1, 2. а) Сави важно задача добинѓа о Соломон? б) Соске о Давид сине секиримо башо Соломон?

О СОЛОМОН добинѓа јекх посебно задача таро Јехова. Ов ваљани сине те грижинел пе башо градибе е храмескоро ко Ерусалим, јекх таро најважна градежна проектија со сине некогаш! О храми ваљани сине те овел величествено хем те овел пенџардо пало пло шужипе. Сој панда поважно, ов ваљани сине те овел „о кхер е Јеховаскоро, о чачутно Девел“ (1. Лет. 22:1, 5, 9-11).

² О цари о Давид, сине уверимо кај о Девел ка поддржинел е Соломоне. Ама, ов сине секиримо адалеске со о Соломон сине „терно хем неискусно“. Дали ка овел храбро те прифатинел и задача те градинел о храми? Дали лескоро тернипе хем адава со нане ле искуство ка чхинавен ле те керел акава? Те шај успешно те керел акаја задача, о Соломон ваљани сине те овел храбро хем те почминел те градинел.

3. Со шај сине те сикљол о Соломон баши храброст таро пло дад?

 ³ О Соломон сигурно сиклило бут баши храброст таро пло дад, о Давид. Кеда сине терно, о Давид боринѓа пе дива животненцар кола со нападинѓе лескере дадескере бакхрен (1. Сам. 17:34, 35). Исто аѓаар, ов сикавѓа бари храброст кеда гело те марел пе е силно војникоја, о џини о Голијат. О Јехова поможинѓа ле хем адалеске о Давид побединѓа е Голијате само јекхе бареа (1. Сам. 17:45, 49, 50).

4. Соске о Соломон ваљани сине те овел храбро?

⁴ О Давид сикавѓа храброст, адалеске шај сине те поттикнинел е Соломоне да те овел храбро хем те градинел о храми. (Читин 1. Летописи 28:20.) Ако о Соломон на сине храбро, и дар шај сине те чхинавел ле те почминел те градинел. Акава ка овел сине панда полошно таро адава те на керел пли задача сар со ваљани.

5. Соске ваљани аменге храброст?

⁵ Исто сар е Соломонеске, аменге да ваљани помош таро Јехова те шај те ова храбра хем те кера адава со аџикерела амендар. Адалеске, акана ка кера лафи башо несаве мануша таро пурано време кола со сикавѓе храброст. Исто аѓаар, ка дикха сар шај амен да те ова храбра сар ленде хем те кера амаре задаче.

6. Сар о Јосиф туке пример баши храброст?

⁶ О Јосиф сикавѓа храброст кеда е Петефријаскири ромни мангела сине те овел ле сексуална односија лаја. Ов сигурно џанља кај лескоро живото шај сине те овел ки опасност адалеа со одбинела ла. Ама, наместо те грешинел, о Јосиф сикавѓа храброст хем одлучно одбинѓа ла (1. Мој. 39:10, 12).

7. Сар и Раав сикавѓа храброст? (Дикх и слика ко почеток тари статија.)

⁷ Јавер пример баши храброст тани и Раав. Кеда ко лакоро кхер ко Ерихон але дуј израелска шпионија, ој шај сине те дарал хем те на поможинел лен. Ама, адалеске со сине ла доверба ко Јехова, ој сикавѓа храброст адалеа со гаравѓа лен хем поможинѓа ленге те нашен (Ис. Нав. 2:4, 5, 9, 12-16). И Раав верујнѓа кај о Јехова тано чачутно Девел хем сине уверими кај ов ка дел и пхув е Израелцонге, иако на џанља ко саво начин ка керел адава. Ој на мукхља и дар таро јавера ни таро цари хем лескере мануша те чхинавел ла. Наместо адава, ој постапинѓа храбро, хем аѓаар спасинѓа пес хем пле фамилија (Ис. Нав. 6:22, 23).

8. Сар влијајнѓа упро апостолија и храброст е Исусескири?

