БИЈАМО сиум ко 1934 берш. Мле родителија, о Фред хем и Една Молохан, више 20 берш сине Истражувачија е Библијакере (Јеховаскере сведокија). Бут сиум ленге благодарно со сикавѓе ман те мангав е Јехова. Живинѓем ко Парсонс, јекх тикни диз ко југоисточно Канзас. Скоро сарине ко амаро собрание сине помазаникија. Амари фамилија сине редовно ко состанокија хем ки служба. Сабота палоручко обично проповединаја сине ки улица, служба која авдиве тани пенџарди сар сведочибе ко прометна тхана. Понекогаш сием сине уморна, ама мо дад секогаш ингарела сине амен ко сладоледи те освежина амен.

Амаро тикно собрание сине ле баро подрачје колесте со сине некозом тикне дизја хем бут фарме. Наместо те ден амен паре баши литература со лена ла, несаве фармерија дена амен сине зеленчук таро пумаре бавче, свежа јаре, или чак џивде кхајна. Мо дад више англедер мукхела сине паре баши литература со даја ла, адалеске акала буќа поможинѓе те овел амен хајбаске.

Мле родителен сине лен грамофони кова со користинена ле сине службаке. Сиум сине бут тикно те шај те користинав ле, ама уживинава сине те поможинав ме дадеске хем ме дајаке те мукхен о снимке говоренцар таро пхрал Ратерфорд кеда џана сине ко повторна посете хем кеда проучинена сине е манушенцар.

Мо дад чхивѓа јекх баро звучнико упро амаро форд, модели таро 1936 берш, хем керѓа ле врда разгласеа. О врда сине бут шукар баши служба. Обично прво мукхаја сине музика те шај те ла е манушенгоро внимание, а пало адава мукхаја сине библиско говор. Пало адава, нудинаја сине литература е манушенге со сикавена сине интерес.

Јекх пути кеда сием сине ки јекх тикни диз Черивејл (Канзас), мо дад паркиринѓа о врда разгласеа ко парко ки диз коте со бут џене одморинена пе сине недела. Ама, але полицајција хем вакерѓе леске кај нане дозволимо те користинел о врда ко парко. Адалеске, мо дад паркиринѓа о  врда ки улица узо парко котар со о мануша шај сине те шунен адава со мукхаја. Бут сине интересно кеда џава сине ки асавки служба заедно ме дадеа хем ме побаре пхралеа, о Џери.

Адала берша, учествујнаја сине ко посебна акцие те проповедина ко подрачја коте со о мануша бут противинена пе сине. Сар со вакерѓум ко почеток, уштаја сине ки екваш и рат хем бизо те приметинен амен чхиваја сине трактатија или брошурке тело удара ко е манушенгере кхера. Пало адава, сарине кхедаја амен сине ко договоримо тхан аври тари диз те шај те дикха дали и полиција астарѓа некас.

Јавер интересно дело тари амари служба сине кеда пхираја сине баре плакатенцар ки диз. Сетинава ман ко време кеда о пхраља але ки амари диз хем пхиравена сине плакате коленде со пишинела сине: „И религија тани стапица хем ховајбе“. Ола цидинѓе таро амаро кхер, пхирѓе околу јекх текваш километро ки диз, хем палем иранѓе пе аменде. Шукар сине адава со никој на керѓа ленге проблеми, ама бут џене мангле те џанен со случинела пе.

Сар фамилија, бут пути џаја сине ко конгресија ко Тексас. Мо дад керела сине бути ки железница, адалеске шај сине бизо паре те патујна возеа џи ко конгресија хем кеда џаја сине те дикха амаре фамилија. О попхуро пхрал ме дајакоро, о Фред Визмар, хем лескири ромни, и Јулали, живинена сине ко Темпл (Тексас). Мо вујко о Фред шунѓа башо чачипе панда ко почеток таро 20 веко, крстинѓа пе хем вакерела сине башо адава со сиклило пле пхењенге, машкар коленде сине ми дај да. О пхраља таро централно дело таро Тексас џанена ле сине бут шукар соске ов служинела сине сар зонско слуга (акана пенџардо сар покраинско надгледнико). Ов сине љубезно, бахтало хем ревносно мануш, а адава бут шукар влијајнѓа упри манде.

