1, 2. Соске тано мудро те шуне тле Створителе кеда одлучинеа со ка кере тле животоја? (Дикх о слике ко почеток тари статија.)

АКО сиан терни личност, ту шај добинеа бут советија баши тли иднина. О наставникија, о педагогија хем о јавера шај поттикнинена тут те овел тут бари школа или успешно кариера те шај те заработине бут паре. Ама о Јехова дела туке јавер совет. Нормално, ов мангела те трудине тут ки школа те ове шукар ученико те шај коркори те издржине тут кеда ка завршине е школаја (Кол. 3:23). Ама, ов исто аѓаар, џанела кај кеда сиан терно, ту ваљани те ане важна одлуке со ка влијајнен ки тли иднина. Адалеске дела туке начелија со ка водинен тут хем ка поможинен туке те живине аѓаар сар со мангела ов ко акала последна диве (Мат. 24:14).

² Ма бистре кај о Јехова џанела са. Ов џанела со ка овел ки иднина хем кобор тано паше о крајо акале светоскоро (Иса. 46:10; Мат. 24:3, 36). О Јехова џанела са баши туте да. Ов џанела со шај те керел тут бахтало, а со на. О советија со дена лен о мануша шај изглединена  шукар, ама ако нане темелиме ко е Девлескоро Лафи, ола нане чаче мудра (Изр. 19:21).

3, 4. Сар адава со о Адам хем и Ева шунѓе о лошно совет влијајнѓа упри ленде хем упро ленгере чхаве?

³ О лошно совет постојнела сине панда бут англедер. О Сатана сине о прво со денѓа е манушенге лошно совет. Ов вакерѓа е Еваке хем е Адамеске кај ка овен побахтале ако коркори одлучинена сар те живинен (1. Мој. 3:1-6). Ама, уствари, е Сатана сине ле себична мотивија. Ов мангља о Адам хем и Ева, а исто аѓаар ленгере чхаве со ка овен лен, те шунен хем те обожавинена лесте, а на е Јехова. Дали о Сатана денѓа нешто е манушенге? О Јехова сине адава со денѓа ленге са со сине лен. Керѓа о Адам хем и Ева те овен заедно, мукхља лен те живинен ки бут шужи градина хем денѓа ленге совршено тело колеа со шај сине те живинен вечно.

⁴ О Адам хем и Ева на шунѓе е Девле. Адалеа ола коркори цидинѓе пе таро окова со денѓа ленге о живото. О последице сине катастрофална. Сар јекх чхинди лулуди, аѓаар о Адам хем и Ева хари по хари пхуриле хем ко крајо муле. Ленгере чхаве да цидена сине муке, машкар ко кола сием амен да (Рим. 5:12). Авдиве бут мануша на шунена со вакерела о Девел хем керена адава со ола мангена (Еф. 2:1-3). Саве тане о резултатија? Јасно тано кај кеда о мануша противинена пе е Јеховаске тегани иси лен лошна последице. Адалеске и Библија вакерела кај нане мудрост против о Јехова (Изр. 21:30).

5. Ко со сине сигурно о Девел башо мануша хем дали сине ко право?

⁵ О Јехова сине сигурно кај несаве мануша, машкар кола ка овен бут терне да, ка манген те пенџарен ле хем те служинен леске (Пс. 103:17, 18; 110:3). О Јехова бут ценинела акале тернен! Дали сиан ту да јекх лендар? Ту сигурно уживинеа ко са о буќа со дела лен туке о Девел, хем адава керела тут те ове бахтало ко живото (1. Тим. 6:17; Изр. 10:22). Акана те дикха штар буќа со дела аменге о Јехова. Адала тане и духовно храна, о шукар амала, о целија со дена смисла ко живото хем и чачутни слобода.

6. Соске ваљани те задоволине тле духовна потребе хем со дела туке о Јехова башо адава?

