1. Каске обично сикаваја чест хем со ка дикха ки акаја статија?

САР сикаваја чест некаске? Адава кераја ле аѓаар со сикаваја леске посебно внимание хем поштујнаја ле. Обично, сикаваја чест адаленге со заслужинена адава, или некаске со иси ле несави важно задача или одговорност. Ки акаја статија ка дикха каске ваљани те сикава чест хем соске.

2, 3. а) Соске посебно о Јехова заслужинела те сикава леске чест? (Дикх и слика ко почеток тари статија.) б) Кој тано о Бакхро сој спомнимо ко Откровение 5:13 хем соске ваљани те сикава леске чест?

² Ко Откровение 5:13 пишинела кај „адава со бешела ко престол“ хем „о Бакхро“ заслужинена те сикава ленге чест. „Адава со бешела ко престол“ тано о Јехова. Ко Откровение 4 поглавје, о духовна суштествија сој ко небо дена амен јекх причина соске о Јехова, „окова со живинела засекогаш“, заслужинела те сикавел пе леске чест. Ола вакерена: „Моќно Јехова, ту сиан амаро Девел хем заслужинеа сарине те славинен тут хем те сикавен туке чест, соске ту керѓан са о буќа, хем ола  постојнена соске ту аѓаар мангљан“ (Отк. 4:9, 11).

³ „О Бакхро“ сој спомнимо ко Откровение 5:13 тано о Исус Христос. Котар џанаја адава? Кеда сине ки Пхув, баши лесте сине вакердо кај тано „е Девлескоро Бакхро кова со цидела о грево таро свето“ (Јован 1:29). Кова јавер цари сине спремно те дел пло живото сар откупнина пле народоске? Акаја тани шукар причина соске ваљани те сикава леске чест. О Исус заслужинела и чест соске ов тано „Цари упро царија хем Господари упро господарија“ (1. Тим. 6:14-16). Шај ту да осетинеа тут исто сар о духовна суштествија ко небо кола со гиљавѓе: „О Бакхро со сине жртвујмо заслужинела те приминел и моќ о барвалипе и мудрост и сила и чест и слава хем и фалба“ (Отк. 5:12).

4. Соске тано мудро те сикава чест е Јеховаске хем е Исусеске?

⁴ Ко Јован 5:22, 23 пишинела кај о Јехова чхивѓа е Исусе те овел судија упро са о мануша. Адаја тани и главно причина соске ваљани те сикава чест е Исусеске. Кеда кераја адава, амен сикаваја чест е Јеховаске да. Кеда сикаваја чест е Исусеске хем е Јеховаске, шај те овел амен вечно живото. (Читин Псалм 2:11, 12.)

5. Соске секова мануш заслужинела те сикавел пе леске чест ки одредено мера?

⁵ О мануша тане керде „спрема е Девлескоро лико“ (1. Мој. 1:27). Адава значинела кај ола шај те сикавен особине слична сар е Девлескере. На пример, шај те сикавен мангипе, љубезност хем сочувство. О Јехова керѓа е манушен те овел лен совест, адава тано чувство те разликујнен сој шукар хем сој лошно, сој чесно хем со нане (Рим. 2:14, 15). Бут мануша мангена те овен ко мир е јаверенцар, хем мангена адава сој шукар хем чисто. Акава тано аѓаар соске о Јехова тано Девел башо редо хем башо мир. Са о мануша ко несаво начин шај те сикавен особине сар е Јеховаскере. Адалеске заслужинена те сикава ленге чест хем те поштујна лен (Пс. 8:5).

6, 7. Сар е Јеховаскере сведокија разликујнена пе таро бут мануша кеда сикавена чест е јаверенге?

⁶ Џанаја кај ваљани те сикава чест е јаверенге, ама шај те овел пхаро те одредина сар хем кобор те сикава ленге чест. Адава тано аѓаар соске ко повише мануша влијајнела о стави таро е Сатанаскоро свето. Бут џене керена несаве манушен пле идолија. Наместо те сикавен ленге чест хем поштовање сар со мангела о Јехова, ола сикавена ленге бут бари чест хем дикхена ки ленде сар девела. Имитиринена спортистен, глумцон, политичарен, верско водачен хем јавере славна манушен адалеа со уравена пе хем понашинена пе сар ленде.

⁷ О чачутне христијања џанена кај тано погрешно те сикавел пе добором бари чест е манушенге. Таро са о мануша со живинѓе ки Пхув, само о Исус денѓа совршено пример пало кова со ваљани те џа (1. Пет. 2:21). На ваљани те бистра кај ки Библија пишинела: „Сарине грешинѓе хем нашти те ресен е Девлескири слава“ (Рим. 3:23). Адалеске, нијекх мануш на заслужинела те овел обожавимо. Кеда сикаваја е манушенге чест повише таро адава со ваљани, тегани дукхаваја е Јехова.

8, 9. а) Сар дикхена е Јеховаскере сведокија ко властија? б) Кеда на ваљани те шуна е властен?

