1. Соске мора те шуна о предупредување со денѓа ле о Исус?

КО ПЛО пророштво башо последна диве, о Исус вакерѓа: „Пазинен тумаре виле те на овен оптовариме... е секирациенцар таро живото“ (Лука 21:34). Соске ваљани те шуна акава предупредување? Адалеске со сарине амен авдиве мора те борина амен иста проблеменцар.

2. Саве пхаре проблемија иси амаре пхрален хем пхењен?

² Понекогаш мора те соочина амен некоборе проблеменцар ко исто време. Размислин башо акала примерија. Јекх пхрал со викинела пе Џон *‚ коле со иси мултиплекс склероза, сине бут разочаримо кеда мукхља ле лескири ромни пало 19 берш брако. Пало адава, лескере дуј чхаја чхинавѓе те служинен е Јеховаске. Јекх јавер брачно пари, о Боб хем и Линда, сине лен јавера проблемија. О солдуј џене нашавѓе пли бути, а пало адава мора сине те селинен пе таро пумаро кхер соске на сине лен доволно паре те живинен ки лесте. Освен акала проблемија, о докторија откријнѓе кај е Линда иси ла сериозно насвалипе ко срце хем пхаро артритис.

3. Спрема Филипјаните 4:6, 7, ко со шај те ова сигурна?

³ Шај те ова сигурна кај амаро Створители хем Дад со грижинела пе аменге, о Јехова, хаљовела сар осетинаја амен кеда иси амен стрес. Освен адава, ов мангела те поможинел аменге те борина амен е проблеменцар. (Читин Филипјаните 4:6, 7.) Ки Библија иси бут извештаија коленде со пишинела саве проблемија сине е Девлескере слуген. Исто аѓаар, ки лате тано објаснимо сар о Јехова поможинѓа ленге те икљовен ко крајо адале стресна ситуациенцар. Те дикха некобор примерија.

4. Саве проблеменцар мора сине те соочинел пе о Илија хем ко со уверинѓа пе?

⁴ О Илија служинѓа е Јеховаске ко јекх пхаро време хем мора сине те соочинел пе баре проблеменцар. О цари о Ахав, јекх таро израелска царија со на сине верна е Јеховаске, женинѓа пе е Језавелаја — јекх злобно џувли која со обожавинела сине е Ваале. О Ахав хем и Језавела поттикнинена сине е народо те служинел е Ваалеске хем мударѓе буте Јеховаскере пророкон. О Илија успејнѓа те нашел. Исто аѓаар, адалеске со сине ле доверба ко Јехова, успејнѓа те ачховел џивдо кеда сине баро бокхалипе (1. Цар. 17:2-4, 14-16). Освен адава, е Илија сине ле доверба ко Јехова кеда противинѓа пе е Ваалескере пророконге хем слугенге. Ов поттикнинѓа е Израелцон те служинен е Јеховаске (1. Цар. 18:21-24, 36-38). Е Илија сине ле бут доказија кај о Јехова поможинела леске сине ко адава пхаро периоди таро лескоро живото.

5-6. а) Спрема 1. Царевите 19:1-4, сар осетинела пе сине о Илија? б) Сар о Јехова сикавѓа е Илијаске кај мангела ле?

⁵ Читин 1. Царевите 19:1-4. Иако сине ле доказија кај о Јехова поможинела леске, о Илија дарандило кеда и царица Језавела заканинѓа пе леске кај ка мударел ле. Адалеске нашља ки околина тари Вирсавеја. Добором бут обесхрабринѓа пе со чак мангља те мерел. Соске осетинела пе сине аѓаар? О Илија сине несовршено мануш со сине ле иста чувствија сар аменде (Јак. 5:17, фус.). Веројатно сине ле баро стрес хем физички сине бут  уморно. Шај мислинѓа кај тано џабе са со трудинѓа пе те шај те поможинел е манушенге те служинен е Јеховаске, кај и ситуација ко Израел на ули пошукар хем кај само ов служинела е Јеховаске (1. Цар. 18:3, 4, 13; 19:10, 14). Шај сием изненадиме со реагиринѓа аѓаар акава верно пророко. Ама о Јехова халило сар осетинела пе.

⁶ О Јехова на укоринѓа е Илија башо адава со вакерѓа сар осетинела пе. Наместо адава, ов поможинѓа леске те иранел пли сила (1. Цар. 19:5-7). Пало адава, ко јекх љубезно начин поможинѓа е Илијаске те испрајнел пло размислибе аѓаар со сикавѓа леске пли бари сила. Тегани, о Јехова пхенѓа леске кај ко Израел иси панда 7.000 мануша со одбинѓе те служинен е Ваалеске (1. Цар. 19:11-18). Аѓаар, о Јехова сикавѓа е Илијаске кај мангела ле.