⁶ Е животнен нане лен духовна потребе хем ола на осетинена и потреба те џанен башо пло Створители. Ама, амен иси (Мат. 4:4). Кеда шунаја е Девле амен пошукар хаљоваја о буќа, оваја мудра хем бахтале. О Исус вакерѓа: „Бахтале тане окола сој свесна кај ваљани ленге о Девел“ (Мат. 5:3). О Девел дела аменге и Библија хем користинела „о верно хем разборито робо“ те шај те ден аменге публикацие со ка поможинен аменге те бајрара амари вера (Мат. 24:45). Башо акала публикацие вакераја кај тане духовно храна соске ола хранинена амари вера хем керена те овел амаро амалипе е Јеховаја позорало. Амен уживинаја ки различно духовно храна! (Иса. 65:13, 14).

7. Сар и духовно храна таро Девел ка поможинел туке?

⁷ И духовно храна шај те дел туке мудрост хем способност исправно те  проценине о буќа — особине со шај те заштитинен тут ко бут начинија. (Читин Изреки 2:10-14.) На пример, акала особине поможинена туке те пенџаре о ховајба, сар сој о ховајбе кај на постојнела Створители или о ховајбе кај о паре хем о материјална буќа шај те керен тут те ове бахтало. Исто аѓаар, акала особине ка поможинен туке те циде тутар о желбе или навике со ка поврединен тут. Адалеске, кер са со шај те ове мудро хем те џане исправно те проценине о буќа. Тегани ка дикхе кај о Јехова мангела тут хем мислинела туке о најшукар (Пс. 34:8; Иса. 48:17, 18).

8. Соске ваљани панда акана те ове паше е Девлеа, хем сар акава ка користинел туке ки иднина?

⁸ Панда хари, секова дело таро е Сатанаскоро свето ка овел уништимо. Само о Јехова ка шај те заштитинел амен хем те дел аменге адава сој аменге потребно, сар сој о хајбе те шај те преживина (Авак. 3:2, 12-19). Адалеске, акана тано време те ове попаше е Девлеа хем те бајраре тли доверба ки лесте (2. Пет. 2:9). Ако кереа акава, бизи разлика со овела околу туте, ту ка шај те осетине тут сар о Давид, кова со вакерѓа: „О Јехова тано секогаш ко мле мисле. Ов тано тари мли десно страна, адалеске ка ачховав зорало“ (Пс. 16:8).

9. а) Спрема о стихо таро Јован 6:44, со керела о Јехова? б) Сој тано посебно кеда аракхаја некас сој тано е Јеховаскоро сведоко?

⁹ Кеда прво пути аракхеа некас со нане ко чачипе, со џанеа баши лесте? Шај ка вакерел туке пло анав хем ка дикхе сар изглединела, ама веројатно на џанеа ништо повише баши лесте. Ама, бут појавер тано кеда прво пути аракхеа некас сој тано ко чачипе. Џанеа кај адава мануш мангела е Јехова. Хем о Јехова дикхља нешто шукар ки лесте хем адалеске дозволинѓа те овел дело тари лескири духовно фамилија. (Читин Јован 6:44.) Бизи разлика котар авела или коте барило, ту више  џанеа бут буќа баши лесте, хем ов да баши туте!

10, 11. Саве заедничка буќа иси е Јеховаскере народо, хем сар акава влијајнела упри туте?

¹⁰ Само со ка аракхе јекхе Сведоко, џанеа кај иси тумен бут буќа сој тане заедничка. Џанеа кај иако керена лафи ко различна чхибја, тумен о солдуј керена лафи ки „чисто чхиб“ е чачипаскири (Соф. 3:9). Адава значинела кај тумен о дуј верујнена ко Девел, иси тумен иста морална мерилија хем иси тумен исто надеж баши иднина. Акала буќа ка поможинен туменге те овел тумен доверба јекх јекхесте хем те градинен зорало амалипе кова со ка трајнел засекогаш.

¹¹ Кеда служинеа е Јеховаске, ту шај те вакере кај чаче иси тут о најшукар амала. Иси тут амала ко цело свето, чак ако панда на џанеа лен. Кој јавер освен е Јеховаскоро народо иси ле акава скапоцено поклон?

