1, 2. а) Саво ка овел сине амаро живото бизи Библија? б) Со ваљани аменге те шај те овел амен најбари корист таро е Девлескоро Лафи?

ШАЈ ЛИ те замислине туке саво би овела сине тло живото бизи Библија? Нане те овен тут сине мудра советија со ка водинен тут секова диве. Нане те џане сине о чачипе башо Девел, башо живото хем баши иднина. Исто аѓаар, нане те џане сине со керѓа о Јехова башо мануша ко пурано време.

² Бут сием бахтале со на аракхљоваја ки асавки пхари ситуација. О Јехова денѓа аменге пло Лафи, и Библија. Ов ветинѓа кај адава со пишинела ки лате ка ачховел засекогаш. О апостол Петар цитиринѓа о лафија таро Исаија 40:8. Иако адава стихо на керела лафи конкретно баши Библија, ама применинела пе башо адава со пишинела ки лате. (Читин 1. Петрово 1:24, 25.) Најбари корист тари Библија шај те овел амен ако читинаја ла ки амари чхиб. Адала со мангена е Девлескоро Лафи отсекогаш џанена сине акава. Адалеске, ко векија со накхле, о искрена  мануша бут трудинѓе пе те превединен и Библија хем те керен ла достапно е јаверенге, иако сине лен бут противибе хем пхарипе. О Јехова мангела со повише мануша „те спасинен пе хем шукар те џанен о чачипе“ (1. Тим. 2:3, 4).

3. Со ка дикха ки акаја статија? (Дикх и слика ко почеток тари статија.)

³ Ки акаја статија ка дикха сар е Девлескоро Лафи ачхило иако 1) сине промене ки чхиб, 2) о политичка настанија менинѓе и чхиб колате со керена сине лафи бут џене хем 3) сине противибе ма те превединел пе. Сар ка поможинел аменге акаја статија? Ка керел те ценина повише и Библија хем ка бајрарел амаро мангипе башо лакоро Автори (Мих. 4:2; Рим. 15:4).

4. а) Сар менинена пе о чхибја сар со накхела о време? б) Котар џанаја кај е Девлеске нијекх чхиб нане поважно таро јавера, хем сар осетинеа тут кеда џанеа акава?

⁴ Сар со накхела о време, о чхибја менинена пе. О лафија шај те значинен нешто јавер таро адава со значинена сине англедер. Шај ка сетине тут ко асавке примерија ки тли чхиб. Акава исто аѓаар тано случај е пуране чхибјенцар. И хебрејско хем и грчко чхиб коленде со керена лафи о мануша авдиве, бут разликујнена пе тари хебрејско хем грчко чхиб коленде со сине пишими и Библија. Бут мануша авдиве нашти хаљовена и Библија ко чхибја коленде со сине пишими, адалеске ваљани ленге превод. Несаве мислинена кај пошукар ка хаљовен и Библија ако сикљовена и пурани хебрејско хем грчко чхиб. Ама, адава нане те поможинел ленге добором бут кобор со мислинена. * (Дикх и фуснота.) Бут сием благодарна со и Библија или несаве делија латар тане преведиме ко повише таро 3.200 чхибја. Дикхјола пе кај о Јехова мангела о мануша тари секоја нација, племе хем чхиб те овен лен корист таро лескоро Лафи. (Читин Откровение 14:6.) Акава керела те ова попаше амаре Девлеа, кова со бут мангела амен хем на одвојнела е манушен (Дела 10:34).

5. Соске тано важно о превод King James Version?

⁵ И промена ко чхибја влијајнела ко превод е Библијакоро. Несаво превод со локхе хаљовела пе сине кеда иклило, пало несаво време шај нане више добором јасно. Јекх пример тано о превод King James Version, кова со прво пути иклило ко 1611 берш. Акава превод уло јекх таро најпенџарде преводија ки англиско чхиб хем сине ле баро влијание упри лате. * (Дикх и фуснота.) Ама, ко акава превод е Јеховаскоро анав сине пишимо само некобор пути. Ко Хебрејска списија таро превод King James Version користинела пе сине о лафи „ДЕВЕЛ“ баре буквенцар ко тхана коте со ки оригинално чхиб сине пишимо е Девлескоро анав. О поневе изданија таро акава превод исто аѓаар користинена  сине о лафи „ДЕВЕЛ“ баре буквенцар ко несаве стихија таро Христијанска грчка списија. Акалеа, о превод King James Version сикавѓа кај е Девлескоро анав ваљани исто аѓаар те овел пишимо ко Нево завет.

