Џа ко тексто

Џа ки содрежина

Дали пенџареа е Јехова сар о Ное, о Даниел хем о Јов?

Дали пенџареа е Јехова сар о Ное, о Даниел хем о Јов?

О лошна мануша нашти те хаљовен и правда, ама окола со родена е Јехова хаљовена са (ИЗР. 28:5)

ГИЉА: 126, 150

1-3. а) Со ка поможинел аменге те ачхова верна е Девлеске ко акала последна диве? б) Со ка дикха ки акаја статија?

САР со аваја попаше ко крајо, о лошна мануша са повише „никнонена сар чар“ (Пс. 92:7). Адалеске, ни хари на изненадинела амен адава со бут мануша на прифатинена е Девлескере мерилија. О Павле вакерѓа е христијаненге: „Овен сар тикне чхаве башо лошнипе, а возрасна ко хаљојбе“ (1. Кор. 14:20). Сар шај те шуна акава совет?

2 О одговор аракхљовела ко Изреки 28:5 кова сој главно стихо ки акаја статија. Ки лесте пишинела: „Окола со родена е Јехова хаљовена са“. Акава значинела кај ола шај те хаљовен са со ваљани те шај те керен е Јеховаскири волја. Таро Изреки 2:7, 9 исто аѓаар џанаја кај о Јехова дела мудрост околенге со керена адава сој исправно. Адалеске, ола шај те хаљовен „сој тано праведно, шукар хем исправно, кова тано о исправно друмо те џан“.

3 О Ное, о Даниел хем о Јов сине лен асавки мудрост (Езек. 14:14). Исто тано е Девлескере народоја авдиве. А сар тано туја? Дали иси тут и мудрост таро Девел? Те шај те хаљове са сој поврзимо адалеа те кере е Јеховаскири волја, ваљани шукар те пенџаре ле. Адалеске ки акаја статија ка дикха 1) сар о Ное, о Даниел хем о Јов сиклиле башо Девел, 2) сар поможинѓа ленге адава со пенџарена сине е Девле хем 3) сар амен да шај те овел амен сар ленгири вера.

О НОЕ ЏАЛА СИНЕ Е ДЕВЛЕА КО ЈЕКХ ЛОШНО СВЕТО

4. Котар о Ное сиклило башо Јехова хем сар адава со пенџарела сине е Девле поможинѓа леске?

О Ное шај сине те сикљовел башо е Девлескере особине џикоте дикхела сине о буќа со керѓа лен

4 Котар о Ное сиклило башо Јехова? Панда кеда е Адаме хем е Ева почминѓе те овен лен чхаве, о мануша сикљовена сине башо Јехова ко трин начинија: таро буќа со керѓа лен о Девел, таро лескере верна слуге хем таро берекетија со добинена лен сине кеда сине леске послушна (Иса. 48:18). Џикоте дикхела сине о буќа со керѓа о Девел, о Ное шај сине те дикхел бут доказија кај о Девел постојнела хем шај сине исто аѓаар те сикљовел башо е Девлескере особине. Аѓаар о Ное шај сине те хаљовел кај о Јехова тано моќно хем кај само ов тано чачутно Девел (Рим. 1:20). Адалеске, е Ное сине ле зорали вера ко Девел.

5. Котар сиклило о Ное која тани е Девлескири намера е манушенцар?

5 Ки Библија пишинела кај „и вера авела тари порака со шунаја“. Значи, адава со шунаја таро јавера шај те поможинел аменге те овел амен вера (Рим. 10:17). О Ное веројатно шунѓа башо Јехова тари пли фамилија. Лескоро дад, о Ламех, верујнела сине ко Девел хем ов бијандило џикоте сине џивдо о Адам. (Дикх и слика ко почеток тари статија.) Лескоро папо сине о Метузалем, а лескоро парапарапапо сине о Јаред, кова со муло 366 берш откеда бијандило о Ное * (Дикх и фуснота.) (Лука 3:36, 37). Шај о Ное лендар хем ленгере ромњендар шунѓа кај о Јехова керѓа е манушен, кај мангља те овел лен чхаве, те пхерен и Пхув хем те служинен леске. Ов сигурно шунѓа кај о Адам хем и Ева на шунѓе е Јехова хем шај сине те дикхел о лошна последице тари ленгири одлука (1. Мој. 1:28; 3:16-19, 24). Е Ноеске свиџинела пе сине адава со сикљовела сине хем адава поттикнинѓа ле те служинел е Девлеске (1. Мој. 6:9).

6, 7. Сар и надеж керѓа е Ноескири вера позорали?

