1. Адалеске сој несовршена, сар осетинена пе бут верна слуге е Девлескере?

О АПОСТОЛ Павле вакерѓа: „Жалибаске сиум ме!“ (Рим. 7:24). Авдиве, бут верна слуге е Девлескере тане обесхрабриме сар о Павле. Соске? Иако мангаја те кера е Јеховаскири волја, сарине сием грешна хем несовршена. Адалеске, шај осетинаја амен лошно кеда на успејнаја те кера адава со мангела ов. Несаве слуге е Девлескере кола со керѓе сериозно грево шај чак мислинена кај о Јехова никогаш нане те простинел ленге.

2. а) Сар о Псалм 34:22 сикавела аменге кај е Девлескере слуген на ваљани претерано те мучинел лен о чувство кај тане крива? б) Со ка дикха ки акаја статија? (Дикх и рамка „ Поука или симболично значење?“)

² И Библија уверинела амен кај ако о Јехова тано амаро тхан гарајбаске, тегани на ваљани претерано те мучинел амен о чувство кај сием крива. (Читин Псалм 34:22.) Со значинела о Јехова те овел амаро тхан гарајбаске? Со ваљани те кера ако мангаја о Јехова те сикавел аменге милост хем те простинел аменге? О одговор таро акала пучиба ка добина ле аѓаар со ка сикљова нешто повише башо  дизја гарајбаске ко пурано Израел. Акала дизја постојнена сине џикоте важинела сине о сојуз е Законескоро, кова со сине заменимо ки Педесетница 33 берш а.е. Ама, адава Закони денѓа ле о Јехова. Адалеске, о дизја гарајбаске поможинена аменге те хаљова сар дикхела о Јехова ко грево, ко адала со грешинена хем ко адала со каинена пе. Прво, те дикха соске ко Израел сине асавке дизја хем сар сине организириме.

3. Со ваљани сине о Израелција те керен некаске со намерно мударѓа?

³ О Јехова дикхела сине бут сериозно ко адава кеда некој ка овел мудардо. О Израелцо кова со намерно мударѓа некас ваљани сине те овел мудардо таро јекх мурш со сине најпаше фамилија околеске со муло (4. Мој. 35:19). Аѓаар, окова со намерно мударѓа платинела сине пле животоја башо живото е невино манушескоро. Акава мануш ваљани сине те овел со посигате мудардо те шај и Ветими пхув те на овел мелали хем те ачховел свето. О Јехова денѓа заповед: „Ма мељарен и пхув колате со живинена, соске о рат керела мелали и пхув“ (4. Мој. 35:33, 34).

4. Со ваљани сине те керел пе кеда јекх Израелцо ненамерно ка мударел некас?

⁴ Ама, со ваљани сине те керен кеда јекх Израелцо ненамерно мударѓа некас? Иако на мангља те мударел, ов сине криво башо мерибе јекхе невино манушескоро (1. Мој. 9:5). Ко асавко случај, о Јехова вакерѓа кај ваљани те сикавел пе милост. Окова со ненамерно мударѓа шај сине те нашел таро мануш со сине најпаше фамилија околеске со муло аѓаар со ка џал сине ко јекх таро шов дизја гарајбаске. Адари ка овел сине заштитимо, ама само ако ачхило ки адаја диз са џикоте на мерела о првосвештенико (4. Мој. 35:15, 28).

5. Соске о дизја гарајбаске шај те поможинен аменге пошукар те пенџара е Јехова?

⁵ О Јехова вакерѓа те овен дизја гарајбаске, а на о мануша. Ов денѓа заповед е Исус Навинеске те вакерел е Израелцонге: „Биринен дизја гарајбаске“. Акала дизја сине „посветиме“ (Ис. Нав. 20:1, 2, 7, 8). О Јехова одлучинѓа ола те овен баши посебно цел. Таро акала дизја шај те сикљова бут башо Јехова. На пример,  ола шај те поможинен аменге пошукар те хаљова е Јеховаскири милост. Исто аѓаар сикљоваја сар шај авдиве о Јехова те овел амаро тхан гарајбаске.

