1-2. Ко саво начин о христијања шај те овен сар јекх учи зграда? (1. Коринќања 15:58).

 КО 1978 берш ко Токио (Јапонија), сине градими јекх бут учи зграда таро 60 спратија. О мануша пучена пе сине дали акаја зграда ка шај те издржинел о земјотресија кола со често случинена пе сине ки адаја диз. Ама соске на ваљани сине те даран? Адалеске со о инженерија керѓе акаја зграда добором цврсто, а ко исто време добором флексибилно со шај сине те издржинел о земјотресија. О христијања тане сар акаја учи зграда. Ко саво начин?

² Јекх христијани ваљани те џанел кеда те овел цврсто, а кеда флексибилно. Ов ваљани те овел цврсто хем стабилно кеда керела пе лафи башо е Јеховаскере законија хем мерилија. (Читин 1. Коринќања 15:58.) Тегани ка овел спремно те шунел хем нане те попуштинел. Ама тари јавер страна, ов ваљани те овел флексибилно или разумно секогаш кеда ка шај или чак кеда тано потребно (Јак. 3:17). Јекх христијани со иси ле асавко стави нане те овел претерано строго или претерано попустливо. Ки акаја статија ка дикха сар шај те ова стабилна. Исто аѓаар ка дикха панџ начинија со користинела о Сатана те шај те слабонкерел амари одлучност хем ка дикха сар шај те на пера.

3. Кола законија денѓа о Јехова ко Апостолија 15:28, 29?

³ Е Јехова иси ле о најбаро право те дел законија хем ов секогаш дела законија со локхе шај те хаљовен пе (Иса. 33:22). На пример, о водечко тело таро прво веко вакерѓа трин буќа коленде со о христијања мора те ачховен цврста: 1) Те отфрлинен о идолопоклонство хем те обожавинен само е Јехова, 2) те овен послушна ко е Јеховаскоро закони баши светост е ратескири хем 3) цврсто те икерен пе ко уче библиска морална мерилија. (Читин Апостолија 15:28, 29.) Сар шај о христијања те ачховен цврста ко акала трин буќа?

4. Сар сикаваја кај обожавинаја само е Јехова? (Откровение 4:11).

 ⁴ Отфрлинаја о идолопоклонство хем обожавинаја само е Јехова. Ов заповединѓа е Израелцонге те обожавинен само ле (5. Мој. 5:6-10). Исто аѓаар, кеда о Исус сине искушимо таро Сатана, ов јасно вакерѓа кај мора те обожавина само е Јехова (Мат. 4:8-10). Адалеске амен на обожавинаја религиозна идолија. Исто аѓаар, на понашинаја амен е манушенцар сар ка пхене тане девела, бизи разлика дали тане религиозна водачија, политичка владетелија, позната спортистија, глумција или музичарија. Наместо адава, амен ачховаја тари е Јеховаскири страна хем обожавинаја само ле адалеске со ов створинѓа са о буќа. (Читин Откровение 4:11.)

5. Соске икераја амен ко е Јеховаскоро закони баши светост е животоскири хем е ратескири?

⁵ Сием послушна ко е Јеховаскоро закони баши светост е животоскири хем е ратескири. Соске? Адалеске со о Јехова вакерѓа кај о рат претставинела о живото кова сој „скапоцено поклон лестар“ (3. Мој. 17:14). Кеда о Јехова прво пути дозволинѓа е манушенге те хан мас таро животне, ов вакерѓа ленге те на хан о рат (1. Мој. 9:4). Ов панда јекх пути заповединѓа акава кеда денѓа е Израелцонге е Мојсеескоро закони (3. Мој. 17:10). Исто аѓаар, ов водинѓа е водечко тело таро прво веко те вакерел е христијаненге те воздржинен пе таро рат (Апо. 15:28, 29). Амен цврсто икераја амен ки акаја заповед кеда ваљани те ана одлука башо адава саве медицинска третманија ка прифатина. b

6. Со кераја те шај те икера амен ко е Јеховаскере уче морална мерилија?

⁶ Цврсто икераја амен ко е Јеховаскере уче морална мерилија (Евр. 13:4). О Павле советинела амен те „мудара“ амаре желбе „со авена таро амаро тело“, а адава значинела кај ваљани те кера са со шај те цида амендар о погрешна желбе. Адалеске амен избегинаја те дикха или те кера било со шај те анел џи ко адава те кера сексуално неморал (Кол. 3:5; Јов 31:1). Кеда сием ко искушение те кера нешто погрешно, амен одма отфрлинаја адала мисле или постапке со шај те руминен амаро амалипе е Јеховаја.

