1-2. Со мангља те вакерел о Исус е лафенцар сој пишиме ко Јован 4:35, 36?

ЏИКОТЕ џала сине ки Галилеја, о Исус накхља таро ниве коте со веројатно бајрола сине јачмен (Јован 4:3-6). Ваљани сине те накхен околу штар масек те шај те кхедел пе о јачмен. Адалеске шај сине чудно кеда о Исус вакерѓа: „Вазден тумаре јакхја хем дикхен о ниве, ола тане ресле баши жетва!“ (Читин Јован 4:35, 36.) Со мангља те вакерел адалеа?

² Веројатно, о Исус керела сине лафи баши јекх симболично жетва — жетва таро мануша. Размислин со уло кратко англедер те вакерел акала лафија. Иако о Евреија на мангена сине те овел лен ништо е Самарјаненцар, о Исус проповединѓа јекхе Самарјанкаке хем ој сикавѓа интерес башо адава со шунѓа. Уствари, баш кеда вакерѓа кај о ниве тане „ресле баши жетва“, јекх група Самарјања кола со шунѓе баши лесте тари џувли, авена сине те шај те вакерел ленге нешто повише (Јован 4:9, 39-42). Јекх библиско истражувачи башо акава извештај пишинѓа: „Адава со акала мануша одма але ки лесте сикавела кај ола сине сар ресло гив баши жетва“.

3. Сар ка влијајнел упри тли служба ако дикхеа ко мануша сар о Исус?

³ Сар дикхеа ко мануша коленге со проповединеа о шукар хабери? Дали дикхеа ки ленде сар гив кова сој тано ресло баши жетва? Ако оја, тегани адава ка влијајнел упри тли служба. Сар? Прво, ка проповедине панда поревносно. Адалеске со е жетвакоро периоди тано кратко, на мангаја те нашава време. Дујто, бут ка ове бахтало  кеда о мануша спремно ка шунен башо шукар хабери. И Библија вакерела: „О мануша тане бахтале ко време е жетвакоро“ (Иса. 9:3). Хем трито, ка дикхе ко секова мануш сар некој со шај те овел ученико е Христосескоро хем адалеске ка прилагодине тло пристап спрема адава со интересинела ле.

4. Со ка сикљова таро апостол Павле ки акаја статија?

⁴ Несаве таро е Исусескере ученикија шај мислинѓе кај о Самарјања никогаш нане те овен лескере ученикија, ама ов на мислинѓа аѓаар. Амен да ваљани те дикха ко мануша таро амаро подрачје сар о Исус. О апостол Павле тано шукар пример башо акава. Со шај те сикљова лестар? Ки акаја статија ка дикха кај ов 1) џанела сине несаве таро верувања е манушенгере коленге со проповединѓа, 2) сине проникливо хем шај сине те дикхел со интересинела лен хем 3) дикхела сине ки ленде сар некој со шај те овел е Исусескоро ученико.

5. Соске о Павле шај сине те хаљовел околен со шунена ле сине ки синагога?

⁵ О Павле бут пути проповединела сине ко еврејска синагоге. На пример, ки синагога ко Солун, ов трин саботе керѓа лафи е Евреенцар аѓаар со користинела сине о Писмија (Дела 17:1, 2). Е Павлеске веројатно сине локхо те проповединел адари. Адалеске со сине Евреи, хаљовела сине е Евреен, хем адалеске сине уверимо џикоте проповединела ленге (Дела 26:4, 5; Фил. 3:4, 5).

6. Ко саво начин о мануша таро плоштад ки Атина разликујнена пе сине таро окола коленге со проповединѓа о Павле ки синагога?

⁶ Откеда о противникија теринѓе ле силаја те нашел таро Солун, а пало адава хем тари Верија, о Павле ресља ки Атина. Адари да гело ки синагога те керел лафи е Евреенцар хем е јавере манушенцар кола со поштујнена сине е Девле (Дела 17:17). Ама, кеда гело те проповединел ко плоштад, аракхља појавера мануша. Машкар адала со шунѓе ле, сине филозофија хем мануша со на сине Евреија кола со дикхена сине ки лескири порака сар „нево сикајбе“. Ола вакерѓе леске: „Вакереа аменге буќа кола сој аменге чудна“ (Дела 17:18-20).