6, 7. а) Објаснин сар ваљани сине те постапинен о старешине јекхе манушеа со ненамерно мударѓа некас. (Дикх и слика ко почеток тари статија.) б) Соске сине шукар о мануш со нашела те керел лафи е старешиненцар?

⁶ Ако несаво Израелцо ненамерно мударела некас, тегани ов ваљани сине те нашел ко јекх таро акала дизја гарајбаске хем те „вакерел пло случај е старешиненге“ ко е дизјакере порте. О старешине ваљани сине шукар те приминен ле (Ис. Нав. 20:4). Пало несаво време, бичхалена ле сине ки диз коте со случинѓа пе о мударибе те шај те судинен леске о старешине тари адаја диз. (Читин 4. Мојсеева 35:24, 25.) Ако ола анѓе одлука кај о мударибе сине ненамерно, тегани палем иранена ле сине ки адаја диз гарајбаске.

⁷ Соске о Израелцо со нашља ваљани сине те керел лафи е старешиненцар? Адалеске со сине лен одговорност те икерен чисто е израелско народо хем те поможинен околеске со ненамерно мударѓа те добинел милост таро Јехова. Јекх библиско изучувачи пишинѓа кај ако о Израелцо со нашела сине на гело ко старешине, тегани ов шај сине те овел мудардо. Исто аѓаар вакерѓа кај окова со нашела ка овел сине криво башо пло мерибе соске на керѓа адава со вакерѓа о Девел. Те шај те ачховел џивдо, о мануш кова со ненамерно мударѓа некас ваљани сине те родел помош хем те прифатинел ла. Ако ов на гело ко јекх таро дизја гарајбаске, о мурш со сине најпаше фамилија е манушеске со муло сине ле право те мударел ле.

8, 9. Соске јекх слуга е Девлескоро со керѓа сериозно грево ваљани те керел лафи е старешиненцар?

⁸ Авдиве, ако јекх слуга е Девлескоро керѓа сериозно грево хем мангела палем те овел паше е Јеховаја, ваљани те џал ко старешине кола со шај те поможинен леске. Соске тано важно акава? Прво, о Јехова одлучинѓа о старешине те анен одлуке ки ситуација кеда некој керела сериозно грево (Јак. 5:14-16). Дујто, о старешине шај те поможинен адаленге со каинена пе палем те овен паше е Девлеа хем те на керен палем о исто грево (Гал. 6:1; Евр. 12:11). Трито, о Јехова денѓа е старешиненге одговорност хем обучинѓа лен те охрабринен адален со каинена пе, те локхјарен ленгири дукх хем о чувство кај тане крива. О Јехова башо асавке старешине вакерела кај тане „тхан гарајбаске таро невреме“ (Иса. 32:1, 2). Акава тано јекх начин сар о Девел сикавела аменге милост.

⁹ Бут слуге е Девлескере осетинѓе пе полокхе кеда керѓе лафи е старешиненцар хем добинѓе лендар помош. На пример, јекх пхрал со викинела пе Даниел керѓа сериозно грево, ама некобор масекија на вакерѓа е старешиненге башо адава. Ов вакерела: „Откеда накхља бут време, мислинава сине кај о старешине нашти сине више те поможинен манге“. Ама, ов понадари да дарала сине кај некој шај те шунел башо лескоро грево. Исто аѓаар, осетинела сине кај ваљани ко почеток тари секоја молитва те извининел пе е Јеховаске башо адава со керѓа. Ко крајо, о Даниел родинѓа помош таро старешине. Ов вакерела: „Дарава сине те вакерав е старешиненге. Ама, откеда керѓум адава, осетинава сине сар те пхене некој цидинѓа мандар баро пхарипе таро пиќе“. Оттегани, ов шај сине слободно те молинел пе е Јеховаске.  Акана иси ле чисто совест хем служинела сар слуга-помошнико.

10. Со ваљани сине те керел окова со ненамерно мударѓа те шај те простинел пе леске?

