1-3. Кола буќа шај те ровљарен амен?

КЕДА рунѓан о последно пути? Иси моментија кеда роваја соске сием бахтале. Ама обично роваја адалеске сој аменге бут пхаро. На пример, роваја кеда мерела амендар некој со мангаја ле. И Лорилеј, јекх пхен таро САД пишинѓа: „Сине моментија кеда и дукх сине добором бари адалеске со мули ми чхај со мислинава сине кај ништо нашти те утешинел ман. Ко адала моментија мислинава сине кај мо вило ка пхајрол“. *

² Иси исто јавера да причине соске роваја. И Хироми, јекх пионерка тари Јапонија вакерѓа: „Иси време кеда сиум обесхрабрими адалеске со о мануша каске со проповединава на мангена те шунен. Понекогаш асвенцар родава сине таро Јехова те поможинел ман те аракхав некас со родела о чачипе“.

³ Дали понекогаш осетинеа тут исто аѓаар? Бут џене амендар осетинена пе аѓаар (1. Пет. 5:9). Амен мангаја те „служина е Јеховаске бахталипаја“, ама понекогаш роваја адалеске со муло некој амендар со мангаја ле, адалеске со сием обесхрабриме или адалеске со иси амен проблемија кола со керена аменге пхаро те ачхова верна е Девлеске (Пс. 6:6; 100:2). Со шај те кера ако осетинаја амен аѓаар?

4. Башо со ка кера лафи ки акаја статија?

⁴ Амен шај те сикљова бут таро е Исусескоро пример. Понекогаш леске да сине бут пхаро хем адалеске почминѓа те ровел (Јован 11:35; Лука 19:41; 22:44; Евр. 5:7). Џикоте кераја  лафи башо адала ситуацие, те дикха саве поуке шај те сикљова лендар. Исто аѓаар, ка дикха со шај те кера кеда сием ко ситуацие со анена амен џи ко ројбе.

5. Со сикљоваја башо Исус таро извештај со аракхљола ко Јован 11:32-36?

⁵ Евендаске ко 32 берш а.е., е Исусескоро шукар амал о Лазар насвалило хем муло (Јован 11:3, 14). О Исус бут мангела сине е Лазаре хем лескере дује пхењен е Марија хем е Марта. О солдуј пхења сине пхаге тари дукх адалеске со ленгоро пхрал муло. Откеда о Лазар муло, о Исус гело ки Витанија коте со живинена сине и Марта хем и Марија. Кеда и Марта шунѓа кај о Исус авела, ој прастандили те дикхел ле. Замислин туке само лакири дукх џикоте вакерела сине: „Господаре, те ове сине ту акате, мо пхрал нане те мерел сине“ (Јован 11:21). Кратко откеда о Исус дикхља е Марија хем е јаверен сар ровена, ов „почминѓа те ровел“. (Читин Јован 11:32-36.)

6. Соске рунѓа о Исус ки адаја прилика?

⁶ Соске о Исус рунѓа ки акаја прилика? Ко лил Увид ко света лила пишинела о следно: „Е Исусеске сине бут жал хем почминѓа те ровел соске муло лескоро амал о Лазар хем баши дукх со осетинена сине лескере пхења“. * О Исус шај размислинела сине кобор бари дукх сине лескере мангле амале е Лазаре џикоте сине насвало хем сар осетинела пе сине о Лазар кеда халило кај ка мерел. Исто аѓаар, е Исусе сигурно дукхандило бут кеда дикхља кобор сине пхаѓе тари дукх и Марија хем е Марта со муло ленгоро пхрал. Ако муло тутар несаво паше амал или некој тари фамилија, сигурно ту да осетинѓан тут аѓаар. Дикх кола трин поуке шај те сикљове таро акава извештај.

7. Со сикљоваја башо Јехова таро адава со о Исус рунѓа пле амаленге?

⁷О Јехова хаљовела сар осетинеа тут. О Исус совршено сикавела сине пле Дадескере особине (Евр. 1:3). Кеда рунѓа, о Исус  сикавѓа сар осетинела пе о Јехова кеда мерела некој (Јован 14:9). Ако муло некој тутар кас со мангеа, шај те ове сигурно кај о Јехова на само со тано свесно баши тли дукх него исто аѓаар бут тано леске жал баши туке. Ов мангела те сасљарел тло пхаго вило (Пс. 34:18; 147:3).

8. Соске шај те ова сигурна кај о Исус ка воскреснинел амаре манглен?

⁸О Исус мангела те воскреснинел тле манглен. Кратко англедер те ровел, о Исус уверинѓа е Марта е лафенцар: „Тло пхрал ка уштел“. И Марта верујнѓа ко адава (Јован 11:23-27). Адалеске со обожавинела сине е Јехова, и Марта џанела сине башо воскресенија таро пурано време кола со керѓе лен о Илија хем о Елисеј (1. Цар. 17:17-24; 2. Цар. 4:32-37). Исто аѓаар, веројатно шунѓа башо воскресенија со керѓа лен о Исус (Лука 7:11-15; 8:41, 42, 49-56). Ту да шај те ове уверимо кај палем шај те дикхе тле манглен. Адава со о Исус рунѓа џикоте утешинела сине пле амален тано доказ кај ов едвај аџикерела те воскреснинел е мулен!

