1. Сар е Јеховаскере слуге сикавена мангипе јекх јекхеске?

Е ЈЕХОВАСКЕРЕ слуге таро цело свето тане сар јекх фамилија колате со иси мангипе (1. Јов. 4:16, 21). Понекогаш ола керена баре жртве башо пле пхраља, ама најчесто сикавена пло мангипе аѓаар со керена бут тикне буќа баши ленде. На пример, обѕирно керена ленцар лафи хем понашинена пе ленцар љубезно. Кеда сием обѕирна е јаверенцар, амен постапинаја сар амаро Дад сој ко небо (Еф. 5:1).

2. Сар о Исус сикавела сине мангипе сар пле Дадескоро?

² О Исус совршено постапинела сине сар пло Дад. Ов секогаш љубезно понашинела пе сине е јаверенцар. Ов вакерѓа: „Авен ки манде, сарине со сиен уморна хем со иси тумен пхарипе, ме ка дав тумен сила“ (Мат. 11:28, 29). Кеда џаја пало е Исусескоро пример хем постапинаја „обѕирно е чоролеа“, ка кера е Јехова бахтало, ама исто аѓаар амен да ка ова бахтале (Пс. 41:1). Ки акаја статија ка  дикха сар шај те ова обѕирна амаре фамилијаја, амаре пхраленцар хем пхењенцар, хем е манушенцар ки служба.

3. Сар шај јекх ром те овел обѕирно пле ромњаја? (Дикх и слика ко почеток тари статија.)

³ О рома ваљани те овен пример пле фамилијаке аѓаар со ка сикавен кај грижинена пе лаке (Еф. 5:25; 6:4). И Библија вакерела кај о рома ваљани те овен обѕирна пле ромњенцар хем те хаљовен лен (1. Пет. 3:7). Јекх ром сој обѕирно на мислинела кај тано пошукар пле ромњатар иако ко бут буќа разликујнела пе латар (1. Мој. 2:18). Ов сикавела кај хаљовела ла сар осетинела пе, ценинела ла хем поштујнела ла. Јекх ромни тари Канада вакерела акала лафија башо пло ром: „Леске тано секогаш важно сар осетинава ман хем никогаш на вакерела: ’На ваљани те осетине тут аѓаар‘. Исто аѓаар кеда мангава те керав леа лафи, ов тано спремно те шунел ман. Кеда поможинела манге те менинав несаво мло стави, ов керела адава ко љубезно начин“.

4. Сар шај јекх ром те сикавел кај тано обѕирно пле ромњаја адалеа сар понашинела пе јавере џувленцар?

⁴ Јекх ром сој обѕирно пле ромњаја никогаш на флертујнела. Ов на сикавела јавере џувленге внимание кова со нане соодветно сајекх дали лично, ко социјална мреже или ко Интернет (Јов 31:1). Ов ачховела верно пле ромњаке адалеске со мангела ла, мангела е Јехова хем мрзинела адава сој лошно. (Читин Псалм 19:14; 97:10.)

5. Сар шај јекх ромни те овел обѕирно пле ромеа?

⁵ Кеда јекх ром џала пало пример пле поглаварескоро, о Исус Христос, лескере ромњаке ка овел полокхо хор те поштујнел ле (Еф. 5:22-25, 33). А кеда ој поштујнела ле, ка трудинел пе те сикавел кај хаљовела ле хем љубезно ка понашинел пе леа кеда тано зафатимо собраниска обврскенцар или кеда мучинела ле несаво проблеми. Јекх ром тари Британија вакерела: „Понекогаш, таро адава сар понашинава ман мли ромни хаљовела кај нешто мучинела ман. Тегани, ој постапинела спрема о начело таро Изреки 20:5, чак кеда адава значинела кај ваљани те аџикерел о исправно моменти те шај те дознајнел со мислинава ако керела пе лафи баши несави бути со нане доверливо“.

6. Сар шај сарине те поттикнина е чхавен те размислинен башо јавера хем те овен љубезна, хем сар адава ка користинел ленге?