¹⁰ Ако мангела сине те овел леске простимо, адава со ненамерно мударѓа ваљани сине одма те нашел ки најпаше диз гарајбаске. (Читин Исус Навин 20:4.) Те шај те спасинел пло живото, адава со нашела сине ваљани сине те ресел ки диз со шај посигате хем те ачхол ки лате са џикоте на мерела о првосвештенико. Акава значинела сине кај ваљани те керел жртве. Ваљани сине те мукхел пли бути, пло удобно кхер хем нашти сине више те џал коте со мангела * (Дикх и фуснота.) (4. Мој. 35:25). Ама, акала жртве врединена сине. Ако пало несаво време икљола сине тари адаја диз, ов ка сикавел сине кај нане леске жал башо адава со мударѓа јавере мануше хем аѓаар ка чхивел пло живото ки опасност.

11. Сар шај јекх слуга е Девлескоро со каинела пе те сикавел кај на аџикерела о Јехова автоматски те сикавел леске милост?

¹¹ Авдиве да, окова со грешинела хем каинела пе ваљани те керел нешто те шај о Јехова те простинел леске. Ваљани те чхинавел те постапинел погрешно хем те на керел буќа со шај те анен ле те керел сериозно грево. О апостол Павле вакерѓа со керѓе о христијања таро Коринт кола со каинѓе пе башо пле гревија. Ов пишинѓа: „Дикхен со анѓа адава со трудинѓен тумен адалеске со сине туменге жал спрема е Девлескири волја: улен чиста, мрзинѓен о лошнипа, дарандилен таро Девел, сине тумен бари желба те каинен тумен, сикавѓен ревност, испрајнѓен адава сој погрешно“ (2. Кор. 7:10, 11). Значи, ако кераја са со шај те на постапина више погрешно, ка сикава е Јеховаске кај сием бут загрижиме баши амари ситуација хем кај на мислинаја кај автоматски ка сикавел аменге милост.

12. Таро со шај ка ваљани те откажинел пе јекх слуга е Девлескоро ако мангела о Јехова понадари да те сикавел леске милост?

¹² Таро со шај ка ваљани те откажинел пе јекх слуга е Девлескоро ако мангела о Јехова понадари да те сикавел леске милост? Ваљани те овел одлучно те откажинел пе чак таро буќа со бут мангела лен а кола со шај те чхивен ле те керел грево (Мат. 18:8, 9). На пример, дали ка чхинаве те дружине тут амаленцар кола со чхивена тут те кере буќа со на мангела о Јехова? Ако туке пхаро те чхиве туке границе кобор алкохол ка пие, дали избегинеа ситуацие кола со шај те чхивен тут бут те пие? Ако боринеа тут неморална желбенцар, дали ка ове одлучно те на дикхе филмија, те на пхраве интернет-странице хем те на кере нешто со ка керел ма те овел тут чиста мисле? Ма бистре кај врединела секоја жртва со кереа ла те шај те шуне е Јехова. Нане ништо полошно таро адава те осетина кај о Јехова цидинѓа пе амендар. А нане ништо пошукар таро адава вечно те осетина лескоро мангипе (Иса. 54:7, 8).

13. Објаснин соске о мануш со нашља шај сине те осетинел пе безбедно хем те овел ле бахтало живото ки диз гарајбаске.

¹³ И диз гарајбаске сине безбедно тхан е манушеске со нашља ки лате. О Јехова башо акала дизја вакерѓа: „Нека  служинен туменге сар тхана гарајбаске“ (Ис. Нав. 20:2, 3). О Јехова на родела сине дуј пути те судинел пе башо исто случај е манушеске со нашља. Исто аѓаар, е манушеске со сине најпаше фамилија околеске со муло на сине дозволимо те кхувел ки диз те мударел ле. Џикоте сине ки адаја диз, о мануш со нашља шај сине те осетинел пе безбедно адалеске со сине заштитимо таро Јехова. Ов на сине ко затвор. Шај сине те керел бути, те поможинел е јаверенге хем те служинел е Јеховаске ко мир. Шај сине те овел ле бахтало хем шукар живото!