9. Сар шај слично сар о Исус те утешина околен со муло лендар некој? Вакер пример.

⁹Ту шај те утешине околен со муло лендар некој. О Исус на само со рунѓа е Мартаја хем е Маријаја, него ов исто аѓаар шунѓа лен хем утешинѓа лен. Амен да шај те кера о исто. О Ден, јекх старешина кова со живинела ки Австралија, вакерела: „Откеда мули мли ромни, ваљани сине манге помош. Повише брачна парија сине спремна диве хем рат те шунен ман. Англи ленде шај сине слободно те вакерав со мучинела ман хем на сине манге незгодно те ровав. Освен адава, поможинѓе манге ко практично начин аѓаар со тховена сине мо врда, пазаринена сине манге хем керена сине хајбаске кеда нашти сине ме те керав адава. Хем бут пути молинена пе сине манцар. Ола сикавѓе кај тане чачутне амала хем пхраља ‘ко пхаре диве’“ (Изр. 17:17).

10. Спрема Лука 19:36-40, со случинѓа пе ко адава настан?

¹⁰ Ко 9 Нисан 33 берш а.е., о Исус ресља ко Ерусалим. Џикоте авела сине попаше ки диз, кхединѓе пе бут мануша хем ола буљарѓе пумаре шеја теле ко друмо те шај те сикавен кај прифатинена ле сар Цари. Ко адава настан сарине со сине адатхе сигурно сине бут бахтале. (Читин Лука 19:36-40.) Адалеске, адава со случинѓа пе пали акаја ситуација шај изненадинѓа лескере ученикон. И Библија вакерела: „Кеда [о Исус] ало паше хем дикхља и диз, рунѓа баши лате“. О Исус асвенцар вакерѓа кола буќа ка случинен пе е манушенге ко Ерусалим (Лука 19:41-44).

11. Соске о Исус рунѓа башо мануша таро Ерусалим?

¹¹ Иако бут џене але те доџакерен е Исусе кеда ало ко Ерусалим, ов сепак сине тажно адалеске со џанља кај бут Евреија нане те манген те прифатинен о шукар хабери башо Царство. Ов џанља кај башо адава о Ерусалим ка овел уништимо хем окола Евреија со ка преживинен адава уништување ка овен робија (Лука 21:20-24). Хем чаче, баш сар со вакерѓа о Исус, побаро дело таро мануша отфрлинѓе ле. Сар реагиринена повише мануша ко хабери башо Царство ко тхан коте со живинеа? Ако само хари џене прифатинена о чачипе, со шај те сикљове таро е Исусескере асва? Те дикха панда трин поуке.

12. Со шај те сикљова башо Јехова таро адава со о Исус рунѓа башо пле пашутне?

¹²Е Јеховаске о мануша тане важна. Е Исусескере асва сетинкерена амен ко  адава кобор о Јехова мангела е манушен. Ов „на мангела никој те овел уништимо него саринен те овел лен прилика те каинен пе“ (2. Пет. 3:9). Авдиве, амен сикаваја кај мангаја амаре пашутнен аѓаар со секогаш трудинаја амен те поможина ленге те сикљовен башо шукар хабери башо Царство (Мат. 22:39). *

13-14. Сар сикавѓа о Исус сочувство е манушенге, хем сар шај амен те сикава адаја особина?

¹³О Исус денѓа пестар са ки служба. Ов сикавѓа кај мангела е манушен аѓаар со користинела сине секоја прилика те шај те сикавел лен (Лука 19:47, 48). Со поттикнинѓа ле те керел адава? Ле сине ле сочувство спрема ленде. Понекогаш, ле хем лескере ученикон на сине лен чак време те хан маро соске бут џене мангена сине те шунен ле (Марко 3:20). Хем кеда јекх мануш мангља те керел е Исусеа раќате лафи, ов сине спремно те керел адава (Јован 3:1, 2). Побаро дело таро мануша кола со ко почеток шунѓе е Исусе на уле лескере ученикија, ама сарине ола добинѓе темелно сведоштво. Авдиве, амен мангаја те да сариненге прилика те шунен о шукар хабери (Дела 10:42). Те шај те успејна ко адава, шај ка ваљани те кера несаве промене ки амари служба.

¹⁴Ов спремно те прилагодине тут. Ако џаја ки служба секогаш ко исто време, шај нане те аракха е манушен кола со ка реагиринен позитивно ко шукар хабери. Јекх пионерка која со викинела пе Матилда вакерела: „Ме хем мо ром трудинаја амен те џа ко мануша ко различно време. Рано сабајле сведочинаја ко деловно подрачје, а палоручко кеда бут мануша тане ко улице авријал, сведочинаја количкенцар. Покасно таро диве, повише манушен аракхаја лен кхере“. Наместо те икера амен ко јекх распоред аменге со одговоринела, ваљани те ова спремна те прилагодина амен те сведочина ко време кеда веројатно ка аракха повише манушен. Ако кераја аѓаар, шај те ова сигурна кај о Јехова ка овел бахтало.

