1. Соске о Каин анѓа погрешно одлука хем саве сине о последице?

О КАИН ваљанѓа те анел јекх важно одлука. Ов шај сине те биринел те контролиринел пле погрешна чувствија, хем адава те анел леске шукар резултатија. Или шај сине те мукхел лескере чувствија те влијајнен упро лескере постапке хем те анен лошна резултатија. И Библија вакерела аменге кај о Каин анѓа погрешно одлука. Адалеске лескоро пхрал о Авел муло хем о Каин нашавѓа пло амалипе е Јеховаја (1. Мој. 4:3-16).

2. Соске тано важно те ана шукар одлуке?

² Амен да ваљани те ана одлуке ко амаро живото. Несаве лендар тане бут важна, а несаве на. Повише таро амаре одлуке иси лен баро влијание упро амаро живото. Ако анаја шукар одлуке, ка овел амен похари проблемија хем помирно живото. Ама, ако анаја лошна одлуке, ка овен амен бут проблемија хем ка ова разочариме (Изр. 14:8).

3. а) Те шај те ана мудра одлуке, касте ваљани те овел амен доверба? б) Башо кола пучиба ка кера лафи?

 ³ Со ка поможинел амен те ана мудра одлуке? Ваљани те овел амен вера хем доверба ко Девел, кај ов мангела те поможинел амен хем кај ка дел амен мудрост те ана шукар одлуке. Исто аѓаар, ваљани те овел амен доверба ко лескере советија сој тане пишиме ки Библија. (Читин Јаков 1:5-8.) Кобор попаше ка ова е Девлеа хем кобор повише ка манга лескоро Лафи, добором повише ка овел амен доверба кај ов џанела сој тано најшукар аменге. Тегани, англедер те ана несави одлука, ка рода водство таро лескоро Лафи. Ама, со ваљани те кера те шај те ана панда пошукар одлуке? Хем, дали ваљани понекогаш те менина несави одлука со анѓем ла англедер?

4. Сави одлука ваљанѓа те анел о Адам хем саве сине о последице?

⁴ Панда таро почеток, о мануша мора сине те анен важна одлуке. О прво мануш, о Адам, ваљанѓа те одлучинел дали ка шунел е Јехова, кова со керѓа ле, или ка шунел пле ромња, е Ева. О Адам биринѓа те шунел е Ева, која со поттикнинѓа ле те анел бут лошно одлука. Адалеске, о Јехова палдинѓа ле тари рајско градина хем пало несаво време о Адам муло. Авдиве амен да осетинаја о последице тари лескири лошно одлука.

5. Сар ваљани те дикха ки амари одговорност те ана одлуке?

⁵ Несаве мислинена кај о живото ка овел полокхо ако на ваљани те анен одлуке. Дали ту да аѓаар мислинеа? Шукар тано ма те бистра кај о Јехова на керѓа е манушен сар роботија кола со нашти те размислинен хем те анен одлуке. Ов денѓа амен пло Лафи колестар со шај те сикљова сар те ана мудра одлуке. О Јехова мангела те ана одлуке, хем адава тано шукар баши аменде. Те дикха несаве примерија.

6, 7. Сави одлука ваљанѓе те анен о Израелција, хем соске на сине ленге локхо? (Дикх и слика ко почеток тари статија.)

⁶ Кеда сине ки Ветими пхув, о Израелција ваљани сине те биринен дали ка служинен е Јеховаске или јавере девленге. (Читин Исус Навин 24:15.) Шај акава дикхјола сине сар локхи одлука. Ама, ленгоро живото зависинела сине тари адаја одлука. Ко време е судиенгоро, о Израелција анена сине погрешна одлуке. Ола на сине послушна е Јеховаске хем почминѓе те служинен јавере девленге (Суд. 2:3, 11-23). Пало адава, ко време е Илијаскоро, о Израелција ваљанѓе те одлучинен дали ка служинен е Јеховаске или е ховавне девлеске, о Ваал (1. Цар. 18:21). Шај акава дикхјола аменге сар локхи одлука, соске нане ништо пошукар таро адава те служинел пе е Јеховаске. Нијекх мудро  мануш на мангела те служинел ховавне девлеске. Ама, о Израелција нашти сине те одлучинен пе. И Библија вакерела кај ола џана сине ко дуј стране. Адалеске о Илија охрабринѓа лен те биринен те служинен е Јеховаске, е чачутне Девлеске.

⁷ Соске сине пхаро е Израелцонге те анен мудро одлука? Прво, на сине лен вера ко Јехова хем на мангле те шунен ле. На сине лен доверба ко Јехова хем на одвојнена сине доволно време те сикљовен баши лесте хем баши лескири мудрост. Адава ка поможинел ленге сине те анен мудра одлуке (Пс. 25:12). Дујто, о народија со живинена сине узо Израелција влијајнѓе упро ленгоро размислување добором бут со чак ола анена сине одлуке баши ленде. Адалеске, о Израелција почминѓе те обожавинен ленгере ховавне девлен. Бут берша англедер, о Јехова предупрединѓа лен кај шај те случинел пе асавко нешто (2. Мој. 23:2).