6. Соске сием благодарна со иси амен о Превод Нов свет?

⁶ Кеда о превод King James Version прво пути иклило, о англиска лафија со користинена пе сине ко акава превод сине локхе те хаљовен пе. Ама, сар накхела сине о време, несаве лафија таро акава превод пурандиле хем сине пхаре те хаљовен пе. Исто бути случинѓа пе јавере преводенцар тари Библија ко бут чхибја. Адалеске сием бут благодарна со иси амен о Свето писмо — превод Нов свет колесте со користинела пе современо чхиб. Акава превод тано достапно цело или ко делија ко повише таро 150 чхибја. Акава значинела кај повише мануша ко свето акана шај те читинен и Библија ки пли чхиб. О современа хем о јасна лафија со користинена пе ко акава превод поможинена адава сој пишимо ко е Девлескоро Лафи полокхе те ресел џи ко амаре виле (Пс. 119:97). Ама, нешто сој посебно важно башо Превод Нов свет тано адава со користинела е Девлескоро анав ко тхана коте со аракхљовела сине ко оригинална списија.

7, 8. а) Соске џи ко трито веко а.а.е. бут Евреија нашти сине те хаљовен о Хебрејска списија? б) Сој тани и грчко Септуагинта?

⁷ О политичка настанија ко свето понекогаш менинена сине и чхиб колате со керена сине лафи о мануша ко несаво периоди. Ама, о Јехова керѓа и Библија те овел достапно е манушенге ки чхиб која со хаљовена ла. На пример, о прва 39 лила тари Библија пишинѓе лен Евреија. Ленге прво сине „денде е Девлескере света лафија“ (Рим. 3:1, 2). Ола пишинѓе акала лила ки хебрејско или ки арамејско чхиб. Ама, џи ко трито веко а.а.е., бут Евреија на хаљовена сине више и хебрејско чхиб. Соске? Кеда о Александар Македонски (Велики) освојнѓа баро дело таро свето, о Грчко Царство ширинѓа пе. Адалеске, и грчко чхиб ули главно чхиб ко тхана коте со владинела сине о Грчко Царство хем бут мануша почминѓе те керен лафи ки грчко чхиб наместо ки пли чхиб (Дан. 8:5-7, 20, 21). Акава сине случај буте Евреенцар да, адалеске сине ленге пхаро те хаљовен и Библија ки хебрејско чхиб. Со сине о решение баши акаја ситуација?

⁸ Околу 250 берша англедер те бијанѓовел о Исус, о прва панџ лила тари Библија сине преведиме ки грчко чхиб. Пало несаво време, о јавер дело таро Хебрејска списија сине исто аѓаар преведиме. Акава превод уло пенџардо сар грчко Септуагинта. Ов тано прво целосно превод таро Хебрејска списија сој пенџардо.

9. а) Сар и Септуагинта хем јавера преводија поможинѓе е манушенге со читинена сине е Девлескоро Лафи? б) Кова тано тло омилено дело таро Хебрејска списија?

⁹ О Евреија со керена сине лафи ки грчко чхиб шај сине те хаљовен о Хебрејска списија адалеске со сине лен и Септуагинта. Шај ли те замислине туке кобор сине бахтале со шај сине те шунен хем те читинен е Девлескоро Лафи ки чхиб која со хаљовена ла? Сар накхела сине о време, несаве делија тари Библија сине преведиме ко јавера да чхибја коленде со керена сине лафи о мануша, сар сој и сириско, и готско хем и латинско чхиб. Аѓаар, повише  мануша шај сине те читинен хем те хаљовен е Девлескоро Лафи, хем адалеске замангле ле. Лен да сине лен пумаре омилена стихија тари Библија, сар со иси амен авдиве. (Читин Псалм 119:162-165.) Е Девлескоро Лафи ачхило иако о политичка настанија менинѓе и чхиб колате со керена сине лафи бут џене.

10. Соске ко време кеда живинела сине о Џон Виклиф бут мануша нашти сине те читинен и Библија?