7. Спрема Дела 17:22, 23, сар о Павле прилагодинѓа о начин сар проповединела сине е манушенге тари Атина?

⁷ Читин Дела 17:22, 23. Џикоте сине ки Атина, о Павле на вакерѓа ко исто начин и порака е манушенге со на сине Евреија сар е Евреенге ки синагога. Веројатно размислинѓа ко со верујнена о мануша ки Атина. Ов шукар дикхела сине околу песте хем приметинѓа кај иси лен несаве религиозна обичаија. Пало  адава, трудинѓа пе те аракхел нешто заедничко машкар о чачипе таро е Девлескоро Лафи хем о начин сар ола поштујнена пумаре девлен. Јекх библиско истражувачи вакерела: „Сар еврејско христијани ов џанела сине кај о Гркија, кола со сине паганија, на служинена сине е чачутне Девлеске колеске со служинена сине о Евреија хем о христијања. Сепак, трудинѓа пе те сикавел ленге кај о Девел колеске со керела сине лафи, уствари, нане несаво нево Девел“. О Павле сине спремно те прилагодинел пло пристап. Ов вакерѓа е Атињаненге кај и порака со вакерела ла тани таро „непознато Девел“ колеске со керѓе жртвенико хем коле поштујнена ле сине ко несаво начин. Иако акала мануша на џанена сине о света списија, о Павле на ваздинѓа пле васта лендар. Наместо адава, дикхела лен сине сар гив кова сој тано ресло баши жетва хем прилагодинѓа о начин сар проповединѓа ленге.

8. а) Со шај те поможинел туке те хаљове ко со верујнена о мануша таро тло подрачје? б) Сар шај те одговорине некаске ако вакерела туке кај иси ле пли религија?

⁸ Исто сар о Павле, шукар приметин и околина. Пробин те дикхе несаве буќа кола со ка поможинен туке те хаљове ко со верујнена о мануша таро тло подрачје. Сар изглединела о кхер? Дали шај таро анав, изглед, шеја или о начин сар керела лафи о станари те дикхе тари која религија тано? Шај ов коркори ка вакерел туке кај иси ле пли религија. Кеда некој вакерела акава јекхе пхењаке со служинела сар специјално пионери, ој вакерела: „На мангава те наметнинав туке адава ко со ме верујнава, него аљум те кера лафи башо...“

9. Кола буќа шај те овен аменге заедничка несаве религиозно манушеа?

⁹ Башо со шај те кере лафи некасаја сој тано религиозно? Трудин тут те аракхе нешто заедничко. Шај ов да верујнела кај постојнела само јекх Девел, кај о Исус тано о спасители е манушенгоро или кај живинаја ко време коте со иси бут лошнипа хем кај панда хари ка авел о крајо е лошнипаске. Користин акала заедничка буќа те шај те вакере леске о чачипе тари Библија ко начин со ка интересинел ле.

10. Со ваљани те трудина амен те дознајна, хем соске?

¹⁰ Ма бистре кај о мануша шај на верујнена ко са адава со сикавела ленгири религија. Адалеске, чак те хаљове да ки која религија припадинела о мануш со кереа леа лафи, трудин тут те дознајне ко со верујнела коркори ов. О Дејвид, кова со служинела сар специјално пионери ки Австралија, вакерела: „Авдиве бут мануша мешинена пле верска верувања филозофска идеенцар“. И Доналта тари Албанија вакерела: „Несавен со аракхаја вакерена кај иси лен пли религија, ама покасно признајнена  кај ни хари на верујнена ко Девел“. Јекх пхрал со служинела сар мисионери ки Аргентина приметинѓа кај несаве со вакерена кај верујнена ко тројство, уствари, на верујнена кај о Дад, о Чхаво хем о свети дух тане јекх Девел. Ов вакерела: „Адалеске со џанава акава, бут манге полокхо те аракхав нешто заедничко е манушеа колеа со керава лафи“. Адалеске, трудин тут те дознајне ко со точно верујнена о мануша. Аѓаар ка шај ту да, исто сар о Павле, те вакере: „Сариненге сиум сине са“ (1. Кор. 9:19-23).

11. Спрема Дела 14:14-17, сар о Павле ко јекх шукар начин вакерѓа о шукар хабери е манушенге ки Листра?

