1. Саво искушение сине е Јосифе, хем сар постапинѓа?

 Е ЈАКОВЕСКЕРЕ чхаве е Јосифе сине ле пхаро искушение. Јекх џувли вакерѓа леске: „Сов манцар“. Ој сине и ромни лескере господарескири, о Петефри. Ама о Јосиф одбинѓа ла. Некој шај те пучел пе: Соске о Јосиф на прифатинѓа лакири понуда? Аѓаар да о Петефри на сине кхере. Освен адава о Јосиф сине робо ко адава кхер. Ој шај сине те уништинел лескоро живото адалеске со одбинела ла. Сепак, о Јосиф на пело ни јекх пути ко лакоро притисок те совел лаја. Соске? Ов вакерѓа: „Сар шај те керав добором баро лошнипе хем те грешинав е Девлеске?“ (1. Мој. 39:7-12).

2. Котар џанља о Јосиф кај о Јехова дикхела ки прељуба сар грево?

² Котар џанља о Јосиф кај лескоро Девел дикхела ки прељуба сар „баро лошнипе“? Ко лескоро време, е Мојсеескоро закони панда на сине пишимо, коте сој вклучими и заповед „ма кер прељуба“, соске акава Закони сине пишимо пало 200 берш (2. Мој. 20:14). Сепак, адалеске со о Јосиф џанела сине шукар е Јехова халило кај ов на прифатинела и прељуба. На пример, о Јосиф џанља кај о Јехова керѓа о брако те овел машкар јекх мурш хем јекх џувли. Хем ов шунѓа сар о Јехова ко дуј прилике заштитинѓа лескере парабаба е Сара кеда мангле те лен ла ромњаке. Ко слично начин о Девел заштитинѓа е Исакоскере ромња е Ревека (1. Мој. 2:24; 12:14-20; 20:2-7; 26:6-11). Џикоте о Јосиф размислинела сине башо акала ситуацие халило со сине исправно, а со погрешно англо е Девлескере јакхја. Адалеске со о Јосиф мангела сине е Јехова, ов исто аѓаар мангела  сине лескере праведна мерилија хем сине одлучно те живинел спрема ленде.

3. Со ка дикха ки акаја статија?

³ Дали мангеа и праведност? Сигурно кај оја. Ама адалеске со сием несовршена, е светоскоро стави баши праведност шај локхе те влијајнел упри аменде (Иса. 5:20; Рим. 12:2). Адалеске ка дикха сој тани и праведност хем сави корист ка овел амен ако мангаја ла. Пало адава ка дикха трин буќа со шај те поможинен аменге панда повише те манга е Јеховаскере мерилија.

4. Саво погрешно мислење иси несавен баши праведност?

⁴ Бут мануша мислинена кај тане праведна иако тане горда, критикујнена е јаверен или мислинена кај тане пошукар е јаверендар. Ама о Девел ни хари на мангела акала особине. Кеда о Исус сине ки пхув, ов осудинѓа е религиозна водачен таро адава време соске чхивена сине пумаре мерилија баши праведност (Проп. 7:16; Лука 16:15). Окова со чаче тано праведно ни хари на мангела те овел преправедно.

5. Спрема и Библија, сој тани и праведност? Вакер примерија.

⁵ И праведност тани јекх бут шужи особина. Те овел пе праведно значинела те керел пе адава сој исправно англо е Јеховаскере јакхја. Ки Библија, кеда керела пе лафи баши „праведност“ мислинела пе ко адава те живинел пе спрема е Јеховаскере уче мерилија. На пример, о Јехова заповединѓа е трговцонге те користинен „точна тегија“ (5. Мој. 25:15). О пурано хебрејско лафи сој преведимо сар „точно“ шај исто аѓаар те превединел пе сар „праведно“. Јекх христијани со мангела те овел праведно англо е Јеховаскере јакхја ка керел точно са сар со ваљани, јавере лафенцар ка овел поштено ки пли бути. Некој со мангела те керел адава сој праведно, мрзинела те дикхел сар некој тано малтретиримо. Окова сој чаче праведно, размислинела сар о Јехова дикхела ко одлуке со анела лен те шај „целосно те угодинел е Јеховаске“ (Кол. 1:10).

6. Соске шај те овел амен доверба ко е Јеховаскере мерилија башо исправно хем погрешно? (Исаија 55:8, 9).

