1, 2. Соске ваљани те дикха сар шај те да утеха околенге со жалинена пало некасте со муло? (Дикх и слика ко почеток тари статија.)

„ИАКО накхља скоро јекх берш сар муло амаро чхаво, понадари да осетинаја сине бари дукх“, вакерела и Сузи. Кеда јекхе пхралескири ромни изненадено мули, ов вакерѓа кај осетинѓа „бари физичко дукх со нашти те објаснинел пе“. Жално тано адава со бут јавера да мануша осетинена асавки дукх. Бут пхраља хем пхења на очекујнѓе кај некој сој ленге паше ка мерел англедер те авел о Армагедон. Шај муло тутар некој со мангеа ле, или шај пенџареа некас со жалинела пало некасте со муло. Адалеске, шај пучеа тут: „Со шај те поможинел околен со жалинена пало некасте те аракхен утеха?“

² Несаве мануша вакерена кај о време шај те сасљарел са о ране. Ама, дали тано секогаш аѓаар? Јекх удовица вакерѓа: „Точно тано адава кај о време шај те  сасљарел о ране, ама халиљум кај бут зависинела таро адава сар користинаја ле“. Те шај те сасљол јекх физичко рана, ваљани лаке време хем грижа. Исто аѓаар, ваљани време хем грижа те шај те сасљол јекх емоционално дукх. Со конкретно шај те поможинел околенге со жалинена пало некасте те сасљарен пли емоционално дукх?

3, 4. Соске шај те ова сигурна кај о Јехова хаљовела сар осетинена пе окола со муло лендар некој?

³ Таро амаро сочувствително Дад, о Јехова, авела и најбари утеха која со ваљани аменге. (Читин 2. Коринќаните 1:3, 4.) Ов тано најбаро пример башо сочувство хем вакерела пле народоске: „Ме сиум тумаро утешители“ (Иса. 51:12; Пс. 119:50, 52, 76).

⁴ Амаро Дад со мангела амен џанела со значинела те мерел тутар некој сој туке паше. На пример, бут лескере верна слуге муле, сар сој о Авраам, о Исак, о Јаков, о Мојсеј хем о Давид (4. Мој. 12:6-8; Мат. 22:31, 32; Дела 13:22). Тари Библија џанаја кај о Јехова едвај аџикерела о диве кеда ка воскреснинел акале верна слуген (Јов 14:14, 15). Тегани ола ка овен бахтале хем совршено састе. О Јехова исто аѓаар дикхља сар муло лескоро првобијамо чхаво касте со бут мангела ле (Изр. 8:22, 30). Нашти ни те замислина аменге кобор бари дукх осетинѓа о Јехова џикоте дикхела сине сар лескоро Чхаво мерела баре дукхенцар (Јован 5:20; 10:17).

5, 6. Сар дела амен о Јехова утеха?

⁵ Шај те ова сигурна кај о Јехова ка поможинел амен. Адалеске, ваљани те осетина амен слободна ки молитва те вакера леске кобор бари дукх хем жал осетинаја. Кобор тано утешно адава со џанаја кај о Јехова хаљовела сар осетинаја амен хем кај секогаш ка дел амен и утеха со ваљани аменге. Сар керела адава?

⁶ Јекх начин сар о Јехова дела амен утеха тано преку пло свети дух (Дела 9:31). О Исус денѓа лафи кај амаро Дад ка дел пло моќно свети дух сариненге со молинена башо адава (Лука 11:13). И Сузи, кола со спомнинѓем англедер, вакерела: „Бут пути ко кочака молинаја сине е Јехова те дел амен утеха. Секова пути, о мир таро Девел чаче аракхела сине амаре виле хем амаре мисле“. (Читин Филипјаните 4:6, 7.)

7, 8. Соске шај те ова сигурна кај о Исус ка утешинел амен?

⁷ Кеда сине ки Пхув, о Исус пле лафенцар хем пле постапкенцар совршено сикавѓа пе Дадескере шуже особине (Јован 5:19). О Јехова бичхалѓа пле Чхаве те шај те утешинел „адален сој тане пхаге вилеа“ хем „саринен со жалинена“ (Иса. 61:1, 2; Лука 4:17-21). О мануша шај сине те дикхен  кај о Исус хаљовела ленгере муке хем кај чаче мангела те поможинел лен (Евр. 2:17).

⁸ Кеда сине терно, е Исусе веројатно сине ле некој со муло таро лескере паше амала или фамилија. Лескоро очуво, о Јосиф, изгледа муло џикоте о Исус сине панда тинејџери или кеда сине ле хари повише таро 20 берш. * (Дикх и фуснота.) Замислин туке само кобор сине пхаро е Исусеске те издржинел адаја дукх, исто аѓаар те дикхел сар жалинена лескири дај, о пхраља хем о пхења.