8. Со сикљоваја таро пример е Израелцонгоро?

⁸ Ако мангаја те ана мудра одлуке, таро пример е Изрелцонгоро сикљоваја кај ваљани те користина е Девлескоро Лафи. Ко Галатите 6:5 пишинела кај секова мануш тано одговорно башо пле одлуке. Акава јасно сикавела кај амен ваљани те ана аменге одлуке, а на те мукха о јавера те керен адава. Адалеске, секој амендар ваљани те сикљол сој тано шукар англо е Јеховаскере јакхја хем те биринел те керел адава.

9. Соске тано опасно те мукха о јавера те анен одлуке баши аменде?

⁹ Сар шај те мукха о јавера те анен одлуке баши аменде? Аѓаар со ка дозволина ленге те керен аменге притисок те ана погрешно одлука (Изр. 1:10, 15). Адава тано опасно. Амен иси амен одговорност те шуна амари совест која сој обликујми тари Библија. Ако мукхаја о јавера те анен одлуке баши аменде, адалеа одлучинаја те џа пало ленгоро друмо. Адава шај те ингарел џи ки катастрофа.

10. Башо со предупрединѓа о Павле е пхрален тари Галатија?

¹⁰ О апостол Павле предупрединѓа е пхрален тари Галатија те на мукхен о јавера те анен одлуке баши ленде. (Читин Галатите 4:17.) Несаве пхраља мангле те анен одлуке башо јавера ко собрание. Соске мангле те керен адава? Акала себична мануша мангле о пхраља те џан пало ленде, а на пало апостолија. Ола на сине понизна хем на поштујнена сине е пхраленгоро право те анен песке коркори одлуке.

11. Сар шај те поможина е јаверенге кеда ваљани те анен одлуке?

¹¹ Сарине шај те сикљова таро шукар пример е Павлескоро. Ов џанља  кај е пхрален иси лен право те анен песке коркори одлуке хем поштујнела сине ленгоро право. (Читин 2. Коринќаните 1:24.) Авдиве, о старешине шај те џан пало лескоро пример кеда дена совет башо буќа сој мукхле секој коркори те одлучинел. Ола тане спремна те вакерен е пхраленге хем е пхењенге поуке со авена таро е Девлескоро Лафи. Ама, исто аѓаар, ола џанена кај секој коркори ваљани те анел одлука, соске ка ваљани те живинел е последиценцар тари пли одлука. Ваљани те памтина јекх важно бути: Шај те поможина е јаверен те хаљовен сар шај те применинен несаво библиско совет ки пли ситуација. Ама, амаре пхрален хем пхењен иси лен право хем одговорност коркори те анен песке одлуке. Кеда анена мудра одлуке, иси лен корист таро адава. Никогаш на ваљани те мислина кај иси амен право те одлучина со те керен амаре пхраља хем пхења.

12, 13. Соске тано опасно те ана одлуке кеда сием хољаме или обесхрабриме?

¹² Авдиве бут мануша вакерена кај ваљани те шуна амаро вило кеда анаја одлуке. Ама, адава шај те овел опасно. И Библија вакерела кај на ваљани те шуна амаро несовршено вило или амаре чувствија кеда анаја одлуке (Изр. 28:26). Нашти те овел амен доверба ко амаро вило адалеске со „о вило тано поховавно таро било со јавер хем спремно тано ко са“ (Ерем. 17:9). Ки Библија иси бут примерија кола со сикавена кај иси лошна последице кеда некој шунела пло несовршено вило (1. Цар. 11:9; Ерем. 3:17; 13:10). Тегани, со шај те случинел пе ако шунаја амаро вило кеда анаја одлуке?

¹³ О Јехова денѓа амен заповед те манга ле цело вилеа хем те манга  амаре пашутне сар со мангаја аменде (Мат. 22:37-39). Ама, мора те пазина. О стихија со сине спомниме ко англуно пасус сикавена кај тано опасно те мукха амаре чувствија те влијајнен упро амаро размислување хем амаре постапке. На пример, кеда некој тано хољамо, тегани тано пхаро те анел шукар одлука (Изр. 14:17; 29:22). Исто аѓаар, кеда некој тано обесхрабримо шај те овел леске пхаро те анел мудро одлука (4. Мој. 32:6-12; Изр. 24:10). Амен ваљани те мукха е Девлескоро закони те водинел амен (Рим. 7:25). Кеда анаја важна одлуке, на ваљани те мукха амаре чувствија те влијајнен упри ленде.

14. Котар џанаја кај тано исправно те менина несави амари одлука?

