1. Со керѓа о Јехова секоле јекхеске амендар?

О ЈЕХОВА викинѓа секоле јекхе амендар ки песте (Јован 6:44). Размислин со значинела акава: Џикоте о Јехова испитинела сине милијарде манушен ко свето, ов дикхља нешто скапоцено ки туте. Дикхља искрено срце со шај те мангел ле (1. Лет. 28:9). О Јехова џанела тут, хаљовела тут хем мангела тут. Акава бут охрабринела амен!

2. Сар о Исус поможинела аменге те хаљова кобор бут о Јехова грижинела пе секоле јекхеске амендар?

² О Јехова бут грижинела пе туке хем исто аѓаар грижинела пе са тле духовна пхраленге хем пхењенге. Те шај те поможинел аменге те хаљова акава, о Исус спорединѓа е Јехова јекхе пастиреа. Ако таро шел бакхре, јекх бакхро нашавѓола, со ка керел о пастири? Ов ка „мукхел е ењавардешуења бакхрен ки планина хем ка џал те родел околе со нашавдило“. Кеда о пастири ка аракхел е бакхре ов нане те хољанел леске со нашавдило, наместо адава ка овел бахтало. Со сикљоваја таро акава? Секова јекх бакхро тано важно е Јеховаске. О Исус вакерѓа: „Мо Дад кова сој ко небо на мангела те мерел ни јекх таро акала тикне“ (Мат. 18:12-14).

3. Со ка дикха ки акаја статија?

³ Амен сигурно никогаш на би мангаја те обесхрабрина било кас таро амаре пхраља или пхења. Сар шај те на спотакнина е јаверен? Хем со шај те кера ако некој дукхавела амен? Ки акаја статија ка одговорина ко акала пучиба. Ама најангле, те дикха кој тане „акала тикне“ коленге со керела пе лафи ко Матеј 18 поглавје.

4. Кој тане „акала тикне“?

⁴ „Акала тикне“ тане е Исусескере ученикија тари секоја возраст. Бизи разлика кобор берш иси лен, сарине ола тане „сар тикне чхаве“ адалеске со мангена те сикљон таро Исус (Мат. 18:3). Иако авена таро различна тхана хем културе хем различно дикхена ко буќа, саринен иси лен вера ко Христос хем ов бут мангела лен (Мат. 18:6; Јован 1:12).

5. Сар осетинела пе о Јехова кеда некој ка спотакнинел или дукхавел некас таро лескоро народо?

⁵ Са „акала тикне“ тане скапоцена е Јеховаске. Те шај те хаљова лескере чувствија, те размислина башо адава саве чувствија иси амен спрема о чхаве. Ола тане аменге бут важна. Мангаја те заштитина лен соске нане силна, искусна хем мудра сар о возрасна. Уствари, кеда дикхаја сар некој поврединела е јаверен, адава на свиџинела пе аменге. Ама посебно сием хољаме кеда дикхаја сар некој поврединела тикне чхавен. Исто аѓаар, о Јехова мангела те заштитинел амен хем чак хољанела кеда некој мангела те спотакнинел или те дукхавел некас таро лескоро народо (Иса. 63:9; Мар. 9:42).

6. Спрема 1. Коринќаните 1:26-29, сар дикхела о свето ко е Исусескере ученикија?

⁶ Ко саво јавер начин е Исусескере ученикија тане сар „тикне“? Е светоске авдиве тане важна о барвале, о позната мануша хем окола со иси лен баро авторитети. Ама обично машкар е Исусескере ученикија нане асавке мануша. Адалеске о свето мислинела кај нане важна хем дикхела лен сар „тикне“. (Читин 1. Коринќаните 1:26-29.) Ама о Јехова на дикхела ки ленде аѓаар.

7. Сар мангела о Јехова те дикха ко амаре пхраља хем пхења?

⁷ О Јехова мангела са пле слуген бизи разлика дали служинена леске бершенцар или тане неве ко чачипе. Сарине ола тане важна е Јеховаске, адалеске ваљани те овен аменге да важна. Амен ваљани „те манга са е пхрален“, на само несавен лендар (1. Пет. 2:17). Ваљани те да са амендар те шај те заштитина лен хем те грижина амен ленге. Ако халилем кај дукхавѓем или вреџинѓем некас, на ваљани те понашина амен сар ка пхене ништо на случинѓа пе, хем те мислина аменге кај тане бут осетлива хем кај мора те бистрен адава со уло. Соске шај некој те вреџинел пе? Несаве пхраља хем пхења осетинена пе потеле е јаверендар соске бариле ко појавер околностија. А јавера сој тане неве ко чачипе панда на халиле кај мора те простинен е јаверенге кеда ка грешинен ленге. Бизи разлика која тани и причина, ваљани те трудина амен те икера о мир. Исто аѓаар, ако некој сигате вреџинела пе, ваљани те хаљовел кај мора те трудинел пе те на овел добором осетливо. Ако керела аѓаар ка овел бахтало хем ка овел ко мир е јаверенцар.

