1, 2. а) Со осетинела сине о Исус башо е Девлескоро закони? б) Сар о книжникија хем о фарисеија ко погрешно начин применинена сине о Закони?

О ИСУС мангела сине е Мојсејескоро закони. Акава на ваљани те изненадинел амен соске адава Закони ало таро лескоро Дад, о Јехова, и најважно личност ко е Исусескоро живото. Ко Псалм 40:8, и Библија вакерѓа кобор баро мангипе ка овел е Исусе башо е Девлескоро закони: „Бут мангава те керав тли волја Девла, хем тло закони тано манге хор ко вило“. О Исус пле лафенцар хем постапкенцар сикавѓа кај е Девлескоро закони тано совршено, корисно хем кај ка исполнинел пе са со пишинела ки лесте (Мат. 5:17-19).

² Е Исусеске сигурно сине бут пхаро кеда дикхела сине сар о книжникија хем о фарисеија ко погрешно начин применинена лескере Дадескоро закони, хем аѓаар керена сине те дикхјол о Закони неразумно. Ов вакерѓа ленге: „Дена десеток таро нане, копра хем ким“, со значинела кај ола икерена пе сине ко најтикне деталија таро Закони. Тегани, со сине о проблеми? О Исус вакерѓа: „А мислинѓен кај нане важна о побаре буќа таро Закони: и правда,  и милост хем и верност“ (Мат. 23:23). О фарисеија на халиле и смисла е Законескири хем мислинѓе кај тане пошукар таро јавера. Ама, о Исус халило и смисла е Законескири хем џанела сине кај секоја заповед сикавела саво тано о Јехова.

3. Башо со ка кера лафи ки акаја статија?

³ Сар слуге е Девлескере, амендар на родела пе те икера е Мојсејескоро закони (Рим. 7:6). Тегани, соске о Јехова мукхља те овел пишимо о Закони ко лескоро Лафи, и Библија? Ов мангела те хаљова хем те применина „о побаре буќа“ — о начелија колендар со авела о Закони. На пример, кола начелија сикљоваја таро дизја гарајбаске? Ки англуни статија дикхлем со сикљоваја таро буќа со ваљани сине те керел о мануш со нашела. Ки акаја статија ка дикха со сикљоваја башо Јехова таро адала дизја хем сар шај те сикава лескере особине. Ка добина о одговорија башо трин пучиба: Сар о дизја гарајбаске сикавена кај е Јехова иси ле милост? Со сикљоваја лендар башо адава сар дикхела о Јехова ко живото? Хем, сар ола сикавена лескири совршено правда? Размислин сар шај те постапине сар о Јехова ки секоја таро акала буќа. (Читин Ефешаните 5:1.)

4, 5. а) Соске шај сине локхе те ресел ки јекх диз гарајбаске окова со нашела сине? б) Со сикљоваја таро акава башо Јехова?

⁴ Сине локхо те ресел пе џи ко шов дизја гарајбаске. О Јехова денѓа заповед е Израелцонге те биринен по трин дизја таро солдуј стране тари река Јордан. Соске? Те шај окова со ненамерно мударѓа некас те ресел локхе хем сигате ки јекх таро адала дизја (4. Мој. 35:11-14). О друмија со ингарена сине џи ленде сине шукар одржиме (5. Мој. 19:3). Спрема и еврејско традиција, сине знакија ки ленде кола со поможинена сине е манушенге со нашена те аракхен о дизја. Адалеске со сине дизја гарајбаске ко Израел, јекх мануш со ненамерно мударѓа некас на ваљани сине те нашел ки јавер пхув, коте со ка овел сине ко искушение те обожавинел ховавне девлен.

⁵ Размислин башо акава: О Јехова денѓа заповед те овен мударде адала со ка мударен сине некас. Ама, ов исто аѓаар грижинѓа пе секој со ненамерно ка мударел некас те сикавел пе леске милост, сочувство хем те овел заштитимо. Јекх библиско изучувачи вакерѓа  кај о Девел керѓа „са те овел кобор со шај поедноставно хем полокхо“. О Јехова нане строго судија кова со едвај аџикерела те казнинел пле слуген. Наместо адава, иси ле бари милост (Еф. 2:4).

