1, 2. Соске ко акава свето секогаш ка овен чороле мануша?

АВДИВЕ, и ситуација ко свето нане праведно. На пример, бут тано пхаро е терненге те аракхен бути. Несаве мануша рескиринена пло живото те селинен пе ко побарвале пхувја. Ама, ко барвале да пхувја иси бут чороле мануша. Ко цело свето, о барвале овена побарвале, а о чороле овена почороле. Несаве извештаија вакерена кај о барвалипа со иси некобор манушен заедно тано исто кобор со иси са е јавере манушен ко цело свето. Несаве манушен иси лен доволно паре башо некобор генерацие пали ленде, а милијарде јавера мануша тане бут чороле. О Исус потврдинѓа акава кеда вакерѓа: „О чороле секогаш ка овен туменцар“ (Мар. 14:7). Соске иси асавки разлика?

² О Исус џанља кај само е Девлескоро Царство ка анел крајо е трговско системеске. Тари Библија џанаја кај „о трговција“, или јавере лафенцар о трговско систем, заедно е политикаја хем е религијаја тане дело таро е Сатанаскоро свето (Отк. 18:3). Е Девлескере слуге целосно одвојнѓе пе тари политика хем тари ховавни религија. Ама, побаро дело лендар нашти целосно те  одвојнен пе таро трговско систем акале светоскоро.

3. Башо кола пучиба ка кера лафи?

³ Сар слуге е Девлескере, ваљани те размислина саво стави иси амен башо авдисутно трговско систем. Шај те пуча амен: „Сар шај те користинав о материјална буќа те сикавав кај сиум верно е Девлеске? Сар шај те боринав ма против о влијание таро трговско систем? Кола искуствија сикавена кај е Девлескере слуген авдиве иси лен целосно доверба ки лесте?“

4, 5. а) Со уло е управителеа тари е Исусескири парамис? б) Со вакерѓа о Исус пле учениконге те керен?

⁴ Читин Лука 16:1-9. И парамис со вакерѓа о Исус ваљани те чхивел амен те размислина. Е управителе кривинѓе ле кај на грижинела пе шукар башо кхер пле господарескоро, хем адалеске о господари одлучинѓа те палдел ле тари бути. * (Дикх и фуснота.) Ама, о управители постапинѓа мудро ки адаја ситуација. Англедер те икљол тари бути, ов уло амал манушенцар со пало адава шај сине те поможинен ле. О Исус на вакерѓа акаја парамис те охрабринел пле ученикон те постапинен неправедно те шај те преживинен. Аѓаар керена о мануша ко акава свето. Ов вакерѓа и парамис те шај те сикавел лен јекх важно бути.

⁵ О Исус џанља кај исто сар о управители со сине ки пхари ситуација, повише џененге таро лескере ученикија ка овел пхаро те заработинен башо живото ко акава неправедно свето. Адалеске, ов вакерѓа ленге: „Керен туменге амала е барвалипаја таро акава свето, соске кеда ов повише нане те овел, те шај [о Јехова хем о Исус] те приминен тумен ко вечна тхана живибаске“. Со шај те сикљова таро совет е Исусескоро?

6. Котар џанаја кај е Девлескири намера на сине о мануша те заработинен паре?

⁶ Тари Библија јасно дикхаја кај е Девлескири намера на сине о мануша те заработинен паре. На пример, о Јехова бесплатно денѓа е Адамеске хем е Еваке чак повише таро адава со ваљани сине ленге ко Еден (1. Мој. 2:15, 16). Пало адава, кеда о Девел денѓа пло свети дух е помазаниконге, нијекх лендар на вакерѓа кај адава со иси ле тано лескоро, него са сине заедничко (Дела 4:32). О пророко о Исаија вакерѓа кај ка авел време кеда са о мануша бизо паре ка користинен са со дела и Пхув (Иса. 25:6-9; 65:21, 22). Ама, џикоте на авела адава време, е Исусескере ученикија ваљани те овен мудра. Ленге ваљани о материјална буќа таро акава свето те шај те преживинен, хем ко исто време ваљани те трудинен пе те керен е Девлескири волја.