¹¹ Читин Дела 14:14-17. О Павле халило со интересинела е манушен кола со шунена ле сине хем прилагодинѓа пло пристап спрема ленде. Ки јекх прилика керѓа лафи јекхе групаја мануша ки Листра кола со на џанена сине скоро ништо башо света списија. Адалеске, те шај те вакерел ленге о шукар хабери, о Павле спомнинѓа буќа кола со сине ленге пенџарде — вакерела ленге сине башо времија кеда и пхув дела бут плодија хем баши прилика те уживинен ко живото. Ов користинѓа лафија хем примерија со шај сине одма те хаљовен о мануша со шунена ле.

12. Сар шај те дознајне со интересинела некас, хем сар шај те прилагодине тло пристап?

¹² Ов проникливо те шај те открине со интересинела е манушен ко тло подрачје, хем прилагодин тло пристап. Џикоте авеа са попаше ко е станарескоро кхер, сар шај те дознајне со интересинела ле? Шукар приметин. Шај керела бути ко дворо, читинела лил, поправинела пло врда или керела нешто јавер. Ако тано соодветно, соске на почминеа разговор башо адава со керела ко моменти? (Јован 4:7). Чак таро лескере шеја шај те дознајне нешто — на пример, тари која националност тано, солеа бавинела пе или кова тано лескоро омилено спортско тими. Јекх пхрал со викинела пе Густаво вакерела: „Почминѓум те керав лафи јекхе чхавеа со сине ле 19 берш кова со пхиравела сине маица сликаја таро јекх популарно пеачи. Пучљум ле нешто  баши лескири маица, хем ов вакерѓа манге соске свиџинела пе леске адава пеачи. Адава разговор анѓа џи ко библиско курси, хем акана акава терно чхаво тано амаро пхрал“.

13. Сар шај те нудина некаске библиско курси ко начин со ка интересинел ле?

¹³ Кеда ка нудине некаске те проучинел и Библија, кер адава ко начин со ка интересинел ле. Вакер сар адава со ка сикљовел ка користинел леске лично (Јован 4:13-15). На пример, кеда јекх амари пхен сведочинѓа јекхе ромњаке која со сикавѓа интерес хем канинѓа ла андре, и пхен дикхља ко ѕидо кај иси ла диплома, хем халили кај тани професорка. Адалеске вакерѓа кај амен да учествујнаја ки јекх образовно програма аѓаар со водинаја библиска курсија е манушенцар хем икераја состанокија. И ромни согласинѓа пе те проучинел и Библија, гели ко состанок о јавер диве хем сине ко конгрес кова со икерѓа пе кратко пало адава. Пало јекх берш, ој крстинѓа пе. Пуч тут: „Со интересинела е манушен колен со редовно посетинава? Шај ли те нудинав ленге те проучинен и Библија ко начин со ка интересинел лен?“

14. Сар шај те прилагодине о библиско курси спрема о потребе е интересентескере?

¹⁴ Кеда ка почмине те проучине некасаја и Библија, секогаш спремин тут хем размислин башо лескере околностија хем адава со интересинела ле. Џикоте спреминеа тут, бирин кола стихија ка читинен, саве видеоклипија ка сикаве хем саве споредбе ка користине те шај те објаснине леске о библиска чачипа. Пуч тут: „Со шај посебно те интересинел ле хем те ресел џи ко лескоро вило?“ (Изр. 16:23). И Флора, јекх пхен тари Албанија која со служинела сар пионери, проучинела сине и Библија јекхе ромњаја која со јасно вакерѓа лаке кај нашти те верујнел ко воскресение. И Флора на керѓа лаке притисок. Ој вакерела: „Мислинѓум манге кај најангле мора пошукар те пенџарел е Јехова, колестар со авела адава ветување“. Оттегани, секогаш кеда проучинена сине, и Флора истакнинела сине е Јеховаскоро мангипе, лескири мудрост хем моќ. Покасно и ромни верујнѓа ко воскресение, хем акана ревно служинела е Јеховаске.

15. Спрема Дела 17:16-18, соске о Павле вознемиринѓа пе кеда сине ки Атина, ама соске на ваздинѓа лендар пе васта?

