ЏИКОТЕ џава сине ки школа, на сине баре промене ки амари диз. Сине ман иста соученикија таро прво одделение, па са џикоте на завршинѓум и школа. Ко адава тикно тхан, повише мануша џанена пе сине машкар песте.

Узи диз Либерти сине бут фарме коленде со највише одглединела пе сине ченка. Кеда бијандиљум, мо дад керела сине бути ки јекх фарма. Кеда сиум сине тинејџери, сиклиљум те возинав трактори хем те керав јавера буќа ки фарма.

На џанава сар тано те овел тут терно дад. Ме даде сине ле 56 берш кеда бијандиљум, а ме даја 35. Ов сине зорало хем састо мануш кова со мангела сине и бути, хем поможинѓа аменге да те манга ла. На заработинела сине бут паре, ама секогаш сине амен тхан живибаске, шеја хем доволно хајбаске. Ов секогаш сине узи аменде кеда ваљани аменге. Ме даде сине ле 93 берш кеда муло, а ме даја 86 берш. Нијекх лендар на служинела сине е Јеховаске. Таро са ме пхраља хем пхења, само јекх пхрал верно служинела сар старешина панда таро 1972 берш.

Ми дај бут верујнела сине ко Девел. Секоја недела ингарела сине амен ки баптистичко црква. Прво пути шунѓум башо тројство кеда сине ман 12 берш. Адалеске пучљум ме даја: „Сар шај о Исус те овел хем о Чхаво хем о Дад ко исто време?“ Ој вакерѓа манге: „Мо чхаво, адаја тани  свето тајна. Нане аменге дендо те хаљова ла“. Манге чаче на сине дендо те хаљовав ла. Ама, кеда сине ман отприлика 14 берш, крстинѓум ман ко јекх поток. Ола потопинѓе ман ко пани трин пути — башо Дад, башо Чхаво хем башо свети дух!

Ки средно школа сине ман амал кова со сине боксери хем ов убединѓа ман те почминав ме да те вежбинав бокс. Адалеске уљум члени ки јекх боксерско организација „Златна рукавице“. На сиум сине бут шукар ко бокс, адалеске откажинѓум ман пало некобор борбе. Пало адава, викинѓе ман те служинав ки американско војска хем бичхалѓе ман ки Германија. Џикоте служинава сине адари, окола со сине манге одговорна бичхалѓе ман ки Воено академија соске мислинѓе кај шај те овав шукар водачи. Ола мангле те керав манге кариера ки војска. Ме на мангљум те ачховав ки војска, адалеске откеда завршинѓа мло воено роко таро дуј берш, ко 1956 берш иклиљум тари војска. Ама, кратко пало адава, уљум дело тари бут појавер војска — организација која сој одлучно те керел адава со мангела о Девел.

Англедер те џанав о чачипе, сине ман погрешно мислење башо адава саво ваљани те овел јекх мурш. Упри манде влијајнѓе о филмија хем мле амала. Мислинѓум кај окола со керена лафи баши Библија нане хас мурша. Ама почминѓум те сикљовав несаве буќа со менинѓе мло живото. Јекх диве, џикоте возинава ман сине ко мло лоло кабриолети, дуј чхаја мавтинѓе манге вастеа. Ола сине ме џамутрескере потикне пхења хем сине е Јеховаскере сведокија. Англедер лељум лендар о списанија Стражарско кула хем Разбудете се!, ама и Стражарско кула сине манге пхари хаљојбаске. Акава пути канинѓе ман ленде кхере ко Собраниско проучибе о лил. Адава сине јекх тикно состанок колесте со проучинела пе сине и Библија. Вакерѓум ленге кај ка размислинав дали ка џав. Ола асандиле хем пучле ман: „Деа лафи?“ Ме вакерѓум ленге: „Дава лафи“.