7. Саво совет денѓа о Исус ко Лука 16:10-13?

⁷ Читин Лука 16:10-13. О управители тари е Исусескири парамис уло амал е јаверенцар само баши пли корист. Ама, о Исус мангља лескере ученикија те овен амала е Јеховаја хем леа таро несебична причине. Ов мангља  те хаљова кај о начин сар користинаја о барвалипе таро свето шај те сикавел дали сием верна е Девлеске. Сар шај те кера адава?

8, 9. Сар несаве сикавена кај тане верна кеда користинена о материјална буќа?

⁸ Јекх начин сар шај те сикава кај сием верна е Девлеске амаре материјална буќенцар тано аѓаар со ка да прилогија башо проповедибе со вакерѓа о Исус кај ка керел пе ко цело свето (Мат. 24:14). Јекх тикни чхај тари Индија сине ла тикни каса ки која со кхедела сине паре. Ој чак чхинавѓа те кинел песке играчке те шај те пхерел и каса. Кеда пхердили и каса, ој денѓа са о паре башо проповедибе со керела пе ко цело свето. Јекх пхрал ки Индија со иси ле нива башо кокос денѓа бут кокосија е пхраленге со превединена ки чхиб малајалам. Адалеске со е пхраленге тари акаја преведувачко канцеларија ваљани кокос, ов мислинѓа кај ка овел пошукар те дел лен кокос него те дел лен паре. Исто аѓаар, несаве пхраља тари Грција редовно дена зејтини таро маслинке, кирал хем јавера буќа хајбаске баши бетелско фамилија. Адава тано мудро начин сар шај те користинен пе о материјална буќа.

⁹ Јекх пхрал тари Шри Ланка, со живинела ко странство, мукхља е пхраленге пло имот те користинен ле состаноконге, конгресенге хем ки лесте те живинен пхраља сој тане ки полновремено служба. Акаја тани материјално жртва е пхралеске, ама ој тани бари помош е пхраленге сој тане чороле. Ки јекх пхув коте со о проповедибе тано забранимо, о пхраља користинена пле кхера сар дворане. Аѓаар о пионерија хем о јавера објавителија сој почороле иси лен тхан башо состанокија бизо те платинен кирија.

10. Кола тане несаве берекетија со добинаја лен кеда сием дарежлива?

¹⁰ Акала примерија сикавена кај е Девлескоро народо тано верно ко најтикне буќа да (Лука 16:10). Ола користинена пле материјална буќа те шај поможинена е јаверенге. Сар акала амала е Јеховаскере дикхена ко асавке жртве? Ола тане бахтале соске џанена кај кхедена чачутно барвалипа кеда тане дарежлива (Лука 16:11). Јекхе пхењаке со редовно дела паре те поддржинел о дело башо Царство случинѓа пе лаке нешто со на аџикерѓа. Ој вакерела: „Хаљовава кај кобор повише дава материјално, добором подарежливо сиум ко јавера да буќа. На пример, поспремно простинава, пострпливо сиум е јаверенцар, полокхе издржинава кеда нешто ка разочаринел ман хем полокхе прифатинава совет“. Бут џене халиле кај адава сој тане дарежлива керѓа лен пошукар мануша (Пс. 112:5; Изр. 22:9).

11. а) Сар сикаваја мудрост адалеа со сием дарежлива? б) Сар е Девлескоро народо користинела о доброволна прилогија авдиве? (Дикх и слика ко почеток тари статија.)