6 И надеж керела и вера позорали. Замислин туке кобор барили и вера е Ноескири кеда шунѓа кај лескоро анав, кова со значинела „одмор; утеха“, вклучинела и надеж (1. Мој. 5:29, фус.). Адалеске, о Ламех сине водимо таро свети дух те вакерел башо Ное: „Ка анел аменге одмор тари амари бути хем тари дукх ко амаре васта со анела аменге и пхув која со денѓа ла арман о Јехова“. Е Ное сине ле надеж кај о Јехова ка керел о буќа те овен пошукар. Исто сар о Авел хем о Енох, ов верујнела сине кај јекх „потомство“ ка згмечинел е сапескоро шеро (1. Мој. 3:15).

7 О Ное на халило целосно о пророштво сој пишимо ки 1. Мојсеева 3:15. Ама, ов халило кај акава пророштво дела надеж баши иднина. О Енох проповединела сине баши слично бути — кај о Јехова ка уништинел е лошна манушен (Јуда 14, 15). Адава со проповединела сине о Енох, а ка исполнинел пе целосно ко Армагедон, сигурно керѓа е Ноескири вера хем надеж позорали!

И вера хем и мудрост таро Девел ка заштитинел амен таро е Сатанаскере стапице хем таро лошно влијание акале светоскоро

8. Сар заштитинѓа е Ное адава со пенџарела сине е Девле?

8 Сар поможинѓа е Ноеске адава со пенџарела сине е Девле? Адалеске со пенџарела сине е Јехова, е Ное сине ле вера хем мудрост таро Девел. Акава заштитинѓа ле, посебно те на керел нешто колеа со ка разочаринел е Јехова. На пример, адалеске со мангља те овел амал е Јеховаја, на дружинела пе сине манушенцар со на верујнена сине ко Јехова. Ов на сине сар ленде, ов на мукхља те ховавен ле о демонија со але ки Пхув. О мануша сине воодушевиме таро силна демонија хем шај чак обожавинена лен сине (1. Мој. 6:1-4, 9). Исто аѓаар, о Ное џанела сине кај о Јехова мангља е манушен те овен лен чхаве хем те пхерен и Пхув (1. Мој. 1:27, 28). Адалеске, кеда о демонија леле песке ромња ки Пхув хем сине лен чхаве, о Ное џанља кај адава сине погрешно. Акава шај сине пошукар те дикхел пе кеда ленгере чхаве уле побаре хем посилна таро јавера чхаве. Пало несаво време, о Јехова вакерѓа е Ноеске кај ка керел Потоп те уништинел са е лошно манушен. Адалеске со верујнѓа ко е Јеховаскере лафија, о Ное керѓа арка хем спасинѓа пле фамилија (Евр. 11:7).

9, 10. Сар шај те овел амен сар е Ноескири вера?

9 Сар шај те овел амен сар е Ноескири вера? Бут тано важно шукар те проучина е Девлескоро Лафи, те манга адава со сикљоваја, хем те користина адава те менина амен хем те ана шукар одлуке ко амаро живото (1. Пет. 1:13-15). Аѓаар, и вера хем и мудрост таро Девел ка заштитинен амен таро е Сатанаскере стапице хем таро лошно влијание акале светоскоро (2. Кор. 2:11). Бут џене ко свето мангена о насилство, о неморал хем живинена спрема о желбе пле телоскере (1. Јов. 2:15, 16). Ола на мангена те дикхен о доказија со сикавена кај живинаја ко крајо акале светоскоро. Ако нане амен зорали вера, амен да шај те почмина аѓаар те размислина. Кеда спорединѓа амаро време е Ноескере времеа, о Исус на керѓа лафи башо насилство или неморал, него кај иси опасност несаве буќа те лен амаро внимание тари служба е Јеховаске. (Читин Матеј 24:36-39.)

10 Пуч тут: „Дали о начин сар живинава сикавела кај чаче пенџарава е Јехова? Дали мли вера поттикнинела ман те керав адава со родела о Јехова хем те вакерав е јаверенге башо адава?“ Тло одговор ко акала пучиба ка поможинел туке те дикхе дали ту да, исто сар о Ное, џаја е чачутне Девлеа.

О ДАНИЕЛ СИКАВЃА МУДРОСТ ТАРО ДЕВЕЛ КИ ЈЕКХ ПАГАНСКО ДИЗ

11. а) Со сикавела аменге башо е Даниелескере родителија адава со панда сар тикно мангела сине е Јехова? б) Кола особине е Даниелескере мангеа те овен тут?

11 Котар о Даниел сиклило башо Јехова? О Даниел сигурно сиклило таро пле родителија те мангел е Јехова хем лескоро Лафи. Ов икерѓа адава мангипе цело пло живото. Чак кеда пхурило, ов понадари да шукар проучинела сине о света лила (Дан. 9:1, 2). О Даниел џанела сине бут шукар е Девле. Ов исто аѓаар џанела сине са со керѓа о Јехова е Израелцонге. Акава шај те дикха тари лескири понизно хем искрено молитва сој пишими ко Даниел 9:3-19. Читин акаја молитва хем шукар размислин баши лате. Пуч тут: „Со сикљовава башо Даниел тари акаја молитва?“

12-14. а) Сар сикавѓа о Даниел мудрост таро Девел? б) Сар наградинѓа о Јехова е Даниеле баши лескири храброст хем верност?