⁸ Е Исусескере верна апостолија исто аѓаар сикавѓе бари храброст. Ола дикхле сар о Исус сикавѓа храброст хем адава поможинѓа ленге те сикавен акаја особина (Мат. 8:28-32; Јован 2:13-17; 18:3-5). Кеда о садукеија мангле те чхинавен лен те керен лафи башо Исус, о апостолија на шунѓе лен (Дела 5:17, 18, 27-29).

9. Сар о лафија таро 2. Тимотеј 1:7 поможинена амен те хаљова котар авела и храброст?

⁹ О Јосиф, и Раав, о Исус хем о апостолија  сине одлучна те керен адава сој исправно. Ола сикавѓе храброст соске сине лен доверба ко Јехова, а на ко пле способностија. Кеда ка ваљани аменге храброст, ваљани те овел амен доверба ко Јехова, а на ки аменде. (Читин 2. Тимотеј 1:7.) Акана те дикха сар шај те сикава храброст ки фамилија хем ко собрание.

10. Соске ваљани храброст е терненге?

¹⁰ Амаре терне аракхљона ко ситуацие кеда ваљани ленге храброст те служинен е Јеховаске. Ола шај те сикљон таро Соломон хем те постапинен сар лесте. Ов сикавѓа храброст аѓаар со анѓа мудра одлуке те завршинел о храми. О терне шај те добинен советија таро пле родителија хем ваљани те шунен лен. Ама иси несаве важна одлуке кола со ваљани ола коркори те анен лен (Изр. 27:11). Ваљани ленге храброст те шај те анен мудра одлуке башо адава касаја ка дружинен пе, сави забава ка биринен, сар те ачховен морално чиста хем кеда ка крстинен пе. Ваљани ленге асавки храброст соске ола џана против е Сатанаскири волја, окова со асала е Јеховаске.

11, 12. а) Сар о Мојсеј сикавѓа храброст? б) Сар шај о терне те постапинен сар о Мојсеј?

¹¹ Јекх важно одлука со ваљани о терне те анен ла тани саве целија ка чхивен песке. Ко несаве пхувја, е тернен иси лен притисок те завршинен побари школа хем те аракхен бути сој шукар платими. Ко јавера пхувја, и економско ситуација тани пхари хем адалеске о терне шај те мислинен кај најважно ваљани те овел ленге и бути те шај те поможинен пле фамилиенге. Ако сиан ко јекх таро акала ситуацие, размислин башо Мојсеј. Ле бајрарѓа ле е фараонескири чхај, адалеске шај сине те чхивел песке цел те овел бут барвало хем важно мануш. Замислин кобор баро притисок сине ле тари лескири египетско фамилија, таро учителија хем таро советникија! Ама, о Мојсеј сине храбро хем одлучинѓа те овел е Девлескере народоја. Откеда мукхља о Египет хем са лескоро барвалипе, ов сикавѓа целосно доверба ко Јехова (Евр. 11:24-26). Адалеске, о Јехова бут наградинѓа ле хем ка дел ле бут берекетија ко време со авела.

¹² Кеда о терне храбро чхивена песке целија те служинен е Јеховаске хем чхивена лескоро Царство ко прво тхан, о Јехова ка наградинел ленде да. Ов ка поможинел ленге те грижинен пе башо потребе пумаре фамилиенгере. Ко прво веко, о терно Тимотеј користинѓа пло живото ки служба е Девлеске, а исто шај те кере ту да. * (Дикх и фуснота.) (Читин Филипјаните 2:19-22.)

13. Соске јекхе терне пхењаке ваљанѓа храброст те исполнинел пле целија?

