1, 2. Со сикљоваја кобор со оваја духовно позрела? Вакер пример.

ЗАМИСЛИН туке кај некој дела поклон јекхе тикне чхавеске. Лескере родителија вакерена леске: „Вакер ов састо“. О чхаво керела адава соске ола вакерѓе леске. Ама, сар со бајровела, ов почминела те хаљовел соске лескере родителија мислинена кај тано важно те овел благодарно кеда о јавера керена леске нешто шукар. Сар со накхела о време, ов коркори почминела те благодаринел е јаверенге. Соске? Адалеске со сиклило те овел благодарно.

² Нешто слично уло аменцар да. Кеда почминѓем те сикљова о чачипе, сиклилем кај тано важно те шуна о основна буќа со родела лен амендар о Јехова. Ама, кобор со оваја духовно позрела, са повише сикљоваја сар размислинела о Јехова, или јавере лафенцар, со мангела а со на мангела хем сар дикхела ко буќа. Кеда мукхаја е Јеховаскоро размислибе те влијајнел упро амаре одлуке хем постапке, сикаваја кај дикхаја ко буќа сар лесте.

3. Соске шај те овел аменге пхаро те размислина сар о Јехова?

³ Иако уживинаја џикоте сикљоваја те размислина сар  о Јехова, понекогаш тано пхаро те размислина сар лесте адалеске со сием несовршена. На пример, џанаја сар дикхела о Јехова ки морално чистота, ко материјализам, ко проповедибе, кеда злоупотребинела пе о рат хем ко јавера буќа. Ама шај те овел аменге пхаро те хаљова соске дикхела аѓаар ко акала буќа. Тегани, сар шај те сикљова панда повише те размислина сар о Јехова? Хем сар акава ка поможинел аменге те постапина исправно акана хем ки иднина?

4. Со мора те кера те шај те менина амаро начин сар размислинаја?

⁴ Читин Римјаните 12:2. Ко акава стихо о апостол Павле објаснинѓа со ваљани те кера те шај те сикљова те размислина сар о Јехова. Ов вакерѓа: „Ма мукхен понадари да те обликујнел тумен акава свето“. Сар со дикхлем ки англуни статија, акава значинела те отфрлина о ставија хем о размислибе таро акава свето. Ама о Павле исто аѓаар вакерѓа кај ваљани те менина амаро начин сар размислинаја. Те шај те успејна ко адава мора те проучина е Девлескоро Лафи, те хаљова е Девлескере мисле, хор те размислина баши ленде хем бут те трудина амен те размислина сар о Девел.

5. Објаснин сој тани и разлика машкар о читибе хем о проучибе.

⁵ Те проучина на значинела само сигате те читина информацие или те бележина о одговорија таро пучиба. Кеда проучинаја, размислинаја со сикавела амен о материјали башо адава кој тано о Јехова, со керела ов хем сар размислинела. Трудинаја амен те хаљова соске о Јехова вакерела аменге те кера несаве буќа хем те избегина јавера буќа. Исто аѓаар, размислинаја со ваљани те менина ко амаро живото хем ко начин сар размислинаја. Џанѓола пе, шај нане секогаш те успејна те размислина башо са акала буќа кеда проучинаја. Ама шукар тано барем несаво дело таро време, шај екваш таро време проучибаске, те користина ле хор те размислина башо адава со читинѓем (Пс. 119:97; 1. Тим. 4:15).

6. Со случинела пе кеда размислинаја башо е Девлескоро Лафи?

⁶ Кеда редовно размислинаја башо е Девлескоро Лафи, случинела пе нешто посебно. Уверинаја амен кај е Јеховаскоро размислибе тано совршено. Почминаја те хаљова сар дикхела ко буќа, хем сар со накхела о време прифатинаја лескоро начин сар размислинела. Аѓаар менинаја амаро начин сар размислинаја. Хари по хари, ка почмина те дикха ко буќа сар со дикхела о Девел.