⁶ И Библија вакерела кај и праведност авела таро Јехова. Исто аѓаар вакерела кај ов тано окова касте со аракхљола и правда (Ерем. 50:7). Сар Створители, само е Јехова иси ле право те одлучинел сој тано исправно, а сој погрешно. Хем адалеске со о Јехова тано совршено ов бут пошукар амендар џанела сој исправно а сој погрешно, соске амен сием несовршена. (Изр. 14:12; читин Исаија 55:8, 9.) Сепак, амен шај те живина спрема лескере праведна мерилија соске сием керде спрема е Девлескоро лико (1. Мој. 1:27). Хем спремна сием те кера адава соске о мангипе спрема амаро Дад поттикнинела амен те да са амендар те шај те постапина сар лесте (Еф. 5:1).

7. Соске ваљанена стандардија? Вакер пример.

⁷ Иси амен корист кеда икераја амен ко е Јеховаскере мерилија башо исправно хем погрешно. Соске? Замислин туке со ка случинел пе ако секоја диз ки јекх пхув коркори одлучинела саве сообраќајна знакија ка чхивел. Адава би овела сине хаос. Хем ако о докторија или о медицинска сестре на икерена пе ко стандардија кеда лечинена, несаве пациентија шај те мерен. Значи адава со иси стандардија башо несаве буќа заштитинела амен. Слично, е  Девлескере мерилија башо исправно хем погрешно заштитинена амен.

8. Саве берекетија ка добинен окола со мангена те керен адава сој исправно?

⁸ О Јехова наградинела околен со трудинена пе те живинен спрема лескере мерилија. Ов ветинела: „О праведна мануша ка наслединен и пхув хем ка живинен вечно ки лате“ (Пс. 37:29). Шај ли те замислине туке кобор сложна, ко мир хем бахтале ка овен о мануша кеда сарине ка живинен спрема е Јеховаскере мерилија? О Јехова мангела те овел амен асавко живото. Акава сикавела кај сарине амен иси амен шукар причине те манга и праведност. Тегани, сар шај те бајрара амаро мангипе спрема акаја особина? Те дикха трин буќа со шај те кера.

9. Со ка поможинел аменге те манга и праведност?

⁹ Прво бути: Манг околе кастар со авена о мерилија. Те шај те манга и праведност, амен ваљани те бајрара амаро мангипе спрема о Јехова соске ов поставинела о мерилија башо адава сој исправно, а сој погрешно. Со повише мангаја ле, добором повише ка манга те живина спрема лескере праведна мерилија. Те вакера јекх пример. Те манген сине е Јехова, о Адам хем и Ева никогаш нане сине те овен леске непослушна (1. Мој. 3:1-6, 16-19).

10. Со керѓа о Авраам те шај пошукар те хаљол сар размислинела о Јехова?

¹⁰ Сигурно на мангаја те кера и исто грешка со керѓе ла о Адам хем и Ева. Шај те успејна ко адава ако пошукар запознајнаја е Јехова, ценинаја лескере особине хем трудинаја амен те хаљова сар ов размислинела. Ако кераја адава, амаро мангипе спрема лесте ка бајрол. Размислин башо Авраам. Ов чаче мангела сине е Јехова. Чак кеда сине леске пхаро те хаљовел е Јеховаскере одлуке, ов на противинѓа пе леске. Наместо адава, ов трудинела пе сине те запознајнел пошукар е Јехова. На пример, кеда дознајнѓа кај о Јехова мангела те уништинел о Содом хем Гомор, ко почеток дарандило кај о „Судија е цело пхувјакоро“ ка уништинел е праведна манушен заедно е лошна манушенцар. О Авраам нашти сине те замислинел песке адава. Адалеске понизно пучља е Јехова некобор пучиба хем о Јехова стрпливо одговоринѓа леске. Ко крајо, о Авраам халило кај о Јехова испитинела о вило секоле јекхе манушескоро хем кај ов никогаш на казнинела е праведна манушен заедно е лошнонцар (1. Мој. 18:20-32).

11. Сар сикавѓа о Авраам кај мангела е Јехова хем кај иси ле доверба ки лесте?