 ⁸ Несаве мануша заслужинена те сикава ленге чест хем поштовање баши ленгири одговорност или позиција со иси лен. На пример, размислин со керена о манушикане владе баши аменде. Ола грижинена пе те овел мир хем редо. Адава керена ле башо амаро шукарипе. О апостол Павле вакерѓа кај ваљани те ова ленге подложна. Ов исто аѓаар вакерѓа: „Ден секаске адава со припадинела: околеске со родела данок — данок,.. кој родела чест — чест“ (Рим. 13:1, 7).

⁹ Адалеске, амен е Јеховаскере сведокија, трудинаја амен кобор со шај, те сикава е властенге кај поштуњаја лен. Секоја држава иси ла пло закони, хем понекогаш адава со родела пе амендар ки јекх пхув, шај те разликујнел пе таро адава со родела пе ки јавер. Амен соработинаја ленцар џикоте керена пли бути. Ама, ако родена амендар те кера нешто колеа со ка ова непослушна е Јеховаске, амен нашти те кера адава. Тегани, амен шунаја хем сикаваја чест повише е Јеховаске него е манушенге. (Читин 1. Петрово 2:13-17.)

10. Саво шукар пример денѓе амен е Јеховаскере слуге таро пурано време?

¹⁰ Е Јеховаскере слуге таро пурано време денѓе амен шукар пример сар ваљани те сикава чест е властенге. Јекх шукар пример тане о Јосиф хем и Марија. Ки јекх прилика, о Римјања мангле те керен попис, адалеске о Јосиф хем и Марија геле џи ко Витлеем, иако и Марија сине англедер о бијанибе (Лука 2:1-5). О апостол Павле тано јавер пример башо адава сар те сикава поштовање е властенге. Кеда лескере непријателија вакерѓе кај керела нешто погрешно, о начин сар керѓа лафи џикоте бранинѓа пе сикавѓа кај поштујнела е царе е Агрипа хем е Фесте, о управители ки римско провинција Јудеја (Дела 25:1-12; 26:1-3).

11, 12. а) Соске на сикаваја посебно чест е верска водаченге? б) Со уло кеда јекх пхрал тари Австрија сикавѓа поштовање јекхе политичареске?

¹¹ Дали ваљани те сикава посебно чест е верско водаченге? Ваљани те сикава ленге чест исто кобор со сикаваја е јаверенге. Ама, ка овел погрешно ако сикаваја ленге посебно чест, чак кеда адава родена амендар. Соске? Адалеске со и ховавни религија на вакерела е манушенге о чачипе башо Девел хем башо лескоро Лафи, и Библија. О Исус осудинѓа е ховавне верско учителен хем вакерѓа ленге кај тане лицемерна хем лошна водачија (Мат. 23:23, 24). Тари јавер страна, нане погрешно те сикава посебно чест хем поштовање спрема несаве државна службеникија. Ако кераја аѓаар, тегани ола шај те поможинен амен.

¹² Јекх асавко службенико сине о Хајнрих Глајснер, политичари тари Австрија. Кеда сине и Дујто светско војна, астарѓе ле о нацистија. Џикоте сине ко вози кова со ваљани сине те ингарел ле ко концентрационо логори, ов запознајнѓа јекхе верно пхрале тари Австрија, о Леополд Енглајтнер. О пхрал сикавѓа поштовање џикоте објаснинела леске сине ко со верујнела, а о Глајснер шунела ле сине внимателно. Кеда завршинѓа и војна, о Хајнрих Глајснер некобор пути користинѓа пли функција те поможинел е Јеховаскере сведоконге ки Австрија.  Шај ту да џанеа јавера примерија со сине лен шукар резултатија кеда е Јеховаскере сведокија сикавѓе поштовање е државна службениконге.

13. Кола мануша посебно заслужинена те сикава ленге чест хем поштовање, хем соске?

¹³ Амаре пхраља хем пхења заслужинена те сикава ленге чест хем поштовање. Акава посебно важинела башо пхраља со предводинена, сар сој о старешине, о покраинска надгледникија, о пхраља со служинена ко Одборија таро подружнице хем о пхраља таро Водечко тело. (Читин 1. Тимотеј 5:17.) Ола грижинена пе е Девлескере народоске, хем и Библија баши ленде вакерела кај тане „мануша денде сар поклон“ (Еф. 4:8). Адалеске, заслужинена те сикава ленге чест хем поштовање бизи разлика тари сави нација тане, саво образование иси лен, сави бути керена, дали тане барвале или чороле. О христијања таро прво веко денѓе амен шукар пример. Ола поштујнена сине е пхрален со предводинена сине, адава кераја ле амен да авдиве. Кеда сием акале пхраленцар, амен на понашинаја амен ленцар сар те пхене тане ангелија. Ама, сикаваја ленге чест хем поштујнаја лен адалеске со трудинена пе те служинен аменге хем сој тане понизна. (Читин 2. Коринќаните 1:24; Откровение 19:10.)

14, 15. Сар разликујнена пе о христијанска старешине таро бут религиозна водачија?

