Џа ко тексто

Џа ки содрежина

Соске ваљани те фалина е Јехова?

Соске ваљани те фалина е Јехова?

Фалинен е Јехова!.. Шукар тано те фалина ле хем ов заслужинела адава! (ПС. 147:1)

ГИЉА: 104, 152

1-3. а) Кеда веројатно сине пишимо о 147 Псалм? б) Со шај те сикљова таро акава псалм?

КЕДА некој ка керел шукар несави бути или ка сикавел несави шукар особина, заслужинела те фалина ле. Кобор повише причине иси амен те фалина е Јехова! Шај те фалина ле баши лескири бари сила која со дикхаја ла таро бут шуже буќа со керѓа лен, хем башо баро мангипе со сикавѓа аѓаар со денѓа пле Чхаве сар жртва аменге.

2 Кеда читинаја о 147 Псалм, дикхјола пе кај о мануш со пишинѓа ле бут мангела сине те фалинел е Јехова. Ов исто аѓаар охрабринѓа е јаверен заедно леа те фалинен е Девле. (Читин Псалм 147:1, 7, 12.)

3 На џанаја кој пишинѓа о 147 Псалм. Ама, о мануш со пишинѓа ле веројатно живинела сине ко време кеда о Израелција иранѓе пе ко Ерусалим таро Вавилон (Пс. 147:2). О псалмисти фалинѓа е Јехова соске лескоро народо шај сине палем те служинел леске ки пли пхув. Пало адава, ов вакерѓа јавера да причине соске ваљани сине те фалинен е Јехова. Кола сине адала причине? Саве причине иси тут те фалине е Јехова?

О ЈЕХОВА УТЕШИНЕЛА АДАЛЕН СОЈ ПХАГЕ ВИЛЕА

4. Сар осетинѓе пе о Израелција кеда о Кир ослободинѓа лен?

4 Замислин туке сар осетинена пе сине о Израелција џикоте сине робија ко Вавилон. О мануша со ингарѓе лен адари асана сине ленге хем вакерена сине: „Гиљавен аменге гили башо Сион“. Ама, е Израелцонге на ало џи ко гиљајбе. О Ерусалим, ленгири најбари причина баши радост, сине уништимо (Пс. 137:1-3, 6). Ленгере виле сине пхаге, хем ваљани сине ленге утеха. Ама, о Јехова поможинѓа пле народоске. Сар керѓа адава? О персиско цари о Кир, освојнѓа о Вавилон хем вакерѓа башо Јехова: „Ов денѓа ма задача те керав леске кхер ко Ерусалим“. О Кир исто аѓаар вакерѓа е Израелцонге: „Кој тумендар тано таро лескоро народо? О Јехова, лескоро Девел, нека овел леа, хем нека џал ко Ерусалим“ (2. Лет. 36:23). Акава утешинѓа е Израелцон со сине ко Вавилон.

5. Со вакерѓа о псалмисти башо адава сар утешинела амен о Јехова?

5 О Јехова на утешинѓа е Израелцон само сар народо, него утешинѓа хем секоле јекхе лендар. О Јехова постапинела аѓаар аменцар да авдиве. О псалмисти пишинѓа кај о Девел „сасљарела адален сој пхаге вилеа хем паќарела ленгере ране“ (Пс. 147:3). Кеда сием насвале или разочариме, шај те ова сигурна кај о Јехова грижинела пе аменге. О Јехова мангела те утешинел амен хем те сасљарел амаре емоционална ране (Пс. 34:18; Иса. 57:15). Ов дела амен мудрост хем сила те шај те икљова ко крајо секоле проблемеа со иси амен (Јак. 1:5).

О Јехова бут мангела те утешинел амен хем те поможинел аменге те осетина амен пошукар

6. Со сикљоваја таро лафија сој пишиме ко Псалм 147:4? (Дикх и слика ко почеток тари статија.)

6 Пало адава, о псалмисти вакерѓа кај о Јехова „гејнела о ѕвезде“ хем кај „секоле јекха викинела ла ко анав“ (Пс. 147:4). О псалмисти шај сине те дикхел о ѕвезде, ама ов на џанела сине кобор бут тане. Авдиве, о научникија откријнѓе кај иси милијарде ѕвезде ки амари галаксија. А шај ко цело универзум иси билионија галаксие. О мануша нашти те гејнен са о ѕвезде, ама о Створители шај. Ов добором шукар џанела о ѕвезде со секоле јекха денѓа ла анав (1. Кор. 15:41). О Девел кова со џанела коте аракхљовела секоја ѕвезда, исто аѓаар пенџарела тут. Ов секогаш џанела точно коте сиан, сар осетинеа тут хем со ваљани туке.

7, 8. а) Со џанела о Јехова баши аменде? б) Вакер пример со сикавела кобор тано сочувствително о Јехова.

