1. Сар шај те влијајнел упри аменде о себично стави со иси ко акава свето?

СОСКЕ тано пхаро те живина спрема адава со сикљоваја таро е Девлескоро Лафи? Јекх причина тани адалеске со ваљани аменге понизност те шај те кера адава сој исправно. Пхаро тано те ачхова понизна адалеске со бут мануша ко акала „последна диве... ка манген коркори пес, ка манген о паре, ка овен чалмџие, ка икерен пе ко барипе“ хем нане те овел лен „самоконтрола“ (2. Тим. 3:1-3). Сар е Девлескере слуге, амен џанаја кај асавко понашибе тано погрешно, ама шај те мислина аменге кај окола со понашинена пе аѓаар тане успешна хем чаче уживинена ко пло живото (Пс. 37:1; 73:3). Адалеске шај чак пучаја амен: „Дали чаче врединела те трудинав ман те чхивав е јаверенгере потребе англедер мле? Ако понашинава ман понизно, дали о мануша понадари да ка поштујнен ман?“ (Лука 9:48). Ако мукхаја о себично стави таро акава свето те влијајнел упри аменде, шај те румина амаро амалипе е пхраленцар. Исто аѓаар, е  јаверенге шај те овел пхаро те пенџарен кај сием христијања. Ама, ако проучинаја о извештаија башо понизна слуге е Девлескере таро пурано време хем трудинаја амен те џа пало ленгоро пример, ка овен амен бут берекетија.

2. Со шај те сикљова таро е Девлескере верна слуге таро пурано време?

² Со поможинѓа е Јеховаскере верна слугенге таро пурано време те овен лескере амала? Со керена сине те шај те ачховен леа амала? Со дела лен сине сила те керен адава сој исправно? Кеда читинаја ки Библија башо ленгере примерија хем кеда размислинаја башо адава, амари вера овела позорали.

3, 4. а) Сар добинаја шукар советија хем поуке? б) Те шај амари вера те ачховел зорали, соске ваљани аменге нешто повише него само те џана о буќа?

³ О Јехова дела аменге адава со ваљани те шај амари вера те ачховел зорали. Добинаја шукар советија хем поуке преку и Библија, о публикацие, и интернет-страница jw.org и интернет-телевизија JW Broadcasting, о состанокија хем о конгресија. Ама, о Исус објаснинѓа кај ваљани аменге нешто повише него само те џана бут буќа. Ов вакерѓа: „Мло хајбе тано те керав и волја околескири со бичхалѓа ман хем целосно те завршинав и бути со денѓа ла манге“ (Јован 4:34).

⁴ Те керел е Девлескири волја сине сар храна е Исусеске. Кеда хранинаја амен здраво осетинаја амен шукар хем амаро тело ачховела састо. Исто аѓаар, кеда кераја е Девлескири волја осетинаја амен шукар хем амари вера ачховела зорали. На пример, дали некогаш гељан ко состанок баши служба уморно ама иранѓан тут тари служба бахтало хем освежимо?

5. Саве берекетија ка овен амен ако сием мудра?

⁵ Кеда кераја адава со родела амендар о Јехова сикаваја кај сием мудра (Јак. 3:13). А окола сој тане мудра иси лен бут берекетија. Ки Библија пишинела: „Бахтало тано о мануш со ка аракхел мудрост... Поскапоцено тани таро бисерија хем нијекх бути сој туке мило нашти те спорединел пе лаја... Ој тани каш е животоскоро околенге со ка прифатинен ла хем окола со зорале ка икерен ла ка овен викиме бахтале“ (Изр. 3:13-18). О Исус вакерѓа: „Ако џанена акала буќа, бахтале сиен кеда керена лен“ (Јован 13:17). Лескере ученикија ка овен сине бахтале са џикоте керена сине адава со вакерѓа ленге ов. Ола ваљанѓе те керен адава со сикљовена сине таро Исус хем те џан пало лескоро пример цело пло живото, а на само несаво време.

6. Соске ваљани понадари да те кера адава со сикљоваја?

⁶ Авдиве, амен да ваљани понадари те кера адава со сикљоваја. Замислин јекх мајстори коле со иси ле алатија, материјалија хем џанела шукар пли бути. Акала буќа ка поможинен леске те овел шукар мајстори само ако користинела лен. Шај иси ле бут берша искуство, ама ваљани секогаш те користинел адава со сиклило ако мангела понадари да те овел шукар мајстори. Слично, кеда прво пути шунѓем башо чачипе сием сине бахтале соске кераја сине адава со читинѓем тари Библија. Ама, те шај те ова вечно бахтале, мора понадари да секова диве те кера адава со сикљоваја таро Јехова.

7. Со мора те кера те шај сикљоваја таро библиска примерија?

⁷ Ки акаја статија ка дикха некобор ситуацие ко кола со шај те овел аменге пхаро те ачхова понизна. Ка дикха сар несаве верна слуге е Девлескере таро пурано време ачхиле понизна. Ама, ваљани  те кера нешто повише него само те читина адала информацие. Мора те размислина баши ленде хем пало адава те применина лен ко живото.