12 Сар поможинѓа е Даниелеске адава со пенџарела сине е Девле? Е верна Евреенге на сине локхо те служинел е Девлеске ки паганско диз Вавилон. На пример, о Јехова вакерѓа е Евреенге: „Роден о мир ки диз ки која со бичхалѓум тумен сар заробеникија“ (Ерем. 29:7). Ама, ов исто аѓаар денѓа заповед те обожавинен само ле цело вилеа (2. Мој. 34:14). Со поможинѓа е Даниелеске те икерел о солдуј заповедија? И мудрост таро Девел поможинѓа леске те џанел кај прво ваљани те шунел е Јехова, а пало адава е манушикане владетелен. Бут векија пало адава, о Исус сикавѓа башо исто начело (Лука 20:25).

13 Размислин башо адава со керѓа о Даниел кеда сине дендо закони кова со вакерела сине кај 30 диве никој на ваљани те молинел пе несаве девлеске или манушеске освен е цареске. (Читин Даниел 6:7-10.) О Даниел шај те оправдинел пе сине хем те вакерел: „Акава тано само 30 диве“. Наместо адава, ов на мукхља јекх манушикани заповед те овел леске поважно таро адава те обожавинел е Девле. О Даниел шај сине те молинел пе е Јеховаске ко тхан коте со никој нашти сине те дикхел ле. Ама, ов џанља кај бут мануша секова диве дикхена ле сине сар молинела пе. Адалеске, иако лескоро живото сине ки опасност, о Даниел понадари да молинела пе сине ко тхан коте со о јавера шај сине те дикхен ле. На мангела сине о јавера те мислинен кај чхинавѓа те служинел е Јеховаске.

14 О Јехова наградинѓа е Даниеле соске пле одлукаја сикавѓа храброст хем верност. Ов керѓа чудо хем спасинѓа е Даниеле таро лавија. Адалеске, о мануша ко цело Медо-персиско Царство шунѓе башо Јехова (Дан. 6:25-27).

15. Сар шај те овел амен сар е Даниелескири вера?

15 Сар шај те овел амен сар е Даниелескири вера? Те шај те овел амен зорали вера, нане доволно само те читина е Девлескоро Лафи. Ваљани те хаљова ле (Мат. 13:23). Мангаја те џана сар о Јехова дикхела ко буќа. Адалеске ваљани хор те размислина башо адава со читинаја. Исто аѓаар тано важно редовно те молина амен, посебно кеда сием ко пхаре ситуацие. Шај те овел амен доверба кај ако молинаја баши мудрост хем сила, о Јехова спремно ка дел амен (Јак. 1:5).

О ЈОВ ИКЕРЃА Е ДЕВЛЕСКЕРЕ НАЧЕЛИЈА ХЕМ КО ЛОШНО ХЕМ КО ШУКАР ВРЕМЕ

16, 17. Котар о Јов сиклило башо Јехова?

16 Котар о Јов сиклило башо Јехова? О Јов на сине Израелцо. Ама, о Авраам, о Исак хем о Јаков сине леске дур фамилија, а о Јехова ленге вакерѓа бут буќа баши песте хем која тани лескири намера е манушенцар. Ко несаво начин, о Јов сиклило бут таро адала скапоцена чачипа (Јов 23:12). Ки јекх прилика ов вакерѓа е Јеховаске: „Џи акана џанава тут сине таро адава со шунѓум“ (Јов 42:5). Коркори о Јехова вакерѓа е Јовеске те вакерел е јаверенге о чачипе баши лесте (Јов 42:7, 8).

Исто сар о Јов, амари вера овела позорали кеда сикљоваја башо е Јеховаскере особине таро буќа со керѓа лен (Дикх о пасус 17)

17 О Јов исто аѓаар сиклило башо е Јеховаскере особине аѓаар со дикхела сине о буќа со керѓа лен о Јехова (Јов 12:7-9, 13). Пало несаво време, хем о Елиу хем о Јехова користинѓе о буќа сој керде те шај те сикавен е Јовеске кобор тане тикне о мануша ки споредба е Девлеа (Јов 37:14; 38:1-4). Е Јеховаскере лафија влијајнѓе упро Јов хем ов понизно вакерѓа леске: „Џанава кај ту шај те кере са о буќа хем са со мангеа те кере шај те кере... каинава ман“ (Јов 42:2, 6).

18, 19. Сар сикавѓа о Јов кај чаче пенџарела е Јехова?

