О апостол Павле џанља кај и пропаганда е Сатанаскири тани бут опасно. Ама, на сине са е Девлескере слуге свесна баши акаја опасност. Изгледа несаве пхраља таро Коринт мислинѓе песке кај ленгири вера тани добором зорали со нашти те ховавел лен о Сатана (1. Кор. 10:12). Адалеске о Павле предупрединѓа лен: „Исто сар о сап со ховавѓа е Ева те шај те завединел ла, дарава кај некој шај те руминел тумаре мисле хем те цидел тумен таро чисто хем чачутно мангипе со иси тумен башо Христос“ (2. Кор. 11:3).

О лафија е Павлескере сикавена кобор тано важно ма те овел амен бут бари доверба ки аменде. Те шај те заштитина амаре мисле таро е Сатанаскири пропаганда, ваљани те хаљова кобор тани опасно.

Сој тани и пропаганда? Ко акава контекст, пропаганда тани те ширинен пе ховавне информацие или информацие со анена е манушен ко погрешно заклучок. Користинена ла те ховавен е манушен хем те контролиринен ленгоро размислибе хем понашибе. Спрема јекх лил, и пропаганда тани „погрешно, штетно хем неправедно“. Несаве мануша опишинена ла е лафенцар сар сој „ховајба, погрешно те преставинен пе о буќа, манипулација, [хем] контрола упри некаскири годи (Propaganda and Persuasion).

И пропаганда тани бут опасно соске ој хари похари влијајнела упро амаро размислибе бизо те ова свесна башо адава.  Шај те споредина ла сар јекх отровно гаси кова со на дикхјола хем нашти те осетинел пе. О Ванс Пакард, јекх експерти со истражинела о понашибе е манушенгоро, вакерѓа кај и пропаганда влијајнела упро амаре постапке „повише него со сием свесна“. Јекх јавер експерти вакерѓа кај ој теринѓа е манушен те понашинен пе ко бут опасно хем неразумно начин хем кај анѓа џи ко адава те овен уништиме цела народија, исто аѓаар те овен војне хем прогонство адалеске со иси различна расе хем религие (Easily Led — A History of Propaganda).

Ако о мануша шај те завединен амен пле пропагандаја, кобор повише шај те керел адава о Сатана. Ов дикхела сар понашинена пе о мануша панда таро почеток откеда сине створиме. Исто аѓаар, ов владинела цело светоја, адалеске шај те користинел секова дело таро свето те ширинел пле ховајба (1. Јов. 5:19; Јован 8:44). Пле пропагандаја о Сатана „корјарѓа и годи“ буте манушенгири хем акана „завединела цело свето“ (2. Кор. 4:4; Отк. 12:9). Сар шај те заштитине тут тари пропаганда е Сатанаскере?

О Исус сикавѓа јекх локхо начин сар шај те заштитина амен тари пропаганда. Ов вакерѓа: „Ка џанен о чачипе, хем о чачипе ка ослободинел тумен“ (Јован 8:31, 32). Кеда иси војна, јекх војнико ваљани те џанел котар шај те добинел точна информацие соске о непријатели ка ширинел погрешна информацие те шај те ховавел ле. Коте шај те аракхе точна информацие? О Јехова мукхља те овен пишиме ко лескоро Лафи, и Библија. Ки лате шај те аракхе са со ваљани туке те шај те борине тут против и пропаганда е Сатанаскири (2. Тим. 3:16, 17).

О Сатана џанела акава. Адалеске ов користинела о свето колеа со владинела те лел амаро внимание хем те чхинавел амен те читина хем те проучина и Библија. Ма мукх те ховавел тут о Сатана (Еф. 6:11). Нане доволно те џана само о основна буќа со сикавела и Библија. Ваљани те трудина амен панда пошукар те хаљова о библиска чачипа (Еф. 3:18). Јекх писатели со викинела пе Ноам Чомски вакерѓа: „Никој нане те чхивел о чачипе ки тли годи. Адава тано нешто со ваљани коркори те аракхе ле“. Адалеске, аракх коркори о чачипе аѓаар со секова диве ка проучине и Библија (Дела 17:11).

О Сатана на мангела те размислине хем те хаљове дали о информацие со шунеа лен тане чачутне. Соске? Адалеске со и пропаганда „веројатно тани најуспешно... кеда о  мануша чхинавена те размислинен хем те испитинен дали о информацие тане точна (Media and Society in the Twentieth Century). Ма верујн одма ко са со шунеа бизо англедер те размислине башо адава (Изр. 14:15). О Девел денѓа тут способност те размислине, адалеске користин адаја способност те шај те бајраре тли вера (Изр. 2:10-15; Рим. 12:1, 2).

О војникија со верујнена ки пропаганда уклела лен дар хем похари тане спремна те боринен пе. Ој шај те чхивел лен те марен пе машкар песте или те циден пе таро јавера војникија. Јекх германско генерали вакерѓа кај и пропаганда сине јекх причина соске и Германија нашавѓа ки прво светско војна. Ов вакерѓа кај о мануша добором бут верујнѓе ки пропаганда сар те пхене сине хипнотизириме. О Сатана користинела слична методе те шај те уништинел о јекхипе со иси машкар е Девлескоро народо авдиве. Н пример, ов мангела те керел акошибе машкар о пхраља хем о пхења. Или, трудинела пе те чхивел лен те икљон тари е Јеховаскири организација аѓаар со чхивела лен те мислинен кај тани неправедно или керела нешто погрешно.

