1, 2. Сави бари задача сине е Исус Навине откеда муло о Мојсеј?

О ЈЕХОВА вакерѓа е Исус Навинеске: „Мло слуга о Мојсеј муло. Адалеске акана ушти, накх о Јордан, ту хем са акава народо хем џан ки пхув која со дава ла ленге“ (Ис. Нав. 1:1, 2). Акаја сине бари промена е Исус Навинеске кова со сине помошнико е Мојсејеске скоро 40 берш!

² О Мојсеј водинела сине е Израелцон бут време, адалеске о Исус Навин шај пучела пе сине дали о народо ка прифатинел ле сар водачи (5. Мој. 34:8, 10-12). Јекх библиско прирачнико башо Исус Навин 1:1, 2 пишинела: „Хем ко пурано време хем авдиве, најнесигурно хем најпхаро време јекхе народоске тано кеда авела нево водачи“.

3, 4. Саво берекети добинѓа о Исус Навин адалеске со сине ле доверба ко Јехова хем со шај те пуча амен?

³ Е Исус Навине сине ле шукар причине те секиринел пе. Ама, сине ле доверба ко Јехова хем одма постапинѓа  спрема лескере упатствија (Ис. Нав. 1:9-11). Адалеске, о Јехова денѓа ле берекети хем бичхалѓа ангели те водинел ле хем е Израелцон. Акава ангели најверојатно сине о Лафи — е Девлескоро првобијамо Чхаво (2. Мој. 23:20-23; Јован 1:1).

⁴ О Јехова поможинѓа е Израелцонге сигате те прилагодинен пе ки промена кеда о Исус Навин уло ленгоро нево водачи. Амен да живинаја ко време кеда иси баре промене. Адалеске шај пучаја амен: „Џикоте е Девлескири организација сигате џала англе, дали иси амен шукар причине те овел амен доверба ко Исус, о водачи со о Девел денѓа ле аменге?“ (Читин Матеј 23:10.) Те шај те одговорина ко акава пучибе, ка дикха сар о Јехова водинела сине пле народо ко пурано време кеда сине промене.

5. Со случинѓа пе е Исус Навинеске паше узо Ерихон? (Дикх и слика ко почеток тари статија.)

⁵ Кратко откеда о Израелција накхле и река Јордан, е Исус Навинеске случинѓа пе нешто необично. Паше узо Ерихон, ов дикхља јекхе мануше со икерела сине мачи ко вас. О Исус Навин пучља е мануше: „Дали сиан тари амари страна или тари страна амаре душманенгири?“ Изненадинѓа пе кеда о мануш вакерѓа кај тано „о кнези е Јеховаскере војскакоро“, јавере лафенцар о водачи адале војскакоро, кова со сине спремно те бранинел е Девлескере народо. (Читин Исус Навин 5:13-15.) Иако ко јавера тхана таро акава извештај пишинела кај о Јехова керела сине лафи е Исус Навинеа, ов уствари користинѓа акале ангеле те керел леа лафи, сар со керѓа бут пути англедер (2. Мој. 3:2-4; Ис. Нав. 4:1, 15; 5:2, 9; Дела 7:38; Гал. 3:19).

6-8. а) Соске несаве упатствија со денѓа о Јехова шај те дикхјон сине чудна? б) Со сикавела кај о упатствија сине мудра хем денде ко исправно време? (Дикх хем и фуснота.)

⁶ О ангели вакерѓа е Исус Навинеске со точно ваљани сине те керел те шај те освојнел о Ерихон. Ко почеток шај те дикхјол сине чудно адава со вакерѓа леске о ангели. На пример, о Јехова вакерѓа леске те обрежинен пе са о мурша. Акава ка значинел сине кај нашти те боринен пе некобор диве. Дали чаче сине мудро те обрежинен пе баш тегани? (1. Мој. 34:24, 25; Ис. Нав. 5:2, 8).

⁷ О војникија шај пучена пе сине: „Сар ка заштитина амаре фамилиен ако о душмања нападинена амаро логори?“ Ама, тегани уло нешто со на аџикерѓе! Наместо те нападинен е Израелцон, о мануша таро Ерихон дарандиле лендар. Ки Библија пишинела: „О Ерихон пханља пле порте соске дарандило таро Израелција хем никој на кхувела сине ни на икљола сине“ (Ис. Нав. 6:1). Акава хабери сигурно панда повише бајрарѓа е Израелцонгири доверба ко е Јеховаскоро водство.