¹⁰ Бершенцар, бут моќна водачија мангле те чхинавен е манушен те на читинен и Библија. Ама, бут мануша со дарана таро Девел денѓе пестар са те шај е Девлескоро Лафи те овел достапно сариненге. Јекх лендар сине о Џон Виклиф, кова со живинѓа ки Англија ко 14 веко. Ов сине уверимо кај секоле мануше ваљани те овел ле прилика те читинел и Библија. Ко лескоро време, бут мануша ки Англија никогаш на шунѓе адава со пишинела ки Библија ки пумари чхиб. О Библие сине бут скупа хем секоја Библија мора сине те пишинел пе вастеа. Адалеске, бут хари џенен сине лен Библија. Исто аѓаар, повише џене на џанена сине те читинен. Окола со џана сине ки црква шај шунена сине сар читинела пе и Библија ки латинско чхиб, ама адаја сине пурани чхиб која со о обична мануша на хаљовена ла сине. Со керѓа о Јехова те шај акале манушен те овел лен Библија ки ленгири чхиб? (Изр. 2:1-5).

11. Сар влијајнѓа упро мануша е Виклифескири Библија?

¹¹ Ко 1382 берш, о Џон Виклиф хем јавера превединѓе и Библија ко англиски. Е Виклифескири Библија ули бут пенџарди машкар лескере следбеникија, кола сој пенџарде сар Лолардија. Акала мануша мангена сине и Библија. Ола патујнена сине пешки таро гав ко гав ки цело Англија те шај те читинен и Библија е манушенге хем те ден лен делија латар кола со пишинѓе лен вастеа. Аѓаар, ола поможинѓе о мануша палем те интересинен пе баши Библија.

12. Сар дикхена сине о свештеникија ко Виклиф хем ко адава со керѓа?

¹² О свештеникија мрзинена сине е Виклифе, лескири Библија хем лескере следбеникон. Ола прогонинена сине  е Лоларден хем уништинѓе са о примерокија тари е Виклифескири Библија со аракхле лен. Иако о Виклиф муло, ола пало адава прогласинѓе кај тано непријатели е Црквакоро. О свештеникија икалѓе лескере кокала таро гробо, тхарѓе лен хем о право фрдинѓе ле ки река Свифт. Ама, бут мануша мангена сине те читинен хем те хаљовен е Девлескоро Лафи хем и Црква нашти сине те чхинавел лен ко адава. Ко берша со авена сине, о мануша ки Европа хем ко јавера тхана ко свето почминѓе те превединен хем те печатинен и Библија ко чхибја со бут џене хаљовена лен сине.

13. Кова ветување исполнинѓа о Јехова хем сар акава керела те овел амен побари вера?

¹³ О Девел водинѓа те овел пишими и Библија преку пло свети дух. Ама, окола со превединена сине и Библија на сине директно водиме таро Девел сар со сине водиме о мануша кола со пишинѓе и Библија. Акава важинела баши Септуагинта, баши е Виклифескири Библија, башо King James Version хем башо било кова јавер превод тари Библија. Ама, кеда размислинаја сар тане керде акала преводија, дикхаја кај о Јехова икерѓа пе ко пло ветување кај лескоро Лафи ка ачховел. Акава керела те овел амен панда побари вера кај о Јехова ка керел са со ветинѓа (Ис. Нав. 23:14).

14. Сар поможинела аменге и Библија те манга повише е Јехова?

¹⁴ Кеда дикхаја сар о Јехова аракхља пло Лафи, амари вера ки лесте бајрола хем амаро мангипе баши лесте овела побаро. * (Дикх и фуснота.) Ама, соске о Јехова денѓа аменге и Библија хем соске ветинѓа кај ој ка ачховел? Соске ов мангела амен хем мангела те сикавел амен башо амаро шукарипе. (Читин Исаија 48:17, 18.) Акава охрабринела амен те манга ле хем те шуна ле (1. Јов. 4:19; 5:3).

15. Башо со ка кера лафи ки јавер статија?

¹⁵ Амен бут мангаја е Девлескоро Лафи хем адалеске мангаја те овел амен најбари корист лестар џикоте читинаја ле. Сар шај те успејна ко адава? Сар шај те поможина е манушенге ки служба те ценинен и Библија? Сар шај окола со икерена говорија те овен сигурна кај са со сикавена тано таро е Девлескоро Лафи? Башо акала пучиба ка кера лафи ки јавер статија.