1. Кола чачипа дознајнѓан кеда почминѓан те проучине и Библија?

 ДАЛИ сетинеа тут кеда почминѓан те проучине и Библија? Веројатно сиан сине изненадимо кеда дознајнѓан кај е Девле иси ле анав. Шај локхило туке кеда дознајнѓан кај о Девел на мучинела е манушен ко пекол. Хем сигурно сиан сине бут воодушевимо кеда дознајнѓан кај шај палем те дикхе те манглен со муле хем те живине заедно ленцар ко рај ки пхув.

2. Освен со сиклиљан о библиска чачипа, сар продолжинѓан те напредујне? (Ефешања 5:1, 2).

² Кобор повише проучинеа сине е Девлескоро Лафи, добором повише бајрола сине тло мангипе спрема о Јехова. Адава мангипе поттикнинѓа тут те применине адава со сиклиљан. Почминѓан те ане пошукар одлуке со темелинена пе ко библиска начелија. Сиклиљан те менине тло начин сар размислинеа хем тло понашибе адалеске со мангљан те угодине е Девлеске. Исто сар јекх чхаво со мангела те овел сар пле родителија, аѓаар ту да мангеа те ова сар тло небесно Дад. (Читин Ефешања 5:1, 2.)

3. Саве пучиба шај те пуча амен?

³ Шај те пуча амен: „Дали мло мангипе спрема о Јехова барило или тано исто сар ко почеток кеда крстинѓум ман? Дали откеда крстинѓум ман, повише уљум сар о Јехова, посебно ко сикајбе мангипе е пхраленге хем е пхењенге?“ Чак ако нане тут о мангипе со сине тут ко почеток, ма обесхрабрин тут. Нешто слично случинѓа пе е христијаненге таро прво веко. О Исус на откажинѓа пе лендар хем нане те откажинел пе ни амендар (Отк. 2:4, 7). Ов џанела кај шај те ирана амаро прво мангипе со сине амен кеда почминѓем те дознајна башо чачипе.

4. Со ка дикха ки акаја статија?

 ⁴ Ки акаја статија ка дикха сар шај те бајрара амаро мангипе спрема о Јехова хем о јавера. Исто аѓаар ка дикха несаве благословија со ка овен амен хем е јаверен ако бајрараја амаро мангипе.

5-6. а) Саве предизвикија сине е Павле џикоте керела сине пли служба? б) Со охрабринѓа ле те продолжинел те служинел е Јеховаске?

⁵ О апостол Павле уживинела сине ки служба башо Јехова, сепак на сине леске локхо. О Павле бут пути мора сине те патујнел ко дур тхана, а о патујбе ко адава време на сине локхо. Џикоте патујнела сине, о Павле понекогаш сине „ки опасност таро реке“ хем „ки опасност таро чора“. Исто аѓаар понекогаш о противникија марѓе ле (2. Кор. 11:23-27). А о пхраља на ценинеа сине секогаш о жртве со керела лен сине те шај те поможинел ленге (2. Кор. 10:10; Фил. 4:15).

⁶ Со поможинѓа е Павлеске те продолжинел те служинел е Јеховаске? Ов бут сиклило башо Јехова таро списија хем таро пле лична искуствија. Адава уверинѓа ле кај о Јехова мангела ле (Рим. 8:38, 39; Еф. 2:4, 5). Хем ов да замангља бут е Јехова. О Павле сикавѓа пло мангипе спрема о Јехова „аѓаар со служинѓа адаленге сој света“ хем продолжинѓа те служинел ленге (Евр. 6:10).

7. Кова тано јекх начин колеа со шај те бајрара амаро мангипе башо Јехова?

⁷ Шај панда повише те заманга е Девле аѓаар со редовно ка проучина лескоро Лафи. Џикоте читинеа несаво дело тари Библија, трудин тут те дикхе со откринела адава башо Јехова. Пуч тут: „Сар акава извештај сикавела кај мангела ман о Јехова? Кола буќа акатар поттикнинена ман панда повише те мангав е Јехова?“

8. Сар шај и молитва те поможинел аменге панда повише те заманга е Девле?

⁸ Јекх јавер начин сар шај те бајрара амаро мангипе спрема о Јехова тано аѓаар со редовно ка пхрава леске амаро вило ки молитва (Пс. 25:4, 5). А тари јавер страна, о Јехова ка одговоринел ко амаре молитве (1. Јов. 3:21, 22). Јекх пхен тари Азија со викинела пе Кајла b вакерела: „Ко почеток мло мангипе спрема о Јехова темелинела пе сине само ко адава со џанава баши лесте. Ама откеда дикхљум сар одговоринела ко мле молитве мло мангипе панда повише барило. Адава поттикнинѓа ман те керав адава со радујнкерела ле“.