Хари каинѓум ман со вакерѓум ленге адава, ама мангљум те ачховав мле лафесте. Адаја рат гељум ко состанок. О чхаве мукхле манге најбаро впечаток. Нашти сине те верујнав кобор пенџарена и Библија! Ме џава сине ме дајаја секоја недела ки црква, а бут хари пенџарава сине и Библија. Адалеске одлучинѓум те сикљовав повише хем прифатинѓум те проучинав и Библија. Јекх таро прва буќа со сиклиљум сине кај о Семоќно Девел викинела пе Јехова. Некобор берш англедер, кеда пучљум ме даја башо е Јеховаскере сведокија, ој вакерѓа манге: „Ола обожавинена несаве пхуре мануше со викинела пе Јехова“. Ама, адава со сиклиљум пхравѓа мле јакхја!

Сигате напредујнѓум соске халиљум кај аракхљум о чачипе. Крстинѓум ман март 1957 берш, ења масек откеда сиум сине прво пути ко состанок. Мло стави менинѓа пе. Бут манге мило со сиклиљум со вакерела и Библија башо адава со значинела те овел пе хас мурш. О Исус сине совршено мурш. Ов сине посилно хем помоќно таро било кова јавер мурш. Ама, ов на марела пе сине е јаверенцар. Наместо адава, „ов мукхела сине о јавера те дукхавен ле“ баш сар со сине пророкујмо (Исаија 53:2, 7). Сиклиљум кај јекх чачутно следбенико е Исусескоро „ваљани те овел љубезно сариненцар“ (2. Тим. 2:24).

Почминѓум е пионерско службаја ко 1958 берш. Ама, кратко пало адава, мора сине несаво време те чхинавав е службаја. Соске? Одлучинѓум те женинав ман е Глоријаја, јекх таро чхаја со канинѓе ман ко Собраниско проучибе о лил!  Никогаш на пељум пишмани баши адаја одлука. И Глорија сине бисери тегани, а бисери тани авдиве да. Манге ој тани повредно таро најскапоцено дијаманти хем бут сиум бахтало со женинѓум ман лаја! Ој ка вакерел туменге нешто повише баши песте:

„Сием сине 17 чхаве. Ми дај верно служинела сине е Јеховаске. Ој мули кеда сине ман 14 берш. Пало адава, мо дад почминѓа те проучинел и Библија. Адалеске со ачхилем бизи дај, мо дад керѓа лафи е директореа тари школа ме хем ми пхен, која со сине ко последно берш тари школа, те џа ки школа ко различна диве — јекх диве ме, јекх ој. Аѓаар шај сине јекх амендар те ачховел кхере хем те аракхел е потикне чхавен. Исто аѓаар, кеда мо дад ка иранел пе сине кхере, о хајбе сине више готово. О директори прифатинѓа, хем кераја сине аѓаар са џикоте ми пхен на завршинѓа е школаја. Аменцар проучинена сине дуј фамилие кола со сине е Јеховаскере сведокија, хем тари амари фамилија крстинѓе пе 11 чхаве. Бут мангава сине те џав ки служба, иако сиум сине бут лаџутни. Ко берша со накхле, мо ром о Сем бут поможинѓа манге те пхагав и лаџ.“

Е Глоријаја лелем амен ко февруари 1959 берш. Заедно служинаја сине сар пионерија. Ко јули исто берш денѓем молба баши бетелско служба. Чаче мангаја сине те служина ко главно седиште. Јекх мангло пхрал, о Сајмон Крејкер кова со служинела сине ко Бетел, откеда дикхља амари молба интервјуиринѓа амен. Вакерѓа аменге кај моментално нане потреба таро брачна парија ко Бетел. Амен понадари да мангаја сине те служина ко Бетел, ама ваљани сине бут те аџикера.

Пишинѓем џи ко главно седиште хем замолинѓем те бичхален амен коте со иси побари потреба. Денѓе амен само јекх избор: Пајн Блаф, ко Арканзас (Америка). Адари сине дуј собранија. Јекх собрание сине башо објавителија тари парни, а о јавер башо објавителија тари кали раса. Сием сине бичхалде коте со сине објавителија тари кали раса, а адатхе сине само 14 објавителија.