15. Сар сој пишимо ко Лука 22:39-44, со случинѓа пе е Исусеске и рат англедер те мерел?

¹⁵ Касно раќате ко 14 Нисан 33 берш а.е., о Исус гело ки Гетсеманско градина. Адатхе вакерѓа е Јеховаске са со пашљола леске ко вило. (Читин Лука 22:39-44.) Ко адава пхаро време, о Исус асвенцар молинела пе сине хор таро вило (Евр. 5:7). Башо со молинѓа пе о Исус ки адаја последно рат англедер те мерел? Молинѓа пе баши сила те шај те ачхол верно е Јеховаске хем те керел лескири волја. О Јехова шунѓа пле Чхавескири мука џикоте молинела пе сине хем бичхалѓа леске јекх ангели те шај те дел ле сила.

16. Башо со сине секиримо о Исус џикоте молинела пе сине ки Гетсеманско градина?

¹⁶ О Исус ровела сине џикоте молинела пе сине ки Гетсеманско градина соске сине секиримо башо адава кај о мануша ка дикхен ки лесте сар некој со ни хари на поштујнела е Девлескоро анав. Ов исто аѓаар сине свесно баши бари одговорност која со сине ле — те посветинел пле Дадескоро анав. Ако ту да соочинеа тут пхаре ситуацијаја која со чхивела ко испит тли верност спрема о Јехова, со шај те сикљове таро е Исусескере асва? Те дикха панда трин поуке.

17. Со сикљоваја башо Јехова таро адава сар одговоринѓа ко е Исусескере молитве?

¹⁷О Јехова шунела тле молитве. О Јехова шунела сине кеда о Исус таро вило молинела пе сине леске. Соске? Адалеске со е Исусеске сине најважно те ачховел верно пле Дадеске хем те посветинел лескоро анав. Ако аменге да тано најважно те ачхова верна е Јеховаске хем те посветина лескоро анав, тегани ка одговоринел ко амаре да молитве (Пс. 145:18, 19).

18. Соске шај те вакера кај о Исус тано јекх амал кова со хаљовела амен?

¹⁸О Исус хаљовела сар осетинеа тут. Кеда сием секириме бут тано важно те овел амен амал кова со хаљовела амен, посебно ако доживинѓа о иста буќа сар аменде. О Исус тано баш асавко амал. Ов џанела сар тано кеда осетинеа тут слабо хем кеда ваљани туке помош. Ов хаљовела амаре слабостија, хем ка дел амен и помош која со ваљани аменге „ко право време“ (Евр. 4:15,  16). Исто сар о Исус со прифатинѓа помош таро јекх ангели ки Гетсеманско градина, амен да ваљани спремно те прифатина помош која со авела таро Јехова, бизи разлика дали авела таро публикацие, видеоклипија, говор или тари јекх охрабрувачко посета таро старешина или зрело амал.

19. Сар шај те ачхове силно кеда тани испитими тли вера спрема о Девел? Вакер пример.

¹⁹О Јехова ка дел тут о „мир таро Девел“. Сар ка керел амен о Јехова позорале? Кеда молинаја амен ка добина о „мир таро Девел кова сој упредер секоја мисла“ (Фил. 4:6, 7). О мир кова со дела ле о Јехова смиринела амен хем поможинела аменге појасно те дикха о буќа. Баш акава доживинѓа јекх пхен која со викинела пе Луз. Ој вакерела: „Бут пути осетинава ман осамено. Адалеске, понекогаш мислинава кај о Јехова на мангела ман. Ама кеда ка авен манге асавке мисле, одма вакерава е Јеховаске сар осетинава ман. И молитва поможинела манге те контролиринав мле чувствија“. Сар со дикхаја таро е пхењакоро искуство, и молитва шај те поможинел аменге те аракха мир.

20. Саве поуке сиклилем таро е Исусескере асва?

²⁰ Чаче, таро е Исусескере асва шај те добина бари утеха хем те сикљова бут буќа! Дикхлем кај ваљани те утешина амаре амален колендар со муло некој хем те овел амен доверба кај ако некој со мангаја ле мерела амендар, о Јехова хем о Исус ка поможинен амен. Поттикниме сием те сикава сочувство џикоте проповединаја хем сикаваја, соске о Јехова хем о Исус Христос сикавена акаја бут шужи особина. Хем утешно тано адава со џанаја кај о Јехова хем лескоро мангло Чхаво хаљовена сар осетинаја амен хем кај иси амен слабостија, хем ола мангена те поможинен аменге те истрајна. Адалеске, понадари да те применина адава со сиклилем са џикоте о Јехова на исполнинела пло бут шужо ветување кај „ка косел секоја асвин таро амаре јакхја“! (Отк. 21:4).