 ¹¹ Исто аѓаар, сикаваја мудрост кеда користинаја амаре материјална буќа те шај те поддржина и служба. Чак ако нашти те ова ки полновремено служба или те селина амен ко тхан коте со иси побари потреба, амаре прилогонцар шај те поможина е јаверенге ки служба (Изр. 19:17). На пример, амаре прилогија поможинена те поддржинел пе о проповедибе хем те керел пе литература башо тхана коте со бут чороле мануша прифатинена о чачипе. Ко пхувја сар сој Конго, Мадагаскар хем Руанда и Библија тани бут скупо. Понекогаш, шај те коштинел кобор јекхе куркескири или масекоскири плата. Бершенцар, амаре пхраља мора сине те биринен дали ка кинен хајбаске пле фамилијаке или ка кинен Библија. А авдиве, адалеске со о доброволна прилогија таро побарвале пхувја користинена пе хем ко почороле пхувја, е Јеховаскири организација шај те превединел хем те штампинел Библие кола со дена пе бизо паре е објавителенге хем е интересентенге. (Читин 2. Коринќаните 8:13-15.) Аѓаар, хем адала со дена хем адала со добинена помош шај те овен е Јеховаскере амала.

12. Сар о Авраам сикавѓа доверба ко Девел?

¹² Шај те ова амала е Јеховаја кеда боринаја амен против о влијание таро трговско систем хем кеда родаја чачутно барвалипе. Акава керѓа о Авраам. Ов сине послушно е Јеховаске, иклило тари барвали диз Ур хем живинела сине ко шаторија соске мангља те овел е Јеховаскоро амал (Евр. 11:8-10). Е Аврааме секогаш сине ле доверба ко Јехова, а на ко материјална буќа (1. Мој. 14:22, 23). О Исус охрабринѓа е јаверен те сикавен асавки вера. Ки јекх прилика, ов вакерѓа јекхе терне барвале манушеске: „Ако мангеа те ове совршено, џа хем бикин са со иси тут хем де о паре е чороленге, тегани ка овел тут барвалипе ко небо. Пало адава, ов мло ученико“ (Мат. 19:21). Акале терне мануше на сине ле вера сар е Авраамескири. Ама, сине јавера мануша со сикавѓе доверба ко Девел.

13. а) Саво совет денѓа о Павле е Тимотеје? б) Сар шај авдиве те применина о совет е Павлескоро?

¹³ О Тимотеј верно служинѓа е Јеховаске. О Павле баши лесте вакерѓа кај тано „шукар војнико е Исусескоро“. Пало адава, вакерѓа леске: „Нијекх војнико нане зафатимо те заработинел паре, соске мангела те керел и волја адалескири со леља ле те овел војнико“ (2. Тим. 2:3, 4). Е Исусескере ученикија авдиве, машкар кола сој побутер таро јекх милиони полновремена слуге, дена пестар са те шај икерена о совет е Павлескоро. Ола на мукхена упри ленде те влијајнен о рекламе таро акава алчно свето, соске  на бистрена о начело: „Кој лела борчи, слуга тано околеске со дела ле о борчи“ (Изр. 22:7). О Сатана мангела те трошина са амаро време хем сила башо лескоро трговско систем. Несаве кхувена ко баро борчи те кинен кхер, врда, те џан ко факултети, или те керен баро бијав. Ако на пазинаја, адава борчи шај те платина ле бершенцар. Сикаваја мудрост кеда поедноставинаја амаро живото, избегинаја те кхува ко борчија хем трошинаја похари паре. Аѓаар ка ова послободна те служина е Девлеске хем нане те ова робија е авдисутне трговско системеске (1. Тим. 6:10).

14. Ко со ваљани те ова одлучна? Вакер примерија.

¹⁴ Ако мангаја те живина едноставно живото, ваљани те чхива е Девлескоро Царство ко прво тхан. Јекх брачно пари водинела сине баро бизнис. Ама, ола мангле палем те почминен е полновремено службаја. Адалеске бикинѓе пло бизнис, пло моторно чамцо хем о материјална буќа. Ола пријавинѓе пе те поможинен џикоте градинела пе сине о главно седиште ко Ворвик (Њујорк). Адава сине ленге посебно предност соске шај сине те служинен ко Бетел заедно пумаре чхајаја хем џамутреа, хем исто аѓаар некобор курке заедно е ромескере родителенцар. Јекх пхен пионерка таро Колорадо (Америка), почминѓа те керел некобор саатија бути ки јекх банка. О шефија тари банка сине бут задоволна латар хем адалеске пучле ла дали шај те керел повише саатија бути хем пхенѓе кај ка ден ле трин пути побари плата. Ој на прифатинѓа адаја шужи понуда соске ка нашти сине те џал повише време ки служба. Акала тане само некобор примерија башо жртве со керена е Јеховаскере слуге. Кеда одлучно чхиваја е Девлескоро Царство ко прво тхан, сикаваја кај амаро амалипе е Јеховаја хем о чачутно барвалипе ценинаја повише таро материјална буќа.