¹¹ О разговор со сине е Аврааме е Јеховаја башо дизја Содом хем Гомор бут влијајнѓа упри лесте. Сигурно панда повише барило лескоро мангипе хем поштовање спрема лескоро Дад, о Јехова. Ама пало несаве берша о Авраам аракхлило ки јекх ситуација која со чхивѓа лескири доверба ко испит. О Јехова родинѓа лестар те жртвујнел пле мангле чхаве е Исако. Ама акана о Авраам пенџарела сине пошукар е Јехова хем акава пути ништо на пучља ле. Ов одма керѓа адава со родинѓа лестар о Јехова. Сепак, замислин туке кобор сине леске пхаро џикоте спреминела пе сине те керел адава со родинѓа лестар о Јехова! О Авраам бут размислинѓа башо адава со сиклило башо Јехова. Ов џанља кај о Јехова никогаш нане те керел нешто со нане исправно или со нане љубезно. Спрема о  апостол Павле, о Авраам сине уверимо кај о Јехова ка воскреснинел лескере мангле чхаве е Исако (Евр. 11:17-19). Уствари, о Јехова ветинѓа кај о Исак ка овел дад јекхе цело нацијаке, а ко адава време е Исако на сине ле чхаве. О Авраам мангела сине е Јехова хем адалеске сине ле доверба кај лескоро Дад секогаш ка постапинел праведно. Иако сине леске пхаро, лескири вера поттикнинѓа ле те овел послушно е Јеховаске (1. Мој. 22:1-12).

12. Сар шај те ова сар о Авраам? (Псалм 73:28).

¹² Сар шај те ова сар о Авраам? Слично сар лесте, ваљани пошукар те запознајна е Јехова. Џикоте кераја адава ка ова леа попаше хем ка манга ле панда повише. (Читин Псалм 73:28.) Аѓаар ка мукха упри амари совест те влијајнел е Јеховаскоро размислување (Евр. 5:14). Тегани кеда некој ка чхивел амен ко искушение те кера нешто сој погрешно, амен нане те кера адава. Чак нане те размислина те кера нешто со ка дукхавел амаре Даде хем ка уништинел амаро амалипе леа. Ко саво јавер начин шај те сикава кај мангаја и праведност?

13. Сар шај те џа пали праведност? (Изреки 15:9).

¹³ Дујто бути: Трудин тут секова диве те развине тло мангипе баши праведност. Ако мангаја амаре мускулија те овен позорале ваљани секова диве бут те вежбина. Слично, ваљани секова диве бут те трудина амен те шај те развина мангипе спрема е Јеховаскере праведна мерилија. О Јехова тано разумно хем ов никогаш на очекујнела амендар те кера повише таро адава со шај те кера (Пс. 103:14). Ов уверинела амен кај „мангела околе со џала пали праведност“. (Читин Изреки 15:9.) Ако чхиваја аменге конкретно цел ки служба башо Јехова, амен даја амендар са те шај те исполнина ла. О исто важинела кеда чхиваја аменге цел те џа пали праведност. О Јехова стрпливо ка поможинел аменге те напредујна ко адава (Пс. 84:5, 7).

14. Сој тано о оклоп тари праведност хем соске ваљани аменге?

 ¹⁴ О Јехова љубезно вакерела аменге кај и праведност нане товар (1. Јов. 5:3). Уствари, адаја тани заштита која со ваљани аменге секова диве. Сетин тут ки духовно воено опрема која со опишинѓа ла о апостол Павле (Еф. 6:14-18). Кова дело тари адаја опрема заштитинела сине е војникоскоро вило? Адава сине о оклоп кова со претставинела е Јеховаскере праведна мерилија. Исто сар о оклоп со заштитинела о дословно вило, аѓаар шај е Јеховаскере мерилија те заштитинен тло симболично вило, јавере лафенцар и личност со сиан андрал. Адалеске бут тано важно ки тли духовно воено опрема те овел исто аѓаар о оклоп тари праведност (Изр. 4:23).

15. Сар шај те ураве о оклоп тари праведност?

¹⁵ Сар шај те ураве о оклоп тари праведност? Шај те кере адава аѓаар со ка размислине башо е Девлескере мерилија кеда ваљани те ане одлуке секова диве. Англедер те одлучине башо со ка кере лафи, сави музика ка шуне, со ка дикхе или саве лила ка читине пуч тут: „Солеа пхерава мо вило? Дали о Јехова ка одобринел адава? Или дали иси ки ленде неморал, насилство, алчност, себичност — буќа коленде со о Јехова дикхела сар неправедна?“ (Фил. 4:8). Ако биринеа те кере буќа сој прифатлива е Јеховаске, тегани дозволинеа лескере праведна мерилија те заштитинен тло вило.

16-17. Сар о Исаија 48:18 уверинела амен кај шај вечно те живина спрема е Јеховаскере мерилија?