18 Сар поможинѓа е Јовеске адава со пенџарела сине е Девле? О Јов бут шукар халило е Девлескере начелија. Ов чаче пенџарела сине е Јехова, хем адава поттикнинѓа ле те постапинел исправно. На пример, џанела сине кај нашти те вакерел кај мангела е Девле, а ко исто време те понашинел пе лошно е јаверенцар (Јов 6:14). Ов на мислинела сине кај тано пошукар таро јавера, него понашинела пе сине ленцар сар те пхене тане лескири фамилија, бизи разлика дали сине барвале или чороле. О Јов вакерѓа: „Окова со керѓа ман ко воги ме дајакоро, на керѓа ли ле да?“ (Јов 31:13-22). Чак кеда сине барвало хем моќно, на уло гордо хем на мислинела сине кај тано пошукар таро јавера. Акава стави тано бут појавер таро стави со иси е барвален хем е моќна манушен авдиве ко свето.

19 О Јов на мангља ништо, ни о материјална буќа, те овен леске поважна таро Јехова. Ов џанља кај ако мукхела те случинел пе нешто асавко, адалеа ка отфрлинел е чачутне Девле. (Читин Јов 31:24-28.) Исто аѓаар, о Јов дикхела сине ко брако машкар о ром хем и ромни сар нешто свето. Ов чак ветинѓа песке кај нане те дикхел ки џувли румиме мисленцар (Јов 31:1). Акава тано бут интересно, соске о Јов живинела сине ко време кеда о Јехова дозволинела сине е муршен те овел лен повише тари јекх ромни. Значи, ако о Јов мангела сине, шај сине те лел песке панда јекх ромни. Ама, о Јов сигурно џанела сине кај о прво брако со керѓа ле о Јехова сине машкар јекх ром хем јекх ромни, хем о Јов одлучинѓа те живинел аѓаар * (Дикх и фуснота.) (1. Мој. 2:18, 24). Околу 1.600 берша пало адава, о Исус сикавѓа е манушен те икерен пе ко иста праведна начелија башо брако хем башо сексуална односија (Мат. 5:28; 19:4, 5).

20. Сар адава со ка пенџара шукар е Јехова хем лескере мерилија ка поможинен аменге те бирина шукар амала хем забава?

20 Сар шај те овел амен сар е Јовескири вера? Сар со дикхлем, ваљани шукар те пенџара е Јехова хем те мукха адава те водинел амен ко са со кераја. На пример, ки Библија пишинела кај о Јехова „мрзинела околен со мангена о насилство“ хем кај на ваљани те дружина амен „манушенцар со на вакерена о чачипе“. (Читин Псалм 11:5; 26:4.) Пуч тут: „Со сикавена манге акала дуј стихија башо адава сар размислинела о Јехова? Сар ваљани адава те влијајнел упри манде кеда биринава сој манге најважно ко живото, сар користинава о Интернет, касаја дружинава ман хем сави забава биринава?“ Тле одговорија шај те поможинен туке те дикхе кобор шукар пенџареа е Јехова. На мангаја упри аменде те влијајнел акава лошно свето. Адалеске ваљани те вежбина амари „способност хаљојбаске“, или јавере лафенцар, те сикљова те разликујна сој исправно а сој погрешно, сој мудро а со нане мудро (Евр. 5:14; Еф. 5:15).

21. Со ка поможинел аменге те хаљова са со ваљани те шај те кера е Јеховаскири волја?

21 О Ное, о Даниел хем о Јов керѓе са те шај шукар те пенџарен е Јехова, адалеске ов поможинѓа ленге те хаљовен са со ваљани те шај те керен лескири волја. Ленгоро пример сикавела кај кеда кераја о буќа сар со мангела о Јехова ка ова бахтале хем успешна (Пс. 1:1-3). Адалеске пуч тут: „Дали пенџарава е Јехова сар со пенџарена ле сине о Ное, о Даниел хем о Јов?“ Амен шај те пенџара бут пошукар е Јехова таро акала верна мурша адалеске со авдиве иси амен бут повише информацие баши лесте (Изр. 4:18). Адалеске, шукар проучин и Библија, хор размислин баши лате хем молин тут башо свети дух. Тегани, акава лошно свето нане те влијајнел упри туте. Аѓаар ка овел тут и мудрост таро Девел хем ка ове бут попаше амаре Дадеа сој ко небо (Изр. 2:4-7).

^ пас. 5 Исто сар о Ное, лескоро парапапо, о Енох, сине верно е Јеховаске цело пло живото. Ама, ов муло 69 берша англедер те бијанѓовел о Ное (1. Мој. 5:23, 24).

^ пас. 19 Акава шај те вакерел пе башо Ное да. Ле сине ле само јекх ромни иако о јавера мурша почминѓе те лен песке повише ромња кратко откеда о Адам хем и Ева бунинѓе пе против о Јехова (1. Мој. 4:19).