7 О Јехова хаљовела тли ситуација хем шај те поможинел тут кеда иси тут проблемија. (Читин Псалм 147:5.) Шај мислинеа кај тли ситуација тани бут пхари хем кај нашти те издржине. О Девел џанела амаре ограничувања хем „на бистрела кај сием таро право“ (Пс. 103:14). Адалеске со сием несовршена, секогаш кераја о иста грешке, сар на пример, вакерѓем несаве буќа, сине амен погрешна желбе или шај сием сине љубоморна е јаверенге. Сигурно аменге криво башо акава. О Јехова тано совршено хем нане ле нијекх маана, ама ов целосно хаљовела сар осетинаја амен (Иса. 40:28).

8 Дали џи акана осетинѓан сар о Јехова поможинѓа тут те икљове ко крајо несаве проблемеа? (Иса. 41:10, 13). Акава случинѓа пе јекхе пионеркаке со викинела пе Кијоко. Ој бут обесхрабринѓа пе кеда бичхалѓе ла те служинел ко нево тхан. Котар џанља и Кијоко кај о Јехова хаљовела лакере проблемија? Бут џене таро лакоро нево собрание сикавѓе кај хаљовена сар осетинела пе. Адалеске, ој осетинѓа пе сар те пхене о Јехова вакерела лаке: „Мангава тут, ама на само адалеске со сиан пионерка, него со сиан ми чхај хем служинеа манге цело вилеа. Мангава те радујне тут со живинеа сар мло слуга“. Сар о Јехова сикавѓа туке кај хаљовела сар осетинеа тут?

О ЈЕХОВА ДЕЛА АМЕН АДАВА СО ВАЉАНИ АМЕНГЕ

9, 10. Кова тано о најважно начин сар поможинела амен о Јехова? Вакер пример.

9 Сариненге ваљани хајбе, шеја хем кхер. Шај секиринеа тут дали ка овел тут доволно хајбаске. Ама, о Јехова керѓа и Пхув аѓаар те шај те дел доволно хајбаске сариненге, чак е „терне гавраненге“. (Читин Псалм 147:8, 9.) Ако о Јехова дела хајбаске е гавраненге, тегани шај те ова сигурна кај ка грижинел пе аменге да (Пс. 37:25).

10 Сој најважно, о Јехова дела амен адава со ваљани аменге те шај те ачхол амари вера зорали, хем дела амен пло мир „кова сој упредер секоја мисла“ (Фил. 4:6, 7). Јекх пхрал со викинела пе Муцуо хем лескири ромни дикхле сар о Јехова поможинѓа лен. Кеда ко 2011 берш ки Јапонија сине баро цунами, ола едвај спасинѓе пе аѓаар со уклиле ко крови таро ленгоро кхер. Адава диве, ола нашавѓе скоро са со сине лен. Накхавѓе и рат ки јекх темно хем шудри соба ко дујто спрати таро ленгоро кхер. Сабајле, родинѓе нешто со шај духовно те охрабринел лен. Ола аракхле само о Годишнико е Јеховаскере сведоконгоро башо 2006 берш. Кеда о Муцуо пхравѓа ле, дикхља о наслов „О цунами со мударѓа највише мануша џи акана“. Ко адава дело керела пе сине лафи башо земјотрес со уло ки Суматра ко 2004 берш, кова со керѓа о најбаро цунами џи тегани. О Муцуо хем лескири ромни ровѓе џикоте читинѓе о искуствија е пхраленге хем е пхењенгере. Ола осетинѓе сар о Јехова денѓа лен о  охрабрување со ваљани сине ленге. О Јехова грижинѓа пе ленге хем ко јавера начинија. О пхраља таро јавера тхана ки Јапонија денѓе лен хајбаске хем шеја. Ама, највише охрабринѓе лен о одговорна пхраља со сине бичхалде тари е Девлескири организација. О Муцуо вакерела: „Осетинава сине кај о Јехова сине узи аменде хем кај грижинела пе сине аменге. Адава бут утешинѓа амен!“ Акава искуство сикавела кај о Јехова прво грижинела пе башо амаре духовна потребе, а пало адава башо амаре физичка потребе.

СО АЏИКЕРЕЛА ПЕ АМЕНДАР

11. Со ваљани те кера ако мангаја те поможинел амен о Јехова?

11 О Јехова „ваздела адален сој кротка“. Ов мангела амен хем секогаш тано спремно те поможинел амен (Пс. 147:6а). Со ваљани те кера ако мангаја те поможинел амен о Девел? Ваљани те ова паше леа. А те шај те ова паше леа, ваљани те ова кротка (Соф. 2:3). Адала сој кротка иси лен доверба кај о Јехова ка испрајнел секоја неправда хем ка анел крајо секоле мукаке. Адалеске о Јехова дикхела шукар ки ленде.

12, 13. а) Таро со ваљани те цида амен ако мангаја о Јехова те поможинел аменге? б) Кој радујнела е Јехова?

