Е Ровоамескоро дад, о Соломон, сине 40 берш цари ко Израел (1. Цар. 11:42). Откеда муло ов, о Ровоам гело таро Ерусалим ко Сихем те шај адари те керен ле цари (2. Лет. 10:1). Дали дарала сине кај нане те успејнел шукар те менинел е Соломоне, кова со сине пенџардо пали пли бари мудрост? Кратко откеда уло цари, о Ровоам ваљани сине те сикавел дали иси ле доволно мудрост те решинел јекх пхаро проблеми.

О Израелција осетинена пе сине мучиме хем бичхалѓе манушен те вакерен е Ровоамеске со родена лестар: „Тло дад чхивѓа аменге пхаро јарем, а ту акана ако локхјарѓан и пхари служба тле дадескири хем о пхаро јарем со чхивѓа аменге ов, ка служина туке“ (2. Лет. 10:3, 4).

О Ровоам ваљани сине те анел пхари одлука. Ако керела сине адава со мангела о народо, тегани ов, лескири фамилија хем о јавера ки царско палата шај ка ваљани сине те откажинен пе таро несаво луксуз. Ама, ако на керела адава со родинѓе о мануша, ола шај сине те бунинен пе. Со керѓа о Ровоам? Ов прво керѓа лафи е попхуре муршенцар кола со сине советникија лескере дадеске. Ола вакерѓе леске те шунел е народо. Ама пало адава, ов керѓа лафи пле врсниконцар хем одлучинѓа те постапинел грубо е народоја. Ов вакерѓа ленге: „Ка керав тумаро јарем пхаро, ама на само адава, ка керав ле панда попхаро. Мо дад казнинела сине тумен камшиконцар, а ме ка казнинав тумен камшиконцар со посавена“ (2. Лет. 10:6-14).

Со шај те сикљова таро акава? Авдиве, иси бут попхуре кола со бершенцар верно служинена е Јеховаске хем кола со шај те поможинен аменге те ана шукар одлуке. Адалеске, те ова мудра хем те шуна лен (Јов 12:12).

О Ровоам кхединѓа пле војска те боринел пе против о племија со бунинѓе пе. Ама, о Јехова бичхалѓа е пророко е Семаја те вакерел ленге: „Ма џан хем ма марен тумен против тумаре  пхраља о Израелција. Иранен тумен секој ко пло кхер, соске ме керѓум адава те овел“ (1. Цар. 12:21-24). * (Дикх и фуснота.)

Сине ли локхо е Ровоамеске те шунел е Јехова? Со ка мислинен сине о мануша башо пло нево цари кова со прво вакерѓа кај ка казнинел лен „камшикоја со посавела“, а акана нане те керел ништо? (Споредин 2. Летописи 13:7.) Бизи разлика со ка мислинен сине леске о мануша, о цари хем лескири војска шунѓе е Јехова хем иранѓе пе ко пумаре кхера.

Со сикљоваја амен таро акава? Секогаш тано мудро те шуна е Јехова, чак кеда о мануша ка асан аменге. О Девел ка дел амен берекети секогаш кеда шунаја ле (5. Мој. 28:2).

Дали о Ровоам добинѓа берекети адалеске со шунѓа е Девле? О Ровоам понадари да сине цари упро племија Јуда хем Венијамин, хем почминѓа те градинел неве дизја ко адава подрачје. Ов исто аѓаар, „ки бари мера“ керѓа несаве дизја те овен позорале (2. Лет. 11:5-12). Сој панда поважно, несаво време шунела сине е Јеховаскере законија. Адалеске со о царство таро деш племија почминѓа те обожавинел идолија, бут џене таро адава царство патујнена сине ко Ерусалим те поддржинен е Ровоаме хем о чачутно обожавање (2. Лет. 11:16, 17). Значи, адалеске со о Ровоам шунела сине е Јехова, лескоро царство уло позорало.

