1. Саве проблемија иси амен, ама соске о Јехова тано бахтало? (Дикх о слике ко почеток тари статија.)

О ЖИВОТО ко акава свето нане локхо. Буте џенен амендар иси лен пхаро насвалипе. А јавера пхраља хем пхења иако тане ко берша, грижинена пе некаске тари пумари фамилија сој попхуре. Несаве едвај успејнена те грижинен пе башо пле фамилијакере основна потребе. Буте џенен иси лен повише проблемија таро јекх пути. Адава родела бут време, сила хем материјална средствија. Ама, шај те ова увериме кај о Јехова ка поможинел аменге. Џанаја кај о буќа ка овен пошукар соске ов ветинѓа аменге адава. О Јехова бут тано бахтало адалеске со иси амен вера!

2. Сар охрабринела амен о Исаија 40:29, ама која сериозно грешка шај те кера?

² Дали некогаш мислинеа кај тле проблемија тане бут пхаре хем нашти више те издржине? Ако осетинеа тут аѓаар, на сиан коркори. Несаве Девлескере слуге таро пурано време исто осетинѓе пе аѓаар (1. Цар. 19:4; Јов 7:7). Со поможинѓа ленге те издржинен? Ола родинѓе  сила таро Јехова. Ки Библија пишинела кај о Девел „дела сила околеске сој тано уморно“ (Иса. 40:29). Жално тано адава со несаве Девлескере слуге авдиве мислинена кај најшукар начин те икљовен ко крајо е проблеменцар тано несаво време те на служинен е Јеховаске. Ола дикхена ки служба башо Јехова сар терет, а на сар берекети. Адалеске, чхинавена те читинен и Библија, те џан состанокија хем ки служба. Баш адава мангела о Сатана.

3. а) Сар шај те на мукха о Сатана те лел амари сила? б) Башо со ка кера лафи ки акаја статија?

³ О Бенг на мангела те ова зорале. А ов џанела кај оваја са позорале кеда сием духовно активна. Адалеске, кеда осетинеа тут физички хем емоционално уморно, ма циде тут таро Јехова. Ов попаше леа. Ки Библија пишинела кај ов ка керел амен зорале (1. Пет. 5:10; Јак. 4:8). Ки акаја статија, таро Исаија 40:26-31 ка сикљова кај о Јехова шај те керел амен зорале. Исто аѓаар, ка кера лафи башо дуј ситуацие кола со шај те тикњарен амари ревност, хем ка сикљова сар о библиска начелија шај те поможинен аменге те истрајна.

4. Со шај те сикљова таро Исаија 40:26?

⁴ Читин Исаија 40:26. Нијекх мануш нашти те гејнел са о черења ко небо. О научникија мислинена кај само ки амари галаксија шај иси џи ко 400 милијарде черења. Ама, о Јехова денѓа анав секоле черењаке. Со сикавела аменге акава баши лесте? Ако е Јеховаске тане важна о черења, замислин кобор поважно сиан леске ту! Ту служинеа леске адалеске со мангеа ле, а на адалеске со мора (Пс. 19:1, 3, 14). Амаро мангло Дад џанела са баши аменде. Ки Библија пишинела: „Туменге чак секоја бал таро шеро тани гејми“ (Мат. 10:30). О Јехова мангела те џана кај ов „џанела таро со накхена о праведна“ (Пс. 37:18). Ов џанела са о проблемија со иси амен хем шај те дел аменге сила те истрајна.

5. Соске шај те ова увериме кај о Јехова шај те дел аменге сила?

⁵ Читин Исаија 40:28. Таро Јехова авела са и енергија. На пример, размислин баши енергија со дела ла е Кхамеске. Јекх писатели баши наука, о Дејвид Боданис, вакерѓа кај секоја секунда о Кхам мукхела енергија која сој тани исто сар и енергија кеда експлодиринена милијарде атомска бомбе. Јекх јавер истражувачи рачунинѓа кај и енергија со икљола таро кхам јекхе секундаке шај те дел електрично енергија е манушенге ко цело свето башо 200 илјаде берша. О Јехова, окова со дела енергија е Кхамеске, шај те дел аменге да и сила те шај те истрајна ко проблемија.

6. Ки сави смисла е Исусескоро јарем тано локхо хем сар адава влијајнела упри аменде?