Шај пучена тумен соске е Јеховаскере сведокија одвојнена сине е објавителен тари парни хем тари кали раса. О одговор башо акава пучибе тано кај ко адава време на сине амен јавер избор. Тегани о закони забранинела сине мануша таро различна расе те кхеден пе заедно ко јавна тхана, сар на пример ко тхана коте со обожавинела пе о Девел, хем исто аѓаар сине опасност таро насилство. Ко бут тхана, о пхраља дарана сине кај и дворана ка овел уништими ако ки лате кхедена пе објавителија таро дуј расе. Асавке буќа чаче случинена пе сине. Ако Сведокија тари кали раса џана сине ки служба таро кхер ко кхер ки населба коте со живинена сине мануша тари парни раса, и полиција шај сине те астарел лен, па чак те марел лен. Адалеске, поштујнаја сине о законија те шај те проповедина хем надинаја амен сине кај о буќа ка овен пошукар.

Ки служба на сине аменге секогаш локхо. Кеда проповединаја сине ко подрачје коте со живинена мануша тари кали раса, понекогаш бизо те манга кхуваја сине ко удар коте со живинена сине мануша тари парни раса. Ваљани сине сигате те одлучина дали ка вакера нешто кратко тари Библија или само ка извинина амен хем ка џа понадари ко јавер удар. Асавко сине о време тегани.

Џанѓола пе, сар пионерија, ваљани сине те кера бути те шај те овен амен паре. И дневница најчесто сине трин доларија. И Глорија керела сине бути сар куќно помошничка ко некобор фамилие. Јекх фамилија мукхела ман сине те поможинав лаке, хем аѓаар успејнела сине те завршинел посигате. Адари дена амен сине ручко — готово смрзними храна која со делинаја ла сине е Глоријаја англедер те џа аменге. Секова курко, и Глорија пеглинела сине ки јекх фамилија. Ме керава сине бути ко дворо, косава сине о џамија хем керава сине јавера буќа ко кхер. Ки јекх фамилија тари парни раса, косаја сине о џамија — и Глорија андралдан, а ме авријалдан. Адари ачховаја сине цело диве хем дена амен сине ручко. Ој хала сине андре, ама нашти сине те хал ленцар заедно, а ме хава сине ки гаража. Адава на сметинела ман сине. О хајбе сине секогаш бут вкусно. Ола сине шукар фамилија, ама упри ленде влијајнела сине и околина. Сетинава ман јекх пути кеда ачхиљум ки јекх бензинско пумпа. Откеда пхерѓум гориво, пучљум е мануше кова со сине тари парни раса со керела сине адатхе бути дали  шај и Глорија те џал ко тоалети. Ов дикхља ман хољаме хем вакерѓа: „Пханло тано“.

Тари јавер страна, е пхраленцар сине аменге бут шукар хем бут мангаја сине и служба! Кеда прво пути алем ко Пајн Блаф, живинаја сине ко пхрал кова со ко адава време служинела сине сар слуга е собраниескоро (авдиве пенџардо сар координатор ко старешинство). Лескири ромни тегани на сине ко чачипе, хем и Глорија почминѓа те проучинел лаја. Ко адава време, ме почминѓум те проучинав ленгере чхајаја хем лакере ромеа. Пало несаво време, и дај хем и чхај крстинѓе пе.

Сине амен бут шукар амала таро собрание коте со сине пхраља тари парни раса. Ола канинена амен сине ленде кхере ко ручко, ама шај сине те џа само раќате те шај никој те на дикхел амен. Ко адава време сине бут активно и организација Кју-клукс-клан, која со ширинела сине расизам хем сине насилно. Јекх пути, џикоте славинела пе сине о празнико И рат е вештеркенгири, јекх мануш гордо бешела сине ки тераса уравдо ко парно мантили хем маска, исто сар со уравена пе сине о членија тари адаја организација. Ама, о негативна искуствија на чхинавѓе е пхрален те овен љубезна. Јекх нилај ваљанѓе аменге паре те џа ко конгрес, хем јекх пхрал тари парни раса прифатинѓа те кинел амаро врда те шај те поможинел аменге. Јекх масек пало адава, откеда цело диве сием сине ки служба таро кхер ко кхер хем водинѓем бут библиска курсија, иранѓем амен кхере бут уморна таро тато. Кхере аџикерела сине амен јекх бут шужо изненадување — англо кхер сине паркиримо амаро врда! Ко џами таро врда сине чхивдо јекх тикно листо: „Иранава туменге о врда сар поклон. Тумаро пхрал“.