7, 8. а) Сар дикхела о Јехова ко материјална буќа? (Дикх о слике ко почеток тари статија.) б) Ако дикхаја ко материјална буќа сар со дикхела о Јехова, со ка овел аменге најважно ко живото?

⁷ Амаре мисле влијајнена упро амаре постапке (Мар. 7:21-23; Јак. 2:17). Те шај пошукар те хаљова акава, те дикха некобор примерија. Јекх асавко пример тано о извештај башо бијанибе е Исусескоро кова со сикавела аменге сар дикхела о Јехова ко материјална буќа. О Јехова биринѓа е Јосифе хем е Марија те бајрарен лескере Чхаве иако сине чороле (3. Мој. 12:8; Лука 2:24). Адалеске со на сине тхан коте те накхен и рат, и Марија бијанѓа е Исусе ки  јекх штала хем чхивѓа ле ко тхан коте со чхивела пе сине храна е животненге (Лука 2:7). Те мангел сине, о Јехова шај сине те керел о Исус те бијанѓовел ко пошукар тхан. Ама, е Јеховаске сине најважно о Исус те бајровел ки фамилија коте со о духовна буќа тане ко прво тхан ко живото.

⁸ Таро акава извештај башо е Исусескоро бијанибе сикљоваја сар дикхела о Јехова ко материјална буќа. Несаве родителија мангена ленгере чхавен те овен лен о најневе хем о најшукар материјална буќа, чак ако адава негативно влијајнела упро е чхавенгоро однос е Јеховаја. Ама, џанѓола пе кај е Јеховаске тане најважна о духовна буќа. Дали прифатинѓан е Јеховаскоро размислибе башо материјална буќа? Со сикавена тле постапке? (Читин Евреите 13:5.)

9, 10. Сар шај те сикава кај на мангаја те сопкина е јаверен?

⁹ Јавер пример тано адава сар дикхела о Јехова ко окола со сопкинена е јаверен, или јавере лафенцар, керена нешто колеа со чхивена е јаверен те грешинен или те чхинавен те служинен е Јеховаске. О Исус вакерѓа: „Кој со ка сопкинел јекхе таро акале тикнен со иси лен вера, пошукар ка овел леске те чхивен леске ки мен јекх баро бар хем те овел фрдимо ко море“ (Мар. 9:42). Акала тане бут силна лафија! Џанаја кај о Исус размислинела исто сар пло Дад. Адалеске шај те ова сигурна кај о Јехова дикхела бут сериозно ко адава кеда некој ка сопкинел јекхе таро е Исусескере следбеникон (Јован 14:9).

¹⁰ Дали дикхаја ки акаја бути исто сар о Јехова хем о Исус? Со сикавена амаре постапке? На пример, шај свиџинела пе аменге несаво стили урајбаскоро или дотерибаскоро. Ама, со ка кера ако адава со биринѓем сметинела несавенге ко собрание или чак шај те керел некас те овел ле неморална мисле? Дали о мангипе спрема амаре пхраља ка поттикнинел амен те на урава амен или те дотерина амен ко асавко начин? (1. Тим. 2:9, 10).

11, 12. Соске тано важно те сикљова те сикава самоконтрола хем те мрзина адава со о Јехова мрзинела?

¹¹ О трито пример тано кај о Јехова мрзинела и неправда (Иса. 61:8). Џанѓола пе, ов џанела кај адалеске со сием несовршена понекогаш аменге пхаро те кера адава сој исправно. Ама, ов мангела те мрзина адава сој лошно, исто сар лесте. (Читин Псалм 97:10.) Ако размислинаја башо адава соске о Јехова мрзинела о лошнипе, адава ка поможинел аменге те дикха ко буќа сар ов со дикхела хем ка дел амен сила те на кера лошна буќа.