⁶ Читин Исаија 40:29. Керела амен бут бахтале адава со служинаја е Јеховаске. О Исус вакерѓа пле учениконге: „Лен мло јарем упри туменде“. А пало адава вакерѓа: „Ка овен освежиме.  Соске, мло јарем тано локхо те пхиравел пе хем шај те пхиравен адава со родава тумендар“ (Мат. 11:28-30). Кобор тане чачутне акала лафија! Понекогаш, шај сием уморна кеда спреминаја амен те џа ко состанок или ки служба. Ама, сар осетинаја амен кеда аваја аменге? Сием освежиме хем спремна те икљова ко крајо е проблеменцар. О јарем е Исусескоро чаче тано локхо.

7. Вакер јекх искуство кова со сикавела кај о лафија таро Матеј 11:28-30 тане чачутне.

⁷ Размислин башо искуство јекхе пхењакоро. Ла иси ла синдроми башо хронично умор, депресија хем бут дукхала ла о шеро. Адалеске, некогаш лаке бут пхаро те џал ко состанокија. Јекх диве, откеда бут трудинѓа пе те шај те џал ко состанок, вакерѓа: „О говор керела сине лафи башо обесхрабрување. О мисле сине вакерде ко јекх сочувствително хем љубезно начин хем адава бут погодинѓа ман со чак почминѓум те ровав. Адава сетинкерѓа ман кај тано бут важно те џав ко состанокија“. Ој сине бут бахтали со трудинѓа пе те овел ко адава состанок.

8, 9. Со мангља те вакерел о апостол Павле кеда пишинѓа: „Кеда сиум слабо, тегани сиум силно“?

⁸ Читин Исаија 40:30. Шај иси амен бут талентија, ама нашти са те кера само амаре силаја. Акава тано нешто со ваљани сарине те сикљова. О апостол Павле шај сине те керел бут буќа, ама на сине ле сила те керел са со мангља. Кеда вакерѓа е Јеховаске сар осетинела пе, о Јехова вакерѓа леске: „Мли сила сикавела пе целосно кеда сиан слабо“. О Павле халило со мангља те вакерел леске о Јехова. Адалеске вакерѓа: „Кеда сиум слабо, тегани сиум силно“ (2. Кор. 12:7-10). Со мангља те вакерел адалеа?

⁹ О Павле халило кај иси буќа кола со нашти те керел лен коркори пле силаја. Ваљани сине леске помош некастар сој бут посилно. Е Девлескоро свети дух шај сине те дел ле сила кеда осетинела пе сине слабо. Ама, на само адава. Е Јеховаскоро свети дух шај сине те поможинел е Павлеске те керел буќа кола со никогаш нашти сине те керел лен пле силаја. Исто акава шај те овел аменцар. Кеда о Јехова дела амен пло свети дух, оваја посилна!

10. Сар о Јехова поможинѓа е Давидеске те истрајнел?

¹⁰ О псалмисти о Давид бут пути осетинѓа сар е Девлескоро свети дух денѓа ле сила. Ко јекх псалм ов вакерѓа: „Кеда ту поможинеа ман шај те нападинав група чорен, кеда поможинела ман о Девел шај ко ѕидо те укљав“ (Пс. 18:29). Исто сар јекх учо ѕидо кова со нашти те укља ле, понекогаш амаре проблемија тане добором баре со нашти коркори те решина лен. Ваљани аменге помош таро Јехова.

11. Сар о свети дух поможинела аменге те икљова ко крајо е проблеменцар?

¹¹ Читин Исаија 40:31. О орло нашти те ачховел бут време ко воздух само пле силаја. Ов користинела и сила таро тато воздух те шај те ваздел пе упре ко небо. Акава поможинела леске те летинел подур хем те штединел пли сила. Кеда иси тут несаво проблеми со дикхјола туке бут баро, сетин тут ко орло. Молин е Јехова те дел тут побари сила преку „о помошнико, о свети дух“ (Јован 14:26). Секогаш, 24 саатија ко диве, шај те рода таро Јехова те дел амен пло духо. Шај  посебно ка ваљанел аменге помош таро Јехова кеда иси амен проблеми несави пхралеа или пхењаја ко собрание. Ама, соске шај те авел џи ко проблеми?