⁶ Кеда о родителија понашинена пе обѕирно јекх јекхеа, ола дена шукар пример пле чхавенге. Исто аѓаар, ваљани те сикавен пле чхавен те размислинен башо јавера хем те овен љубезна. На пример, шај те сикавен пумаре чхавен кај на ваљани те прастан ки дворана. А кеда тане ко несаво дружибе коте со иси хајбе, о родителија шај те вакерен пумаре чхавенге те аџикерен прво о попхуре те лен таро хајбе. Џанѓола пе, сарине таро собрание шај те поможинен е родителенге. Адалеске, шукар тано те пофалина е чхавен кеда ка керен нешто обѕирно,  на пример, кеда ка пхравен аменге о удар. Акава ка керел о чхаве те осетинен пе шукар хем ка поможинел ленге те хаљовен кај „повише иси бахталипе кеда дела пе него кеда лела пе“ (Дела 20:35).

7. Сар о Исус сикавѓа обѕирност спрема јекх кашуко мануш хем со шај те сикљова таро лескоро пример?

⁷ Јекх диве, о Исус сине ко подрачје ко Декаполис кеда о мануша анѓе леске „јекхе кашуке мануше кова со нашти сине шукар те керел лафи“ (Мар. 7:31-35). О Исус сасљарѓа ле, ама на англо јавера. Соске? О мануш сине кашуко хем веројатно на осетинела пе сине шукар машкар бут мануша. О Исус халило сар осетинела пе сине адава мануш, адалеске цидинѓа ле ки страна хем сасљарѓа ле. Џанѓола пе, амен нашти те кера чудија, ама ваљани те размислина башо потребе хем чувствија амаре пхраленгере хем те ова ленцар љубезна. О апостол Павле пишинѓа: „Те размислина јекх јекхеске те шај те поттикнина амен те сикава мангипе хем те кера шукарипе“ (Евр. 10:24). О Исус халило сар осетинела пе о кашуко мануш хем сине љубезно спрема лесте. Кобор шукар пример аменге!

8, 9. Сар шај те сикава обѕирност е попхуренге хем околенге со ленгоро састипе ограничинела лен? Вакер примерија.

⁸ Сикав обѕирност е попхуренге хем околенге со ленгоро састипе ограничинела лен. Најважно нешто пало кова со пенџарела пе о христијанско собрание тано о мангипе, а на пало адава кобор тано успешно (Јован 13:34, 35). О мангипе поттикнинела амен те кера са со шај те поможина те авен ко состанокија хем те џан ки служба о попхуре или окола со ленгоро састипе ограничинела лен. Поможинаја ленге чак кеда адава нане аменге локхо или чак кеда ола нашти те керен бут ки служба (Мат. 13:23). О Мајкл, кова сој ки инвалидско количка, бут тано благодарно баши помош со добинела ла тари пли фамилија хем е пхралендар таро лескоро собрание. Ов вакерела: „Адалеске со поможинена ман шај те џав почесто ко состанокија хем редовно те џав ки служба. Посебно уживинава ко сведочибе ко прометна тхана“.

⁹ Ко бут Бетелија иси верна пхраља хем пхења кола сој попхуре или ленгоро састипе ограничинела лен. О грижлива бетелска надгледникија сикавена ленге мангипе аѓаар со организиринена акала пхраља хем пхења те проповединен преку телефони или преку писмија. О Бил, кова со иси ле 86 берш хем пишинела писмија џи ко мануша со живинена ко изолириме тхана, вакерела: „Бут ценинаја и прилика со шај те сведочина преку писмија“. И Ненси, кола со иси ла скоро 90 берш, вакерела: „Ко пишибе писмија на дикхава само сар пхерибе пликија. Акаја тани свето служба. О мануша ваљани те џанен о чачипе!“ И Етел, која сој бијами  ко 1921 берш, вакерела: „И дукх тани дело таро мло живото. Несаве диве пхаро манге чак те уравав ман“. Ама, ој уживинела џикоте проповединела преку телефони хем иси ла некобор шукар повторна посете. И Барбара, кола со иси ла 85 берш, вакерела: „На сиум шукар е састипаја, адалеске пхаро манге редовно те џав ки служба таро кхер ко кхер. Ама о проповедибе преку телефони поможинела манге те керав лафи е јаверенцар. Фала туке Јехова!“ Башо похари таро јекх берш, ола хем јавера попхуре пхраља хем пхења заедно накхле 1.228 саатија ки служба, пишинѓе 6.265 писмија, повише таро 2.000 пути керѓе лафи ко телефони хем денѓе 6.315 публикацие! Шај те ова сигурна кај ола керена е Јехова бут бахтало! (Изр. 27:11).