8, 9. Со сикљоваја баши е Павлескири понизност таро Дела 14:8-15? (Дикх и слика ко почеток тари статија.)

⁸ О Девел мангела различна мануша „те спасинен пе хем шукар те џанен о чачипе“ (1. Тим. 2:4). Сар дикхеа ко мануша кола со панда на шунѓе о чачипе башо Девел? О апостол Павле проповединела сине е Евреенге кола со више џанена сине нешто башо Јехова. Ама ов исто аѓаар проповединела сине манушенге со верујнена сине ко ховавне девела. Ки јекх прилика, о начин сар реагиринѓе адала мануша чхивѓа ко испит е Павлескири понизност. Сар?

⁹ Ки пли прво мисионерско посета, о Павле хем о Варнава геле ки Листра. О Ликаонција кола со живинена сине адари дикхена сине ко Павле хем ко Варнава сар девела ко манушикано облик, адалеске викинѓе лен ко анава пумаре ховавне девленгере о Хермес хем о Зевс. Дали е Павлеске хем е Варнаваске свиџинѓа пе акава? Дали ко акава дикхле сар шукар промена пало прогонствија со сине лен ко последна дуј дизја коте со геле? Дали мислинѓе кај асавки популарност шај те поможинел повише манушенге те шунен о шукар хабери? Ни најхари! Ола бут вознемиринѓе пе хем викинѓе: „Соске керена акава? Амен да сием само мануша, сар туменде!“ (Дела 14:8-15).

10. Соске о Павле хем о Варнава на мислинена сине кај тане пошукар таро Ликаонција?

¹⁰ Кеда о Павле хем о Варнава вакерѓе кај ола да тане само мануша, ола мислинѓе ко адава кај ола да тане несовршена сар ленде. Нормално, различно таро Ликаонција, ола обожавинена сине е чачутне Девле. Освен адава, о Павле хем о Варнава сине бичхалде таро Девел сар мисионерија (Дела 13:2). Ола сине помазиме свети духоја хем сине лен бут шужи надеж. Ама адава на сине причина те мислинен кај тане пошукар таро јавера. Ола халиле кај адала да мануша шај те добинен и надеж башо живото ко небо ако прифатинена о шукар хабери.

11. Сар шај те ова понизна сар о Павле кеда проповединаја?

¹¹ Кова тано јекх начин сар шај те сикава понизност? Исто сар о Павле, никогаш на ваљани те мислина кај сием пошукар таро јавера адалеске со иси амен задача те проповедина или адалеске со о Јехова поможинела аменге те кера несаве буќа. Шај те пуча амен: „Сар дикхава ко мануша таро мло подрачје? Дали иси ман предрасуде спрема несави група мануша?“ Ко цело свето, е Јеховаскере сведокија трудинена пе те аракхен адален со мангена те шунен о шукар хабери. Несаве чак трудинена пе те сикљовен и чхиб или о обичаија е манушенгере коленде со о јавера дикхена сар потеле. Ама никогаш на мислинена кај тане пошукар околендар каске со проповединена. Наместо адава, ола трудинена пе те хаљовен секоле јекхе те шај те поможинен со повише џененге те прифатинен о шукар хабери башо Царство.

12. Сар о Епафрас сикавѓа кај чаче грижинела пе е јаверенге?

¹² Јавер начин сар шај те сикава понизност тано аѓаар со ка молина амен околенге кола со више „приминѓе и скапоцено вера сар амен“, јавере лафенцар амаре пхраленге хем пхењенге (2. Пет. 1:1). Баш акава керѓа о Епафрас. И Библија спомнинела ле само трин пути. Џикоте о Павле сине пханло ко јекх кхер ко Рим, ов пишинѓа акала лафија е  христијаненге ко Колоси башо Епафрас: „Ов секогаш боринела пе туменге ко пле молитве“ (Кол. 4:12). О Епафрас џанела сине шукар е пхрален хем бут мангела лен сине. О Павле башо Епафрас вакерѓа кај тано лескоро „затворско амал“, со значинела кај ле да сине ле пле проблемија (Филим. 23). Ама, ов грижинела пе сине е јаверенге хем керела сине нешто те шај те поможинел ленге. О Епафрас молинела пе сине пле пхраленге хем пхењенге, чак спомнинела лен сине ко анава. Адава шај те кера амен да. Асавке молитве иси лен бари сила (2. Кор. 1:11; Јак. 5:16).

13. Сар шај те ове сар о Епафрас кеда молинеа тут?

¹³ Размислин каске шај те молине тут хем те спомнине лескоро анав ки молитва. Шај пенџареа несаве пхрален или фамилиен таро тло собрание кола со аракхљовена ко пхаре ситуацие. Несаве лендар шај ваљани те анен пхаре одлуке или те боринен пе несаве искушениенцар. Шај исто аѓаар те молине тут е пхраленге коленгере анава аракхљовена ки jw.org ки српско чхиб ки статија „Јеховини сведоци затворени због својих веровања“. (Џа ко ВЕСТИ > ПРАВНА ПИТАЊА.) Шај те молине тут околенге да со муло лендар некој паше, околенге со сигенде доживинѓе природно катастрофа или војна, или околенге со иси лен финансиска проблемија. Иси бут пхраља хем пхења коленге со ваљанена амаре молитве! Кеда молинаја амен ленге, сикаваја кај на мислинаја само башо амаре потребе, него башо потребе е јаверенгере да (Фил. 2:4). О Јехова шунела асавке молитве.