9. Таро со дикхела пе кај о Тимотеј напредујнѓа ко сикајбе мангипе?

⁹ Некобор берша откеда уло христијани, о Павле запознајнѓа е Тимотее кова со бут мангела сине е Јехова хем е јаверен. Адалеске о Павле вакерѓа е Филипјаненге: „Нане ман никој сар [о Тимотеј], кова со чаче ка грижинел пе туменге“ (Фил. 2:20). О Павле акате на керѓа лафи башо е Тимотеескере способностија сар организатори или говорнико, него дикхља кај о Тимотеј бут мангела е пхрален хем е пхењен. Адалеске, нане чудно со о собранија колен со ваљани сине те посетинел о Тимотеј едвај аџикерена ле сине (1. Кор. 4:17).

10. Сар и Ана хем лакоро ром сикавѓе кај мангена пумаре пхрален хем пхењен?

¹⁰ Амен да авдиве родаја начинија сар те поможина амаре пхраленге хем пхењенге (Евр. 13:16). Те дикха о пример е Анакоро, која со сине спомними ки претходно статија. Откеда сине јекх бари бура ој хем лакоро ром геле ки јекх фамилија сој сведокија те  дикхен сар тане. Кеда ресле атхе дикхле кај тари бура ленгоро крови сине оштетимо. Адалеске адале фамилија на сине ла чиста шеја урајбаске. И Ана вакерела: „Лелем ленгере шеја, тховѓем лен хем иранѓем лен ленге пеглиме. Акаја на сине несави бари бути со керѓем ама адава керѓа те ова паше амала џи авдиве“. Адалеске со мангена сине е пхрален хем е пхењен, и Ана хем лакоро ром сине поттикниме те поможинен (1. Јов. 3:17, 18).

11. а) Сар шај о јавера те осетинен пе кеда сикаваја ленге мангипе? б) Спрема Изреки 19:17, сар ка иранел аменге о Јехова башо мангипе со сикаваја е јаверенге?

¹¹ Кеда сием љубезна хем сикаваја мангипе е јаверенге ола шај те дикхен кај трудинаја амен те постапина хем те размислина сар о Јехова. Хем шај ни на сием свесна кобор ценинена адава. И Кајла, сој спомними поангле, никогаш нане те бистрел околен со поможинѓе лаке кеда сине тикни. Ој вакерела: „Бут сиум благодарно са е пхењенге со леле ман пеа ки служба. Ола лена ман сине кхералдан, викинена ман сине те ха нешто заедно хем ингарена ман сине кхере. Тек акана хаљовава кобор трудо денѓе хем адава керѓе ле мангипаја“. Џанѓола пе, шај ка нашти сарине те авен ки аменде хем те благодаринен пе башо адава со кераја ленге. На пример, башо окола со поможинѓе лаке и Кајла вакерела: „Бут мангава те иранав ленге башо ленгоро шукарипе, ама на џанава кај живинена акана. Сепак о Јехова џанела коте тане хем молинава ман леске ов те керел ленге шукарипе манге ко тхан“. Чаче тано аѓаар, о Јехова приметинела чак о најтикне буќа со кераја е јаверенге. Ов дикхела ко адава сар скапоцено жртва хем сар дуго со ка иранел ле аменге. (Читин Изреки 19:17.)

12. Сар шај о пхраља те сикавен мангипе е собраниеске? (Дикх хем и слика.)

 ¹² Ако сиан пхрал, сар шај те сикаве мангипе е јаверенге хем те роде начинија сар те поможине ленге? Јекх терно пхрал, со викинела пе Џордан, пучља јекхе старешина со ваљани те керел те шај панда повише те поможинел ко собрание. О старешина пофалинѓа ле башо буќа со више керѓа џи акана хем пало адава денѓа ле предлогија сар шај панда повише те поможинел ко собрание. На пример, ов вакерѓа е Џорданеске кај би овела шукар те авел порано ки дворана те шај те поздравинел пе е јаверенцар, те коментиринел ко состанокија, редовно те џал ки служба пле групаја хем те родел начинија сар шај практично те поможинел е јаверенге. Кеда о Џордан керѓа акава, ов на само со сиклило сар те керен пе несаве буќа него исто аѓаар сиклило панда повише те мангел пле пхрален хем пхењен. О Џордан халило кај кеда јекх пхрал овела слуга-помошнико ов на почминела те поможинел е јаверенге него само продолжинела те керел адава (1. Тим. 3:8-10, 13).

13. Сар о мангипе поттикнинѓа јекхе пхрале со викинела пе Кристијан палем те служинел сар старешина?