¹⁴ Асавке старешине тане сар понизна пастирија. Ола на мангена те понашина амен ленцар сар те пхене тане нешто посебно. Адалеске бут разликујнена пе таро религиозна водачија авдиве, хем таро водачија ко е Исусескоро време. О Исус башо верска водачија  вакерѓа: „Мангена о најшукар тхана ко гозбе хем о прва тхана ко синагоге хем те овен поздравиме ко плоштадија“ (Мат. 23:6, 7).

¹⁵ О христијанска старешине тане послушна е Исусескере лафенге: „Ма мукхен те викинен тумен учителија, соске јекх тано тумаро учители, а сарине тумен сиен пхраља. Хем никасте ки пхув ма викинен ле дад, соске јекх тано тумаро Дад, окова сој упре ко небо. Ма мукхен ни те викинен тумен водачија, соске јекх тано тумаро Водачи, о Христос. О најбаро машкар туменде нека овел туменге слуга. Соске, кој ваздела пе ка овел понижимо, а кој тано понизно ка овел ваздимо“ (Мат. 23:8-12). Кеда са о старешине ко цело свето тане понизна хем шунена е Исусескере лафија, ленгере пхраља хем пхења ка манген лен, ка поштујнен лен хем ка сикавен ленге чест.

16. Соске ваљани понадари да те трудина амен те сикава чест е јаверенге?

¹⁶ Шај ка ваљани аменге време те сикљова сар ко исправно начин те сикава чест е јаверенге. Адава исто ваљани сине те сикљовен о христијања таро прво веко (Дела 10:22-26; 3. Јов. 9, 10). Ама, врединела те трудина амен те сикљова адава. Кеда сикаваја чест е јаверенге ко начин сар со мангела о Јехова, ка овен амен бут шукар резултатија.

17. Кола тане несаве шукар резултатија кеда сикаваја чест некаске со иси ле авторитети?

¹⁷ Кеда сикаваја чест хем поштовање е манушенге со иси лен авторитети, ола ка овен поспремна те бранинен амаро право те проповедина. Чак шај шукар те дикхен ко амаро проповедиба. Акава случинѓа пе англедер некобор берша ки Германија, кеда јекх пионерка со викинела пе Биргит гели ки школа коте со учинела сине лакири чхај. О наставникија вакерѓе лаке кај ленге бут мило со сине лен ученикија кола сој е Јеховаскере сведокија. Ола вакерѓе кај акала чхаве керѓе и школа те овел пошукар тхан учибаске. И Биргит вакерѓа: „Амаре чхаве тане сикавде те понашинен пе сар со мангела о Девел, те сикавен чест хем поштовање е наставниконге“. Јекх наставнико вакерѓа кај ако са о чхаве тане сар о Сведокија тегани ленгири бути ка овел бут полокхи. Адава со сине лен добором шукар мислење башо акала ученикија, поттикнинѓа јекхе наставнико пало некобор курке те џал ко конгрес.

18, 19. Со ваљани те овел амен ки годи кеда сикаваја чест е старешиненге?

¹⁸ О начелија тари Библија шај те поможинен аменге те хаљова сар ваљани те сикава чест е старешиненге ко собрание. (Читин Евреите 13:7, 17.) Амен ваљани те пофалина  лен адалеске со трудинена пе. Кеда шунаја о упатствија со дена амен, тегани поможинаја ленге те овен бахтале џикоте служинена. И Библија вакерела кај ваљани те трудина амен те овел амен сар ленгири вера. Ама, адава на значинела кај ваљани те урава амен или те изгледина сар ленде, те кера сар ленде лафи или те кера о говорија ко начин сар со керена ола. Ако кераја аѓаар, тегани ка изглединел кај џаја пало мануша, а на пало Христос. На ваљани те бистра кај о старешине да тане несовршена исто сар аменде.

¹⁹ Кеда сикаваја чест хем поштовање е старешиненге хем на понашинаја амен ленцар сар те пхене тане нешто посебно, адава ка поможинел ленге. Тегани ка овел ленге полокхо те ачховен понизна хем те на мислинен кај тане пошукар таро јавера или кај секогаш тане ко право.

20. Сар поможинела амен адава со сикаваја чест е јаверенге?

²⁰ Адава со сикаваја чест е јаверенге поможинела амен те на ова себична хем те ачхова понизна кеда о јавера сикавена аменге чест. Акава исто аѓаар поможинела амен те на ова обесхрабриме кеда ка разочаринел амен некој со поштујнаја ле. Јавер корист тани адаја со ка ачхова обединета е Јеховаскере организацијаја. Ки организација на сикавела пе претерано чест нијекхе манушеске, бизи разлика дали служинела е Девлеске или на.

21. Која тани и најважно бути со кераја ла кеда сикаваја чест ко исправно начин?

²¹ Најважно бути со кераја ла кеда сикаваја чест ко исправно начин, тани адаја со радујнаја е Јехова соске кераја адава со мангела ов хем ачховаја леске верна. Тегани о Јехова шај те одговоринел е Сатанаске, кова со вакерела кај нијекх нашти те ачховел леске верно (Изр. 27:11). Повише мануша ко свето на џанена сар те сикавен чест е јаверенге ко исправно начин. Амен сием бут благодарна со џанаја сар те сикава чест ко начин сар со мангела о Јехова!