Јекх јавер љубезно постапка никогаш нане те бистрав ла. Ко 1962 берш канинѓе ман ки Школа башо именујме пхраља ко Саут Ленсинг (Њујорк). Акаја школа, која со трајнела сине цело масек, дела сине обука е пхраленге со сине надгледникија ко собранија, е покраинско хем е областно надгледниконге. Ко адава време на сине ман бути хем сине амен хари паре. Ама, јекх телефонско компанија ко Пајн Блаф викинѓа ман ко интервју баши бути. Ако приминена ман сине, ка овав сине о прво мануш тари кали раса ки адаја фирма. Пало несаво време вакерѓе манге кај ка приминен ман ки бути. На џанава сине со те керав. На сине ман паре те џав ко Њујорк. Сериозно размислинава сине те прифатинав и бути хем те одбинав и покана баши школа. Џикоте размислинава сине сар те пишинав о писмо колеа со ка одбинав и покана, случинѓа пе нешто со ка памтинав ле цело живото.

Јекх пхен таро амаро собрание, колакоро ром на сине ко чачипе, кхувѓа ко амаро удар рано сабајле хем денѓа амен јекх плико со сине пхердо паренцар. Ој хем некобор лакере чхаве уштена сине бут рано хем џана сине те икален и диво чар тари јекх нива памукоја. Ола керена сине акава те шај те кхеден паре башо мло друмо џи ко Њујорк. Ој вакерѓа манге: „Џа ки школа хем сикљов кобор со шај повише, хем иран тут те сикаве амен!“ Пало адава, пучљум ки телефонско компанија дали ка шај те почминав буќаја панџ курке покасно. Ола одлучно вакерѓе манге:  „На!“ Ама манге сине сајекх. Ме више анѓум одлука. Акана сиум бахтало со на прифатинѓум адаја бути!

Аке сар и Глорија сетинела пе ко Пајн Блаф: „Замангљум адава подрачје! Секова масек сине ман повише таро 15 курсија. Сабајле џаја сине ки служба таро кхер ко кхер, а палоручко ко библиска курсија хем понекогаш ачховаја сине џи ко 11 о саати раќате. Уживинаја сине ки служба! Ни најхари нане те жалинав сине ако ачховава ки адаја служба. Мора те признајнав кај на мангљум те менинав мли задача хем те почминав е патувачко службаја, ама е Јехова сине ле јавер намера“. Хем чаче да сине аѓаар.

Џикоте сием сине пионерија ко Пајн Блаф, денѓем молба башо специјална пионерија. Чаче мислинѓем кај ка служина сар специјална пионерија. Соске? Џанаја сине кај амаро областно надгледнико мангела сине те служина сар специјална пионерија ко јекх собрание ко Тексас. Свиџинела пе сине аменге адаја идеја. Адалеске, аџикераја сине хем аџикераја сине, надинаја амен сине кај ка добина одговор, ама на ресела сине аменге писмо. Конечно, јекх диве ресља аменге писмо. Сине амен доделба те служина ки патувачко служба! Адава сине ко јануари 1965 берш. О пхрал Леон Вивер, кова со акана служинела сар координатор ко Одбор е подружницакоро ки Америка, сине именујмо те служинел сар покраинско надгледнико ко исто време манцар.

Дарава сине те овав покраинско надгледнико. Отприлика јекх берш англедер, о областно надгледнико Џејмс А. Томсон ваљани сине те дикхел дали пхерава о условија. Ов љубезно објаснинѓа манге коте ваљани те подобринав ман хем вакерѓа манге несаве вештине кола со ваљани те овен јекхе шукар покраинско надгледнико. Кратко откеда почминѓум е покраинско службаја, халиљум кобор ваљанѓа манге адава совет. Откеда уљум покраинско надгледнико, о пхрал Томсон сине о прво областно надгледнико касаја со соработинѓум. Бут сиклиљум таро адава верно пхрал.