14. Ко со шај те овел уверимо јекх слуга е Девлескоро со каинела пе?

¹⁴ Несаве таро е Девлескере слуге со керѓе сериозна гревија панда осетинена пе крива иако каинѓе пе. Несаве чак мислинена кај о Јехова нане те бистрел адава со керѓе. Ако ту да осетинеа тут аѓаар, ов уверимо кај о Јехова целосно простинела. Адалеске, на ваљани више те осетине тут криво. Акава случинѓа пе е Даниелеске, коле со спомнинѓем ле англедер. Откеда о старешине поможинѓе леске палем те овел ле чисто совест, бут локхило леске. Ов вакерела: „На ваљани сине повише те осетинав ман криво. Кеда о Јехова простинела о грево, ов простинела засекогаш. О Јехова вакерѓа аменге кај лела амаро пхарипе, цидела ле дур амендар хем никогаш повише на ваљани те пхирава ле“. Откеда о мануш со нашела сине ка кхувел андре ки диз гарајбаске, ов на ваљани сине више те дарал кај некој тари најпаше фамилија околескири со муло ка авел те мударел ле. Слично, откеда о Јехова простинела амаро грево, на ваљани те дара кај ов палем ка сетинел пе  ки лесте хем ка казнинел амен. (Читин Псалм 103:8-12.)

15, 16. Сар бајрарела тли доверба ки е Девлескири милост адава со џанеа кај о Исус денѓа пло живото сар откупнина хем кај тано амаро Првосвештенико?

¹⁵ Амен иси амен панда побари причина таро Израелција те верујна кај о Јехова ка сикавел аменге милост. Откеда о Павле вакерѓа кај тано жалибаске адалеске со нашти совршено те шунел е Јехова, ов вакерѓа: „Благодаринава е Девлеске преку о Исус Христос, амаро Господари!“ (Рим. 7:25). Со мангља те вакерел адалеа? Иако англедер боринела пе сине грешна желбенцар хем керела сине баре гревија, о Павле каинѓа пе. Ов верујнела сине кај о Јехова ка простинел леске адалеске со сине денди е Исусескири откупно жртва. Адалеске со о Исус платинѓа и откупнина, шај те овел амен чисто совест хем мир (Евр. 9:13, 14). Амаро Првосвештенико о Исус „шај целосно те спасинел околен со молинена е Девле ко лескоро анав, соске секогаш тано џивдо те молинел е Девле те поможинел ленге“ (Евр. 7:24, 25). Ко пурано време, о првосвештенико поможинела сине е Израелцонге те овен увериме кај о Јехова ка простинел ленгере гревија. Адалеске со о Исус тано амаро Првосвештенико, иси амен панда побари причина те ова увериме кај о Девел шај „те сикавел аменге милост хем те сикавел аменге шукарипе со на заслужинаја ле кеда ваљани аменге помош“ (Евр. 4:15, 16).

¹⁶ Ако мангаја о Јехова те овел амаро тхан гарајбаске, ваљани те верујна ки е Исусескири жртва. Ма мислин кај и откупнина важинела само е манушенге сар целина. Ваљани те овел тут вера кај и откупнина важинела туке (Гал. 2:20, 21). Ваљани те овел тут вера кај о Јехова преку и откупнина простинела тле гревија. Верујн кај и откупнина дела тут надеж башо вечно живото. Е Исусескири жртва тани поклон таро Јехова туке!

17. Соске мангеа о Јехова те овел тло тхан гарајбаске?

¹⁷ О дизја гарајбаске поможинена аменге те хаљова кобор тано милостиво о Јехова. Преку ленде хаљоваја кај о живото тано свето. Ола исто аѓаар сикавена сар шај о старешине те поможинен аменге, со значинела чаче те каина амен хем соске шај те ова целосно увериме кај о Јехова простинела аменге. Дали о Јехова тано тло тхан гарајбаске? Нане побезбедно тхан таро адава! (Пс. 91:1, 2). Ки јавер статија ка дикха сар о дизја гарајбаске шај те поможинен аменге те постапина сар о Јехова — о најбаро пример баши правда хем милост.