8. Саво стави влијајнѓа упро е Исусескере ученикија?

⁸ Соске о Исус керѓа лафи башо „акала тикне“? Лескере ученикија пучле ле: „Кој чаче тано најбаро ко Царство сој ко небо?“ (Мат. 18:1). Буте Евреенге ко адава време о авторитети хем о анав сине бут важно. Јекх истражувачи вакерела: „Е манушенге таро адава време најважно бути ко живото сине те добинен чест е јаверендар, те овен позната хем о јавера те дикхен шукар ки ленде“.

9. Со ваљани сине те керен е Исусескере ученикија?

⁹ О Исус џанља кај бут Евреија мангена сине те овен поважна хем пошукар таро јавера. Адалеске, лескере ученикија ваљани сине бут те трудинен пе те чхинавен те размислинен аѓаар. О Исус вакерѓа ленге: „Окова сој најбаро машкар туменде нека  овел сар најтикно, а окова со водинела нека овел сар окова со служинела“ (Лука 22:26). Амен понашинаја амен сар најтикне кеда дикхаја е јаверен сар побаре амендар (Фил. 2:3). Со повише трудинаја амен те размислина аѓаар добором похари ка спотакнина е јаверен.

10. Кова совет таро Павле ваљани те применина?

¹⁰ Са амаре пхраља хем пхења тане пошукар ко нешто амендар. Адава локхе шај те дикха ле кеда концентриринаја амен ко ленгере шукар особине. Ваљани те применина о совет кова со о апостол Павле денѓа ле е пхраленге таро Коринт: „Со керела тут пошукар таро јавер, хем сој адава со иси тут а на приминѓан ле? А ако приминѓан ле соске фалинеа тут сар те пхене на приминѓан ле?“ (1. Кор. 4:7). Адалеске никогаш на би мангаја о јавера те фалинен амен или те дикхен ки аменде сар побаре. На пример, јекх пхрал кова со икерела бут шукар говорија, или јекх пхен кола со иси ла бут библиска курсија, ваљани секогаш те дел и фалба е Јеховаске башо адава со шај те керел.

11. Со мангља о Исус те сикавел амен е примереа башо цари хем лескоро робо?

¹¹ Кратко откеда предупрединѓа пле следбеникон ма те спотакнинен е јаверен, о Исус вакерѓа ленге јекх пример башо јекх цари хем лескоро робо. О цари простинѓа баро дуго е робоске кова со ов никогаш нашти сине те иранел ле, покасно адава исто робо на мангља те простинел бут потикно дуго јавере робоске. Ко крајо о цари фрдинѓа ко затвор акале робо со на сине милостиво. Со сикљоваја таро акава? О Исус вакерѓа: „Исто аѓаар ка постапинел туменцар мло Дад сој ко небо ако секова јекх тумендар на простинела пле пхралеске таро вило“ (Мат. 18:21-35).

12. Сави штета кераја е јаверенге ако на мангаја те простина?

¹² Адава со керѓа о робо на анѓа штета само леске, него е јаверенге да. Прво, бизи нисави жал „фрдинѓа е јавере робо ко затвор џикоте на иранѓа леске о дуго“. Дујто, вознемиринѓа е јавере робон кола со дикхле адава. О Исус вакерѓа: „Кеда о јавера робија дикхле со случинѓа пе, бут разочаринѓе пе“. Слично, амаре постапке влијајнена упро јавера. Со шај те случинел пе ако некој на понашинела пе аменцар шукар хем амен на мангаја те простина леске? Прво, ка дукхава ле адалеа со нане те манга те простина леске хем ка сикава леске кај на мангаја ле. Дујто, ка чхива е јаверен таро собрание ки незгодно ситуација кеда ка приметинен кај на сием ко мир адале пхралеа или пхењаја.

13. Со сикљовеа таро искуство јекхе пионеркакоро?