Ко 1941 берш гелем возеа ко Сент Луис (Мисури) ко јекх баро конгрес. Са о терне сием сине замолиме те беша заедно узи бина те шај те шуна е пхрале Ратерфорд, кова со икерѓа о говор е насловеа „О чхаве е Царескере“. Ко крајо таро лескоро говор, саринен со бешаја сине ко адава дело — околу 15.000 терне — аџикерела амен сине баро изненадување. О пхрал Ратерфорд хем лескере помошникија денѓе секоле јекхеске амендар по јекх примерок таро нево лил Чхаве.

Ко април 1943 берш сием сине ко конгрес „Викиме баши акција“ кова со икерѓа пе ко Кофивил (Канзас). Адари сине вакердо кај ко са о собранија ка икерел пе јекх неви школа — Теократско школа баши служба. Исто аѓаар, добинѓем јекх брошурка колате со сине 52 лекцие, која со ваљани сине те користинел пе ки адаја школа. Покасно адава берш, икерѓум мли прво задача ки адаја школа. Адава конгрес сине манге посебно соске тегани заедно некобор џененцар крстинѓум ман ко шудро пани ко тикно езеро со сине ки јекх паше фарма.

Откеда завршинѓум е средно школаја ко 1951 берш, мора сине те одлучинав со ка керав мле животоја. Мо пхрал о Џери служинела сине ко Бетел. Ме да мангава сине те служинав адатхе, адалеске пхерѓум и молба башо Бетел. Кратко пало адава викинѓе ман хем таро 10 март 1952 берш почминѓум те служинав ко Бетел. Акаја сине чаче шукар одлука која со поможинѓа манге ки побари мера те служинав е Девлеске.

Надинава ман сине кај ка керав бути ки печатница коте со керена пе сине амаре списанија хем јавера публикацие. Ама никогаш на керѓум бути адатхе. Најангле добинѓум задача те керав бути сар келнери, а покасно сиум сине доделимо ки кујна. Уживинава сине ки акаја бути хем сиклиљум бут буќа. Кераја сине бути ко смене хем сине ман слободно време ко тек е дивескоро. Адалеске бут пути џава сине ки бетелско библиотека коте со сине бут лила кола со користинава лен сине башо мло лично проучибе. Акава бут поможинѓа манге те керав позорали мли вера хем мло амалипе е Јеховаја. Сиум сине поодлучно те служинав е Јеховаске ко Бетел кобор со шај повише време. О Џери иклило таро Бетел ко 1949 берш хем женинѓа пе е Патришаја, ама ола ачхиле те живинен ко Бруклин. Адалеске со сине паше, ола бут поможинѓе манге хем охрабринѓе ман о прва берша џикоте сиум сине ко Бетел.

Кратко откеда аљум ко Бетел, о пхраља почминѓе те роден бетелска слуге кола со шај те  икерен јавна говорија сар претставникија тари подружница. О пхраља таро акава списако ваљани сине те посетинен о собранија кола со сине дур џи ко 320 километре таро Бруклин. Адари, ола ваљани сине те икерен јавно говор хем те џан ки служба е пхраленцар таро собрание. Ме да сиум сине јекх таро бириме пхраља. Сине ман трема џикоте икерѓум мле прва говорија кола со тегани трајнена сине јекх саати. Обично патујнава сине џи ко собранија возеа. Никогаш нане те бистрав јекх асавко патујбе евендаске ко 1954 берш. Уклиљум ко вози колеа со ваљани сине те иранав ман ко Њујорк хем ваљани сине те ресав ко Бетел отприлика англедер те перел и рат. Ама џикоте иранава ман сине, астарѓа баро невреме, сине бут бари бавлал хем ив. О електрична моторија таро вози чхинавѓе те керен бути хем ресљум ко Њујорк чак понеделник ко 5 о саати сабајле. Адатхар уклиљум ко метро со џала сине ко Бруклин хем гељум право ки бути ки кујна. Хари каснинѓум хем сиум сине бут уморно соске на суќум цело рат. Ама, адава со служинава сине е собраниенге хем со запознајнѓум буте пхрален хем пхењен врединела сине бут повише таро са о жртве со керѓум лен.