7. Ко со уверинела амен о начин сар о Јехова поможинѓа е Илијаске?

⁷ Дали накхеа тари несави пхари ситуација? Бут утешинела амен адава со џанаја кај о Јехова халило сар осетинела пе сине о Илија! Адава уверинела амен кај ов хаљовела сар осетинаја амен кеда иси амен проблемија хем кеда аменге пхаро. Ов џанела со шај те кера а со на, хем џанела чак со размислинаја хем со осетинаја (Пс. 103:14; 139:3, 4). Ако амен да сар о Илија иси амен доверба ко Јехова, ов ка поможинел аменге те икљова ко крајо е проблеменцар кола со керена аменге стрес (Пс. 55:22).

8. Сар ка поможинел туке о Јехова кеда иси тут стрес?

⁸ О стрес шај те керел те мислина кај и ситуација никогаш нане те овел пошукар, а адава панда повише ка обесхрабринел амен. Ако случинела пе туке нешто асавко, ма бистре кај о Јехова ка поможинел туке те издржине. Сар керела адава? Ов поттикнинела тут те вакере леске со мучинела тут хем ка одговоринел ко тле молитве баши помош (Пс. 5:3; 1. Пет. 5:7). Адалеске, често молин тут е Јеховаске башо тле проблемија. Ов нане те керел туја лафи директно сар со керѓа е Илијаја, ама ка керел адава преку пло Лафи, и Библија, хем преку пли организација. О извештаија со читинеа лен ки Библија шај те ден тут утеха хем надеж. Исто аѓаар, тле духовна пхраља хем пхења шај те охрабринен тут (Рим. 15:4; Евр. 10:24, 25).

9. Сар шај те поможинел амен несаво паше амал?

⁹ О Јехова вакерѓа е Илијаске те дел дело таро пле задаче е Елисееске. Аѓаар о Јехова денѓа е Илијаске јекх шукар амал кова со сигурно поможинѓа леске те икљол ко крајо е пхарипаја со осетинела сине. Слично аѓаар, ако вакераја несаве паше амалеске сар осетинаја амен, ов шај те поможинел амен те издржина кеда аменге пхаро (2. Цар. 2:2; Изр. 17:17). Ако мислинеа кај нане каске те вакере тле проблемија хем гриже, молин е Јехова те поможинел туке те аракхе несаве зрело пхрале или пхења со шај те охрабринел тут.

10. Сави надеж дела амен е Илијаскоро искуство, хем сар шај те поможинел аменге о ветување сој пишимо ко Исаија 40:28, 29?

¹⁰ О Јехова поможинѓа е Илијаске те икљовел ко крајо е стресеа хем бершенцар верно те служинел леске. О искуство е Илијаскоро дела амен надеж. Шај аменге пхаро соске накхаја таро стресно периоди кова со бут уморинела амен физички хем емоционално. Сепак, ако иси амен доверба ко Јехова, ов ка дел амен и сила која со ваљанела аменге те шај понадари да те служина леске. (Читин Исаија 40:28, 29.)

11-13. Сар влијајнѓа о стрес упро трин Девлескере слуге таро пурано време?

¹¹ Јавера да слуге е Девлескере сој спомниме ки Библија мора сине те боринен пе  стресна ситуациенцар. На пример, адалеске со нашти сине те овен ла чхаве, и Ана бут лаџала сине хем мора сине те трпинел пле ромескере дујто ромња која со бут вреџинела ла сине (1. Сам. 1:2, 6). И Ана сине добором бут разочарими таро баро стрес со чак ровела сине хем на хала сине маро (1. Сам. 1:7, 10).

¹² Понекогаш, е царе е Давиде сине ле баро стрес. Размислин башо проблемија со сине ле. Ов осетинела пе сине бут криво башо грешке со керѓа лен англедер (Пс. 40:12). Лескоро мангло чхаво о Авесалом бунинѓа пе против лесте хем ко крајо муло (2. Сам. 15:13, 14; 18:33). Освен адава, јекх таро лескере најпаше амала издајнѓа ле (2. Сам. 16:23—17:2; Пс. 55:12-14). Ко бут псалмија со пишинѓа лен о Давид дикхјола кобор сине обесхрабримо, ама исто аѓаар кобор бари вера сине ле ко Јехова (Пс. 38:5-10; 94:17-19).