12 Сар дикхела о Јехова ко лошна мануша? Ко Псалм 147:6б пишинела: „Перавела е лошнон џи теле ки пхув“. Сигурно на мангаја адава те случинел пе аменге! Амен мангаја о Девел те сикавел аменге пло верно мангипе. Адалеске, ваљани те мрзина адава со мрзинела ов (Пс. 97:10). На пример, ваљани те мрзина о неморал. Акава значинела кај ваљани те цида амен таро са со шај те чхивел амен те кера неморал, сар сој и порнографија (Пс. 119:37; Мат. 5:28). Акаја борба шај те овел пхари, ама врединела те да амендар са соске тегани ка овел амен берекети таро Јехова.

13 Ако мангаја те победина ки акаја борба, тегани ваљани те овел амен доверба ко Јехова, а на ки аменде. Ка овел ли ов задоволно ако иси амен доверба „ки сила е грастескири“, или јавере лафенцар ко буќа коленде со е манушен иси лен доверба? На. Исто аѓаар, ов нане те овел задоволно ако иси амен доверба ко „зорале пре е манушескере“, или јавере лафенцар ки амари сила или ко јавера мануша (Пс. 147:10). Адалеске, ваљани понадари да те молина е Јехова те поможинел аменге хем те спасинел амен таро амаре слабостија. Е Јеховаске никогаш нане досадно те шунел амаре молитве. Ко Псалм 147:11 пишинела: „Е Јеховаскири радост тане адала со дарана лестар, адала со аџикерена лескоро верно мангипе“. Ов тано верно хем мангела амен, адалеске шај те ова увериме кај ка поможинел аменге те победина амаре погрешна желбе.

14. Ко со сине уверимо о псалмисти?

14 О Јехова уверинела амен кај ка поможинел аменге кеда иси амен проблемија. Кеда о Израелција иранѓе пе ко Ерусалим, о псалмисти размислинела сине башо адава сар поможинѓа лен о Јехова. Ов вакерѓа: „Ов керѓа тле дизјакере порте позорале, денѓа берекети тле чхавенге сој туте. Ов дела мир ки цело тли пхув“ (Пс. 147:13, 14). О псалмисти осетинѓа пе безбедно соске џанља кај о Јехова ка керел е дизјакере порте позорале. Ов сине уверимо кај о Јехова ка заштитинел пле народо.

Сар шај те поможинел амен е Девлескоро Лафи кеда иси амен проблемија? (Дикх о пасусија 15-17)

15-17. а) Сар осетинаја амен некогаш адалеске со иси амен проблемија, хем сар о Јехова поможинела амен преку пло Лафи? б) Вакер јекх пример со сикавела сар е Јеховаскоро Лафи „сигате прастала“ те поможинел амен.

15 Шај сиан секиримо со иси тут проблемија, ама о Јехова шај те дел тут мудрост те икљове ленцар ко крајо. О псалмисти вакерѓа кај о Девел „бичхалела пли заповед ки пхув, лескоро лафи сигате прастала“. Тегани, ов керѓа лафи башо ив, баши слана, башо мразо, хем пало адава пучља: „Кој шај те издржинел лескоро шудрипа?“ Ов вакерѓа кај о Јехова „бичхалела пло лафи хем мукљарела лен“ (Пс. 147:15-18). Амаро Девел, со џанела са хем шај те керел са, со контролиринела о мразо хем о ив, сигурно шај те поможинел туке те победине секова проблеми со иси тут.

Дали ту да осетинѓан кај о Јехова тано спремно те водинел тут?

16 Авдиве, о Јехова водинела амен преку пло Лафи, и Библија. О псалмисти вакерѓа кај е Јеховаскоро Лафи „сигате прастала“ те поможинел амен. О Девел водинела амен ко исправно начин хем ко исправно време. Размислин сар поможинела тут и Библија, о публикацие таро „верно хем разборито робо“, амари интернет-телевизија JW Broadcasting, и страница jw.org, о старешине, о пхраља хем о пхења (Мат. 24:45). Дали ту да осетинѓан кај о Јехова тано спремно те водинел тут?

17 Јекхје пхењаке со викинела пе Симона поможинѓа е Девлескоро Лафи. Ој мислинела сине кај на врединела ништо хем кај о Јехова нане задоволно латар. Кеда сине обесхрабрими, молинела пе сине е Јеховаске хем родела сине лестар те поможинел ла. Исто аѓаар, понадари да проучинела сине и Библија. Ој вакерела: „Џи акана на сине ситуација кеда о Јехова на денѓа ман сила хем водство“. Акава поможинѓа лаке те овел позитивно.

18. Соске осетинеа тут паше е Јеховаја, хем кола причине иси тут те фалине е Јехова?

18 О псалмисти џанља кај таро са о народија ки Пхув таро пурано време, о Јехова биринѓа е Израелцон те овен лескоро народо. Само ленге о Девел денѓа „пло Лафи“ хем „пле законија“. (Читин Псалм 147:19, 20.) Авдиве, иси амен бари чест те пхирава лескоро анав. Благодарна сием со пенџараја е Јехова, со иси амен лескоро Лафи те водинел амен, хем со шај те ова паше леа. Исто сар о мануш со пишинѓа о 147 Псалм, амен да иси амен бут причине те фалина е Јехова хем те охрабрина е јаверен да те керен адава.