12, 13. а) Соске понекогаш авела џи ко проблемија машкар аменде? б) Со сикљоваја башо Јехова таро живото е Јосифескоро?

¹² Адалеске со сием несовршена, шај те авел џи ко проблемија машкар аменде. Понекогаш, шај ка нервиринел амен адава со некој ка вакерел или ка керел, или палем, амен ка нервирина некас. Акава шај те овел пхаро испит баши амари вера. Ама, адава дела амен прилика те сикава е Јеховаске кај сием леске верна. Сар? Аѓаар со ка сикљова те соработина ко јекхипе амаре пхраленцар хем пхењенцар. О Јехова мангела лен иако тане несовршена, адалеске амен да ваљани те манга лен.

¹³ О Јехова дозволинела лескере слуге те овен испитиме. Адава шај те дикха ле таро пример е Јосифескоро. Кеда о Јосиф сине терно, лескере пхраља сине леске љубоморна. Ола бикинѓе ле сар робо, хем сине ингардо ко Египет (1. Мој. 37:28). О Јехова дикхља са адава хем сигурно сине леске пхаро кеда дикхела сине кобор лошно понашинена пе е Јосифеа, кова со сине лескоро амал хем верно слуга. Ама, о Јехова на чхинавѓа адава. Пало несаво време, кеда кривинѓе е Јосифе кај мангља те силујнел е Петефријаскере ромња хем кеда пханле ле, о Јехова палем на спасинѓа ле. Ама, дали о Јехова мукхља ле коркори? На. И Библија вакерела кај о Јехова сине е Јосифеа хем поможинѓа леске те успејнел ко са со керела сине (1. Мој. 39:21-23).

14. Сави корист иси амен кеда цидаја амендар и холи?

¹⁴ Јавер пример тано о Давид. Бут џене никогаш на доживинѓе добором баре неправде сар лесте. Ама, о Давид, е Девлескоро амал, никогаш на мукхља те овел пхердо хољаја. Ов пишинѓа: „Циде тутар о гнев хем мукх и холи, ма нервирин тут соске адава анела само лошнипе“ (Пс. 37:8). И најважно причина соске на ваљани те ова хољаме тани адалеске со мангаја те ова сар о Јехова. Ов „на постапинела аменцар спрема амаре гревија“,  него простинела аменге (Пс. 103:10). Ама, ка овен амен јавера да користија ако цидаја и холи. На пример, и холи шај те керел аменге проблемија састипаја, сар сој учо притисок хем проблемија дишибаја. Шај те оштетинел о кало букхо, о панкреас хем шај те анел џи ко адава те овел амен дигестивна проблемија. Исто аѓаар, кеда сием хољаме на размислинаја секогаш јасно. Шај ка вакера или ка кера нешто со ка дукхавел е јаверен хем адалеске шај те ова ки депресија повише време. Бут пошукар тано те ачхова смириме. И Библија вакерела: „О мирно вило дела живото е телоске“ (Изр. 14:30). Со шај те кера ако несаво пхрал дукхавела амен хем сар шај те смирина амен амаре пхралеа? Ко адава шај бут те поможинен аменге о мудра советија тари Библија.

15, 16. Со ваљани те кера кеда некој ка дукхавел амен?

¹⁵ Читин Ефешаните 4:26. На сием изненадиме кеда о мануша со на служинена е Јеховаске понашинена пе аменцар лошно. Ама, кеда несаво пхрал, пхен или некој тари фамилија ка вакерел или ка керел нешто колеа со ка дукхавел амен, адава шај бут те разочаринел амен. Со ако нашти те бистра адава со случинѓа пе аменге? Дали ка ова хољаме повише време, шај чак бершенцар? Или ка шуна о мудро совет тари Библија сигате те решина о проблемија машкар аменде? Кобор повише аџикераја те кера лафи е пхралеа или е пхењаја башо проблеми, добором попхаро ка овел аменге те смирина амен леа или лаја.