¹³ Со ако некогаш служинѓан сар слуга-помошнико или старешина? О Јехова на бистрела и бути со керѓан ла хем о мангипе со поттикнинѓа тут те кере адава (1. Кор. 15:58). Ов исто аѓаар дикхела кај понадари да сикавеа мангипе. Јекх пхрал со викинела пе Кристијан, разочаринѓа пе кеда на сине више старешина. Ама ов вакерела: „Одлучинѓум те дав мандар са те шај те служинав е Јеховаске таро мангипе, бизи разлика дали сиум старешина или на. Пало несаво време ов палем уло старешина. О Кристијан признајнела: „Сине ман хари дар палем те служинав  сар старешина, ама одлучинѓум кај ако о Јехова дозволинела манге палем те служинав сар старешина, тегани ка керав адава адалеске со мангава ле хем е пхрален“.

14. Со сикљовеа таро адава со вакерѓа и пхен и Елена?

¹⁴ Е Јеховаскере слуге исто аѓаар сикавена кај мангена пумаре пашутнен (Мат. 22:37-39). На пример, јекх пхен тари Грузија со викинела пе Елена вакерела: „Ко почеток проповединава сине само адалеске со мангава е Јехова. Ама со повише бајрола сине мло мангипе спрема мло небесно Дад, добором повише бајрола сине мло мангипе спрема о мануша да. Трудинава ман сине те замислинав манге саве проблемија доживинена о мануша таро мло подрачје хем саве теме интересинена лен. Со повише размислинава сине ко асавко начин, добором повише мангава сине те поможинав ленге“ (Рим. 10:13-15).

15-16. Сар сој сикавдо ко слике, саве благословија ка овен амен ако сикаваја мангипе е јаверенге?

¹⁵ Кеда сикаваја мангипе амаре пхраленге тегани нане само лен корист таро адава. Кеда почминѓа и пандемија КОВИД–19 јекх пхрал со викинела пе Паоло хем лескири ромни поможинѓе буте попхуре пхењенге те сикљовен сар те користинен пумаре електронска уредија те шај те проповединен. Јекх пхен колаке со ко почеток сине пхаро те користинел акала уредија, ко крајо  сиклили сар те керел адава. Чак успејнѓа те канинел пле фамилија ки Спомен-свеченост. 60 лендар сине присутна преку видеоконференција! Е пхења хем лакере фамилија сине лен корист таро адава со о Паоло хем лескири ромни трудинѓе пе те сикавен ла те користинел електронска уредија. Покасно и пхен пишинѓа е Паолеске: „Ов састо со сикавеа амен е попхурен. Никогаш нане те бистрав кобор бут грижинела пе аменге о Јехова хем кобор бут трудинѓан тут те шај те поможине аменге“.

¹⁶ Таро искуствија сар акава, о Паоло сиклило јекх бут важно поука — кај о мангипе тано бут поважно таро адава кобор џанаја или тари несави способност. Ов вакерела: „Јекх време служинава сине сар покраинско надгледнико ама тек акана халиљум кај иако мле говорија о пхраља шај бистерѓе лен, ама ола понадари да сетинена пе ко адава со поможинѓум ленге“.

17. Кас панда ка овел ле корист кеда сикаваја мангипе?

¹⁷ Кеда сикаваја мангипе е јаверенге тегани шај бизо те очекујна амен да те овел амен корист таро адава. О Џонатан, со живинела ко Нов Зеланд, потврдинела акава. Јекх сабота палоручко ов дикхља јекхе пионере кова со коркори проповединела сине иако сине бут тато. О Џонатани одлучинѓа секоја сабота палоручко, те џал леа ки служба. Ко адава моменти ов на халило кобор ка користинел леске да адава со поможинѓа е пхралеске. О Џонатан вакерела: „Ко адава периоди на уживинава сине ки служба ама џикоте шунава сине сар проповединела акава пхрал хем кобор успешно сине ки пли служба адава бајрарѓа желба ки манде те мангав те џав ки служба. Исто аѓаар, улем бут паше амала хем ов поможинѓа манге духовно те напредујнав, те уживинав ки служба хем те овав попаше е Јеховаја“.

18. Со мангела о Јехова те кера?

¹⁸ О Јехова мангела сарине амен те бајрара амаро мангипе спрема лесте хем о јавера. Сар со дикхлем шај те бајрара амаро мангипе спрема о Јехова аѓаар со ка читина лескоро Лафи, хор ка размислина башо адава хем редовно ка кера леа лафи ки молитва. А амаро мангипе спрема амаре пхраља хем пхења шај те бајрара аѓаар со практично ка поможина ленге. Сар со бајрола амаро мангипе, ка ова са попаше е Јеховаја хем амаре духовно фамилијаја. Хем амен засекогаш ка уживина ко акава амалипе!