1, 2. Со значинела те дикха ко Јехова?

ЖИВИНАЈА ко „бут пхаро време“ (2. Тим. 3:1). А о живото ка овел панда попхаро англедер о Јехова те уништинел акава лошно свето хем те анел чачутно мир ки Пхув. Адалеске, ваљани те пуча амен: „Касте дикхава кеда ваљани манге помош хем водство?“ Шај одма ка вакера: „Ко Јехова“, хем адава тано о најшукар одговор.

² Со значинела те дикха ко Јехова? Сар шај понадари да те дикха ко Јехова кеда ка овен амен проблемија? Англедер бут векија, јекх библиско писатели објаснинѓа кобор тано важно те дикха ко Јехова кеда ваљани аменге помош. (Читин Псалм 123:1-4.) Ов вакерѓа кај кеда амаре јакхја дикхена ко Јехова, сием сар слуга со дикхела ко пло господари. Со мангља те вакерел о псалмисти? Јекх слуга дикхела ко пло господари, или јавере лафенцар иси ле доверба ки лесте, те шај те добинел хајбаске хем заштита лестар. Ама исто аѓаар, мора секогаш те  дикхел ко пло господари те шај те хаљол со аџикерела лестар ов хем те керел адава. Слично, ваљани те проучина е Девлескоро Лафи секова диве те шај те хаљова со аџикерела амендар о Девел хем те кера адава. Аѓаар шај те ова сигурна кај о Девел ка поможинел амен кеда ка ваљани аменге помош (Еф. 5:17).

3. Со шај те лел амаро внимание те на дикха ко Јехова?

³ Иако џанаја кобор тано важно секогаш те дикха ко Јехова, понекогаш несаве буќа шај те лен амаро внимание. Баш акава случинѓа пе е Мартаке, која со сине паше е Исусеа. Лакоро внимание леља адава со сине бут зафатими те спреминел хајбаске (Лука 10:40-42). Ако акава шај сине те случинел пе е Мартаке која со сине верно, хем адава џикоте о Исус сине узи лате, адава шај те случинел пе аменге да. Со шај те лел амаро внимание те на дикха ко Јехова? Ки акаја статија ка дикха сар шај е јаверенгере постапке те лен амаро внимание. Исто аѓаар, ка сикљова сар шај понадари да те дикха ко Јехова.

4. Соске шај те ова изненадиме со о Мојсеј нашавѓа и прилика те кхувел ки Ветими пхув?

⁴ О Мојсеј секогаш дикхела сине ко Јехова кеда ваљани сине леске водство. И Библија вакерела кај ов ачхило „истрајно сар те пхене дикхела сине Околе со на дикхјола“. (Читин Евреите 11:24-27.) Исто аѓаар, ки лате пишинела: „Ко Израел повише на појавинѓа пе пророко сар о Мојсеј, касте со о Јехова пенџарела ле сине паше“ (5. Мој. 34:10). Ама, иако о Мојсеј сине паше амал е Јеховаја, ов нашавѓа и прилика те кхувел ки Ветими пхув (4. Мој. 20:12). Со случинѓа пе?

5-7. Со случинѓа пе кратко откеда о Израелција иклиле таро Египет, хем со керѓа о Мојсеј?

⁵ Похари таро дуј масек откеда о Израелција иклиле таро Египет хем англедер те ресен ки планина Синај, ало џи ко јекх баро проблеми. О народо почминѓа те жалинел пе соске на сине ле пани. О мануша почминѓе те керен лафи против о Мојсеј хем добором хољанѓе со о Мојсеј молинѓа е Јехова: „Со те керав акале народоја? Панда хари, ка фрден манге баренцар!“ (2. Мој. 17:4). О Јехова денѓа е Мојсејеске јасна упатствија. Ов вакерѓа леске те лел по каш хем те кхувел ки карпа ко Хорив. И Библија вакерела: „О Мојсеј керѓа аѓаар англо јакхја е старешиненгере ко Израел“. Пало адава, иклило пани тари карпа хем е Израелцон сине лен бут пани пијбаске. Аѓаар сине решимо о проблеми (2. Мој. 17:5, 6).

⁶ И Библија вакерела аменге кај о Мојсеј адале тханеске денѓа анав Маса, со значинела „испит“, хем Мерива, со значинела „расправија“. Соске? Адалеске со о Израелција распрајнѓе пе машкар песте хем испитинѓе е Јехова аѓаар со вакерѓе: „Дали о Јехова тано машкар аменде или на?“ (2. Мој. 17:7).

⁷ Сар дикхља о Јехова ко адава со случинѓа пе ки Мерива? Англо лескере јакхја, о Израелција на бунинѓе пе само против о Мојсеј, него против лесте хем против лескоро авторитети. (Читин Псалм 95:8, 9.) Адава со керѓе о Израелција сине бут погрешно. Ама, о Мојсеј постапинѓа исправно.  Ов дикхља ко Јехова хем шунела сине лескере упатствија.

8. Со случинѓа пе ко крајо таро е Израелцонгоро друмо ки пустина?