¹⁴ Сарине ваљани те ана мудра одлуке. Ама, понекогаш ка ваљани те размислина баши несави одлука со анѓем ла англедер хем шај ка ваљани те менина ла. О Јехова тано аменге совршено пример башо акава. Дикх со керѓа е манушенцар со живинена сине ки Ниневија ко време е Јонаскоро: „Кеда о чачутно Девел дикхља со керѓе, кај иранѓе пе таро пло лошно друмо, пело леске жал со вакерѓа кај ка уништинел лен хем на керѓа адава“ (Јона 3:10). Кеда о Јехова дикхља кај о мануша тари Ниневија променинѓе пе, ов менинѓа пли одлука. Акава сикавела кај ов тано разумно, понизно хем сочувствително. О Јехова разликујнела пе таро бут мануша, на анела сигате одлука чак кеда тано хољамо.

15. Соске понекогаш ка ваљани те менина несави одлука?

¹⁵ Некогаш шај ка овел шукар те размислина баши несави одлука со анѓем ла, на пример кеда ка менинен пе амаре околностија. О Јехова да ко несаве ситуацие менинѓа пле одлуке (1. Цар. 21:20, 21, 27-29; 2. Цар. 20:1-5). Исто аѓаар, шај ка ваљани те менина несави одлука кеда ка шуна несави неви информација. Размислин башо е Давидескоро пример. Е Давиде сине ле погрешна информацие кеда анѓа одлука башо Мефивостеј, е Саулескоро унуко. Пало несаво време, кеда вакерѓе леске точна информацие, ов менинѓа пли одлука (2. Сам. 19:24-29). Понекогаш, мудро тано амен да те кера адава.

16. а) Со шај те поможинел амен кеда анаја одлуке? б) Соске некогаш ка ваљани палем те размислина башо одлуке со анѓем лен, хем сар шај те кера адава?

¹⁶ И Библија вакерела кај на ваљани те сиѓара кеда анаја важна одлуке (Изр. 21:5). Ако мангаја те ана мудро одлука, ваљани те одвојна аменге доволно време шукар те размислина башо са о буќа сој поврзиме адале одлукаја (1. Сол. 5:21). Англедер те одлучинел башо нешто, о поглавари ки фамилија ваљани те одвојнел време те истражинел ки Библија хем  ко библиска публикацие. Исто аѓаар, ка овел шукар те шунел со мислинена о јавера да ки фамилија. Ки јекх прилика, о Девел вакерѓа е Авраамеске те шунел пле ромња (1. Мој. 21:9-12). О старешине исто аѓаар ваљани те одвојнен време те истражинен. Кеда ка авен џи ки неви информација која со сикавела кај ваљани те менинен несави одлука со анѓе ла, ола на дарана кај о јавера похари ка поштујнен лен башо адава. О разумна хем о скромна старешине тане спремна те менинен пло мислење хем одлуке кеда ваљани. Шукар тано сарине те џа пало ленгоро пример. Аѓаар ка поможина ко собрание те овел мир хем единство (Дела 6:1-4).

17. Со ка поможинел аменге те ана шукар одлуке?

¹⁷ Несаве одлуке тане поважна таро јавера. На пример, и одлука дали хем касаја ка кхува ко брако, тани бут сериозно. Јавер важно одлука тани кеда те почмина е полновремено службаја. Англедер те ана асавке важна одлуке, ваљани шукар те размислина баши ситуација хем те молина е Јехова те поможинел амен. Башо акава шај ка ваљани аменге време, ама ако мангаја те ана мудро одлука, ваљани те овел амен доверба ко Јехова, те шуна лескере советија хем те мукха ов те водинел амен (Изр. 1:5). О Јехова дела амен најшуже советија ко пло Лафи. Адалеске, важно тано те истражина хем те молина е Јехова те водинел амен. Ов шај те дел амен особине кола со ваљани аменге те шај те ана одлуке сој ко склад лескере волјаја. Англедер те ана важна одлуке, ваљани те пуча амен: „Дали акале одлукаја ка сикавав кај мангава е Јехова? Дали ка анел радост хем мир мле фамилијаке? Дали лаја ка сикавав кај сиум стрпливо хем љубезно?“

18. Соске о Јехова очекујнела коркори те ана одлуке?

¹⁸ О Јехова на чхивела амен силаја те манга ле хем те служина леске. Ов денѓа амен слобода коркори те бирина. Ов поштујнела амари одговорност хем право те бирина дали ка служина леске (Ис. Нав. 24:15; Проп. 5:4). Ама, кеда анаја одлуке сар со мангела о Јехова, тегани ов очекујнела те икера амен ки ленде. Кеда иси амен доверба ко советија со авена таро Јехова хем икераја о начелија таро лескоро Лафи, тегани шај те ана мудра одлуке. Аѓаар ка сикава кај сием одлучна ко са амаре друмија (Јак. 1:5-8; 4:8).