14. Сар о Јехова тано најшукар пример башо некој со стрпливо шунела?

¹⁴ Јавер начин сар шај те сикава кај сием понизна тано аѓаар со стрпливо ка шуна е манушен. Ко Јаков 1:19 пишинела кај секова јекх амендар ваљани „спремно те шунел“. О Јехова тано најшукар пример башо адава (1. Мој. 18:32; Ис. Нав. 10:14). На пример, размислин башо разговор сој пишимо ки  2. Мојсеева 32:11-14. (Читин.) О Јехова денѓа прилика е Мојсејеске те вакерел со мислинела, иако на сине ле потреба таро лескоро мислење. Дали стрпливо ка шуне некас со англедер на сине ко право хем ка кере баш аѓаар сар со вакерѓа туке? О Јехова стрпливо шунела са е манушен со молинена пе леске вераја.

15. Сар шај те сикава кај поштујнаја е јаверен исто сар о Јехова?

¹⁵ Пуч тут: „Ако о Јехова сикавѓа асавки понизност хем стрпливо шунела е манушен, сар со керѓа адава е Авраамеа, е Рахелаја, е Мојсејеа, е Исус Навинеа, е Манојеа, е Илијаја, хем е Езекијаја, на ваљани ли ме да те керав адава? Шај ли те сикавав кај поштујнава са е пхрален аѓаар со ка шунав ленгере предлогија хем ка применинав лен ако шај? Дали ко мло собрание или ки мли фамилија иси некој каске со шај те сикавав повише внимание? Сар шај те керав адава?“ (1. Мој. 30:6; Суд. 13:9; 1. Цар. 17:22; 2. Лет. 30:20).

16. Сар реагиринѓа о Давид кеда о Симеј вреџинела ле сине?

¹⁶ И понизност исто аѓаар поможинела аменге те сикава самоконтрола кеда о јавера понашинена пе аменцар лошно (Еф. 4:2). Бут шукар пример башо акава шај те аракха ки 2. Самоилова 16:5-13. (Читин.) О Симеј, кова со сине фамилија е цареске е Саулеске, вреџинела сине е Давиде хем фрдела сине баренцар пали лесте хем пало лескере слуге. Е Давиде сине ле моќ те чхинавел ле, ама наместо адава, ов одлучинѓа стрпливо те издржинел. Со поможинѓа е Давидеске те сикавел асавки самоконтрола? О одговор шај те аракха ко трито Псалм.

17. Со поможинѓа е Давидеске те сикавел самоконтрола хем сар шај те џа пало лескоро пример?

¹⁷ О Давид пишинѓа о трито Псалм кеда лескоро чхаво о Авесалом пробинела сине те мударел ле. Баш ко адава периоди о Симеј нападинѓа е Давиде, ама о Давид кхединѓа сила те ачхол смиримо. Сар? Ко Псалм 3:4 читинаја лескере лафија: „Ко цело гласо ка викинав е Јехова хем ов ка шунел ман тари пли свето планина“. Амен да ваљани те молина амен кеда некој ка понашинел пе аменцар лошно. Тегани о Јехова ка дел амен пло свети дух те шај те издржина. Ако некој понашинела пе туја лошно, шај ли те сикаве самоконтрола хем спремно те простине? Дали иси тут доверба кај о Јехова дикхела тле муке, хем дали сиан уверимо кај ка поможинел туке хем ка дел тут берекети?

18. Соске тано корисно те понашина амен аѓаар сар со вакерела о Јехова?

¹⁸ Кеда кераја адава со џанаја кај исправно, ка сикава мудрост хем о Јехова ка дел амен берекети. Ко Изреки 4:7 пишинела: „И мудрост тани најважно“. И мудрост на дикхјола пе само таро адава кобор некој хаљовела о буќа него таро адава саве одлуке анела. И Библија вакерела кај о кира да тане мудра, адалеске со спреминена пе башо јевен (Изр. 30:24, 25). О Христос, кова сој викимо „е Девлескири мудрост“, секогаш керела пле Дадескири волја (1. Кор. 1:24; Јован 8:29). О Девел аменде да ка наградинел амен ако сикаваја мудрост аѓаар со ка кера адава со џанаја кај тано исправно хем аѓаар ачховаја понизна. (Читин Матеј 7:21-23.) Адалеске понадари да трудин тут те кере о собрание тхан коте со шај сарине понизно те служинен е Јеховаске. Ваљани време хем стрпливост те шај те кера адава со џанаја кај тано исправно. Ама аѓаар сикаваја понизност, а и понизност ка керел амен бахтале акана хем ки цело вечност.