1, 2. а) Со родинѓа о Исус кеда молинѓа пе последно пути пле апостоленцар? б) Соске о Исус шај сине секиримо башо јекхипе?

И РАТ кеда хаља и последно вечера пле апостоленцар, о Исус сине секиримо башо ленгоро јекхипе. Кеда молинела пе сине ленцар ов вакерѓа кај мангела са лескере ученикија те овен ко јекхипе, исто сар сој тано ов ко јекхипе пле Дадеа. (Читин Јован 17:20, 21.) Ако е Исусескере ученикија сине ко јекхипе, адава ка сикавел сине е јаверенге кај о Јехова бичхалѓа е Исусе ки Пхув. О чачутне ученикија е Исусескере ка овен сине пенџарде пало ленгоро мангипе јекх јекхеске хем акава мангипе ка керел лен сине те овен ко панда побаро јекхипе (Јован 13:34, 35).

² Шај те хаљова соске о Исус адаја рат керѓа бут лафи башо јекхипе. Ов дикхља кај лескере апостолија на сине целосно ко јекхипе. На пример, о апостолија палем акошена пе сине башо адава „кој лендар тано најбаро“ (Лука 22:24-27; Мар. 9:33, 34). Ки јавер прилика, о Јаков хем о Јован родинѓе таро Исус те дел лен истакниме тхана ко небесно Царство, одма узи лесте (Мар. 10:35-40).

3. Со шај чхинавѓа е Исусескере ученикон те овен ко јекхипе, хем башо кола пучиба ка кера лафи?

 ³ И желба баши побари моќ хем авторитети шај на сине и единствено бути со чхинавѓа е Исусескере ученикон те овен ко јекхипе. О мануша ко време е Исусескоро сине делиме соске мрзинена пе сине хем сине лен предрасуде. Е Исусескере ученикија мора сине те побединен асавке негативна чувствија. Ки акаја статија ка кера лафи башо трин пучиба: Сар дикхела сине о Исус ко предрасуде? Сар поможинѓа пле учениконге те сикљовен те овен непристрасна спрема о јавера хем те ачховен ко јекхипе? Хем сар ка поможинел аменге е Исусескоро пример хем лескере поуке те ачхова ко јекхипе?

4. Саве предрасуде доживинѓа о Исус?

⁴ Чак о Исус доживинѓа предрасуде. Кеда о Филип вакерѓа е Натанаелеске кај аракхља е Месија, о Натанаел вакерѓа: „Шај ли нешто шукар те икљол таро Назарет?“ (Јован 1:46). О Натанаел веројатно џанља кај о Месија ка бијанѓовел ко Витлеем, сар со сине пророкујмо ко Михеј 5:2. Шај мислинѓа кај о Назарет нане добором важно те шај те овел тхан коте со ка бајровел о Месија. Исто аѓаар, о угледна Јудејција на дикхена сине шукар ко Исус соске сине тари Галилеја (Јован 7:52). Бут Јудејција мислинена сине кај о мануша тари Галилеја тане потеле лендар. Јавера Евреија мангена сине те вреџинен е Исусе аѓаар со вакерѓе леске кај тано Самарјани (Јован 8:48). О Самарјанија сине тари јавер нација хем ленгири религија сине појавер тари е Евреенгири. О Јудејција хем о Галилејција на сине лен нисаво поштовање спрема о Самарјанија хем избегинена лен сине (Јован 4:9).

5. Саве предрасуде доживинѓе е Исусескере ученикија?

⁵ О еврејска верска водачија на дикхена сине шукар ко е Исусескере следбеникија. О фарисеија вакерѓе ленге кај тане народо сој дендо арман (Јован 7:47-49). Сарине со на сикљовена сине ко еврејска религиозна школе хем на икерена сине ленгере традицие англо ленгере јакхја сине неписмена хем обична (Дела 4:13). О Исус хем лескере ученикија доживинѓе предрасуде соске о мануша ко адава време сине горда баши пли религија, положба ко општество хем раса. Акала предрасуде влијајнѓе упро ученикија да хем ко начин сар дикхена сине ко јавера. Те шај те ачховен ко јекхипе, ола ваљани сине те менинен пло начин сар размислинена.

6. Вакер примерија со сикавена сар шај о предрасуде те влијајнен упри аменде.