6. Дали о фарисеија сикавена сине милост сар о Јехова? Објаснин.

⁶ О фарисеија на мангена сине те сикавен милост е јаверенге. На пример, спрема и еврејско традиција, на мангена сине те простинен некаске ако керѓа и исто грешка повише таро трин пути. Те шај те сикавел кобор погрешно стави сине лен, о Исус вакерѓа споредба башо јекх фарисеи кова со молинела пе сине узо јекх даночнико. О фарисеи вакерѓа: „Девла, благодаринава туке со на сиум сар о јавера мануша: чора, неправедникија, неморална или сар акава даночнико“. Со мангља те вакерел о Исус? О фарисеија мислинена сине кај о јавера на врединена ништо хем кај на ваљани те сикавен ленге милост (Лука 18:9-14).

7, 8. а) Сар шај те сикаве милост сар о Јехова? б) Соске ваљани те ова понизна хем те простина е јаверенге?

⁷ Ов сар о Јехова, а на сар о фарисеија. Сикав милост хем сочувство. (Читин Колошаните 3:13.) Кер е јаверенге те овел локхо те роден тутар те простине ленге (Лука 17:3, 4). Пуч тут: „Дали сигате хем локхе простинава е јаверенге, чак ако повише пути грешинѓе манге? Дали дава мандар са те овав ко мир некасаја со вреџинѓа ман или дукхавѓа ман?“

⁸ Те шај те простина, ваљани те ова понизна. О фарисеија мислинена сине кај тане пошукар таро јавера, адалеске на сине спремна те простинен. Ама, сар слуге е Девлескере, амен понизно дикхаја е јаверен сар побаре амендар хем спремно простинаја ленге (Фил. 2:3). Шај те пуча амен: „Дали трудинава ман те ова понизно сар о Јехова?“ Ако сием понизна, е јаверенге ка овел полокхо те роден амендар те простина ленге, а аменге ка овел полокхо те простина. Ма вреџин тут сигате, него ов спремно сигате те сикаве милост (Проп. 7:8, 9).

9. Сар о Јехова поможинѓа е Израелцонге те хаљовен кај о живото тано свето?

⁹ Јекх таро главна причине соске постојнена сине о дизја гарајбаске сине те на овен крива о Израелција башо рат (5. Мој. 19:10). О Јехова мангела о живото хем мрзинела о мударибе (Изр. 6:16, 17). Ов тано праведно хем свето Девел, адалеске сине леске важна чак о ситуацие кеда некој ненамерно ка мударел некас. Точно тано адава кај шај сине те овел сикавди милост некаске со ненамерно мударѓа. Ама, ов прво ваљани сине те објаснинел и ситуација е старешиненге. Ако ола анѓе одлука кај ненамерно мударѓа, тегани о мануш  со нашела сине ваљани сине те ачховел ки диз гарајбаске са џикоте на мерела о првосвештенико. Акава шај сине те значинел кај ов ка ваљани те ачховел ки адаја диз џи ко крајо таро пло живото. Акала сериозна последице поможинѓе е Израелцонге те хаљовен кај о живото тано свето. Те шај те сикавен кај поштујнена е Девле со денѓа о живото, ола ваљани сине те керен са со шај ма те анен ки опасност е јаверенгоро живото.

10. Спрема адава со вакерѓа о Исус, сар о книжникија хем о фарисеија сикавѓе кај на ценинена е јаверенгоро живото?

¹⁰ Кобор бут појавер сине таро Јехова о книжникија хем о фарисеија кола со сикавѓе кај на ценинена е јаверенгоро живото. О Исус вакерѓа ленге: „Лелен о клучо е џандипаскоро! Коркори тумен на кхувѓен, а околен со мангена те кхувен чхинавена лен!“ (Лука 11:52). Со мангља те вакерел о Исус акалеа? О книжникија хем о фарисеија ваљани сине те поможинен е манушенге те хаљовен е Девлескоро Лафи хем те добинен вечно живото. Наместо адава, ола цидена сине е манушен таро Исус, о „Главно Застапнико е животоскоро“ (Дела 3:15). Аѓаар ингарена сине е манушен ко уништување. О книжникија хем о фарисеија сине горда хем себична, ни најхари на грижинена пе сине башо јавера. Чаче на сине лен нисави милост!