Ма мукх те ховавел тут! Шун о совет таро е Девлескоро Лафи хем ачхов заедно е пхраленцар хем е пхењенцар. На пример, и Библија охрабринела амен спремно те простина јекх јекхеске хем сигате те решина о проблемија (Кол. 3:13, 14; Мат. 5:23, 24). Хем вакерела аменге те на цида амен таро собрание (Изр. 18:1). Испитин тут дали сиан спремно те заштитине тут тари пропаганда е Сатанаскири. Шај те пуче тут: „Кеда о последно пути поврединѓа ман несаво пхрал, дали ме понашибаја радујнкерѓум е Јехова или е Сатана?“ (Гал. 5:16-26; Еф. 2:2, 3).

Јекх војнико со нане верно пле водаческе нане те боринел пе шукар. Адалеске, о непријателија користинена пропаганда те шај е војникон ма те овел лен доверба ко пле водачија. Ако о водачија грешинена, тегани о непријателија ка трудинен пе те користинен адава хем вакерена: „Нашти те верујнен ленге!“ хем „Ма мукхен лен те ингарен тумен ки пропаст!“ О Сатана керела исто бути. Ов трудинела пе те уништинел тли доверба ко мануша со користинела лен о Јехова те водинел пле народо.

 Сар шај те заштитине тут? Ов одлучно те ачхове ки е Јеховаскири организација. Ачхов верно хем поддржин адален со водинена е Девлескере народо иако тане несовршена (1. Сол. 5:12, 13). О отпадникија хем јавера ховавне мануша шај ка вакерен лошна буќа баши организација (Тит 1:10). Шај ка изглединел туке кај тано чаче адава со вакерена, ама ма дозволин те влијајнен упри туте (2. Сол. 2:2). Шун о совет со денѓа ле о Павле е Тимотејеске: „Ачхов ко адава со сиклиљан ле“ хем ма бистре „кастар сиклиљан са адава“ (2. Тим. 3:14, 15). Размислин башо са о доказија со сикавена кај шај те овел тут доверба ко верно робо касте со скоро 100 берш о Јехова користинела ле те сикавел амен башо чачипе (Мат. 24:45-47; Евр. 13:7, 17).

О Сатана пробинела те влијајнел упро амаре мисле хем ко подиректна начинија. Понекогаш ов мангела те даравкерел амен — „адава тано јекх таро најпуране пропаганде“. Јекх британско професори со викинела пе Филип Тејлор пишинѓа кај о Асирција даравкерена сине пле непријателен аѓаар со ширинена сине пропаганда. О Сатана шај те користинел против аменде и дар таро мануш, таро прогонство, или таро мерибе, те шај те чхинавел амен те служина е Јеховаске (Иса. 8:12; Ерем. 42:11; Евр. 2:15).

Ма дозволин е Сатанаске те успејнел ко акава! О Исус вакерѓа: „Ма даран таро адала со мударена о тело, хем пало адава нашти те керен ништо повише“ (Лука 12:4). Ов уверимо кај о Јехова ка икерел пе ко пло лафи кај ка грижинел пе туке, ка дел тут „сила сој побари тари нормално“ хем ка поможинел тут те спротивставине тут е Сатанаске (2. Кор. 4:7-9; 1. Пет. 3:14).

Џанѓола пе кај понекогаш шај ка ове обесхрабримо или ка дара. Ама, сетин тут ко охрабрувачка лафија со пхенѓа о Јехова е Исус Навинеске: „Ов храбро хем зорало! Ма дара, соске о Јехова тло Девел тано туја било коте те џа!“ (Ис. Нав. 1:9). Ако сиан вознемиримо, одма молин ту е Јеховаске хем вакер леске со мучинела тут. Ов уверимо кај е Девлескоро мир шај те заштитинел тло вило хем годи. Адава ка дел тут сила те заштитине тут тари пропаганда е Сатанаскири (Фил. 4:6, 7, 13).

Дали сетинеа тут ки пропаганда со вакерѓа о Рапшак, о гласнико е Асирцонгоро, те шај те даравкерел е Девлескере народо? Ов мангља ола те верујнен кај никој нашти те заштитинел лен тари Асирија, ни о Јехова. Ов чак вакерѓа кај о Јехова денѓа лен заповед те уништинен о Ерусалим. Ама, о Јехова вакерѓа пле народоске: „Ма дара таро лафија со шунѓан лен, коленцар со о слуге е асирско царескере наврединѓе ман“ (2. Цар. 18:22-25; 19:6). Пало адава, ов бичхалѓа ангели кова со мударѓа 185.000 Асирција ки јекх рат (2. Цар. 19:35).

Дали некогаш дикхљан филми коте со некој на халило кај ховавена ле? Дали ало туке те пхене: „Ма верујн ленге! Ховавена тут!“ Замислин сар о ангелија вакерена туке: „Ма мукх те ховавел тут о Сатана!“

Ма шун и пропаганда е Сатанаскири (Изр. 26:24, 25). Шун е Јехова хем нека овел тут целосно доверба ки лесте (Изр. 3:5-7). Ов мангела тут хем вакерела туке: „Ов гоѓавер, мо чхаво, хем радујнкер мо вило“ (Изр. 27:11). Ако керѓан акава, тегани ка заштитине тут тари пропаганда е Сатанаскири!