1. Со дела аменге е Девлескоро Лафи?

О ЈЕХОВА тано амаро Најбаро Учители хем поможинела аменге те решина секова проблеми со ка овел амен (Иса. 30:20, 21). Лескоро лафи дела аменге са сој потребно те шај те ова чаче способна хем спремна баши секоја шукар бути (2. Тим. 3:17). Кеда живинаја спрема адава со сикавела и Библија, оваја помудра таро окола со вакерена кај ваљани те живина спрема и „мудрост акале светоскири“ (1. Кор. 3:19; Пс. 119:97-100).

2. Со ка дикха ки акаја статија?

² Сар со ка дикха, и мудрост акале светоскири бут пути поттикнинела амен те постапина спрема амаре телесна желбе. Адалеске шај те овел аменге пхаро те на размислина хем те на постапина сар о мануша таро свето. Адалеске и Библија вакерела: „Пазинен некој ма те заробинел тумен преку и филозофија хем о ховавне хем чуче лафија кола со авена таро манушикане традицие“ (Кол. 2:8). Ки акаја статија ка дикха сар о мануша почминѓе те верујнен ко дуј ховајба е Сатанаскере. Освен адава, ка дикха соске и мудрост е светоскири тани глупост хем соске и мудрост таро е Девлескоро Лафи тани бут пошукар таро са со дела амен акава свето.

3-4. Сар менинѓе пе о морална вредностија ки Америка ко почеток таро 20-то веко?

³ Ки Америка, ко почеток таро 20-то веко о мануша менинѓе пле морална вредностија. Англедер, бут џене мислинена сине кај само окола сој тане ко брако ваљани те овен лен сексуална односија, хем баши адаја тема на керела пе сине лафи ки јавност. Ама, ленгере морална  вредностија пеле, хем са повише мануша почминѓе те мислинен кај о неморал нане више добором лошно.

⁴ И трито деценија таро 20-то веко сине пенџарди пало баре промене ко општество. Јекх истражувачи вакерела кај ко филмија, ко театарска претставе, ко гиља, ко лила хем ко рекламе сине са повише сексуална содржине. Ко адала берша, о начин сар о мануша кхелена сине хем уравена пе овела сине са попровокативно. Сар со пророкујнѓа и Библија башо последна диве, о мануша почминѓе са повише те манген о задоволствија (2. Тим. 3:4).

5. Кобор руминдиле о морална вредностија ко свето пало 1960 берш?

⁵ Ко берша пало 1960 берш, са повише мануша живинена сине заедно бизо те венчинен пе, а и хомосексуалност хем о развод уле нормална. Ко свето е забавакоро са повише сикавена пе сине сексуална сцене. Кова тано о резултати таро са акава? Јекх авторка пишинѓа кај иси бут баре последице кеда о мануша чхинавена те поштујнен о морална мерилија. На пример, иси са повише уништиме фамилие, фамилие само јекхе родителеа хем мануша со иси лен емоционална проблемија или тане зависникија тари порнографија. Јавер последица тани о насвалипа со пренесинена пе преку о сексуална односија, сар сој и СИДА. Са акава сикавела кај и мудрост таро акава свето тани глупост (2. Пет. 2:19).

6. Соске е светоскоро стави башо сексуална односија тано баш асавко сар со мангела о Сатана?

⁶ Е светоскоро стави башо сексуална односија тано баш асавко сар со мангела о Сатана. Соске? О сексуална односија хем и способност е манушен те овен лен чхаве тане поклон таро Девел, а кеда о мануша злоупотребинена адава поклон, о Сатана тано бут бахтало. Кеда керена сексуално неморал, о мануша сикавена кај на ценинена о брако хем о сексуална односија сар поклонија таро Девел (Еф. 2:2). Адава со живинена неморално шај те чхинавел лен те добинен вечно живото (1. Кор. 6:9, 10).

7-8. Со вакерела и Библија башо сексуална односија?