10. Сар шај те поможина амаре пхраленге те овел лен целосно корист таро состанокија?

¹⁰ Ов обѕирно ко состанокија. Кеда сием обѕирна поможинаја амаре пхраленге те овел лен целосно корист таро состанокија. Сар? Јекх начин тано аѓаар со ка ава ко време те шај те на ла ленгоро внимание тари програма. Џанѓола пе, понекогаш шај те случинел пе те на ава ко време адалеске со иклило аменге нешто со на планиринѓем. Ама, ако бут пути кераја аѓаар, ваљани те размислина сар адава влијајнела упро амаре пхраља хем со ваљани те менина те шај те сикава кај сием обѕирна. Исто аѓаар, на ваљани те бистра кај о Јехова хем о Исус канинена амен ко состанокија (Мат. 18:20). Ка сикава кај поштујнаја лен аѓаар со ка ава ко време.

11. Соске о пхраља со иси лен точке ко состанокија ваљани те шунен о совет таро 1. Коринќаните 14:40?

¹¹ Ако сием обѕирна амаре пхраленцар хем пхењенцар, ка шуна акава совет тари Библија: „Са нека овел пристојно хем аѓаар сар сој о редо“ (1. Кор. 14:40). О пхраља со иси лен точке ко  состанокија трудинена пе те шунен акава совет кеда завршинена пли точка ко време. Аѓаар сикавена обѕирност башо говорнико сој пали ленде, ама исто аѓаар башо цело собрание. Размислин сар ка влијајнел упро јавера ако о состанок на завршинела ко време. Несаве пхраља шај ваљани повише време те патујнен те шај те ресен кхере. Јавера шај ваљани те астарен автобуси или вози. А несаве иси лен брачно партнери со нане Сведоко кова со аџикерела ола те иранен пе кхере ко време.

12. Соске о старешине заслужинена те манга лен хем те поштујна лен? (Дикх и рамка „ Ов обѕирно околенцар со предводинена“.)

¹² О старешине дена пестар са те поможинен ко собрание хем те џан ки служба, адалеске заслужинена те манга лен хем те поштујна лен. (Читин 1. Солуњаните 5:12, 13.) Сигурно бут ценинеа са со керена баши туте. Шај те сикаве адава аѓаар со спремно ка ове ленге послушно хем ка соработине ленцар. Ма бистре кај ола секогаш грижинена пе баши аменде сар асавке со ка одговоринен англо Девел башо адава (Евр. 13:7, 17).

13. Со сикљоваја таро начин сар о Исус постапинела сине е манушенцар?

¹³ Ко јекх пророштво башо Исус, о Исаија вакерѓа: „И газими трска нане те пхагел ла хем о фитили со иси ле бут хари јаг нане те ачхавел ле“ (Иса. 42:3). О мангипе со сине е Исусе башо мануша поттикнинѓа ле те овел сочувствително. Ов хаљовела сине сар осетинена пе адала со сине обесхрабриме хем слаба сар „газими трска“ или „фитили со иси ле бут хари јаг“. Адалеске сине љубезно хем стрпливо ленцар. Чак о чхаве да мангена сине те овен е Исусеа (Мар. 10:14). Џанѓола пе, нашти те хаљова хем те сикава е манушен сар о Исус. Ама, амари обѕирност ка дикхјол пе таро адава сар, кеда хем кобор кераја лафи е манушенцар ко подрачје.