¹⁵ Читин Дела 17:16-18. О Павле на ваздинѓа пле васта таро мануша со живинена сине ки Атина, иако ки ленгири диз сине бут идолија, неморал хем паганска филозофие. Освен адава на обесхрабринѓа пе иако наврединена ле сине. Ама, чак ов уло христијани иако англедер сине хулители, прогонинела сине е Девлескере народо хем сине дрско мануш (1. Тим. 1:13). Исто сар со сине е Исусе доверба кај о Павле шај те овел лескоро ученико, исто аѓаар е Павле да сине ле доверба ко мануша тари Атина кај шај те овен е Христосескере ученикија. Хем чаче сине ко право — несаве лендар уле христијања (Дела 9:13-15; 17:34).

16-17. Со сикавела кај различна мануша шај те овен е Христосескере ученикија? Вакер пример.

¹⁶ Ко прво веко, мануша таро различно потекло уле е Исусескере ученикија. Ко пло писмо џи ко христијања таро Коринт, о Павле вакерѓа кај несаве пхраља таро адава собрание англедер керена сине лошна буќа хем живинена сине бут неморално живото. Ов пишинѓа ленге: „Асавке сине несаве тумендар, ама акана улен чиста“ (1. Кор. 6:9-11). Дали ту да ка дикхе сине ко адала мануша сар некој со шај те менинен пе хем те овен е Христосескере ученикија?

¹⁷ Авдиве да бут мануша тане спремна те керен о потребна промене те шај те овен е Исусескере ученикија. На пример, и Јукина, јекх пхен со служинела сар специјално пионери ки Австралија, лично уверинѓа пе кај различна мануша шај те прифатинен о шукар хабери  тари Библија. Јекх пути, џикоте сине ки јекх агенција, аракхља јекхе чхаја со сине ла бут тетоваже хем пхиравела сине бувле шеја хем на изглединела сине уредно. И Јукина вакерела: „Сиум сине ко дуј гоѓа, ама сепак почминѓум те керав лаја лафи. Дознајнѓум кај добором бут интересинела пе баши Библија со чак несаве таро лакере тетоваже, уствари, сине стихија таро Псалмија!“ Акаја чхај почминѓа те проучинел и Библија хем те авел ко амаре состанокија. *

18. Соске на ваљани те судина е манушен?

¹⁸ Дали о Исус мислинѓа кај о симболична ниве тане ресле баши жетва адалеске со аџикерела сине повише мануша те овен лескере следбеникија? Ни најхари. И Библија пророкујнѓа кај само хари мануша ка верујнен ки лесте (Јован 12:37, 38). Освен адава, о Исус шај сине те читинел о виле е манушенгере хем џанела сине кај повише лендар нане те прифатинен адава со вакерела (Мат. 9:4). Сепак, концентриринѓа пе ко адала хари џене со ка верујнен ки лесте, хем ревносно проповединела сине сариненге. Адалеске со амен нашти те читина е манушенгере виле, на смејнаја те ана судо башо несаво подрачје или несаво мануш. Шукар тано те мислина ко адава со шај те овел лендар јекх диве. О Марк, кова со служинела сар мисионери ки Буркина Фасо, вакерела: „О мануша со мислинава кај ка напредујнен, обично чхинавена те проучинен. Ама, окола колендар на аџикерава скоро ништо, ко крајо бут шукар напредујнена. Халиљум кај тано пошукар те мукха е Јеховаскоро духо те водинел амен“.

19. Сар ваљани те дикха ко мануша таро амаро подрачје?

¹⁹ Ко почеток, шај те мислина кај ко амаро подрачје нане бут мануша кола сој тане слично сар гив сој ресло баши жетва. Сепак, на ваљани те бистра адава со вакерѓа о Исус пле учениконге. О ниве тане ресле баши жетва. О мануша шај те менинен пе хем те овен е Христосескере ученикија. О Јехова тано уверимо ко адава, хем асавке манушен дикхела лен сар скапоцена (Агеј 2:7). Ако дикхаја е јаверен сар со дикхена лен о Јехова хем о Исус, ка трудина амен те дознајна ко со верујнена хем со интересинела лен. Ки ленде нане те дикха само сар јабанџие, него сар мануша со шај те овен амаре пхраља хем пхења!