Тегани о покраинска надгледникија на добинена сине бут обука. Јекхе покраинско надгледникоја накхљум јекх курко џикоте посетинела сине јекх собрание. Пало адава, ов накхља јекх курко манцар џикоте ме посетинава сине јавер собрание. Тегани ов денѓа манге предлогија хем советија, а пало адава гело песке хем ме ваљани сине коркори те посетинав о собранија. Сетинава ман кај вакерѓум е Глоријаке: „Соске мора акана те џал песке?“ Ама пало несаво време, халиљум јекх бут важно бути — секогаш ка овен шукар пхраља кола со ка поможинен туке, ама само ако дозволинеа ленге. Панда сетинава ман кобор бут поможинѓе манге о пхраља Џејмс Р. Браун, кова со тегани сине патувачко надгледнико, хем о Фред Раск, кова со тегани служинела сине ко Бетел.

 Ко адава време сине бут расизам. Јекх пути, о Кју-клукс-клан сине ле парада ки диз коте со посетинѓем јекх собрание. Ки јавер прилика, џикоте сием сине ки служба, кхувѓем ко јекх ресторани те кера пауза. Кеда уштиљум те џав ко тоалети, јекх мануш со дикхјола сине бут хољамо хем сине ле расистичка тетоваже ало пали манде. Ама тегани, јекх пхрал тари парни раса, кова со сине бут покрупно хем мандар хем таро адава мануш, ало пали аменде. Ов пучља ман: „Пхрала Херд, са и шукар?“ О јавер мануш одма гело песке бизо те користинел о тоалети. Ко берша со накхле халиљум кај и чачутни причина соске иси расизам нане и боја ки кожа, него о грево сој ки аменде. Исто аѓаар сиклиљум кај пхрал песке пхрал бизи разлика сави боја ки кожа иси ле, хем чак ка мерел баши туте ако ваљани.

Сар покраинско надгледнико служинѓум 12 берш, а сар областно надгледнико 21 берш. Ко адала берша сине амен бут берекетија хем охрабрувачка искуствија. Ама, англи аменде сине панда јекх берекети. Ко август 1997 берш остваринѓа пе амаро суно кова со сине амен бут берша. Сием сине каниме те служина ко Бетел ки Америка. Накхле 38 берш откеда прво пути денѓем молба баши адаја служба. Јекх масек пало адава, почминѓем те служина ко Бетел. Мислинѓум кај о одговорна пхраља мангена те поможинав адари само кратко време, ама на иклило аѓаар.

Мли прво задача сине те поможинав ко Одделение баши служба. Адари бут сиклиљум! Адала пхраља добинена бут осетлива хем пхаре пучиба таро старешинства хем таро покраинска нагледникија тари цело Америка. Бут сиум благодарно е пхраленге со обучинѓе ман стрпливо хем љубезно. Ако акана иранена ман адари, палем ка ваљанел те сикљовав бут буќа.

И Глорија хем ме уживинаја ко Бетел. Секогаш уштаја сине рано, а адаја навика бут поможинѓа аменге ко Бетел. Пало отприлика јекх берш почминѓум те служинав сар помошнико ко Одбор баши служба таро Водечко тело е Јеховаскере сведоконгоро. Пало адава, ко 1999 берш, сиум сине именујмо те овав члени таро Водечко тело. Ки акаја задача сиклиљум бут буќа. Ама, и најважно бути со сиклиљум тани кај поглавари ко собрание тано о Исус Христос, а на несаво мануш.

Кеда размислинава башо мло живото, понекогаш осетинава ман сар о пророко о Амос. О Јехова приметинѓа акале понизно пастире коле со сине ле едноставно задача те чхинел дива смокве кола со хана лен сине само о чороле. Ама, о Девел чхивѓа е Амосе те овел пророко хем денѓа ле баро берекети ки лескири задача (Амос 7:14, 15). Слично сар лесте, о Јехова приметинѓа ман да — чхаво јекхе чороле манушескоро со керела сине бути ки фарма ко Либерти, Индијана. Хем о Јехова денѓа ман добором бут берекетија со ни нашти те вакерав лен са! (Изр. 10:22). Мло живото сине ле чороло почеток ко материјално поглед, ама ко духовно поглед сине ман бут побарвало живото него со шај сине некогаш те мислинав манге!