¹⁶ Шај пучеа тут, дали секогаш ка шај те живине спрема е Јеховаскере праведна мерилија? Размислин баши споредба со користинела ла о Јехова со аракхљола ко Исаија 48:18. (Читин.) О Јехова ветинела аменге кај амари праведност шај те овел „сар морска бранија“. Замислин туке сар терѓовеа ки плажа хем дикхеа сар авена о бранија јекх пало јекх. Џикоте уживинеа ко адава моменти сигурно на пучеа тут дали адала бранија нане више те авен, соске џанеа кај ки адаја плажа секогаш сине бранија хем никогаш нане те чхинавен те овен.

¹⁷ Тли праведност шај те овел исто сар адала бранија. Сар? Кеда ваљани те ане јекх одлука, прво размислин башо адава со о Јехова би мангела те кере. Пало адава постапин аѓаар. Бизи разлика кобор ка овел пхари адаја одлука, тло мангло Дад секогаш ка овел узи туте те дел тут сила хем ка поможинел туке секова диве те кере адава сој исправно (Иса. 40:29-31).

18. Соске на смејнаја те судина е јаверенге спрема амаре мерилија?

¹⁸ Трито бути: Мукх о Јехова те судинел. Адава со трудинаја амен те живина спрема е Јеховаскере праведна мерилија на дела амен право те судина е јаверенге хем те кера амен преправедна. Наместо те мислина кај сием пошукар е јаверендар хем те судина лен спрема амаре мерилија, на ваљани те бистра кај о Јехова тано „о Судија е цело пхувјакоро“ (1. Мој. 18:25). О Јехова на денѓа амен право те судина. Уствари, о Исус заповединѓа: „Чхинавен те судинен те шај ма те судинел пе туменге“ (Мат. 7:1). *

19. Сар сикавѓа о Јосиф кај мукхља о судибе е Јеховаске ко васта?

¹⁹ Те дикха палем е Јосифескоро пример, мануш кова со сине праведно. Ов на судинела  сине е јаверенге, чак ни околенге со постапинѓе леа лошно. Лескере пхраља нападинѓе ле, бикинѓе ле сар робо хем убединѓе пумаре даде кај ов муло. Пало бут берша, о Јосиф палем дикхља пе пле фамилијаја. Адалеске со акана сине моќно владетели, ов шај сине те судинел пе пхраленге хем те одмаздинел пе. Иако е Јосифескере пхраља искрено каинѓе пе башо адава со керѓе, ола дарана сине кај ов ка керел ленге баш адава. Ама о Јосиф уверинѓа лен: „Ма даран. Ме на сиум е Девлеске ко тхан“ (1. Мој. 37:18-20, 27, 28, 31-35; 50:15-21). О Јосиф понизно мукхља о Јехова те судинел лен.

20-21. Сар шај те избегина те ова преправедна?

²⁰ Исто сар о Јосиф, амен да мукхаја о Јехова те судинел. На пример, на мангаја те препишина погрешна мотивија амаре пхраленге хем пхењенге башо адава соске постапинѓе ко јекх одредено начин. Амен нашти те читина е јаверенгере виле. Само „о Јехова испитинела о мотивија“ (Изр. 16:2). Ов мангела са е манушен, бизи разлика котар авена. Хем о Јехова охрабринела амен „ширинен тумаре виле“ (2. Кор. 6:13). Амен трудинаја амен те манга са амаре пхрален, а на те судина ленге.

²¹ Адава исто аѓаар значинела кај на смејнаја те судина е манушенге таро свето (1. Тим. 2:3, 4). Дали некогаш ка судине некас тари тли фамилија аѓаар со ка вакере „ов никогаш нане те овел Јеховаскоро сведоко“? Веројатно на. Адава би овела сине дрско хем преправедно. О Јехова панда дела „са е манушенге ко цело свето“ прилика те каинен пе (Дела 17:30). Никогаш ма бистре кај и преправедност тани јекх врста тари неправедност.

22. Соске сиан одлучно те манге и праведност?

²² Амаро мангипе башо е Јеховаскере праведна мерилија ка керел амен бахтале хем ка поможинел е јаверен те овен попаше аменцар хем амаре Девлеа. Никогаш ма те чхинава те ова „бокхале хем жедна баши праведност“ (Мат. 5:6). Ов сигурно кај о Јехова приметинела тло трудо хем кај тано бахтало со трудинеа тут те кере адава сој исправно. Адалеске ма секирин тут џикоте о мануша таро акава свето овена са понеправедна. Никогаш ма бистре кај „о Јехова мангела околен сој праведна“ (Пс. 146:8).