7. Ко со ваљани те ова одлучна хем соске?

⁷ О Јехова очекујнела те ова леске послушна таро вило (Рим. 6:17). Лескоро водство тано секогаш амаре шукарипаске хем лескере законенцар нашти те ценкина амен ки адаја смисла те бирина саве законија ка шуна, а саве на (Иса. 48:17, 18; 1. Кор. 6:9, 10). Амен даја амаро најшукар те шај те угодина е Јеховаске хем те овел амен о исто стави сар о псалмисти кова со вакерѓа: „Одлучинѓум те икерав тле законија цело живото, џи ко крајо“ (Пс. 119:112). Ама о Сатана трудинела пе те слабонкерел амари одлучност. Ко саво начин керела адава?

8. Сар о Сатана користинела о прогонство те шај те слабонкерел амари одлучност?

⁸ Прогонство. О Сатана користинела насилство хем емоционално притисок те шај те слабонкерел амари одлучност те ачхова верна е Јеховаске. Лескири цел тани „те хал“ амен хем аѓаар те уништинел амаро амалипе е Јеховаја (1. Пет. 5:8). На пример, адалеске со о христијања таро прво веко сине одлучна те ачховен цврста о јавера заканинена пе сине ленге хем несаве лендар сине марде хем мударде (Апо. 5:27, 28, 40; 7:54-60). О Сатана авдиве да керела о исто. Адава шај те дикха ле тари Русија хем јавера тхана коте со о противникија бут лошно  понашинена пе амаре пхраленцар хем пхењенцар. Ама хем ко цело свето амаре пхраља тане прогониме ко различна начинија.

9. Дали са о притисокија со авена таро Сатана шај одма те дикхен пе? Објаснин.

⁹ Индиректно притисок. О Сатана исто аѓаар ко јекх тактично начин керела аменге притисок (Еф. 6:11). Те дикха о пример јекхе пхралескоро со викинела пе Роберт. Ов пашљола сине ки болница адалеске со ваљани сине те керен леске бари операција. Ов вакерѓа е докторенге кај ко нисаво случај нане те прифатинел те приминел рат. О хирурго вакерѓа кај ка поштујнел лескири одлука. Ама и рат англедер те овел операција, откеда лескири фамилија гели песке, ало о анестезиолого те дикхел ле. Ов вакерѓа леске кај веројатно нане те ден ле рат, ама ка лен пеа рат ако случајно ваљанѓа ленге. Шај о доктори мислинѓа песке кај о Роберти ка предомислинел пе соске лескири фамилија нане атхе. Ама о Роберти ачхило цврсто ко пло стави хем вакерѓа кај нане те приминел рат бизи разлика со ка случинел пе.

10. Соске о манушикано размислување тано бут опасно? (1. Коринќања 3:19, 20).

¹⁰ Манушикано размислување. Ако почминаја те дикха ко буќа сар о мануша таро свето, тегани шај те бистра е Јехова хем лескере мерилија. (Читин 1. Коринќања 3:19, 20.) „И мудрост акале светоскири“ бут пути поттикнинела е манушен те овел ленге најважно те задоволинен пумаре телесна желбе. На пример, упро несаве христијања таро Пергам хем Тијатира влијајнѓе о мануша со сине околу ленде хем коленге со сине нормално те керен неморал хем те обожавинен идолија. О Исус денѓа строго совет е солдује собраниенге адалеске со прифатинѓе о погрешно стави башо сексуално неморал (Отк. 2:14, 20). Авдиве да иси амен притисок те прифатина о погрешна ставија е светоскере. И фамилија или о јавера мануша шај те убединен амен кај дикхаја бут строго ко буќа хем кај на ваљани те икера амен ко е Јеховаскере законија. На пример, ола шај те вакерен аменге кај нане добором важно те ачхова морално чиста хем кај адава со вакерела и Библија тано бут старомодно.

11. Со ваљани те избегина те шај те ачхова цврста?