¹³ Јекхе пхењаке тари Алабама (Америка) ваљанѓа храброст те чхивел песке духовна целија. Ој вакерела: „Џикоте бајровава сине сиум сине бут лаџутни. Едвај керава сине лафи е јаверенцар ки дворана, а панда попхаро сине манге те кхував некаске ко удар со на џанава ле“. Лакере родителија хем о јавера таро собрание поможинѓе акале терне пхењаке те исполнинел пли цел те овел општо пионерка. Ој вакерела: „Е Сатанаскоро свето чхивела е тернен те овел лен побари школа,  слава, бут паре хем материјална буќа“. Ама, ој исто аѓаар халили кај бут мануша никогаш нашти те исполнинен акала целија, хем кај ола анена само стрес хем дукха. Ој понадари вакерела: „И служба башо Јехова керела ман те овав чаче бахтали хем задоволно“.

14. Кеда о родителија ваљани те сикавен храброст?

¹⁴ Е родителенге да ваљани храброст. Шај тумаро шефи бут пути родела тумендар те керен прекувремено бути ко диве кеда ваљани те икерен тумари Фамилијарно рат, те џан ки служба хем ко состанокија. Ваљани туменге храброст те одбинен тумаре шефе хем те ден шукар пример тумаре чхавенге. Или, шај несаве родителија таро тумаро собрание мукхена пле чхавен те керен несаве буќа кола со тумен на мангена тумаре чхаве те керен лен. Ако адала родителија пучена тумен соске на мукхена тумаре чхавен те керен адала буќа, ка овел ли тумен храброст тактично те објаснинен ленге и причина?

15. Сар шај о лафија таро Псалм 37:25 хем Евреите 13:5 те поможинен е родителенге?

¹⁵ Сикаваја храброст кеда поможинаја амаре чхавенге те чхивен песке духовна целија хем те исполнинен лен. Несаве родителија шај дарана те поттикнинен пумаре чхавен те почминен пионерско службаја, те служинен коте со иси побари потреба, те служинен ко Бетел или те поможинен ко несаве градежна проектија ки амари организација. Ола шај дарана кај ленгере чхаве ка нашти те грижинен пе пуменге или  ленге кеда ка пхујровен. Ама, о мудра родителија сикавена храброст хем иси лен доверба кај о Јехова ка исполнинел адава со ветинѓа. (Читин Псалм 37:25; Евреите 13:5.) О родителија со сикавена асавки храброст хем иси лен доверба ко Јехова поможинена пле чхавенге да те керен адава (1. Сам. 1:27, 28; 2. Тим. 3:14, 15).

16. а) Сар несаве родителија поможинѓе пумаре чхавенге те чхивен песке духовна целија? б) Сар адава поможинѓа е чхавенге?

¹⁶ Јекх брачно пари тари Америка поможинѓа пле чхавенге те чхивен песке целија ки служба башо Јехова. О ром вакерела: „Панда англедер амаре чхаве те пхирен хем те керен лафи, вакераја сине ленге кобор бахталипе анела и пионерско служба хем о служибе ко собрание. Акана адава тано ленгири цел. Адава со чхивена песке хем исполнинена пумаре целија поможинела ленге те боринен пе против о притисок таро е Сатанаскоро свето хем те овел ленге најважно и служба башо Јехова“. Јекх пхрал со иси ле дуј чхаве пишинѓа: „Бут родителија трошинена баро трудо хем средствија те шај поможинена пумаре чхавенге те исполнинен целија ко спорт, ки школа или ко несаво хоби. Бут тано помудро те трудина амен хем те трошина амаре средствија те шај те поможина амаре чхавенге те исполнинен целија со ка керен ленге шукар анав англо Јехова. Бахтале сием со шај сине те дикха сар амаре чхаве исполнинѓе пумаре духовна целија хем со шај сине амен да те осетина о берекетија со добинѓе лен ола“. Шај те ова увериме кај о Јехова ка наградинел е родителен кола со поможинена пумаре чхавенге те чхивен песке духовна целија хем те исполнинен лен.

17. Вакер примерија башо адава сар шај те сикава храброст ко собрание.