⁶ Авдиве живинаја ко свето сој пхердо предрасуде. Шај е јаверен иси лен предрасуде спрема аменде, или шај амен иси амен предрасуде спрема о јавера. Јекх пхен тари Австралија која со акана служинела сар пионерка вакерела: „Кобор повише размислинава сине башо неправде со керена пе сине упро Абориџинија англедер хем авдиве, добором  повише мрзинава сине е манушен тари парни раса“. А исто аѓаар ој да доживинѓа неправде хем адава керѓа лакири омраза те бајровел панда повише. Јекх пхрал тари Канада признајнела саво сине лескоро стави англедер: „Мислинава сине кај о мануша со керена француски лафи тане пошукар таро јавера. Адалеске мрзинава сине околен со керена англиски лафи“.

7. Сар дикхела сине о Исус ко предрасуде?

⁷ Авдиве, исто сар ко време е Исусескоро, е манушен хор ки песте иси лен предрасуде. Сар дикхела сине о Исус ко предрасуде? Прво, ов секогаш сине непристрасно. Проповединела сине е барваленге хем е чороленге, е фарисејенге хем е Самарјаненге, па чак е даночниконге хем е грешниконге. Дујто, пле примереа хем пле поукенцар, о Исус сикавѓа пле учениконге кај ваљани те овел лен доверба ко јавера хем на ваљани те овел лен предрасуде спрема ленде.

8. Кова важно начело тано темели башо амаро јекхипе? Објаснин.

⁸ О Исус сикавѓа пле ученикон јекх важно начело кова сој тано темели башо јекхипе. Ов вакерѓа ленге: „Сарине тумен сиен пхраља“. (Читин Матеј 23:8, 9.) Јекх причина соске шај те вакера кај сием пхраља тани адаја со сарине сием чхаве е Адамескере (Дела 17:26). Ама иси панда јекх причина. О Исус објаснинѓа кај лескере ученикија тане пхраља хем пхења адалеске со дикхена ко Јехова сар пло небесно Дад (Мат. 12:50). Хем сарине ола уле дело тари е Девлескири фамилија хем тане ко јекхипе адалеске со сикавена мангипе хем вера. Адалеске, ко пле писмија, о апостолија бут пути вакерена сине е јавере христијаненге кај тане ленгере пхраља хем пхења (Рим. 1:13; 1. Пет. 2:17; 1. Јов. 3:13). * (Дикх и фуснота.)

9, 10. а) Соске е Евреен на сине лен причина те овен горда баши пли нација? б) Сар сикавѓа о Исус кај тано погрешно те мислина кај сием пошукар е манушендар тари јавер нација или раса? (Дикх и слика ко почеток тари статија.)

⁹ Откеда о Исус вакерѓа пле учениконге кај ваљани те дикхен пе сар пхраља хем пхења, ов истакнинѓа кај ваљани те овен понизна. (Читин Матеј 23:11, 12.) Сар со дикхлем англедер, ко несаве ситуацие и гордост керѓа поделбе машкар о апостолија. Исто аѓаар, о мануша ко време е Исусескоро сине бут горда баши пли нација. Бут Евреија мислинена сине кај тане пошукар таро јавера соске сине е Авраамескере чхаве. Ама о Јован Крстител вакерѓа ленге: „О Девел шај таро акала бара те ваздел чхаве е Авраамеске“ (Лука 3:8).

¹⁰ О Исус сикавѓа кај тано погрешно о мануша те овен горда баши пли нација или раса. Ов јасно сикавѓа акава кеда јекх мануш со пенџарела сине о закони пучља ле: „Кој тано мло пашутно?“ Те шај те одговоринел ко акава пучибе, о Исус вакерѓа јекх парамис. Јекхе Еврее марѓе ле чора хем мукхле ле те пашљол ко друмо. Иако несаве Евреија накхле узи лесте, на поможинѓе леске. Ама, јекх Самарјани жалинѓа е Еврее хем поможинѓа леске. О Исус вакерѓа е манушеске кај ваљани те овел сар о Самарјани (Лука 10:25-37). О Исус сикавѓа кај јекх Самарјани шај те сикавел е Евреен со значинела те манген пле пашутне.

11. Соске е Исусескере ученикија ваљани сине те овен непристрасна, хем сар ов поможинѓа ленге те хаљовен адава?