¹¹ Понекогаш шај те мислина аменге кај о упатствија со дела амен о Јехова нане доволна јасна. Шај чак те ова ко искушение те џа „преку адава сој тано пишимо“ (1. Кор. 4:6). Баш асавко грево керѓе о религиозна водачија ко е Исусескоро време. Адалеа со додајнѓе пумаре правилија ко закони керѓе те овел пхаро е манушенге те икерен пе ки лесте (Мат. 23:4). О Јехова дела амен бут јасна упатствија преку пло Лафи хем пли организација. Нане потреба те додајна нешто ко адала упатствија (Изр. 3:5-7). Адалеске амен на џаја преку адава сој пишимо ки Библија или на чхиваја правилија е пхраленге башо лична буќа.

12. Сар о Сатана користинела о „ховавне хем чуче лафија“?

¹² Ховајба. О Сатана користинела „ховавне хем чуче лафија“ хем „о размислување акале светоскоро“ те шај те ховавел хем те одвојнел е манушен (Кол. 2:8). Ко прво веко, ко адала ховајба сине вклучиме о филозофие, о еврејска сикљојба со на темелинена пе сине ко списија хем о сикајбе кај о христијања мора те икерен е Мојсеескоро закони. Акала ховајба сине бут опасна адалеске со лена сине е манушенгоро внимание хем хари похари цидела лен сине таро Јехова, кастар со авела и чачутни мудрост. А авдиве, о Сатана преку о медиумија хем социјална мреже ширинела информацие баши коленге со нане доказија хем ховавне ко вестија кола  сој поддржиме таро политичка водачија. Бут асавке информацие шај сине те шуна џикоте трајнела сине и пандемија КОВИД-19. c О Сведокија со шунена сине о упатствија со сине денде преку и организација, на сине непотребно секириме сар окола со шунена сине о погрешна информацие (Мат. 24:45).

13. Соске мора те пазина несаве буќа те на лен амаро внимание?

¹³ Буќа со шај те лен амаро внимание. На смејнаја те бистра „сој тано најважно“ (Фил. 1:9, 10). Кеда нешто лела амаро внимание нашаваја бут време хем сила со шај те користина лен башо нешто сој покорисно. О секојдневна буќа сар сој о хајбе, о пијбе и рекреација хем и бути шај те лен амаро внимание ако дозволинаја ола те овен аменге ко прво тхан ко амаро живото (Лука 21:34, 35). Освен адава, секова диве сием бомбардириме таро вестија башо разна протестија хем политичка проблемија. На смејнаја те дозволина акала буќа те лен амаро внимание, соске аѓаар шај те почмина ко амаре мисле хем ко амаро вило те ла страна. О Сатана користинела са акала методе со дикхлем лен те шај те слабонкерел амари одлучност те кера адава сој исправно. Акана те дикха сар шај те спротивставина амен е Сатанаске хем те ачхова цврста.

14. Која тани јекх бути со шај те поможинел аменге те ачхова цврста тари е Јеховаскири страна?

¹⁴ Размислин соске денѓан завет е Јеховаске хем крстинѓан тут. Ту керѓан акава соске мангљан те ове тари е Јеховаскири страна. Сетин тут со поможинѓа туке те ове уверимо кај аракхљан о чачипе. Запознајнѓан е Јехова хем почминѓан те поштујне ле хем те манге ле сар тло небесно Дад. Барили тли вера хем адалеске каинѓан тут. Тло вило поттикнинѓа тут те чхинаве е погрешна постапкенцар хем те почмине те живине аѓаар сар со мангела о Девел. Локхило туке кеда халиљан кај о Јехова простинѓа туке (Пс. 32:1, 2). Почминѓан те џа ко состанокија хем те вакере е јаверенге башо бут шуже буќа со  сиклиљан. Акана сар крстимо Јеховаскоро сведоко ту пхиреа ко друмо со ингарела ко живото хем сиан одлучно те пхире ки лесте ки цели вечност (Мат. 7:13, 14).

15. Соске тано шукар те проучина е Девлескоро Лафи хем хор те размислина башо адава?