¹⁷ Ваљани исто аѓаар те сикава храброст ко собрание. На пример, е старешиненге ваљани храброст кеда решинена несаве случаија кеда керѓа пе сериозно грево или кеда поможинена некаске со ваљани леске медицинско помош соске лескоро живото тано ки опасност. Несаве старешине џана ко затворија те проучинен е интересентенцар и Библија или те икерен состанокија. А сар тано е пхењенцар со нане ко брако? Лен иси бут прилике те сикавен храброст хем те служинен е Јеховаске. Шај те овен пионерија, те служинен ко тхана коте со иси побари потреба, те служинен сар локална доброволција башо градибе хем те џан ки Школа башо полновремена објавителија. Несаве пхења чак тане каниме те џан ки Школа Гилеад.

18. Сар шај о попхуре пхења те сикавен храброст?

¹⁸ Амен мангаја амаре попхуре пхењен хем сием бут бахтале со иси амен асавке пхења ко собрание! Шај несаве лендар нашти више те керен ки служба сар со керена сине англедер, ама панда шај те овен храбра хем одлучна. (Читин Тит 2:3-5.) На пример, јекхе попхуре пхењаке ка ваљанел храброст ако о старешине замолинена ла те керел лафи јекхе потерне пхењаја башо скромно урајбе. Ој нане те критикујнел е потерне пхења башо адава сар уравела пе, него љубезно ка поттикнинел ла те размислинел сар лакоро урајбе шај те влијајнел упро јавера (1. Тим. 2:9, 10). Кеда о попхуре пхења сикавена мангипе ко асавко начин, шај те керен о собрание те овел позорало.

19. а) Сар шај о пхраља те сикавен храброст? б) Сар шај о лафија таро Филипјаните 2:13 хем 4:13 те поможинен е пхраленге те овел лен побари храброст?

 ¹⁹ О пхраља исто аѓаар ваљани те овен храбра. О пхраља сој тане спремна те служинен сар слуга-помошникија хем старешине тане бут корисна ко собрание (1. Тим. 3:1). Ама, несаве шај мислинена пе дали те прифатинен асавки задача. Шај несаво пхрал керѓа несави грешка англедер хем акана мислинела кај нане примерно те овел слуга-помошнико или старешина. Или, шај несаво пхрал мислинела кај нане ле о способностија кола со ваљани те шај те служинел. Ако ту да осетинеа тут аѓаар, о Јехова шај те поможинел тут те ове храбро. (Читин Филипјаните 2:13; 4:13.) Сетин тут ко Мојсеј. Ов да мислинела сине кај нане способно те керел адава со родинѓа лестар о Јехова (2. Мој. 3:11). Ама, о Јехова поможинѓа ле те овел храбро хем те керел и задача. Сар шај јекхе пхрале те овел ле слично храброст? Аѓаар со ка молинел пе е Јеховаске те поможинел ле башо адава хем секова диве ка читинел и Библија. Исто аѓаар, шај те поможинел ле адава со ка размислинел башо примерија тари Библија кола со сикавѓе храброст. Ов шај понизно те родел таро старешине те обучинен ле хем те нудинел пе те поможинел ко собрание ко било саво начин. Поттикнинаја са е пхрален те овен храбра хем те керен са со шај те поможинен е јаверенге ко собрание!

20, 21. а) Со вакерѓа о Давид е Соломонеске? б)  Ко со шај те ова увериме амен?

²⁰ О цари о Давид вакерѓа е Соломонеске кај о Јехова ка овел леа џикоте на завршинела о храми (1. Лет. 28:20). О Соломон сигурно размислинѓа башо акала лафија, хем адалеске на мукхља адава со сине терно хем неискусно те чхинавел ле те керел пли задача. Ов сикавѓа бари храброст хем о Јехова поможинѓа ле те завршинел о величествено храми башо ефта текваш берш.

²¹ О Јехова поможинѓа е Соломонеске, хем шај те поможинел аменге да те ова храбра хем те кера амаре задаче ки фамилија хем ко собрание (Иса. 41:10, 13). Ако сикаваја храброст џикоте служинаја е Јеховаске, шај те ова увериме кај ов ка наградинел амен акана хем ко време со авела. Адалеске, те ова храбра хем те кера адава со родела амендар о Јехова.