1. Соске шај те вакера кај са со постојнела тано е Јеховаскоро? (Дикх и слика ко почеток тари статија.)

СА СО постојнела тано е Јеховаскоро. Лескере тане „о небо, и Пхув хем са со иси ки лате“ (5. Мој. 10:14; Отк. 4:11). Адалеске со о Јехова керѓа е манушен, сарине амен сием лескере (Пс. 100:3). Ама таро са о мануша со живинѓе џи акана, о Девел биринѓа несаве мануша те припадинен леске ко јекх посебно начин.

2. Спрема и Библија, кој припадинела е Јеховаске ко јекх посебно начин?

² На пример, о 135 Псалм башо е Јеховаскере верна слуге таро пурано Израел вакерела кај тане „лескири најмангли сопственост“ (Пс. 135:4). Исто аѓаар, о пророко о Осија пророкујнѓа кај несаве со нане Евреија ка овен дело таро е Јеховаскоро народо (Оси. 2:23). Акава пророштво исполнинѓа пе кеда о Јехова почминѓа те биринел манушен со на сине Евреија те владинен ко небо заедно е Христосеа (Дела 10:45; Рим. 9:23-26). Адала сој  тане помазиме свети духоја тане викиме „свето народо“. Ола тане е Јеховаскири „најмангли сопственост“ (1. Пет. 2:9, 10). Ама, сар и тано са е верна христијаненцар авдиве кола со надинена пе те живинен вечно ки Пхув? О Јехова лен да викинела лен „мло народо“ хем „адала сој бириме мандар“ (Иса. 65:22).

3. а) Кој тано паше авдиве е Јеховаја ко јекх посебно начин? б) Башо со ка кера лафи ки акаја статија?

³ Авдиве, о „тикно стадо“, кола со надинена пе вечно те живинен ко небо хем о „јавера бакхре“, кола со надинена пе те живинен вечно ки Пхув, заедно служинена е Јеховаске сар „јекх стадо“ (Лука 12:32; Јован 10:16). Мангаја те сикава е Јеховаске кај сием леске бут благодарна башо адава со сием леа паше ко јекх посебно начин. Ки акаја статија ка кера лафи башо адава сар шај те сикава ценење баши акаја бари чест со денѓа амен о Девел.

4. Сар шај те сикава кај сием благодарна е Јеховаске башо адава со мукхља те ова паше леа, хем сар керѓа о Исус нешто слично?

⁴ Кеда даја лафи кај ка служина е Јеховаске цело живото хем крстинаја амен, адалеа сикаваја кај сием леске благодарна. Ки адаја прилика сарине шај те дикхен кај сием е Јеховаскере хем кај мангаја те шуна ле (Евр. 12:9). О Исус керѓа нешто слично кеда крстинѓа пе. Ов ветинѓа кај ка керел е Девлескири волја иако више сине дело таро јекх народо кова со сине ко завет е Јеховаја. Адалеа сар те пхене вакерѓа: „Бут мангава те керав тли волја Девла“ (Пс. 40:7, 8).

5, 6. а) Со вакерѓа о Јехова кеда крстинѓа пе о Исус? б) Кова пример шај те поможинел аменге те хаљова сар осетинела пе о Јехова кеда даја лафи кај ка служина леске?

⁵ Сар осетинѓа пе о Јехова кеда крстинѓа пе о Исус? И Библија вакерела: „Кеда крстинѓа пе, о Исус одма уштило таро пани. Хем дикх, о небо пхравдило хем о Јован дикхља сар е Девлескоро духо хулела сар гулуби хем авела ко Исус. Хем дикх, шундило гласо таро небо со вакерѓа: ’Акава тано мло мангло Чхаво, кова со керела ман бахтало‘“ (Мат. 3:16, 17). Иако о Исус припадинела сине више е Девлеске, о Јехова сине бахтало кеда дикхља кај лескоро Чхаво тано спремно те користинел пло живото те шај те служинел само леске. О Јехова тано бахтало кеда амен да даја лафи кај ка служина леске цело живото хем сигурно ка дел амен берекети (Пс. 149:4).

⁶ Са со постојнела тано е Јеховаскоро. Тегани, со шај те да леске? Замислин туке јекхе мануше со иси ле бавча шуже лулуѓенцар. Јекх диве, лескири тикни чхај чхинела јекх лулуди тари бавча хем дела ла леске. Иако адаја лулуди тани е дадескири, ов тано бут бахтало со добинѓа акава поклон. Адалеа и чхај сикавела кај мангела ле. Е дадеске акаја лулуди значинела бут повише него са о јавера лулуѓа ки бавча. Слично, о Јехова тано бахтало кеда анаја одлука те да лафи кај ка служина леске цело живото (2. Мој. 34:14).