12. Саве шукар целија шај те овен тут?

¹² Читин Проповедник 11:9 — 12:1. Дали иси тут несаве целија со мангеа те исполнине лен? Шај иси тут цел те читине и Библија секова диве или те де пошукар коментарија или пошукар те икере тле точке ко состанокија. Шај ка манге пошукар те користине и Библија ки служба. Сар осетинеа тут кеда дикхеа кај овеа пошукар ки несави бути или кеда о јавера дикхена адава хем фалинена тут? Сигурно осетинеа тут бахтало, хем аѓаар ваљани да! Соске? Адалеске со кереа адава со мангела о Јехова, исто сар со керѓа о Исус (Пс. 40:8; Изр. 27:11).

13. Соске и служба башо Девел тани пошукар таро целија ко акава свето?

¹³ Ако и служба башо Јехова туке најважно ко живото, тегани ту кереа нешто со керела тут те ове бахтало хем дела туке смисла ко живото. О Павле вакерѓа: „Адалеске, пхраљален, овен духовно зорале, истрајна, секогаш керен бути е Јеховаске, соске џанаја кај и бути со кераја ла башо Јехова нане те ачхол бизи награда.“ (1. Кор. 15:58). Ама кеда о мануша концентриринена пе ко целија таро акава свето, сар сој те заработинел пе бут паре или те овел пе популарно, ола нане бахтале. Чак те овен да успешна ола андрал осетинена пе чуче (Лука 9:25). Акава џанаја таро пример е царескоро, о Соломон (Рим. 15:4).

14. Со шај те сикљове таро адава со керѓа о Соломон?

¹⁴ О Соломон сине јекх таро најбарвале хем најмоќна мануша со некогаш живинѓе ко свето. Ов мангља те уживинел ко задоволствија те шај те дикхел дали адава ка керел ле бахтало (Проп. 2:1-10). Адалеске о Соломон градинѓа песке луксузна кхера, керѓа песке бут шуже градине хем паркија хем керѓа са со мангља. Дали сине задоволно хем бахтало? Кеда о Соломон дикхља са адава со керѓа, ов вакерѓа: „Дикхљум кај са сине џабе... таро са адава на сине нисави корист“ (Проп. 2:11). Шај ли те сикљове нешто таро пример е Соломонескоро?

15. Соске ваљани туке вера хем сар адава ка поможинел туке спрема о лафија таро Псалм 32:8?

¹⁵ Несаве мануша сикљовена о лекцие ко живото само кеда керена несави грешка хем кеда иси лен лошна последице. О Јехова на мангела те овел  туке адава. Ов мангела те шуне ле хем те ове леске послушно. Башо акава ваљани туке вера, ама никогаш нане те каине тут со анѓан асавки одлука адалеске со иси тут вера. Хем о Јехова никогаш нане те бистрел о мангипе со сикавѓан лескере анавеске (Евр. 6:10). Адалеске, трудин тут те бајраре тли вера. Тегани ка ане шукар одлуке ко живото хем ка дикхе кај тло Дад сој ко небо мангела туке о најшукар. (Читин Псалм 32:8.)

16. Соске ваљани те ценина и слобода хем те користина ла ко мудро начин?

¹⁶ О Павле пишинѓа: „Коте сој тано е Јеховаскоро духо, адатхе тани и слобода“ (2. Кор. 3:17). О Јехова мангела и слобода, хем ов керѓа ту да те манге ла. Ама, ов мангела ту те користине тли слобода ко мудро начин со ка шај те заштитинел тут. Шај несаве таро тле врсникија дикхена порнографија, керена неморал, ризикујнена пумаро живото ко опасна спортија, користинена дроге или алкохол. Ко почеток, акала буќа шај дикхјона сар забавна, ама ола анена џи ко лошна последице сар сој болестија, лошна навике па чак мерибе (Гал. 6:7, 8). О терне со керена акала буќа шај мислинена кај тане слободна, ама уствари нане (Тит 3:3).