Ко прва берша тари мли бетелско служба исто аѓаар добинѓум задача те учествујнав ки јекх емисија проучибаске и Библија која со секова курко мукхела пе сине ки амари радиостаница WBBR. Тегани о студија сине ко дујто спрати ки Колумбија Хајтс бр. 124 ко Бруклин. О пхрал о Мекмилан кова со служинѓа бут берша ко Бетел — коле со викинаја сине пхрала Мек — редовно учествујнела сине ко акала радиоемисие. Ов сине бут шукар пример аменге е потерне пхраленге ко Бетел, соске ов ачхило верно иако сине ле бут проблемија.

Ко 1958 берш, добинѓум неви задача. Почминѓум те соработинав околенцар со дипломиринѓе ки Школа Гилеад. Ваљани сине те поможинав адале ревно пхраленге хем пхењенге те добинен о визе хем те организиринав те ресен џи ки пхув коте со сине доделиме. Ко адава време те патујнел пе авионеа сине бут скупо, адалеске повише мисионерија со џана сине ки Африка хем Азија патујнена сине товарна броденцар. Бут берша покасно, кеда о авионска карте уле поевтина, повише џене таро мисионерија патујнена сине авионеа.

Ко 1960 берш, организиринава сине чартер-летија таро САД џи ки Европа башо меѓународна конгресија со сине планириме башо 1961 берш. Ме да гељум авионеа ко јекх таро адала конгресија ко Хамбург (Германија). Пало конгрес, ме хем јавера трин пхраља таро Бетел лелем јекх врда ки рента хем возинѓем преку Германија џи ки Италија коте со посетинѓем и подружница ко Рим. Адатхар гелем ки Франција, а пало адава возинѓем преку о Пиринеија џи ки Шпанија, коте со о проповедибе сине забранимо. Адалеске, пакујнѓем несаве публикацие сар поклонија кола со шај сине те да лен амаре пхраленге ки Барселона. Бут сием сине бахтале со дикхлем амен ленцар! Пало адава гелем ко Амстердам хем адатхар авионеа иранѓем амен ко Њујорк.

Ко 1962 берш добинѓум задача те организиринав о друмо 583 пхраленге хем пхењенге кола со ваљани сине те џан ко некобор посебна меѓународна  конгресија со икерѓе пе ко цело свето. Адала сине о конгресија е насловеа „Вечно шукар хабери“, кола со икерѓе пе ко 1963 берш. О делегатија ваљани сине те џан ко конгресија ки Европа, Азија хем ко Јужно Пацифик, а пало адава ко Хонолулу (Хаваи) хем ко крајо ки Пасадена (Калифорнија). Ваљани сине исто аѓаар те џан ко Либан хем ко Јордан те шај те дикхен повише тхана ко адала библиска пхувја. Амаро одделение организиринѓа о авионска летија, о сместувања ко хотелија хем о визе со ваљанѓе.

О берш 1963 сине манге бут важно тари јекх јавер да причина. Ко 29 јуни, женинѓум ман јекхе пхењаја, и Лила Роџерс таро Мисури, која со али те служинел ко Бетел ко 1960 берш. Јекх курко откеда лелем амен, ме хем и Лила цидинѓем ко друмо е делегатенцар таро меѓународна конгресија со икерѓе пе ко цело свето, хем гелем ки Грција, Египет хем Либан. Адатхар авионеа гелем ко Јордан. Ама, о проповедибе сине ограничимо ки адаја пхув хем о властија на дена сине визе е Јеховаскере сведоконге. Адалеске, на џанаја сине со ка случинел пе кеда ка реса. Сием сине бут изненадиме хем бахтале кеда дикхлем јекх група пхраља хем пхења сар аџикерена амен ко аеродром хем икерена бари плаката коте со пишинела сине: „Шукар ален Јеховаскере сведокија!“ Чаче сине бут шукар те посетинен пе о библиска пхувја хем те дикхен пе о тхана коте со живинена сине о Авраам, о Исак хем о Јаков, исто аѓаар о тхана коте со проповединѓе о Исус хем о апостолија, хем о тхан котар со почминѓа те ширинел пе о христијанство „џи ко крајо е пхувјакоро“ (Дела 13:47).

