезна, постапинаја сар амаро Девел, о Јехова, кова сој дарежливо хем пхердо мангипаја (Еф. 5:1). Акава керела амаре собранија те овен зорале хем поттикнинела е јаверен да те служинен леске. Адалеске, те да амендар са те шај о јавера те дикхен кај е Јеховаскере сведокија тане љубезна мануша!