7. Сар поможинела аменге о Малахија те хаљова со осетинела о Јехова адаленге со спремно служинена леске?

⁷ Читин Малахија 3:16. Соске тано важно те де лафи кај ка служине е Јеховаске хем те крстине тут? Точно тано адава кај панда таро моменти кеда бијандиљан, ту више припадинеа  тле Створителеске, е Јеховаске. Ама замислин само кобор тано бахтало о Јехова кеда спремно прифатинеа ле сар тло Владетели хем деа лафи кај ка служине леске (Изр. 23:15). О Јехова пенџарела околен со спремно служинена леске хем пишинела ленгере анава ко пло „лил е сетибаскоро“.

8, 9. Со аџикерела о Јехова околендар каскере со анава тане пишиме ко лескоро „лил е сетибаскоро“?

⁸ Ако мангаја амаре анава те ачховен пишиме ко лескоро „лил е сетибаскоро“, ваљани те кера нешто. О Малахија вакерѓа кај ваљани те дара таро Јехова хем те размислина башо лескоро анав. Ако обожавинаја некас јавере, амаро анав ка овел бришимо таро симболично лил е животоскоро (2. Мој. 32:33; Отк. 3:5).

⁹ Значи, нане доволно само те да лафи кај ка кера е Јеховаскири волја хем те крстина амен. Адава кераја ле само јекх пути, ама е Јеховаске служинаја секогаш, цело живото. Секова диве, са џикоте сием џивде, амаре постапкенцар ваљани те сикава кај сием послушна е Јеховаске (1. Пет. 4:1, 2).

10. Која јасно разлика мора те овел машкар окола со служинена е Јеховаске хем окола со на служинена леске?

¹⁰ Ки англуни статија дикхлем кај о Каин, о Соломон хем о Израелција вакерена сине кај служинена е Јеховаске, ама на сине леске верна. Акала примерија сикавена аменге кај нане доволно само те вакера кај служинаја е Јеховаске. Ваљани те мрзина о лошнипе, а те манга о шукарипе (Рим. 12:9). О Јехова вакерѓа кај ка овел јасно разлика „машкар о праведно хем о лошно мануш, машкар адава со служинела е Девлеске хем адава со на служинела леске“ (Мал. 3:18).

11. Соске ваљани те трудина амен о јавера јасно те дикхен кај служинаја само е Јеховаске?

¹¹ Панда јекх начин сар сикаваја кај сием благодарна е Јеховаске со биринѓа амен те ова лескоро народо тано аѓаар со трудинаја амен е јаверенге те овел локхо те дикхен кај сием тари лескири страна (Мат. 5:16; 1. Тим. 4:15). Пуч тут: „Дали о јавера шај те дикхен кај сиум верно е Јеховаске ко са? Дали дичинава ман кеда вакерава е јаверенге кај сиум е Јеховаскоро сведоко?“ Замислин туке кобор тажно ка овел о Јехова ако лаџаја те вакере кај припадинеа леске. (Пс. 119:46; читин Марко 8:38.)

12, 13. Коле буќенцар несаве керена те овел пхаро е јаверенге те пенџарен лен кај тане е Јеховаскере сведокија?

¹² Жално тано адава со чак несаве Сведокија дозволинена упри ленде те влијајнел „о духо е светоскоро“. Адалеске, на разликујнена пе бут таро окола со на служинена е Јеховаске (1. Кор. 2:12). Акава свето поттикнинела е манушен те задоволинен пле себична желбе (Еф. 2:3). На пример, иако добинѓем бут советија, несаве уравена пе  непристојно. Пхиравена тесна шеја хем уравена пе разголено, чак ко состанокија да. Јаверен иси лен фризуре кола со привлечинена превише внимание хем на личинена јекхе христијанеске (1. Тим. 2:9, 10). Адалеске, е јаверенге шај те овел пхаро те пенџарен дали ола тане е Јеховаскере сведокија или на (Јак. 4:4).

¹³ Иси јавера да начинија коленцар со несаве Сведокија сикавена кај на разликујнена пе бут таро свето. На пример, кеда тане ко забаве, несаве кхелена или понашинена пе ко начин кова со на личинела јекхе христијанеске. Јавера постиринена пестар слике хем чхивена коментарија ко социјална мреже кола со сикавена кај размислинена телесно. Ола шај панда на керѓе несаво сериозно грево, ама лошно шај те влијајнен упро пхраља хем пхења кола со трудинена пе те овен појавер таро свето. (Читин 1. Петрово 2:11, 12.)

14. Со ваљани те кера те шај те аракха амаро скапоцено амалипе е Јеховаја?