14. Соске ваљани те размислина башо адава сар кераја лафи е манушенцар?

¹⁴ Сар ваљани те кера лафи е манушенцар? Милионија мануша авдиве тане „мучиме хем отфрлиме“ таро сурова хем румиме бизнисменија, политичарија хем верска водачија (Мат. 9:36). Акава керела бут мануша те на верујнен никаске хем те на овел лен нисави надеж. Адалеске тано бут важно амаре лафенцар хем амаре гласоја те сикава ленге кај сием љубезна хем кај грижинаја амен ленге. Бут мануша мангена те шунен амен на само адалеске со шукар користинаја и Библија него исто аѓаар со искрено интересинаја амен баши ленде хем поштујнаја лен.

15. Ко кола начинија шај те сикава кај сием обѕирна е манушенцар ко амаро подрачје?

¹⁵ Иси бут начинија сар шај те сикава кај сием обѕирна спрема о мануша ко амаро подрачје. На пример, кеда пучаја лен нешто, ваљани те ова љубезна хем те поштујна лен. Јекх пионери служинѓа ко подрачје коте со бут мануша  сине лаџутне. Адалеске на пучела лен сине пучиба кола со ка керен лен те лаџан ако на џанена о одговор. Ов на пучела лен сине: „Дали џанена е Девлескоро анав?“ или „Дали џанена сој тано е Девлескоро Царство?“ Наместо адава, ов обично вакерела сине: „Тари Библија сиклиљум кај е Девле иси ле анав. Дали шај те сикавав туменге адава анав?“ Џанѓола пе, на ваљани те керен пе правилија соске иси различна мануша хем различна културе. Ама, ваљани секогаш те ова љубезна хем те поштујна е манушен ко амаро подрачје, а те шај те успејна ко адава ваљани шукар те пенџара лен.

16, 17. Сар шај те ова љубезна спрема о мануша ко подрачје кеда одлучинаја а) кеда те џа ки ленде? б) кобор време ка кера ленцар лафи?

¹⁶ Кеда ваљани те џа ко мануша? Кеда џаја ки служба таро кхер ко кхер о мануша на џанена кај ка џа ки ленде. Адалеске, бут тано важно те џа ки ленде кеда ола ка овен поспремна те керен лафи (Мат. 7:12). На пример, дали о мануша ко тло подрачје совена повише ко викендија? Ако тано аѓаар, тегани шај те почмине службаја аѓаар со ка сведочине ки улица, ко прометна тхана или те кере повторна посете ко мануша кола со џанеа кај ка овен спремна те керен лафи.

¹⁷ Кобор време ваљани те ачхова ки ленде? Адалеске со бут мануша тане бут зафатиме, шукар тано те ова кратка, посебно ко почеток. Пошукар тано те завршина амаро лафи сигате него те ачхова бут време (1. Кор. 9:20-23). Кеда о мануша ка дикхен кај хаљоваја кобор тане зафатиме, шај ка овен поспремна те керен аменцар лафи о јавер пути кеда ка џа ки ленде. Ако сикаваја о особине со авена таро е Девлескоро духо, тегани чаче ка ова „е Девлескере соработникија“. О Јехова чак шај амен да те користинел амен те шај те поможинел некаске те прифатинел о чачипе (1. Кор. 3:6, 7, 9).

18. Саве берекетија шај те аџикера ако сием обѕирна е јаверенцар?

¹⁸ Адалеске, те кера са со шај те сикава обѕирност ки фамилија, ко собрание хем ки служба. Адава ка анел аменге баре берекетија — акана хем ко време со авела. Ко Псалм 41:1, 2 пишинела: „Бахтало тано окова сој обѕирно е чоролеа, о Јехова ка спасинел ле ко диве кеда иси неволја. О Јехова ка аракхел ле хем ка спасинел ле. Ки лесте ка дикхел пе сар некој сој бахтало“.