¹⁵ Проучин е Девлескоро Лафи хем хор размислин башо адава. Јекх каш со иси ле хор корења тано цврсто хем нашти локхесте те перел. Слично, ако иси амен силно вера која со темелинела пе ко е Девлескоро Лафи тегани амен да ка шај те ачхова цврста. Сар бајрола о каш ов мукхела са похор корења. Кеда проучинаја и Библија хем хор размислинаја баши лате, тегани бајрараја амари вера хем са повише сием увериме кај адава со вакерела о Девел тано најшукар (Кол. 2:6, 7). Размислин башо адава сар о Јехова водинѓа, советинѓа хем заштитинѓа пле слуген таро пурано време. На пример, ки јекх визија о Езекиел внимателно дикхела сине џикоте јекх ангели прецизно меринела сине о храми. Акаја визија охрабринѓа е Езекиеле хем дела амен практична поуке башо адава сар те икера амен ко е Јеховаскере мерилија те шај те обожавина ле ко чисто начин. d (Езек. 40:1-4; 43:10-12). Амен да ка овел амен корист ако одвојнаја аменге време те проучина хем те размислина башо хор буќа таро е Девлескоро Лафи.

16. Сар поможинѓа е Робертеске адава со сине ле одлучно вило? (Псалм 112:7).

¹⁶ Развин одлучно вило. О цари о Давид вакерѓа кај лескоро мангипе башо Јехова никогаш нане те чхинавѓовел. Ов ки јекх гили вакерѓа: „Мло вило тано одлучно, Девла“ (Пс. 57:7). Амен да шај те овел амен одлучно вило хем целосно те овел амен доверба ко Јехова. (Читин Псалм 112:7.) Размислин сар акава поможинѓа е Робертеске коле со спомнинѓем ле англедер. Кеда о доктори вакерѓа леске кај ка лел пеа рат случајно те ваљанѓа, ов одма вакерѓа кај ако керела адава ка џал песке тари болница. Покасно о Роберти вакерѓа: „Ни хари на мислинѓум ман со ка керав хем на сиум сине секиримо со ка овел манцар“.

17. Со шај те сикљова таро е Робертескоро пример? (Дикх хем и слика).

 ¹⁷ О Роберти ачхило цврсто адалеске со панда бут англедер те џал ки болница анѓа одлука те на приминел рат. Сар прво ов мангља те радујнел е Јехова. Дујто, ов внимателно проучинѓа со вакерела и Библија хем о публикацие баши светост е животоскири хем е ратескири. Трито, ов сине уверимо кај ако шунела е Јеховаскере упатствија адава ка анел леске вечна благословија. Амен да шај те овел амен одлучно вило бизи разлика саве предизвикија иси амен.

18. Сар о пример е Варакоскоро сикавела аменге кобор тано важно те овел амен доверба ко Јехова? (Дикх и слика тари насловно страна.)

¹⁸ Нека овел тут доверба ко Јехова. Размислин сар користинѓа е Варакоске адава со сине ле доверба ко водство е Јеховаскоро. Иако ко цело Израел никас на сине копје или штити, о Јехова вакерѓа е Варакоске те џал те боринел пе против о Сисара хем лескири војска кола со сине ла бут оружје (Суд. 5:8). И пророчица и Девора вакерѓа е Варакоске те хулел тари планина хем те џал те боринел пе е Сисараја хем лескере 900 воена кочиенцар. Е Израелцонге ка овел сине бут пхаро те боринен пе ко рамно терен е Ханаанценцар адалеске со сине бут побрза лендар. Иако о Варак џанља адава, сепак ов сине послушно. Џикоте о војникија хулена сине тари планина Тавор, о Јехова керѓа те дел баро бршим. О воена кочие е Сисараскере заглавинѓе ки чик хем аѓаар о Јехова поможинѓа е Варакоске те побединел (Суд. 4:1-7, 10, 13-16). Слично, аменге да о Јехова ка поможинел те победина ако иси амен доверба ки лесте хем ко упатствија со дела амен преку пли организација (5. Мој. 31:6).

19. Соске мангеа те ачхове цврсто?

¹⁹ Са џикоте живинаја ко акава свето ка ваљани те борина амен те шај те ачхова цврста (1. Тим. 6:11, 12; 2. Пет. 3:17). Ваљани те ова одлучна ма те мукха ништо те слабонкерел амари вера — ни о прогонство, ни о притисокија, ни о манушикано размислување, ни о ховајба или било која бути со шај те лел амаро внимание (Еф. 4:14). Наместо адава, те ачхова цврста хем стабилна џикоте служинаја е Јеховаске хем секогаш те ова послушна ко лескере заповедија. Ама исто аѓаар ваљани те ова разумна. Ки следно статија ка дикха сар о Јехова хем о Исус мукхле аменге совршено пример баши разумност.