¹² Ако сикљоваја те мрзина адава сој лошно, адава исто аѓаар ка поможинел аменге те хаљова кај несаве буќа тане погрешна чак кеда ки Библија на пишинела конкретно баши ленде. На пример, јекх облик башо неморално понашибе кова со овела са по популарно тано о кхелибе ки ангали. Несаве мислинена кај адава нане лошно соске на керела пе лафи башо  сексуална односија. * (Дикх и фуснота.) Ама, со мислинела о Јехова башо адава? Ваљани те на бистра кај о Јехова мрзинела са сој лошно. Адалеске, те икера амен подур таро са сој лошно аѓаар со ка сикљова те сикава самоконтрола хем те мрзина адава со о Јехова мрзинела (Рим. 12:9).

13. Соске акана ваљани те размислина сар дикхела о Јехова ко буќа те шај те ана мудра одлуке ки иднина?

¹³ Кеда проучинаја, ваљани те размислина башо адава сар дикхела о Јехова ко буќа соске акава ка поможинел аменге те ана мудра одлуке. Аѓаар, кеда ка аракхљова ки ситуација коте со ваљани сигате те ана одлука, нане те ова изненадиме (Изр. 22:3). Те дикха несаве примерија тари Библија.

14. Со сикљоваја таро адава сар одговоринѓа о Јосиф е Петефријаскере ромњаке?

¹⁴ Кеда е Петефријаскири ромни пробинѓа те завединел е Јосифе, ов одма одбинѓа ла. Дикхела пе кај о Јосиф размислинела сине башо адава сар о Јехова дикхела ко брако. (Читин 1. Мојсеева 39:8, 9.) О Јосиф вакерѓа е Петефријаскере ромњаке: „Сар шај те керав добором баро лошнипе хем те грешинав е Девлеске?“ Акава сикавела кај ов дикхела сине ко буќа сар о Јехова. А сар тано аменцар? Со ка кере ако несаво колега почминела те флертујнел туја? Или со ако некој ко тло телефони бичхалела туке непристојно порака или слика? * (Дикх и фуснота.) Ка овел туке полокхо те ачхове верно е Јеховаске ако више англедер џанеа сар дикхела о Јехова ко акала буќа, ако прифатинѓан лескоро размислибе хем ако англедер одлучинѓан сар ка постапине.

15. Сар шај те ачхова верна е Јеховаске сар о трин Евреија?

¹⁵ Те дикха исто аѓаар о пример е трине Евреенгоро кола сој пенџарде сар Седрах, Мисах хем Авденаго. Кеда о цари о Навуходоносор заповединѓа ленге те поклонинен пе е златно кипеске со керѓа ле ов, ола одлучно одбинѓе. Ленгоро јасно одговор со денѓе е цареске сикавела кај ола више англедер размислинѓе со шај те случинел пе ако ачховена верна е Јеховаске (2. Мој. 20:4, 5; Дан. 3:4-6, 12, 16-18). А сар тано авдиве? Со ка кере ако тло шефи родела тутар те донирине паре баши несави прослава сој тани поврзими е ховавне религијаја? На ваљани те аџикера те случинел пе асавко нешто па чак тегани те размислина сар те постапина. Наместо адава, шукар тано панда акана те размислина сар дикхела о Јехова ко адава. Аѓаар, ако некогаш аракхљоваја ки асавки ситуација, ка овел аменге полокхо те кера хем  те вакера о исправна буќа, исто сар со керѓе о трин Евреија.

16. Сар адава со ка хаљова сар размислинела о Јехова шај те поможинел аменге те спремина амен кеда ка ваљани аменге итно медицинско помош?

¹⁶ Ако размислинаја башо адава сар дикхела о Јехова ко буќа, адава шај исто аѓаар те поможинел аменге те ачхова верна ако иси амен потреба тари итно медицинско помош. Џанѓола пе, амен на приминаја рат или несаве таро лескере штар главна состојке преку трансфузија (Дела 15:28, 29). Ама башо несаве медицинска постапке коте со користинела пе рат, секова јекх христијани мора лично те анел одлука која со ка темелинел пе ко библиска начелија. Кеда тано најшукар време те анел пе асавки одлука? Дали џикоте сием ки болница, шај кеда иси амен дукха хем сием ко притисок сигате те одлучина? Сигурно кај на. Панда акана ваљани те проучина баши акаја бути, те пхера медицинско документи со шај те користинел пе англо закони, сар сој и ТП-картичка, ки која со јасно пишинела амаро стави хем те кера лафи амаре доктореа. * (Дикх и фуснота.)