Кеда е Ровоамескоро царство уло позорало, ов керѓа нешто чудно. Чхинавѓа те шунел е Јехова хем почминѓа те обожавинел ховавне девлен! Соске керѓа адава? Дали лескири дај која со сине Амонка влијајнѓа упри лесте? (1. Цар. 14:21). На џанаја, ама о народо гело пало лескоро лошно пример. Адалеске, о Јехова дозволинѓа о египетско цари, о Сисак, те освојнел бут дизја таро царство Јуда. Акава случинѓа пе иако о Ровоам англедер керѓа адала дизја позорале! (1. Цар. 14:22-24; 2. Лет. 12:1-4).

И ситуација ули полошно кеда о Сисак хем лескири војска але ко Ерусалим, котар со владинела сине о Ровоам. Тегани, о пророко о Семаја вакерѓа е Ровоамеске хем лескере кнезонѓе акава хабери таро Девел: „Тумен мукхлен ман, адалеске ме да мукхљум тумен ко васта е Сисакоскере“. Сар реагиринѓа о Ровоам? Ко бут позитивно начин! И Библија вакерела: „О кнезија таро Израел хем о цари уле понизна англо Јехова хем вакерѓе: ’О Јехова тано праведно‘“. Адалеске о Јехова спасинѓа е Ровоаме хем о Ерусалим на сине уништимо (2. Лет. 12:5-7, 12).

Пало адава, о Ровоам понадари да владинела сине упро царство Јуда. Англедер те мерел, ов денѓа бут поклонија пле чхавенге. Веројатно адалеа мангља те овел сигурно кај нане те бунинен пе против пумаро пхрал о Авија, кова со ваљани сине те овел цари пали лесте (2. Лет. 11:21-23). Аѓаар о Ровоам сикавѓа побари мудрост него кеда сине терно.

Иако о Ровоам керѓа несаве шукар буќа, и Библија башо лескоро владибе вакерела: „Керела сине лошнипе“. Соске? Ов „ко пло вило на одлучинѓа те родел е Јехова“. Адалеске, о Јехова на сине задоволно лестар (2. Лет. 12:14).

Со шај те сикљова таро Ровоам? Ов понекогаш шунела сине е Девле. Исто аѓаар, керѓа несаве шукар буќа е Јеховаскере народоске. Ама на сине паше амал е Јеховаја хем на сине ле силно желба те керел лескири волја. Адалеске, чхинавѓа те керел адава сој исправно хем почминѓа те обожавинел ховавне девлен. Шај пучеа тут: „Кеда о Ровоам прифатинѓа о укор таро Јехова, дали адава керѓа ле адалеске со о јавера влијајнѓе леске или искрено каинѓа пе башо пле грешке хем мангља те керел е Девлескири волја?“ (2. Лет. 11:3, 4; 12:6). Пало несаво време, ов палем керела сине лошна буќа. Ов бут разликујнела пе сине таро пло папо, о Давид. Точно тано кај о Давид керѓа пхаре гревија, ама искрено каинѓа пе. Исто аѓаар, ов мангела сине е Јехова хем служинѓа леске цело вилеа (1. Цар. 14:8; Пс. 51:1, 17; 63:1).

 Шај бут те сикљова таро акава библиско извештај. Пофално тано кеда о мануша грижинена пе башо пле фамилие хем трудинена пе те керен шукар буќа е јаверенге. Ама, те шај о Јехова те овел амендар задоволно, ваљани те служина леске ко начин со ка керел ле бахтало хем мора те ова паше амала леа.

Те шај те исполнина адаја цел, ваљани бут те манга е Јехова. Исто сар со на мукхаја и јаг те ачхол аѓаар со чхиваја лаке кашта, на мукхаја те тикњол амаро мангипе башо Јехова аѓаар со редовно проучинаја лескоро Лафи, размислинаја башо адава со читинаја хем истрајнаја ки молитва (Пс. 1:2; Рим. 12:12). Асавко мангипе ка поттикнинел амен те кера бахтало е Јехова ко са со кераја. Исто аѓаар, ка поттикнинел амен искрено те каина амен кеда грешинаја хем те молина е Јехова те простинел аменге. Ако кераја аѓаар, нане те ова сар о Ровоам него ка ачхова верна е Јеховаске (Јуда 20, 21).