9. Сар сикавѓа о Исус сочувство кеда муло о Лазар?

⁹ Џикоте сине ки Пхув, о Исус сикавѓа кај чаче хаљовела е манушен хем сине ле сочувство. На пример, кеда лескоро паше амал о Лазар муло, ов осетинѓа и бари дукх со осетинѓе и Марија хем и Марта. Лескоро сочувство баши ленге сине добором баро со почминѓа те ровел, иако џанља кај ка воскреснинел е Лазаре (Јован 11:33-36).

10. Соске шај те ова сигурна кај о Исус хаљовела сар осетинаја амен?

¹⁰ Сар шај е Исусескере утешна лафија таро пурано време те поможинен амен авдиве? И Библија вакерела кај о Исус на менинѓа пе. Лате пишинела: „О Исус тано исто ерати хем авдиве, хем засекогаш“ (Евр. 13:8). О Исус тано „о Главно Застапнико е животоскоро“ соске преку лесте ка шај те живина вечно. Коркори ов осетинѓа дукх хем жал, адалеске „шај те поможинел адален сој тане ко искушенија“ (Дела 3:15; Евр. 2:10, 18). Шај те ова сигурна кај о Исус авдиве да сикавела сочувство адаленге сој ко дукха. Ов хаљовела ленгири дукх, хем шај те дел лен утеха кеда ваљани. (Читин Евреите 4:15, 16.)

11. Кола стихија бут утешинена тут?

¹¹ О стихија колендар со дикхјола кај о Исус осетинѓа бари дукх кеда муло о Лазар тане само дело таро бут утешна стихија сој пишиме ко е Девлескоро Лафи. Акава на изненадинела амен соске „са со сине пишимо англедер, пишимо тано баши амари поука, хем иси амен надеж соске е Девлескоро лафи дела амен сила хем поможинела амен те издржина“ (Рим. 15:4). Ако жалинеа пало некасте со муло, шај те аракхе утеха ко акала стихија:

• „О Јехова тано паше узо адала сој пхаге вилеа хем спасинела адален сој пхаге духоја“ (Пс. 34:18, 19).

• „Кеда пхердиљум бут мисле со на дена ман мир, ту утешинѓан ман хем смиринѓан ман“ (Пс. 94:19).

• „Амаро Господари, о Исус Христос, хем о Девел, амаро Дад, кова со мангља амен хем денѓа амен вечно утеха хем шужи надеж преку о шукарипе со на заслужинаја ле, нека  утешинен тумаре виле хем нека керен тумен зорале“ (2. Сол. 2:16, 17). * (Дикх и фуснота.)

12. Сар шај те утешина е јаверен?

¹² Адала со жалинена исто аѓаар шај те аракхен утеха ко собрание. (Читин 1. Солуњаните 5:11.) Сар шај те охрабрине хем те утешине адален сој „пхаге духоја“? (Изр. 17:22). Ма бистре кај иси „време те трајнел пе хем време те керел пе лафи“ (Проп. 3:7). Јекх удовица со викинела пе Делина вакерѓа кај адален со жалинена иси лен потреба те вакерен пле мисле хем чувствија. Адалеске, најважно бути со шај те кере тани те шуне бизо те чхинаве лен џикоте керена лафи. Јекх јавер пхен и Јунија, каскоро пхрал мударѓа пе, вакерела: „Иако нашти целосно те хаљове ленгири дукх, важно тано адава со мангеа те хаљове лен сар осетинена пе“.

13. Со на ваљани те бистра башо жалибе?

¹³ На ваљани те бистра кај са о мануша на жалинена ко исто начин. Понекогаш нашти те објаснина е јаверенге кобор бари дукх осетинаја. Е Девлескоро Лафи вакерела: „О вило пенџарела о керкипе е душакоро, хем лескоро бахталипе нашти те делинел ле никој авријалдан“ (Изр. 14:10). Чак кеда некој ка вакерел сар осетинела пе, е јаверенге нане секогаш локхо те хаљовен ле.

14. Коте шај те аракха утешна лафија со шај те вакера лен адаленге со жалинена?

¹⁴ Шај на џанаја со те вакера некаске со жалинела. Ама, ки Библија пишинела кај „и чхиб е гоѓаверенгири тани иљачи“ (Изр. 12:18). Шај те аракха утешна лафија ки брошура Кога ќе умре некој што го сакаш. * (Дикх и фуснота.) Ама, бут пути, најшукар бути со шај те кера тано те рова околенцар со ровена (Рим. 12:15). И Габи, каскоро ром муло, вакерела кај понекогаш само е ројбаја шај те сикавел сар осетинела пе. Ој пхенела: „Адалеске утешинела ман адава кеда ме амала ровена заедно манцар. Тегани, на осетинава ман коркори“.