17-19. Соске тано важно панда акана те сикљова сар дикхела о Јехова ко буќа? Вакер пример.

¹⁷ Ко крајо, размислин башо адава сар о Исус одма реагиринѓа кеда таро Петар добинѓа јекх совет кова со на сине мудро: „Ов милостиво спрема туте, Господаре“. Дикхјола пе кај о Исус бут размислинѓа башо адава со родела лестар о Девел хем башо пророштвија сој поврзиме лескере животоја хем мерибаја ки Пхув. Адава поможинѓа леске те ачховел верно е Јеховаске хем те дел пло живото сар жртва сариненге. (Читин Матеј 16:21-23.)

¹⁸ Авдиве, о Јехова мангела те ова лескере амала хем те да амендар са те шај те проповедина о шукар хабери (Мат. 6:33; 28:19, 20; Јак. 4:8). Ама, исто сар о Петар со керѓа е Исусеске, авдиве да несаве мануша со иси лен шукар намера шај те пробинен те  обесхрабринен амен. На пример, тло шефи шај те нудинел туке побари плата, ама адалеске ка ваљани те кере повише саатија бути хем ка овел тут похари време башо состанокија хем баши служба. Или, ако џаја ки школа, замислин туке кај тле професорија нудинена туке те селине тут ко јавер тхан те шај те овел тут побари школа. Ако случинела пе адава, дали ваљани тегани те молине тут, те проучине баши адаја тема хем те кере лафи тле фамилијаја или е старешиненцар те шај те ане одлука? Пошукар тано панда акана те џане сар дикхела о Јехова ко акала буќа хем те прифатине лескоро размислибе. Аѓаар, ако добинеа асавке понуде, полокхо ка овел туке те ане мудра одлуке. Точно џанеа со ка кере соске ту англедер више одлучинѓан и служба е Јеховаске те овел туке ко прво тхан ко живото.

¹⁹ Шај сетинеа тут ко јавера да ситуацие коленде со тли верност башо Јехова бизо те аџикере шај те овел чхивди ко испит. Џанѓола пе, нашти те спремина амен баши секоја ситуација со шај ка овел. Ама, шукар тано џикоте проучинаја хор те размислина башо адава сар дикхела о Јехова ко буќа. Аѓаар, полокхе ка сетина амен ко адава со сиклилем хем ка џана сар те применина ле ки било која ситуација. Адалеске, кеда проучинаја те трудина амен те хаљова сар дикхела о Јехова ко буќа, те прифатина лескоро размислибе хем те размислина сар адава ка поможинел аменге те ана мудра одлуке акана хем ки иднина.

20, 21. а) Саво живото аџикерела амен ко нево свето? б) Сар шај панда акана те уживина ко живото?

²⁰ Сарине амен едвај аџикераја о нево свето. Повише џене амендар иси лен надеж вечно те живинен ко рај ки Пхув. Ко е Девлескоро Царство ка ова ослободиме таро са о дукха хем муке кола со доживинаја лен ко акава свето. Џанѓола пе, понадари да е манушен ка овел лен слободно волја. Секова мануш ка шај те анел одлуке спрема пло вкус хем желбе.

²¹ Ама, адава на значинела кај амари слобода нане те овел ограничими. О кротка мануша понадари да ка анен одлуке спрема е Јеховаскере законија хем размислибе. А адава ка анел баро бахталипе хем мир (Пс. 37:11). Џикоте на авела адава време, шај панда акана те ова бахтале ко живото соске трудинаја амен те размислина сар о Јехова.