11. а) Сар о апостол Павле сикавѓа кај дикхела ко живото сар со дикхела о Јехова? б) Со ка поможинел аменге ревно те проповедина сар о Павле?

¹¹ Сар шај те постапина сар о Јехова, а на сар о книжникија хем о фарисеија? Ваљани те ценина о живото. О апостол Павле керѓа адава аѓаар со проповединѓа кобор со шај повише манушенге. Адалеске шај сине те вакерел: „Чисто сиум таро сариненгоро рат“. (Читин Дела 20:26, 27.) Ама, дали о Павле проповединѓа само адалеске со на мангела сине те овел криво башо рат или адалеске со о Јехова вакерѓа леске адава? На. Ов мангела сине е манушен. Ленгере животија сине леске бут скапоцена хем мангља те поможинел ленге те добинен вечно живото (1. Кор. 9:19-23). Амен да ваљани те дикха ко живото сар о Јехова. Ов мангела сарине те каинен пе хем аѓаар те спасинен пе (2. Пет. 3:9). Те шај те постапина сар о Јехова, ваљани те манга е манушен. Ако сикаваја ленге милост, адава ка поттикнинел амен ревно те проповедина хем ка ова бут бахтале џикоте кераја адава.

12. Соске и безбедност тани важно е Девлескере народоске?

¹² Те шај те дикха ко живото сар о Јехова, ваљани те овел амен исправно стави баши безбедност. Ваљани те пазина сар возинаја хем сар кераја бути, чак кеда градинаја хем одржинаја амаре теократска објектија, или кеда патујнаја џи ленде. И безбедност хем о састипе е манушенгоро тане поважна таро штедибе време хем паре. Амаро Девел секогаш керела адава сој исправно хем амен мангаја те ова сар лесте. Посебно о старешине ваљани те пазинен ки пумари хем јаверенгири безбедност (Изр. 22:3). Ако јекх старешина сетинкерела тут ко несаве буќа со ваљани те кере лен баши безбедност, шун ле (Гал. 6:1). Дикх ко живото сар о Јехова, хем нане „те ове криво башо рат“.

13, 14. Сар шај сине е старешинен ко Израел те овел лен сар е Јеховаскири правда?

¹³ О Јехова денѓа заповед е старешиненге ко Израел те овен праведна сар  лесте. Прво, ола ваљани сине те проверинен са о информацие. Пало адава, ваљани сине бут шукар те проценинен соске о мануш мударѓа некас, саво сине лескоро стави хем сар понашинела пе сине англедер. Адава ка поможинел ленге сине те одлучинен дали те сикавен леске милост. О старешине ваљани сине те дикхен дали о мануш мрзинела сине адале со мударѓа ле хем дали намерно керѓа адава. (Читин 4. Мојсеева 35:20-24.) Ваљани сине најхари дуј сведокија те шај те овел осудимо о мануш со мударѓа (4. Мој. 35:30).

¹⁴ Откеда ка дознајнен сине со точно случинѓа пе, о старешине ваљани сине те размислинен сави личност тано о мануш со мударѓа, а на само баши лескири постапка. О старешине ваљани сине те овен прониклива те шај те хаљовен соске ало џи ко мударибе. Сој најважно, ваљани сине ленге е Јеховаскоро свети дух те шај те овел лен сар лескири проникливост, милост хем правда (2. Мој. 34:6, 7).

15. Сар дикхела сине о Исус ко грешникија, а сар дикхена сине о фарисеија?