⁸ О ангели исто аѓаар вакерѓа е Исус Навинеске кај о Израелција на ваљани те нападинен о Ерихон. Наместо адава, ола ваљани сине те пхирен околу и диз о наредна шов диве по јекх пути, а о ефтато диве адава ваљани сине те керен ле ефта пути. Шај несаве војникија мислинена песке сине: „Соске џабе трошинаја амаро време хем сила?“ Ама о Јехова, о невидливо Водачи е Израелцонгоро, точно џанела сине со керела. Адава со шунѓе о упатствија керѓа е Израелцонгири вера позорали хем на ваљани сине те боринен пе против о  војникија таро Ерихон (Ис. Нав. 6:2-5; Евр. 11:30). * (Дикх и фуснота.)

9. Соске ваљани те шуна о упатствија тари е Девлескири организација? Вакер пример.

⁹ Со шај те сикљова таро акава извештај? Шај понекогаш на хаљоваја целосно соске е Јеховаскири организација керела о буќа ко несаво нево начин. На пример, шај ко почеток пучаја амен сине дали тано шукар те користина електронска уредија башо лично проучибе, ки служба или ко состанокија. Акана веројатно хаљоваја кобор тано важно те користина лен — џанѓола пе, ако иси амен прилика те кера адава. Кеда дикхаја о шукар резултатија таро асавке промене, амари вера хем амаро јекхипа овена позорале.

10. Кој водинѓа о буќа те шај о водечко тело те икерел адава важно состанок ко Ерусалим?

¹⁰ Накхле отприлика 13 берш откеда о Корнелиј, кова со на сине обрежимо хем на сине Евреи, уло христијани. Ама, несаве христијања со сине Евреија панда вакерена сине кај о христијања мора те обрежинен пе (Дела 15:1, 2). Кеда ки диз Антиохија ало џи ко акошибе машкар о пхраља, о старешине одлучинѓе те бичхален е Павле ко Ерусалим ко водечко тело те шај те решинел пе акава проблеми. Ама кој чаче анѓа адаја одлука? О Павле вакерѓа: „Гељум соске добинѓум објава таро небо“. Јасно, о Христос сине адава со водинела сине о буќа ко асавко начин  те шај о водечко тело те решинел акава проблеми (Гал. 2:1-3).

11. а) Саво стави сине понадари да несаве христијанен со сине Евреија башо обрежување? б) Сар о Павле сикавѓа кај спремно поддржинела е старешинен таро Ерусалим? (Дикх хем и фуснота.)

¹¹ О Христос водинѓа е водечко тело те дел јасно упатство кај о христијања со на сине Евреија на ваљани те обрежинен пе (Дела 15:19, 20). Ама, бершенцар пало адава, бут христијања со сине Евреија понадари да обрежинена сине пле чхавен. Ко адава време, ширинѓе пе лафија кај о Павле на поштујнела сине е Мојсејескоро закони. Адалеске о старешине таро Ерусалим родинѓе лестар те керел нешто колеа со ка сикавел кај поштујнела о Закони * (Дикх и фуснота.) (Дела 21:20-26). Вакерѓе леске те лел пеа штаре џенен, те чистинел пе спрема о обред заедно ленцар хем те кхувел ко храми. Аѓаар о мануша ка шај сине те дикхен кај о Павле поштујнела о Закони. О Павле шај сине те вакерел: „Чаче нане смисла со керена акава! Соске родена нешто асавко мандар? О христијања сој Евреија иси лен проблеми, а на ме — ола на дикхена исправно ко обрежување“. Ама, о Павле халило кај о старешине мангле те икерен о јекхипе машкар о христијања, адалеске понизно шунѓа лен. Ама, шај те пуча амен: „Соске о Исус мукхља акава проблеми те трајнел добором време, иако е Мојсејескоро закони чхинавѓа те важинел кеда о Исус муло?“ (Кол. 2:13, 14).

12. Соске шај о Христос мукхља те накхел несаво време англедер целосно те решинел о проблеми башо обрежување?

¹² Несаве манушенге ваљани повише време те прифатинен несаво нево хаљојбе. Несаве христијаненге да со сине Евреија ваљани сине време те менинен пло стави (Јован 16:12). На сине ленге локхо те прифатинен кај о обрежување нане више знако кај тане ко посебно однос е Девлеа (1. Мој. 17:9-12). Јавера на мангена сине те разликујнен пе таро Евреија машкар кола со живинена сине, соске дарана сине кај ка овен прогониме (Гал. 6:12). Ама, сар накхела сине о време, о Христос денѓа лен повише упатствија ко писмија со пишинѓа лен о Павле (Рим. 2:28, 29; Гал. 3:23-25).

13. Со ка поможинел аменге те прифатина о водство со дела амен о Христос авдиве?

¹³ О Христос панда водинела о христијанско собрание авдиве. Адалеске, ако нашти целосно те хаљова несави промена ки организација, шукар тано те размислина башо начин сар о Христос водинела сине е Девлескере народо ко пурано време. Хем ко време е Исус Навинеске хем ко прво веко, о Христос секогаш дела сине мудро водство е Девлескере слугенге те шај те заштитинел  лен, те керел ленгири вера позорали хем те поможинел ленге те ачховен ко јекхипе (Евр. 13:8).

