Ко 2012 берш, о археолозија аракхле тикне котора таро јекх керамичко ќупи кова сој пурано 3.000 берша. О истражувачија сине изненадиме. Соске? На башо адава со аракхле котора таро добором пурано ќупи, него башо адава со сине пишимо ки лесте.

Кеда о археолозија спојнѓе о котора таро ќупи шај сине те читинен о лафија сој пишиме ки ханаанско чхиб. Ко ќупи пишинела сине: „Есвал Бен Веда“ со значинела „Есвал, чхаво е Ведаскоро“. О археолозија прво пути аракхле акава анав те овел пишимо ко несаво пурано предмети.

Ки Библија тано спомнимо јавер мануш кова со викинела пе сине Есвал. Ов сине е Саулескоро чхаво (1. Лет. 8:33; 9:39). О професори Јозеф Гарфинкел, кова со исто аѓаар сине атхе кеда аракхља пе о ќупи вакерѓа: „Интересно тано адава со о анав Есвал појавинела пе ки Библија хем адава само ко време кеда владинела сине о цари, о Давид, а акана исто аѓаар појавинела пе ко археолошко запис кова со авела таро исто време“. Акава тано панда јекх пример башо адава сар и археологија потврдинела адава сој тано пишимо ки Библија.

Ки Библија, о Есвал, о чхаво е Саулескоро, исто аѓаар тано викимо Исвостеј (2. Сам. 2:10). Соске сине о лафи „вал“ менимо е лафеа „востеј“? Спрема о истражувачија, о писатели тари 2. Самоилова шај на мангља те употребинел о анав Есвал адалеске со е Израелцон сетинкерела лен сине ко Ваал, о девел кова со обожавинена ле сине о Ханаанција. Ама, о анав Есвал шај панда те аракха ле ко библиско лил 1. Летописи.