⁷ Е манушенге со прифатинена и мудрост таро акава свето о библиска морална мерилија тане смешна хем вакерена кај ола на важинена авдиве. Асавке мануша шај пучена: „Соске о Девел би створинела амен сине сексуална желбенцар хем пало адава те вакерел аменге те контролирина лен?“ Адава пучибе пучена ле соске погрешно верујнена кај о мануша мора те задоволинен секоја телесно  желба. Ама, и Библија вакерела аменге нешто јавер. Ој сикавела амен кај шај те бирина дали ка контролирина амаре телесна желбе (Кол. 3:5). Освен адава, о Јехова керѓа те шај о исправна сексуална желбе те задоволина лен ко брако (1. Кор. 7:8, 9). Ко брако, о ром хем и ромни шај те овел лен сексуална односија бизо те осетинен пе крива хем бизо секирацие кола со авена таро неморал.

⁸ Спротивно тари мудрост акале светоскири, и Библија сикавела те овел амен исправно стави башо сексуална односија. Ој вакерела аменге кај ола шај те керен амен задоволна хем бахтале (Изр. 5:18, 19). Ама, и Библија вакерела: „Секова јекх тумендар ваљани те џанел сар те контролиринел пло тело те шај те овен света хем о Девел те одобринел тумен. Ма овен сар о мануша со на пенџарена е Девле, соске иси лен сексуална желбе со нашти контролиринена лен, хем никогаш нане задоволна“ (1. Сол. 4:4, 5).

9. а) Со поможинѓа е Јеховаскере слугенге ко почеток таро 20-то веко те живинен спрема и мудрост таро е Девлескоро Лафи? б) Кова мудро совет тано пишимо ко 1. Јованово 2:15, 16? в) Спрема Римјаните 1:24-27, таро кола неморална постапке ваљани те аракха амен?

⁹ Ко почеток таро 20 веко, е Јеховаскере слуге на сине ховавде таро окола со „нашавѓе секова чувство башо адава сој морално“ (Еф. 4:19, фус.). Ола трудинѓе пе цврсто те икерен пе ко е Јеховаскере мерилија. Ки Стражарско кула таро 15 мај 1926 берш, пишинела сине кај „јекх мурш или јекх џувли ваљани те овен чиста ко мисле хем ко постапке, посебно кеда керела пе лафи башо спротивно пол“. Бизи разлика со случинела пе сине околу ленде, е Јеховаскере слуге живинена сине спрема и најбари мудрост која со аракхљола ко е Девлескоро Лафи. (Читин 1. Јованово 2:15, 16.) Бут сием благодарна со иси амен е Девлескоро Лафи! Исто аѓаар, сием благодарна со о Јехова преку пли организација дела амен духовно храна ко право време која со поможинела аменге те на ховавел амен и мудрост акале светоскири кеда керела пе лафи башо морална вредностија. * (Читин Римјаните 1:24-27.)

10-11. Со пророкујнѓа и Библија кај ка случинел пе ко последна диве?

¹⁰ И Библија вакерела кај ко последна диве „о мануша ка манген коркори пес“ (2. Тим. 3:1, 2). Адалеске на сием изненадиме со о свето ширинела акава себично стави. Ки јекх енциклопедија пишинела кај таро 1970-та берша, почминѓе те печатинен пе бут лила советенцар башо успешно живото. Несаве таро акала лила поттикнинена сине е манушен те мислинен кај нане лен нисави маана хем кај на ваљани те менинен ништо ки песте. На пример, ко јекх асавко лил пишинела сине: „Манг е најшуже хем е најшукар мануше со некогаш живинѓа — коркори тут“. Спрема адава лил, секова мануш ваљани коркори те одлучинел сар ка понашинел пе хем те керел адава со ов мислинела кај тано исправно хем шукар.

¹¹ Дали шунѓан акава англедер? О Сатана поттикнинѓа е Ева те керел нешто слично. Ов пхенѓа кај ој шај те овел сар Девел хем те џанел сој шукар, а сој лошно (1. Мој. 3:5). Авдиве, буте манушен иси лен бут баро мислење баши песте со никој — па чак ни о Девел — нашти те пхенел ленге сој исправно, а сој погрешно. На пример, акава стави посебно дикхјола ко начин сар о мануша дикхена ко брако.

12. Саво стави башо брако ширинела акава свето?