¹³ Јекх псалмисти почминѓа те овел љубоморно е лошна манушенге. Ов шај авела сине таро левити о Асаф хем служинела сине ко „величествено светилиште е Девлескоро“. Акале псалмисте сине ле баро емоционално стрес хем адалеске на сине више бахтало хем на сине задоволно. Чак почминѓа те мислинен кај на врединела те служинел пе е Девлеске (Пс. 73:2-5, 7, 12-14, 16, 17, 21).

14-15. Со сикљоваја таро трин библиска примерија?

¹⁴ О трин слуге е Девлескере со спомнинѓем лен сине лен доверба кај о Јехова ка поможинел ленге. Ола ки молитва вакерена сине е Јеховаске пле гриже. Искрено вакерѓе е Јеховаске соске сине ленге добором пхаро. Исто аѓаар, ола понадари да џана сине ко е Јеховаскоро кхер (1. Сам. 1:9, 10; Пс. 55:22; 73:17; 122:1).

¹⁵ О Јехова сочувствително одговоринѓа ко ленгере молитве. И Ана осетинѓа андруно  мир (1. Сам. 1:18). О Давид пишинѓа: „Бут неволје иси е праведнико, ама о Јехова спасинела ле тари секоја лендар“ (Пс. 34:19). А о псалмисти покасно халило кај о Јехова мангипаја водинела ле пле советенцар. Ов пишинѓа: „Манге тано шукар те овав паше узо Девел. О Најбаро Господари о Јехова тано о тхан коте со гаравава ман“ (Пс. 73:23, 24, 28). Со сикљоваја таро акала примерија? Понекогаш ка овен амен бут проблемија кола со ка анен аменге стрес. Ама, шај те икљова ко крајо е стресеа ако размислинаја башо адава сар о Јехова поможинѓа е јаверенге, ако родаја лестар помош ки молитва хем ако послушно кераја адава со родела амендар (Пс. 143:1, 4-8).

16-17. а) Соске на ваљани те цида амен таро Јехова хем таро лескоро народо? б) Сар шај те ирана амари сила?

¹⁶ Таро трин примерија со дикхлем лен сикљоваја панда јекх важно бути — на ваљани те цида амен таро Јехова хем таро лескоро народо (Изр. 18:1). И Ненси, кола со сине ла баро стрес кеда мукхља ла лакоро ром, вакерела: „Сине бут диве кеда на мангава сине ни те дикхав а ни те керав некасаја лафи. Ама, со повише цидава ман сине добором потажно овава сине“. О буќа менинѓе пе кеда и Ненси почминѓа те размислинел сар те поможинел е јаверенге со сине лен проблемија.  Ој вакерела: „Шунава сине е јаверен кеда вакерена манге сине пле проблемија. Приметинѓум кај кобор повише сикавава сочувство е јаверенге добором похари жалинава сине коркори ман“.

¹⁷ Адава со редовно ка џа ко состанокија ка поможинел аменге те ирана амари сила. Кеда сием ко состанокија, даја е Јеховаске панда јекх прилика те поможинел аменге хем те утешинел амен (Пс. 86:17). Адари ов керела амен посилна преку пло свети дух, пло Лафи хем пле слуге. Ко состанокија иси амен прилика те охрабрина амен амаре пхраленцар хем пхењенцар (Рим. 1:11, 12). Јекх пхен со викинела пе Софија вакерѓа: „О Јехова, о пхраља хем о пхења поможинѓе манге те истрајнав. О состанокија сине манге најважна. Халиљум кај кобор повише трудинава ман ко состанокија хем ки служба добором полокхе икљовава ко крајо е стресна ситуациенцар хем е секирациенцар“.

18. Со шај те дел амен о Јехова кеда сием обесхрабриме?

¹⁸ Кеда сием обесхрабриме, те на бистра е Јеховаскоро ветување кај ки иднина ов ка цидел амаре проблемија засекогаш. Освен адава, о Јехова панда авдиве мангела те поможинел аменге те икљова ко крајо е стресеа. Ов дела амен сила хем мотивација те шај успешно те борина амен кеда сием обесхрабриме хем кеда осетинаја амен бизи надеж (Фил. 2:13).

19. Ко со уверинена амен о лафија таро Римјаните 8:37-39?

¹⁹ Читин Римјаните 8:37-39. О апостол Павле уверинела амен кај ништо нашти те одвојнел амен таро е Девлескоро мангипе. А сар шај те поможина е пхрален хем е пхењен кола со трудинена пе те икљовен ко крајо е стресеа? Ки наредно статија ка дикха сар шај те џа пало е Јеховаскоро пример адалеа со ка сикава сочувство е пхраленге хем е пхењенге кеда иси лен стрес.