14-16. Сар о упатствија со добинаја лен преку „о верно хем разборито робо“ сикавена кај о Христос мангела те поможинел аменге амари вера те ачховел зорали?

¹⁴ Авдиве о Исус мангипаја грижинела пе аменге аѓаар со ко право време дела амен упатствија преку „о верно хем разборито робо“ (Мат. 24:45). О Марк, кас со иси штар чхаве, вакерела: „О Сатана пробинела те керел послаба о собранија аѓаар со нападинела е фамилиен. Ама, амен сием поттикниме секова курко те икера и Фамилијарно рат. Акава јасно сикавела кај о поглаварија мора те заштитинен пле фамилија“.

¹⁵ Кеда дикхаја сар о Христос водинела амен, ка хаљова кај ов мангела те поможинел аменге амари вера те ачховел зорали. На пример, јекх старешина со викинела пе Патрик вакерѓа. „Несаве сине обесхрабриме кеда почминѓем те кхеда амен ко тикне групе проповедибаске ко викендија“. Ама, ов вакерела кај акала промене сикавена сар о Исус грижинела пе секоле јекхеске ко собрание. На пример, несаве пхраља хем пхења сој тане лаџутне или со на џана сине често ки служба акана осетинена пе по потребна хем по корисна ко собрание. Акава керѓа позорали ленгири вера.

¹⁶ О Христос исто аѓаар поможинела аменге те ова концентририме ки амари служба, а адаја тани најважно бути со керела пе авдиве ки Пхув. (Читин Марко 13:10.) О Андре, јекх нево старешина, секогаш трудинела пе те икерел пе ко неве упатствија ки е Јеховаскири организација. Ов вакерела: „Адава со тикнило о персонали ко подружнице јасно сикавела кај о време сигате накхела хем кај мора те да амендар са те шај те концентририна амен ко проповедибе“.

17, 18. Соске тано шукар те размислина баши корист со иси амен адалеске со прифатинѓем о промене?

¹⁷ О водство со добинаја таро Исус Христос, амаро Цари, ка поможинел аменге акана хем ки иднина. Адалеске, те размислина баши корист со сине амен башо адава со прифатинѓем о промене со случинѓе пе сигенде. Ки тумари Фамилијарно рат, шај те керен лафи башо адава сар поможинѓе туменге о промене поврзиме е состаноконцар или е службаја.

¹⁸ Ако на бистраја кај амари послушност ко упатствија тари е Јеховаскири организација анела бут шукар резултатија, ка овел аменге полокхо те прифатина о водство со добинаја ле хем те ова бахтале. На пример, штединаја паре адалеске со на печатинаја добором литература сар англедер. Хем адалеске со користинаја неви технологија, панда повише мануша шај те шунен о шукар хабери. Дали амен да шај почесто те користина о електронска публикацие хем о видеоклипија? Акава тано јекх начин сар поддржинаја о водство таро Христос, кова со мангела мудро те користина о средствија со иси амаре организација.

19. Соске ваљани те поддржина о водство со дела о Христос?

¹⁹ Кеда поддржинаја о водство таро Христос, поможинаја амаре пхраленге хем пхењенге те овел лен позорали вера хем побаро јекхипе. Башо адава со тикнило о персонали ки бетелско фамилија ко цело свето, о Андре вакерѓа: „О шукар стави околенгоро со иклиле таро Бетел хем прилагодинѓе пе ко промене бајрарела мли доверба хем мло ценење. Ола ачховена ко чекор е Јеховаскере кочијаја аѓаар сој тане бахтале џикоте керена секоја задача сој ленге денди“.

20, 21. а) Соске шај те овел амен доверба ко амаро Водачи, о Христос? б) Башо кова пучибе ка кера лафи ки јавер статија?

²⁰ Панда хари амаро Водачи, о Исус Христос, ка побединел хем „ка керел буќа со анена дар“ (Отк. 6:2; Пс. 45:4). Ама, панда акана ов спреминела пле народо башо живото ко нево свето, кеда ка сикава адален со ка воскреснинен хем ка поможина и Пхув те овел рај.

²¹ Са џикоте иси амен доверба ко амаро Водачи хем Цари бизи разлика со ка случинел пе, ов ка ингарел амен ко нево свето. (Читин Псалм 46:1-3.) Авдиве, о промене шај те овен пхаре, посебно кеда влијајнена упри аменде ко начин со на аџикерѓем. Сар шај тегани те овел амен андруно мир хем зорали вера ко Јехова? Башо акава ка кера лафи ки јавер статија.