¹³ Кеда простинаја амаре пхраленге хем пхењенге, на само со амен осетинаја амен пошукар него о јавера да. Јекх пионерка која со викинела пе Кристал * осетинѓа пе баш аѓаар кеда јекх пхен таро собрание поврединѓа ла. Ој пхенела: „Вакерела сине манге добором пхаре лафија, сар ка пхене кхувела ман сине чхурикаја. На мангава сине ни те џав лаја ки служба. Почминѓум те нашавав мли ревност хем мло бахталипе ки служба“. И Кристал мислинела сине кај иси ла право те овел хољами. Ама ој на ачхили хољами е пхењаке хем на концентриринѓа пе ки песте хем ко пле чувствија. Ој понизно применинѓа о библиско совет со аракхљола ки статија „Простин таро вило“ ки Стражарско кула таро 15 октомври 1999 берш. * Ој простинѓа пле пхењаке. И Кристал вакерела: „Акана хаљовава кај сарине амен бут трудинаја амен те кера промене хем кај о Јехова спремно  простинела аменге секова диве. Осетинава ман сар те пхене баро пхарипе пело мандар таро пиќе. Акана палем сиум бахтали“.

14. Спрема Матеј 18:21, 22 солеа мора сине те боринел пе о Петар хем со сикљовеа таро е Исусескоро одговор?

¹⁴ Џанаја кај ваљани те простина, соске адава тано исправно, ама шај те овел аменге пхаро те кера адава. Понекогаш о апостол Петар да шај осетинѓа пе аѓаар. (Читин Матеј 18:21, 22.) Со шај те поможинел амен? Прво, размислин башо адава кобор бут о Јехова простинела туке (Мат. 18:32, 33). Амен на заслужинаја те простинел аменге, ама ов спремно керела адава (Пс. 103:8-10). Исто аѓаар, сием „дужна те манга амен јекх јекхеа“. Адалеске, нане амен избор дали ка простина или на, амен сием дужна те простина амаре пхраленге хем пхењенге (1. Јов. 4:11). Дујто, размислин со случинела пе кеда простинаја: Шај те поможина околеске со грешинѓа аменге, ка аракха о јекхипе ко собрание, ка заштитина амаро амалипе е Јеховаја хем ка цида о пхарипе таро амаре пиќе (2. Кор. 2:7; Кол. 3:14). Ко крајо, молин тут е Јеховаске, соске ов родела амендар те простина. Ма мукх о Сатана те руминел тло шукар амалипе е пхраленцар хем е пхењенцар (Еф. 4:26, 27). Ваљани аменге е Јеховаскири помош те шај те икера о мир ко собрание.

15. Спрема Колошаните 3:13 со мора те кера кеда несаво пхрал или пхен ка дукхавел амен?

¹⁵ Со ваљани те кере ако јекх пхрал или пхен на понашинѓа пе туја шукар? Де тутар са те шај те икере о мир. Вакер е Јеховаске ки молитва сар осетинеа тут. Молин ле те поможинел околеске со поврединѓа тут хем те поможинел туке те дикхе о шукар особине со иси ле — особине кола со о Јехова мангела ки лесте (Лука 6:28). Ако нашти те бистре со керѓа туке то пхрал, размислин сар шај ко  најшукар начин те кере леа лафи. Секогаш тано пошукар те размислина кај о пхрал на мангља намерно те поврединел амен (Мат. 5:23, 24; 1. Кор. 13:7). Кеда кереа леа лафи ма мислин кај иси ле лошна намере. Со ако на мангела те смиринел пе туја? Понадари да ов стрпливо леа. Ма откажин тут таро тло пхрал. (Читин Колошаните 3:13.) А сој најважно, ма ачхов леа хољамо соске адава шај те руминел тло амалипе е Јеховаја. Никогаш ма мукх нешто те спотакнинел тут. Кеда кераја аѓаар, тегани сикаваја е Јеховаске кај мангаја ле највише таро са (Пс. 119:165).

16. Сави одговорност иси секоле јекхе амендар?

¹⁶ Бут сием благодарна со шај те служина е Јеховаске амаре пхраленцар хем пхењенцар сар „јекх стадо“ тело „јекх пастири“ (Јован 10:16). Ко лил Организирани да ја вршиме Јеховината волја ки 165 страна пишинела: „Адалеске со уживинаја ко јекхипе, сарине амен сием одговорна те аракха адава јекхипе“. Адалеске ваљани те „сикљова те дикха ко амаре пхраља хем пхења сар о Јехова со дикхела“. Е Јеховаске сарине амен сием скапоцена „тикне“. Дали ту да дикхеа аѓаар те пхрален хем те пхењен? О Јехова дикхела хем ценинела са со кереа те шај те поможине ленге хем те грижине тут ленге (Мат. 10:42).

17. Со сием одлучна те кера?

¹⁷ Амен мангаја амаре пхрален хем пхењен. Адалеске одлучна сием ма те чхива бар сопкибаске или несави пречка англо пхрал (Рим. 14:13). Амен дикхаја амаре пхрален хем пхењен сар побаре амендар хем мангаја те простина ленге таро вило. Ма те мукха те ова спотакниме таро јавера. Наместо адава, те бирина те кера о буќа со анена мир хем те изградина јекх јекхе (Рим. 14:19).