⁸ Ама, со случинѓа пе ки јекх слично ситуација отприлика 40 берш пало адава? О Израелција сине ко крајо таро пло друмо ки пустина. Ола ресле ко јекх тхан паше узо Кадис, со сине паше узи граница тари Ветими пхув. Акава да тхан уло пенџардо сар Мерива. * (Дикх и фуснота.) Соске? Адалеске со о Израелција палем жалинѓе пе кај нане лен пани (4. Мој. 20:1-5). Ама, акава пути о Мојсеј керѓа сериозно грешка.

9. Саве упатствија денѓа о Јехова е Мојсејеске, ама со керѓа ов? (Дикх и слика ко почеток тари статија.)

⁹ Со керѓа о Мојсеј кеда о народо бунинѓа пе? Акава да пути дикхља ко Јехова хем родинѓа лестар водство. Ама, акава пути о Јехова на вакерѓа леске те кхувел ки карпа. Ов вакерѓа леске те лел пло каш, те кхедел е народо паше узи карпа хем те вакерел е карпаке те мукхел пани (4. Мој. 20:6-8). Дали о Мојсеј керѓа адава? На. Ов сине добором нервозно хем хољамо со чак викинѓа е манушенге: „Шунен акана, тумен со сиен бунтовникија! Ваљани ли тари акаја карпа те икала туменге пани?“ Пало адава ов кхувѓа ки карпа е каштеа, хем адава на јекх пути, него дуј пути (4. Мој. 20:10, 11).

10. Сар реагиринѓа о Јехова ко адава со керѓа о Мојсеј?

¹⁰ О Јехова бут хољанѓа е Мојсејеске (5. Мој. 1:37; 3:26). Соске о Јехова реагиринѓа аѓаар? Шај јекх причина тани адаја со о Мојсеј на шунѓа о неве упатствија со денѓа ле о Јехова.

11. Соске шај о Израелција мислинѓе кај о Јехова на керѓа чудо кеда о Мојсеј кхувѓа ки карпа?

¹¹ Шај сине јавер да причина соске о Јехова хољанѓа. О карпе ко прво тхан со викинела пе сине Мерива сине таро зорало гранити. Бизи разлика кобор силно некој ка кхувел сине ко гранити, никој на аџикерѓа те икљол пани тари асавки карпа. Ама о карпе ко дујто тхан со викинела пе сине Мерива, сине таро варовнико. Адалеске со о карпе таро варовнико тане поковле, о пани локхе кхувела ки ленде хем кхедела пе андре ки карпа. Акава пани локхе шај те икалел пе аѓаар со ка керел пе дупка ки карпа. Адалеске, кеда о Мојсеј кхувѓа ки карпа наместо те вакерел лаке те мукхел пани, дали шај о Израелција мислинѓе песке кај о пани иклило тари карпа адалеске со о Мојсеј кхувѓа ки карпа, а на адалеске со о Јехова керѓа чудо ки адаја прилика? * (Дикх и фуснота.) Нашти сигурно те вакера.

12. Која шај сине панда јекх причина соске о Јехова хољанѓа е Мојсејеске хем е Аронеске?

¹² Шај иси панда јекх причина соске о Јехова хољанѓа е Мојсејеске хем е Аронеске. О Мојсеј вакерѓа е народоске: „Ваљани ли тари акаја карпа те икала туменге пани?“ Кеда вакерѓа „те икала туменге“, веројатно мислинѓа ки песте хем ко Арони. Адалеа, о Мојсеј ни хари на сикавѓа поштовање спрема о Јехова соске на денѓа и цело фалба е Јеховаске башо адава чудо. Ко Псалм 106:32, 33 пишинела: „Предизвикујнѓе холи ко пања ки Мерива, адалеске о Мојсеј доживинѓа неволја баши ленде. Ола хољанкерѓе ле, адалеске керѓа лафи бизо те размислинел“ (4. Мој. 27:14). О Мојсеј на денѓа и чест е Јеховаске која со заслужинела ла сине. О Јехова вакерѓа е Мојсејеске хем е Аронеске: „Тумен бунинѓен тумен против мли заповед“ (4. Мој. 20:24). Адава сине бут сериозно грево!

13. Соске и казна со денѓа о Јехова е Мојсејеске сине праведно?

¹³ Адалеске со о Мојсеј хем о Арон водинена сине е Девлескере народо, о Јехова аџикерела сине лендар повише (Лука 12:48). Англедер, о Јехова на мукхља јекх цело генерација Израелција те кхувен ки Ветими пхув адалеске со бунинѓе пе против лесте (4. Мој. 14:26-30, 34). Адалеске сине праведно хем о Мојсеј те добинел исто казна соске ов да бунинѓа пе против о Јехова. Исто сар е јавере бунтовниконге, е Мојсејеске да на сине дозволимо те кхувел ки Ветими пхув.

14, 15. Соске бунинѓа пе о Мојсеј против о Јехова?