¹² Ки Библија пишинела кај о ром хем и ромни ваљани те поштујнен пе машкар песте хем те поштујнен о брачно завет со денѓе ле јекх јекхеске. Ој поттикнинела е брачно  партнерен те овен одлучна те ачховен заедно. Ки лате пишинела: „Адалеске о мануш ка мукхел пле даја хем пле даде хем ка спојнел пе пле ромњаја, хем ола ка овен јекх тело“ (1. Мој. 2:24). Спротивно таро адава, окола со мукхена те влијајнел ленге и мудрост таро акава свето ширинена појавер стави. Ола вакерена кај секова јекх таро брачна партнерија ваљани те мислинел само башо пле потребе. Ко јекх лил башо разводија пишинела кај ко несаве пхувја, о лафија „са џикоте о мерибе на одвојнела амен“, кола тане дело таро традиционално брачно завет, бут мануша менинѓе лен е лафенцар „са џикоте о солдуј џене мангаја амен“. Адалеске со о мануша мислинена кај о брако на ваљани те трајнел џи ко крајо таро живото, бут фамилие одвојнена пе хем адава буте џененге анела бари емоционално дукх. Акава јасно сикавела кај о стави е светоскоро башо брако тано глупост.

13. Која тани јекх причина соске е Јеховаске тане одвратна о горда мануша?

¹³ Ки Библија пишинела: „Секој сој гордо ко вило тано одвратно е Јеховаске“ (Изр. 16:5). Соске о горда мануша тане одвратна е Јеховаске? Јекх причина тани со адала мануша тане арогантна сар о Сатана. Замислин туке, о Сатана мислинѓа кај о Исус — окова касаја со о Девел створинѓа са — ваљани те поклонинел пе леске хем те обожавинел ле! (Мат. 4:8, 9; Кол. 1:15, 16). Окола сој арогантна сар лесте, сикавена кај и мудрост акале светоскири тани глупост англо Девел.

14. Сар о лафија таро Римјаните 12:3 поможинена аменге те овел амен урамнотежено стави баши аменде?

¹⁴ И Библија поможинела аменге те овел амен урамнотежено стави баши аменде. Ој вакерела кај џи негде нане погрешно те манга коркори амен. О Исус вакерѓа: „Манг тле пашутне сар тут“ (Мат. 19:19). Акава сикавела кај џи ки несави разумно мера шукар тано те одвојна време башо амаре потребе. Ама тари Библија сикљоваја кај никогаш на ваљани те мислина кај сием поважна таро јавера.  Наместо адава, ој вакерела: „Ма керен ништо тари холи или тари гордост, него понизно дикхен е јаверен сар побаре тумендар“ (Фил. 2:3; читин Римјаните 12:3).

15. Соске мислинеа кај о библиско совет баши себичност тано мудро?

¹⁵ Авдиве, бут мануша колен со о јавера дикхена сар мудра вакерена кај асавко совет тари Библија тано глупост. Спрема ленде, ако мислинеа кај о јавера тане поважна тутар, ола ка искористинен тут хем ка поврединен тут. Ама саве тане о последице таро себично стави со ширинела ле о свето е Сатанаскоро? Со приметинѓан ту? Дали о себична мануша тане бахтале? Дали иси лен бахтале фамилие? Дали иси лен чачутне амала? Дали тане паше амала е Девлеа? Таро адава со дикхљан, сој пошукар — те живине спрема и мудрост акале светоскири или спрема и мудрост таро е Девлескоро Лафи?

16-17. Башо со шај те ова благодарна, хем соске?

¹⁶ О мануша со шунена о совет околенгоро колен со о свето дикхела лен сар мудра тане сар јекх туристи со пучела јавере туристе ко кова правцо те џал иако о солдуј џене нашавдиле. Башо „мудра“ мануша таро лескоро време, о Исус вакерѓа: „Ола тане короле водачија. А кеда короло ка водинел короле, о солдуј ка перен ки дупка“ (Мат. 15:14). Чаче, и мудрост акале светоскири тани глупост англо Девел.

¹⁷ О мудро совет тари Библија секогаш тано корисно „те дел поуке, те сикавел аменге сој тано погрешно, те испрајнел са о буќа хем те сикавел сар те живинел пе праведно сар со мангела о Девел“ (2. Тим. 3:16). Бут сием благодарна со о Јехова, преку пли организација, заштитинела амен тари мудрост акале светоскири! (Еф. 4:14). Преку и духовно храна која со дела ла аменге, добинаја и сила која со ваљани аменге те шај те живина спрема о мерилија таро лескоро Лафи. Чаче тани бари чест со о Јехова дела аменге водство преку и најбари мудрост со аракхљовела ки Библија.