15. Сар шај те утешина е јаверен ако аменге пхаро те кера адава кеда сием ленцар? (Дикх и рамка „ Лафија со шај те утешинен“.)

¹⁵ Ако туке пхаро те вакере утешна лафија некаске кеда сиан леа, тегани шај ка овел туке полокхо те бичхале леске јекх картичка, порака, или писмо. Шај те пишине несаво утешно стихо, те вакере несави шужи особина со сине е мануше со муло, или те вакере несаве шукар моментија со накхљан леа. И Јуна вакерела: „Бут поможинела ман кеда некој таро  пхења ка пишинел манге јекх охрабрувачко порака или ка викинел ман те дружина амен. Аѓаар осетинава кај о јавера мангена ман хем грижинена пе манге“.

16. Кова тано јекх шукар начин сар шај те утешина е јаверен?

¹⁶ Амаре молитве шај те поможинен е пхраленге хем е пхењенге со муло лендар некој. Шај те молина амен ленге, или шај чак те молина амен ленцар заедно. Иако нане те овел туке локхо те молине тут ко асавке ситуацие адалеске со авела туке те рове, тли молитва таро вило ка дел лен бари утеха. И Делина вакерела: „Понекогаш кеда несаве пхења авена сине те утешинен ман, пучава лен сине дали мангена те молинен пе манцар заедно. Кеда почминена сине те молинен пе, ачхола сине ленгоро гласо, ама пало некобор лафија смиринена пе сине хем вакерена сине молитва таро вило. Ленгири вера, о мангипе хем ленгири грижа, керѓе ми вера позорали“.

17-19. Соске ваљани понадари да те утешина е јаверен?

¹⁷ Нашти те џана точно кобор време некој ка жалинел. Кеда некастар ка мерел некој сој леске паше, ко почеток авена бут џене тари фамилија хем амала те утешинен ле. Ама, пало несаво време, кеда ола ка иранен пе ко пле обврске, околенге со жалинена понадари да ка ваљани некој со ка утешинел лен. Адалеске, ов спремно те поможине лен. Ко Изреки 17:17 пишинела: „О чачутно амал сикавела мангипе ко секова време хем  пхрал овела ко пхаре диве“. Ваљани те утешина околен со муло лендар некој са џикоте иси лен потреба тари утеха. (Читин 1. Солуњаните 3:7.)

¹⁸ Ма бистре кај несаве буќа шај те керен некас со жалинела таро јекх пути те овел леске попхаро. На пример, адава шај те овел и годишница таро брако, несави музика, слике, несаве активностија, па чак несаво посебно мирис, звуко или несаво време таро берш. Кеда некој со жалинела ваљани прво пути те керел нешто со англедер керела сине заедно пле брачно партнереа, сар сој те џал ко конгрес или ки Спомен-свеченост, шај те осетинел бари дукх. Јекх пхрал вакерела: „Кеда мули ми ромни, џанљум кај ка овел манге пхаро ки годишница таро амаро брако. Чаче сине аѓаар. Ама, некобор пхраља хем пхења договоринѓе те кхеда амен некобор мле паше амаленцар те шај ма те овав коркори“.

¹⁹ Ма бистре кај адаленге со жалинена на ваљани утеха само ко посебна прилике. И Јунија вакерела: „Бут значинела манге кеда некој поможинела ман хем тано манцар ко било кова време, на само ко посебна прилике. Адала моментија бут ценинава лен хем утешинена ман“. Точно тано адава кај нашти те цида целосно и дукх адаленгири со жалинена или адава со осетинена пе коркори, ама шај те утешина лен аѓаар со ка кера нешто баши ленде (1. Јов. 3:18). И Габи вакерела: „Чаче сиум бут благодарно е Јеховаске со о старешине поможинѓе ман те издржинав о пхаре моментија. Ола керѓе те осетинав ман сар те пхене о Јехова икерела ман ки пли ангали хем утешинела ман“.

20. Соске утешинела амен адава со ветинѓа о Јехова?

²⁰ Бут тано утешно адава со о Јехова, о Девел секоле утехакоро, ка воскреснинел е мулен хем адалеа ка цидел са и дукх (Јован 5:28, 29). О Девел ветинѓа кај „ка уништинел о мерибе засекогаш хем о Најбаро Владетели о Јехова ка косел о асва таро секова муј“ (Иса. 25:8). Тегани, наместо те ровен околенцар со ровена, сарине ки Пхув ка радујнен пе околенцар со радујнена пе (Рим. 12:15).