Више 55 берш и Лила верно поддржинела ман ко са амаре задаче. Некобор пути сием сине ки Шпанија хем ки Португалија кеда о проповедибе сине забранимо. Охрабринаја сине е пхрален хем е пхењен, ингараја сине ленге литература хем јавера буќа со ваљанена сине ленге. Чак сине амен прилика те посетина амаре пхрален кола со сине пханле ко јекх затвор ко Кадис (Шпанија). Сиум сине бут бахтало со шај сине те икерав ленге јекх охрабрувачко говор.

Таро 1963 берш, организиринѓум о друмо е делегатенгоро ко меѓународна конгресија ки Австралија, Африка, Далечно Исток, Европа, Нов Зеланд, Порторико, Средно хем Јужно Америка хем Хаваи. Ме хем и Лила сием сине ко бут конгресија со нашти те бистра лен, сар сој о конгрес ки Варшава (Полска), кова со икерѓа пе ко 1989 берш. Ко адава конгрес але бут пхраља тари Русија. Адава сине ленгоро прво конгрес! Запознајнѓем амен пхраленцар хем пхењенцар со сине бершенцар пханле ко Советско Сојуз баши пумари вера.

Јавер задача колате со уживинѓум сине те посетинав хем те охрабринав е бетелско фамилиен хем е мисионерен ко цело свето. Ки амари последно посета гелем ки Јужно Кореја хем сине амен прилика те дикха амен 50 пхраленцар кола со тегани сине ко затвор ко Сувон. Ола сине бут позитивна хем едвај аџикерена сине палем те служинен е Јеховаске бизо те овен ограничиме. Сием сине бут охрабриме со дикхлем амен ленцар! (Рим. 1:11, 12).

Ко са акала берша дикхљум сар о Јехова дела берекети пле народоске. Кеда крстинѓум ман  ко 1943 берш, сине околу 100.000 објавителија. А авдиве иси повише таро 8.000.000 кола со служинена е Јеховаске ко 240 пхувја. О трудо е мисионеренгоро таро Гилеад поможинѓа бут те овел асавко пораст. Бут сиум бахтало со шај сине попаше те соработинав буте мисионеренцар хем те поможинав ленге те ресен ко пхувја коте со сине доделиме.

Благодарно сиум со ко тернипе одлучинѓум те бајрарав мли служба аѓаар со денѓум молба башо Бетел. О Јехова денѓа ман бут баре берекетија ко са акала берша. Освен о бахталипе со анела аменге и бетелско служба, ме хем и Лила сине амен прилика повише таро 50 берш те проповедина објавителенцар ко некобор собранија ко Бруклин хем уле амен бут чачутне амала.

Понадари да служинава ко Бетел ме ромњаја која со поддржинела ман. Иако иси ман повише таро 84 берш, поможинава ко оддел баши кореспонденција хем адалеа панда керава бути која со керела ман бахтало.

Анела манге бут баро бахталипе адава со сиум ки е Јеховаскири бут шужи организација хем со дикхава кобор тане точна о лафија таро Малахија 3:18: „Палем ка дикхен и разлика машкар о праведно хем о лошно мануш, машкар адава со служинела е Девлеске хем адава со на служинела леске“. Секова диве дикхаја кај е Сатанаскоро свето овела полошно хем кај е манушен нане лен нисави надеж хем скоро нисаво бахталипе ко живото. Ама, окола со мангена е Јехова хем служинена леске иси лен бахтало живото чак ко акава пхаро време хем иси лен сигурно надеж баши иднина. Чаче тани бари чест те вакера о шукар хабери! (Мат. 24:14). Едвај аџикераја о диве кова со панда хари ка авел, кеда е Девлескоро Царство ка менинел акава свето јекхе неве светоја коте со ка овел рај. Тегани са о мануша ки Пхув ка овен састе хем бахтале хем ка живинен засекогаш.