Дали џанљан?
Сар јекх пурано тексти потврдинела адава со вакерела и Библија?
КО ЈЕКХ музеј ко Ерусалим иси јекх бар коте со иси тексти кова со сине пишимо машкар о 700 хем о 600 берш а.а.е. О бар сине лендо тари јекх пештера коте со парунена сине е манушен паше узо Хеврон ко Израел. Ко бар пишинела: „Нека овел денди арман е Хагафеске, о чхаво е Хагавескоро, таро Јахве Саваот“. Сар акава тексти потврдинела адава со вакерела и Библија? Акава сикавела кај е Девлескоро анав Јехова, пишимо ЈХВХ ко пуране хебрејска букве, сине пенџардо хем користимо ко секојдневно живото ко библиска времија. Ко асавке пештере иси јавера да текстија со пишинѓе лен о мануша кола со гаравена пе сине ки ленде или аракхена пе сине јавере манушенцар. Ола често пишинена сине е Девлескоро анав ко ѕидија заедно е јавере анавенцар со ки песте содржинена сине е Девлескоро анав.
Башо акала текстија и професорка Рахел Набуси таро универзитети ки Џорџија вакерѓа: „Бут тано важно адава со често користинела пе о анав ЈХВХ. О текстија сикавена кобор сине важно ко Израел хем ки Јуда о анав ЈХВХ хем и личност со терѓола пало адава анав“. Акава тано ко склад е Библијаја коте со е Девлескоро анав пишимо ЈХВХ ко хебрејска букве, појавинела пе бут пути. Често о лична анава да содржинена сине е Девлескоро анав.
О лафија „Јахве Саваот“ со сине пишиме ко бар значинена: „Јехова заповеднико е војскенгоро“. Акава сикавела кај о мануша ко библиска времија често користинена сине хем е Девлескоро анав хем и титула „Јехова заповеднико е војскенгоро“. Адава тано ко склад е Библијаја која со користинела и титула „Јехова заповеднико е војскенгоро“ 283 пути ко Хебрејска списија, главно ко лила Исаија, Еремија хем Захарија.