 ¹¹ Англедер те џал ко небо, о Исус вакерѓа пле учениконге те проповединен „ки цело Јудеја хем Самарија хем са џи ко крајо тари пхув“ (Дела 1:8). Те шај те керен адава, е Исусескере ученикија ваљани сине те боринен пе против о предрасуде хем и гордост. О Исус бут пути керела сине лафи башо шукар особине е манушенгере таро јавера нацие хем аѓаар спреминѓа пле ученикон те проповединен са е манушенге. На пример, ов фалинѓа јекхе воено заповеднико тари јавер нација баши лескири бари вера (Мат. 8:5-10). Ки пли диз Назарет, о Исус објаснинѓа кај о Јехова поможинѓа манушенге тари јавер нација, сар сој и удовица тари феникиско диз Сарепта хем о Сиријцо о Нааман кова со сине насвало тари лепра (Лука 4:25-27). О Исус исто аѓаар проповединѓа јекхе Самарјанкаке, а чак ачхило дуј диве ки јекх самариско диз соске о мануша адари интересинена пе сине башо адава со вакерела (Јован 4:21-24, 40).

12, 13. а) Сар реагиринѓе о апостолија кеда о Исус сикавела сине јекхе Самарјанка? (Дикх и слика ко почеток тари статија.) б) Со сикавела кај о Јаков хем о Јован на халиле целосно и поука со денѓа лен о Исус?

¹² На сине локхо е апостоленге те боринен пе против пле предрасуде. Ола изненадинѓе пе кеда дикхле сар о Исус сикавела јекхе Самарјанка (Јован 4:9, 27). Соске? Шај адалеске со о еврејска верска водачија на керена сине џувленцар лафи ко јавна тхана, а панда похари би керена сине лафи Самарјанкаја која сој ко лошно гласо. О апостолија вакерѓе е Исусеске те хал, ама ов добором бут уживинѓа ко адава со керѓа лафи акале џувљаја со ни на мислинѓа ко хајбе. О Исус џанља кај е Девлескири волја тани ов те проповединел, чак ако ваљани јекхе Самарјанкаке да. А те керел адава со мангела лескоро Дад, сине леске сар хајбе (Јован 4:31-34).

¹³ О Јаков хем о Јован на халиле акаја поука. Кеда о ученикија накхле е Исусеа тари Самарија мангле те накхен и рат ко јекх самариско гав. Ама о Самарјанија на приминѓе лен. О Јаков хем о Јован добором бут хољанѓе, со пучле е Исусе дали мангела те роден те авел јаг таро небо хем те уништинел цело гав. О Исус строго укоринѓа лен (Лука 9:51-56). Шај о Јаков хем о Јован нане те хољанен сине добором ако акава случинела пе сине ленде ки Галилеја. Ола веројатно хољанѓе соске сине лен предрасуде. Пало несаво време, кеда о Јован проповединѓа е Самарјаненге хем бут џене лендар прифатинѓе о шукар хабери, шај лаџандило таро начин сар реагиринѓа англедер (Дела 8:14, 25).

14. Сар сине решимо о проблеми кова со уло адалеске со сине предрасуде?

¹⁴ Кратко пали Педесетница ко 33 берш а.е., појавинѓа пе јекх проблеми ко собрание. Кеда о пхраља делинена сине хајбе е чороле удовиценге, ола на грижинѓе пе е удовиценге со керена сине лафи ки грчко чхиб (Дела 6:1). Акава шај случинѓа пе соске сине лен предрасуде баши чхиб. О апостолија сигате решинѓе акава проблеми. Ола биринѓе ефта духовно зрела пхрален кола со ваљани сине те делинен храна праведно. Са акале пхрален сине лен грчка анава хем акава шај утешинѓа е удовицен со сине вреџиме.

15. Сар сиклило о Петар те овел непристрасно? (Дикх и слика ко почеток тари статија.)

 ¹⁵ Ко 36 берш а.е., е Исусескере ученикија почминѓе те проповединен е манушенге таро са о нацие. Англедер адава, о апостол Петар обично дружинела пе сине само е Евреенцар. Ама, откеда о Девел јасно сикавѓа кај о христијања на ваљани те овен пристрасна, о Петар проповединѓа јекхе римско војникоске, о Корнелиј. (Читин Дела 10:28, 34, 35.) Пало адава, о Петар дружинела пе сине хем хала сине е христијаненцар со на сине Евреија. Пало бут берша, ки диз Антиохија, ов чхинавѓа те хал е христијаненцар со на сине Евреија (Гал. 2:11-14). Адалеске, о Павле укоринѓа е Петаре, а ов прифатинѓа о укор. Котар џанаја адава? Кеда о Петар пишинѓа пло прво писмо џи ко христијања со сине Евреија хем џи ко окола со на сине Евреија ки Мала Азија, ов вакерѓа кобор тано важно те манга са е пхрален (1. Пет. 1:1; 2:17).