¹⁴ Соске бунинѓа пе о Мојсеј против о Јехова? Дикх панда јекх пути со пишинела ко Псалм 106:32, 33: „Предизвикујнѓе холи ко пања ки Мерива, адалеске о Мојсеј доживинѓа неволја баши ленде. Ола хољанкерѓе ле, адалеске керѓа лафи бизо те размислинел“. Иако о Израелција бунинѓе пе против о Јехова, о Мојсеј сине адава со хољанѓа. Адалеске со на сине ле самоконтрола ки адаја ситуација, вакерѓа несаве буќа бизо те размислинел башо последице.

¹⁵ О Мојсеј чхинавѓа те дикхел ко Јехова адалеске со мукхља е јаверенгере постапке те лен лескоро внимание. О прво пути кеда о народо жалинѓа пе башо пани, о Мојсеј керѓа адава сој исправно (2. Мој. 7:6). Ама, ов шај уморинѓа пе хем нашавѓа пли стрпливост адалеске со о Израелција бут берша сине бунтовна. Ки акаја прилика шај о Мојсеј размислинела сине само башо пле чувствија, наместо те дикхел сар те дел и фалба е Јеховаске.

16. Соске ваљани те размислина башо адава со керѓа о Мојсеј?

¹⁶ Ако о Мојсеј, кова со сине верно пророко, мукхља те овел цидимо лескоро внимание хем грешинѓа, и исто бути шај те случинел пе аменге да.  О Мојсеј панда хари ваљани сине те кхувел ки Ветими пхув. Амен да сием бут паше ко нево свето (2. Пет. 3:13). Сигурно никој амендар на мангела те нашавел и прилика те кхувел ко нево свето. Ама, те шај те кхува ко нево свето, мора понадари да те дикха ко Јехова хем секогаш те ова леске послушна (1. Јов. 2:17). Со шај те сикљова тари грешка со керѓа о Мојсеј?

17. Сар шај те ачхова смириме кеда некој ка нервиринел амен?

¹⁷ Ма нашав тли самоконтрола кеда сиан нервозно. Понекогаш повише пути доживинаја о иста проблемија. Ама и Библија вакерела: „Ма те откажина амен те кера адава сој шукар, соске ако на уморинаја амен, ка кхеда о плоди кеда ка авел време“ (Гал. 6:9; 2. Сол. 3:13). Кеда нешто или некој ка нервиринел амен повише пути, дали мислинаја англедер те кера лафи? Дали трудинаја амен те ачхова смириме? (Изр. 10:19; 17:27; Мат. 5:22). Кеда некој ка провоциринел амен, ваљани те сикљова те мукха „тхан о Јехова те сикавел пли холи“. (Читин Римјаните 12:17-21.) Со значинела акава? Наместо те хољана, ваљани стрпливо те аџикера о Јехова те керел нешто баши адаја ситуација ко  време кеда ов мислинела кај ваљани. Ако пробинаја те ирана лошнипаја наместо те дикха ко Јехова, ка сикава кај на поштујнаја ле.

18. Со ваљани те кера кеда добинаја упатствија тари организација?

¹⁸ Шун шукар о најневе упатствија. Кеда добинаја неве упатствија таро Јехова, дали спремно шунаја лен? На ваљани те кера о буќа ко несаво начин само адалеске со секогаш кераја лен сине аѓаар хем аѓаар сием сикле. Наместо адава, ваљани сигате те применина о најневе упатствија со дела амен о Јехова преку пли организација (Евр. 13:17). Исто аѓаар, ваљани те пазина ма те џа „преку адава сој пишимо“ (1. Кор. 4:6). Кеда шукар шунаја о упатствија со дела амен о Јехова, сикаваја кај дикхаја ки лесте.

19. Со ка поможинел аменге те на мукха е јаверенгере грешке те руминен амаро амалипе е Јеховаја?

¹⁹ Ма мукх о грешке е јаверенгере те руминен тло амалипе е Јеховаја. Ако понадари да дикхаја ко Јехова, нане те мукха адава со керена о јавера те хољанкерел амен или те цидел амен таро Јехова. Акава тано посебно важно ако, слично сар о Мојсеј, иси амен несаве одговорностија ки е Јеховаскири организација. Точно тано адава кај сарине ваљани бут те трудина амен хем те ова послушна е Јеховаске те шај те ова спасиме, ама на ваљани те бистра кај о Јехова нане претерано строго хем на аџикерела саринендар исто (Фил. 2:12). Тари јавер страна, кобор повише одговорностија иси амен, добором повише о Јехова аџикерела амендар (Лука 12:48). Ама, ако чаче мангаја е Јехова, ништо нане те сопкинел амен или те одвојнел амен таро лескоро мангипе (Пс. 119:165; Рим. 8:37-39).

20. Со ваљани те ова одлучна те кера?

²⁰ Живинаја ко пхаре времија. Адалеске тано важно понадари да те дикха ко Јехова те шај те хаљова со мангела те кера. Никогаш на ваљани те мукха о грешке е јаверенгере те руминен амаро амалипе е Јеховаја. Шај бут те сикљова таро адава со случинѓа пе е Мојсејеске. Наместо претерано те реагирина кеда о јавера ка грешинен, те ова одлучна амаре јакхја те дикхен ко Јехова, амаро Девел, „џикоте на сикавела аменге милост“ (Пс. 123:1, 2).