¹⁵ О фарисеија на сикавена сине милост џикоте судинена. Ола на мислинена сине ко адава сави личност тано о мануш со грешинѓа, него само ко адава со керѓа. Кеда несаве фарисеија дикхле е Исусе сар хала ко кхер е Матејескоро, ола пучле е ученикон: „Соске тумаро учители хала даночниконцар хем грешниконцар?“ О Исус вакерѓа ленге: „Е састе манушенге на ваљани доктори, него е насваленге. Адалеске, џан хем сикљовен со значинела акава: ’Милост мангава, а на жртва‘. Соске, ме на аљум те викинав е праведна манушен, него е грешникон“ (Мат. 9:9-13). Дали о Исус оправдинела сине е грешникон? На. Ов мангља ола те каинен пе. Адава сине важно дело тари порака која со проповединела сине (Мат. 4:17). О Исус џанља кај барем несаве даночникија хем грешникија мангена те менинен пе. Ола на сине ко е Матејескоро кхер само кобор те хан. Ола сине адари адалеске со џана сине пало Исус (Мар. 2:15). Жално тано адава со повише фарисеија на дикхена сине ко мануша сар со дикхела сине о Исус. Ола на верујнена сине кај о мануша шај те менинен пе, хем дикхена сине ки ленде сар грешникија коленге со нане нисави надеж. Кобор појавер сине ола таро Јехова кова сој тано праведно хем милостиво Девел!

16. Со ваљани те трудинел пе те испитинел о правно одбор?

¹⁶ О старешине авдиве ваљани те трудинен пе те постапинен сар о Јехова кова со „мангела и правда“ (Пс. 37:28). Прво, ола ваљани темелно те испитинен дали керѓа пе грево. Ако керѓа пе, ола ка шунен о библиска упатствија те шај те анен исправно одлука (5. Мој. 13:12-14). Кеда служинена ко правно одбор, ваљани бут шукар те проценинен дали чаче каинела пе о објавители со керѓа сериозно грево. Акава нане секогаш локхо те керел пе соске ваљани те хаљовен сар дикхела о објавители ко адава со керѓа ле хем со иси ле ко вило (Отк. 3:3). Те шај те сикавел пе милост околеске со грешинѓа, ов ваљани те каинел пе. * (Дикх и фуснота.)

17, 18. Сар шај о старешине те џанен дали некој чаче каинела пе? (Дикх и слика ко почеток тари статија.)

¹⁷ О Јехова хем о Исус точно џанена сар некој размислинела хем сар осетинела пе соске шај те читинен е  манушескоро вило. Ама о старешине нашти те читинен о виле. Адалеске, ако сиан старешина, сар шај те џане дали некој чаче каинела пе? Прво, молин тут баши мудрост хем проникливост (1. Цар. 3:9). Дујто, проучин е Девлескоро Лафи хем о публикацие таро верно робо те шај те разликујне „и жал која сој тани сар е манушенгири таро свето“ тари „жал спрема е Девлескири волја“, која со осетинела о мануш со чаче каинела пе (2. Кор. 7:10, 11). Дикх сар и Библија опишинела околен со каинѓе пе хем околен со на каинѓе пе, хем размислин саве чувствија, ставија хем постапке сине лен.

¹⁸ Трито, размислин сави личност тано о мануш со грешинѓа, а на само башо адава со керѓа. Размислин башо лескоро потекло, мотивија хем околностија. И Библија башо Исус, о поглавари е собраниескоро, вакерѓа кај „нане те судинел спрема адава со дикхела, ни нане те дел совет спрема адава со шунела. Ов праведно ка судинел е чороленге, праведно ка дел укор ки корист адаленге сој кротка ки пхув“ (Иса. 11:3, 4). О Исус чхивѓа тумен, е старешинен, те грижинен тумен башо лескоро собрание хем ов ка поможинел туменге те судинен праведно хем милостиво (Мат. 18:18-20). Бут сием благодарна со иси амен старешине кола со грижинена пе аменге! Ола исто аѓаар поможинена аменге те ова праведна хем милостива јекх јекхеа.

19. Кола поуке таро дизја гарајбаске мангеа те применине лен?

¹⁹ Ко е Мојсејескоро закони аракхљовена „о основна буќа хем чачипа“. Ов сикавела амен башо Јехова хем лескере начелија (Рим. 2:20). Таро дизја гарајбаске со сине денде ко Закони о старешине шај те сикљовен сар те „судинен чачутне правдаја“, а сарине амен сикљоваја сар те сикава „верно мангипе хем милост“ јекх јекхеске (Зах. 7:9). Амен на ваљани те икера е Мојсејескоро закони. Ама, о Јехова на менинела пе. И правда хем и милост панда тане леске важна. Чаче тани бут бари чест те служина асавке Девлеске. Понадари да те сикава сар лескере особине хем ов те овел амаро тхан гарајбаске!