16. Пало со уле пенџарде о прва христијања?

¹⁶ Јасно тано кај адалеске со о Исус денѓа пример, о апостолија сиклиле те манген „са е манушен“ (Јован 12:32; 1. Тим. 4:10). Иако ваљанѓа ленге време, ола менинѓе пло начин сар размислинена сине. Уствари, о прва христијања уле пенџарде пало адава со мангена пе сине машкар песте. О Тертулијан, јекх писатели таро дујто веко, цитиринѓа со вакерѓе јавера мануша башо христијања: „Ола мангена пе машкар песте... Спремна тане чак те мерен јекх јекхеске“. Адалеске со уравѓе и „неви личност“, адала христијања сиклиле те дикхен ко са о мануша сар со дикхела о Девел, а англи лесте са о мануша тане иста (Кол. 3:10, 11).

17. Сар шај те цида о предрасуде таро амаро вило? Вакер примерија.

¹⁷ Авдиве шај аменге да ка ваљани време те цида о предрасуде таро амаро вило. Јекх пхен тари Франција вакерела кобор сине лаке пхаро акава: „О Јехова  сикавѓа ман со значинела о мангипе, со значинела те делине е јаверенцар хем со значинела те манге са е манушен. Ама, панда сикљовава сар те боринав ман против мле предрасуде хем адава нане манге секогаш локхо. Адалеске понадари да молинава ман башо адава“. Јекх пхен тари Шпанија објаснинела кај понекогаш понадари да ваљани те боринел пе против о негативна чувствија спрема јекх група мануша. Ој вакерела: „Повише пути успејнава ко адава. Ама џанава кај понадари да мора те боринав ман. Бахтали сиум со о Јехова керѓа те овав дело тари фамилија сој ко јекхипе“. Секова јекх амендар ваљани искрено те испитинел со иси ле ко вило. Дали амен да ваљани те цида несаве предрасуде таро вило?

18, 19. а) Таро кола причине ваљани те ова непристрасна? б) Сар шај те кера адава?

¹⁸ Шукар тано те на бистра кај сарине амен сием сине дур таро Девел (Еф. 2:12). Ама, о Јехова мангипаја анѓа амен те ова паше леа (Оси. 11:4; Јован 6:44). А о Христос приминѓа амен хем керѓа те шај те ова дело тари е Девлескири фамилија. (Читин Римјаните 15:7.) Иако сием несовршена, о Исус мангипаја приминѓа амен, адалеске на ваљани ни те мислина аменге те отфрлина некас!

¹⁹ Сар со аваја попаше џи ко крајо акале лошно светоскоро, ка овен са повише поделбе машкар о мануша, а исто аѓаар предрасуде хем омраза (Гал. 5:19-21; 2. Тим. 3:13). Ама сар слуге е Јеховаскере, амен родаја „и мудрост со авела упралдан“ која со поможинела аменге те ова непристрасна хем анела мир (Јак. 3:17, 18). Бахтале сием со шај те ова амала манушенцар таро јавера пхувја, прифатинаја о разлике со иси амен ки култура хем шај чак сикљоваја ленгири чхиб. Кеда кераја акава, тегани амаро мир ка овел „сар река“ а амари праведност „сар о бранија ко море“ (Иса. 48:17, 18).

20. Со случинела пе кеда о мангипе менинела амаро размислување хем чувствија?

²⁰ Џикоте проучинела сине и Библија, и пхен тари Австралија похари побединѓа и омраза хем са о предрасуде со сине хор ки лате. О мангипе менинѓа лакоро размислување хем чувствија. О пхрал тари Канада вакерела кај акана хаљовела кај о мануша бут пути мрзинена е јаверен адалеске со на пенџарена лен шукар. Ов халило кај „о особине е манушенгере на зависинена таро тхан коте со бијанѓовена“. Чак женинѓа пе пхењаја со керела ки англиско чхиб лафи! Акала примерија сикавена кај о мангипе шај те побединел о предрасуде. О мангипе совршено поврзинела амен (Кол. 3:14).