15. Кова барвалипе највише врединела?

¹⁵ Кеда некој тано барвало ко материјално поглед, на значинела кај о Јехова дела ле берекети. О Јехова дела берекети околен „сој барвале шукар делонцар“. (Читин 1. Тимотеј 6:17-19.) На пример, јекх пхен тари Италија, со викинела пе Лучија, шунѓа кај ки Албанија иси потреба таро објавителија. * (Дикх и фуснота.) Адалеске, ко 1993 берш, селинѓа пе ки Албанија. На керела сине бути, ама сине ла доверба кај о Јехова ка грижинел пе лаке. Сиклили и албанско чхиб хем поможинѓа повише таро 60 манушенге те овен е Јеховаскере слуге. Шај побутер џене амендар нане амен асавке резултатија ки служба. Ама, са со кераја те шај те поможина е јаверенге те пенџарен е Јехова хем те овен леа паше тано нешто со ка ценина ле вечно (Мат. 6:20).

16. а) Со ка овел е авдисутне трговско системеа? б) Сар адава ваљани те влијајнел ко амаро стави башо материјална буќа?

¹⁶ Таро е Исусескере лафија ко Лука 16:9 шај те дикха кај ка авел крајо е авдисутне трговско системеске. Ов вакерѓа кај о барвалипе таро акава свето повише нане те овел.  Ко акала последна диве, несаве банке пропадинѓе, а несаве пхувја иси лен баре економска проблемија. Ама панда хари, и ситуација ко свето ка овел панда полошно. О политичко, о религиозно хем о трговско систем кола сој тане дело таро е Сатанаскоро свето, ка овен уништиме. О пророкија о Езекиел хем о Софонија вакерѓе кај о злато хем о сребро, кола со сине секогаш важна башо трговско систем, нане те врединен ништо (Езек. 7:19; Соф. 1:18). Сар ка осетине тут ако ко крајо таро тло живото хаљовеа кај жртвујнѓан о чачутно барвалипе башо барвалипе таро акава свето? Шај ка осетине тут исто сар јекх мануш кова со цело живото керѓа бути те кхедел бут паре, а ко крајо халило кај адала паре тане фалсификат (Изр. 18:11). О материјално барвалипе таро акава свето сигурно нане те овел више. Адалеске, ма нашав и прилика те користине тле материјална буќа те ове амал е Јеховаја хем е Исусеа. Са со кераја башо Јехова хем башо лескоро Царство ка керел амен чаче бахтале.

17, 18. Со аџикерела е Јеховаскере амален?

¹⁷ Кеда ка авел е Девлескоро Царство, никој на ваљани те платинел кирија или те лел борчи. Ка овел бут хајбаске хем са адава ка овел бизо паре. Исто аѓаар, нане те платина докторенге или те кина хапија. Е Јеховаскере амала ка уживинен ко најшукар буќа со ка дел и Пхув. О злато, о сребро хем о скапоцена бара ка користинен пе башо украс, а на те барваљовел пе лендар. Сарине бизо паре ка керен песке кхера таро најквалитетно каш, бар хем метали. Амаре амала ка поможинен амен адалеске со мангена, а на паренге. Ка делина е јаверенцар са адава со дела и Пхув.

¹⁸ Акава тано само јекх дело тари скапоцено награда околенге со овена амала е Јеховаја хем е Исусеа. Е Јеховаскере слуге бахтале ка гиљавен кеда ка шунен е Исусескере лафија: „Авен, тумен со денѓа тумен берекети мо Дад, добинен о Царство кова панда таро почеток е светоскоро тано спремимо туменге“ (Мат. 25:34).