17, 18. а) Сар адава со ка ова послушна е Девлеске ка керел амен те ова чаче слободна? б) Ко саво начин о Адам хем и Ева сине лен побари слободна него е манушен авдиве?

¹⁷ Тари јавер страна, адава со ка ова послушна е Јеховаске тано башо амаро шукарипе. Адава тано шукар башо амаро састипе хем керела амен те ова чаче слободна (Пс. 19:7-11). Тли слобода користинеа ко мудро начин кеда биринеа те шуне е Девлескере совршена законија хем начелија. Адалеа сикавеа е Девлеске хем тле родителенге кај сиан одговорно личност. Тегани тле родителен шај ка овел лен побари доверба ки туте хем ка ден тут побари слобода. Исто аѓаар, о Јехова ветинела кај панда хари пле верна слугенге ка дел совршено слобода, која со ки Библија вакерела пе кај тани „славно слобода е Девлескере чхавенгири“ (Рим. 8:21).

¹⁸ Асавки слобода сине е Адаме хем е Ева. Ки рајско градина Еден, о Девел родинѓа лендар те керен само јекх бути — те на хан таро плоди таро јекх каш (1. Мој. 2:9, 17). Мислинеа ли кај о Девел сине бут строго или на сине ленцар фер со денѓа лен акаја заповед? Нормално кај на! Замислин туке кобор само законија икалена о мануша хем силаја теринена е јаверен те икерен пе ко адава. Ама о Јехова денѓа е Адамеске хем е Еваке само јекх заповед.

19. Со сикавена амен о Јехова хем о Исус хем сар адава поможинела аменге те ова слободна?

¹⁹ О Јехова тано бут мудро ко начин сар постапинела аменцар. Наместо те дел амен бут законија, ов стрпливо сикавела амен те ова послушна ко закони е мангипаскоро. О Јехова сикавела амен те живина спрема лескере начелија хем те мрзина адава сој лошно  (Рим. 12:9). Ки Проповед ки гора, лескоро Чхаво, о Исус, поможинѓа аменге те хаљова соске о мануша керена лошна буќа (Мат. 5:27, 28). Ко нево свето, сар Цари ко е Девлескоро Царство, о Исус понадари да ка сикавел амен те дикха сар лесте сој исправно, а сој погрешно (Евр. 1:9). О Исус исто аѓаар ка дел аменге совршено годи хем тело. Замислин туке кеда нане чак те ова ко искушение те кера лошна буќа хем нане те цида муке соске сием несовршена. Хем ко крајо ка уживина ки „славно слобода“ со ветинела ла о Јехова.

20. а) Сар о Јехова користинела пли слобода? б) Сар шај те џа пало лескоро пример?

²⁰ Ко нево свето, амари слобода понадари да ка овел ограничими. Са амаре постапке ка ваљани те овен поттикниме таро мангипе спрема о Девел хем о јавера. Кеда водинела амен о мангипе, амен џаја пало пример е Јеховаскоро. Иако е Јехова иси ле целосно слобода, ов биринела те водинел ле о мангипе ко са со керела хем ко адава сар постапинела аменцар (1. Јов. 4:7, 8). Адалеске логично тано кај шај те ова чаче слободна само ако џаја пало пример е Девлескоро.

21. а) Саве чувствија сине е Давиде спрема о Јехова? б) Башо со ка кера лафи ки јавер статија?

²¹ Дали ценинеа са о буќа со дела туке о Јехова сар сој тане и духовно храна, о шукар амала, о целија со дена смисла ко живото, хем и надеж баши совршено слобода ки иднина? (1. Тим. 6:17). Ту шај осетинеа тут сар о Давид кеда молинѓа пе: „Ка де ман те пенџарав о друмо е животоскоро. Тло муј пхерела ман бахталипаја; ко тло десно вас тано о бахталипе засекогаш“ (Пс. 16:11). Ки јавер статија ка кера лафи башо јавера скапоцена чачипа таро 16 Псалм. Ола ка поможинен туке те дикхе сар шај те овел тут о најшукар живото!