¹⁶ Со ако несаво пхрал дукхавѓа тут хем нашти те чхинаве те размислине башо адава? Со шај те кере те ове ко мир е пхралеа? Прво, молин тут е Јеховаске. Молин ле те поможинел туке те керен лафи е пхралеа ко јекх шукар начин. Ма бистре кај тло пхрал да тано амал е Јеховаја (Пс. 25:14). О Девел ле да мангела ле. О Јехова постапинела шукар пле амаленцар хем ов аџикерела амен да те кера адава (Изр. 15:23; Мат. 7:12; Кол. 4:6). Дујто, шукар размислин со ка вакере тле пхралеске. Ма мислин кај ов мангља те дукхавел тут. Шај сине грешка или погрешно халиљан и ситуација. Ов спремно те признајне кај ту да шај анѓан џи ко адава те овел проблеми. Шај те почмине те кере лафи аѓаар со ка вакере леске: „Шај сиум превише чувствително, ама кеда керѓан манцар ерати лафи осетинѓум ман...“ Ако адава со керѓен лафи на поможинѓа те смиринен тумен, пробин те кере лафи ки јавер прилика. Молин тут башо тло пхрал. Молин е Јехова те дел ле берекети хем те поможинел туке те концентририне тут ко лескере шукар особине. Ов уверимо кај о Јехова ка овел задоволно туја кеда трудинеа тут те ове ко мир тле пхралеа, кова сој тано лескоро амал.

17. Сар поможинела аменге о Јехова те ова леа палем паше кеда ка кера сериозно грево хем соске ваљани те прифатина адаја помош?

¹⁷ Несаве мислинена кај на заслужинена те служинен е Јеховаске адалеске со керѓе сериозно грево. О чувство кај сием крива шај те лел амаро мир, бахталипе хем сила. О Давид  кова со боринела пе сине асавке чувствоја, вакерѓа: „Кеда чутинава сине, мле кокала шукиле тари бари дукх со осетинава ла сине по цело диве. Соске диве хем рат тло вас мечинела ман сине“. Ама, е Давиде сине ле храброст те керел адава со о Јехова аџикерела таро пле слуге. Ов пишинѓа: „Ко крајо признајнѓум мло грево... Хем ту простинѓан мли грешка, мле гревија“ (Пс. 32:3-5). Ако керѓан сериозно грево, о Јехова тано спремно те простинел туке. Ов мангела те поможинел туке те ове леа палем паше. Ама, ту ваљани те прифатине и помош која со дела тут преку о старешине (Изр. 24:16; Јак. 5:13-15). Адалеске, ма аџикер! Тло вечно живото зависинела таро адава. Ама, со ваљани те кере ако понадари да осетинеа тут криво иако о Јехова простинѓа туке?

18. Сар шај о пример е Павлескоро те поможинел околенге со мислинена кај на заслужинена те служинен е Јеховаске?

¹⁸ О апостол Павле понекогаш осетинела пе сине обесхрабримо башо гревија со керѓа лен англедер. Ов вакерѓа: „Ме сиум најтикно таро апостолија хем на заслужинава те овав викимо апостоли, соске ме прогонинава сине е Девлескоро собрание“. Ов исто аѓаар вакерѓа: „Ама, о Девел сикавѓа манге шукарипе со на заслужинава ле хем адалеске сиум апостоли“ (1. Кор. 15:9, 10). О Јехова џанља кај о Павле тано несовршено. Ов прифатинѓа е Павле иако керѓа лошна буќа англедер хем о Јехова мангља о Павле те џанел кај прифатинѓа ле. Ако искрено каинеа тут башо гревија со керѓан лен англедер хем признајнѓан лен англо Јехова хем ако ваљанѓа чак англо старешине да, о Јехова сигурно ка простинел туке. Ов уверимо кај о Јехова простинѓа туке хем прифатин адава! (Иса. 55:6, 7).

19. Кова тано е бершескоро стихо башо 2018 берш хем соске одговоринела?

¹⁹ Сар со аваја попаше џи ко крајо таро акава свето, шај те аџикера кај ка овен амен повише проблемија. Ама, никогаш на ваљани те бистра кај о Јехова, кова со „дела сила околеске сој тано уморно хем бари сила околеске со нане ле“ шај те дел амен са со ваљани те шај понадари да верно те служина леске (Иса. 40:29; Пс. 55:22; 68:19). Ко 2018 берш, ка сетина амен ко акава важно чачипе секогаш кеда ка џа ко амаре состанокија хем ка дикха о лафија таро е бершескоро стихо: „Окола со надинена пе ко Јехова ка добинен неви сила“ (Иса. 40:31).