¹⁴ Са со иси ко свето поттикнинела амен те овел аменге најважно „и желба е телоскири хем и желба е јакхенгири хем те фалина амен е буќенцар со иси амен“ (1. Јов. 2:16). Амен припадинаја е Јеховаске хем адалеске сием појавер. И Библија поттикнинела амен „те откажина амен таро са адава со нане спрема е Девлескири волја хем таро желбе е светоскере хем те живина мудро, праведно хем те ова верна е Девлеске машкар акава авдисутно свето“ (Тит 2:12). Цело амаро живото — о начин сар кераја лафи, сар хаја, сар пијаја, сар ураваја амен хем сар кераја бути — ваљани те сикавел е јаверенге кај сием е Јеховаскере. (Читин 1. Коринќаните 10:31, 32.)

15. Соске ваљани те ова љубезна амаре пхраленцар хем пхењенцар хем те манга лен?

¹⁵ Кеда пазинаја сар понашинаја амен амаре пхраленцар хем пхењенцар, сикаваја кај ценинаја амаро амалипе е Јеховаја. Ола тане е Јеховаскере, исто сар со сием амен да. Ако на бистраја акава, ка трудина амен секогаш те ова љубезна ленцар хем те сикава ленге мангипе (1. Сол. 5:15). Кобор тано важно акава? О Исус вакерѓа пле учениконге: „Таро адава сарине ка џанен кај сиен мле ученикија, ако иси тумен мангипе машкар туменде“ (Јован 13:35).

16. Кова пример таро е Мојсејескоро Закони сикавела сар дикхела о Јехова ко пло народо?

¹⁶ Јекх пример таро е Мојсејескоро закони шај те поможинел аменге те хаљова сар ваљани те понашина амен е јаверенцар ко собрание. Ко е Јеховаскоро храми сине предметија кола со сине света хем користинена пе сине само баши служба е Јеховаске. Ко Закони сине јасно објаснимо сар ваљани о левитија те користинен акала предметија. Окола со нане те шунен сине акала упатствија ваљани сине те овен мударде (4. Мој. 1:50, 51). Ако е Јеховаске сине важно сар ка користинен о мануша акала предметија, кобор поважно леске сар о јавера понашинена пе околенцар со денѓе лафи кај ка служинен леске хем тане леске верна! Ов сикавѓа кобор сием леске скапоцена кеда вакерѓа: „Кој пипинела тумен, пипинела и зеница мле јакхјакири“ (Зах. 2:8).

17. Со пазинела хем шунела о Јехова?

¹⁷ О Малахија вакерѓа кај о Јехова пазинела хем шунела сар о мануша понашинена пе машкар песте (Мал.  3:16). О Јехова „пенџарела околен сој лескере“ (2. Тим. 2:19). Ов бут шукар џанела со кераја хем со вакераја (Евр. 4:13). Кеда понашинаја амен лошно амаре пхраленцар хем пхењенцар, о Јехова дикхела адава. Ама, шај те ова сигурна кај о Јехова исто аѓаар дикхела кеда сием гостопримлива, дарежлива, спремна те простина хем љубезна (Евр. 13:16; 1. Пет. 4:8, 9).

18. Сар шај те благодарина е Јеховаске башо адава со биринѓа амен те ова дело таро лескоро народо?

¹⁸ Мангаја те сикава е Јеховаске кобор сием благодарна со сием дело таро лескоро народо. Џанаја кај кеда денѓем лафи кај ка служина леске цело живото, анѓем и најшукар одлука ко амаро живото. Иако живинаја „машкар ки лошно генерација која со на керела адава сој исправно“, шај понадари да те ова „чиста“ хем те светина сар светло ко акава свето (Фил. 2:15). Адалеске, те ова одлучна те наша таро са со мрзинела о Јехова (Јак. 4:7). Исто аѓаар, мангаја хем поштујнаја амаре пхрален хем пхењен адалеске со ола да тане е Јеховаскере (Рим. 12:10).

19. Сар наградинела о Јехова околен сој тане лескере?

¹⁹ И Библија ветинела: „О Јехова нане те мукхел пле народо“ (Пс. 94:14). Акаја тани гаранција таро Девел. Бизи разлика со ка случинел пе, о Јехова ка овел аменцар. Чак те мера да, ов нане те бистрел амен (Рим. 8:38, 39). „Ако живинаја, живинаја е Јеховаске, ако мераја, мераја е Јеховаске. Спрема адава, било те живина било те мера, е Јеховаске припадинаја“ (Рим. 14:8). Едвај аџикераја те авел о време кеда о Јехова ка воскреснинел пле верна слуген! (Мат. 22:32). Ама, панда авдиве иси амен бут берекетија таро амаро Дад. Сар со вакерела и Библија: „Бахтало тано о народо каскоро Девел тано о Јехова, о мануша кола со ов биринѓа лен те овен лескири сопственост“ (Пс. 33:12).