Е ЕВРЕЕНГЕ ки Ветими пхув јекх нево берш почминѓа кеда ваљани сине те ранден хем те сејнен, време кова со авдиве одговоринела таро екваш септември џи ко екваш октомври.

Ко лунарно календари секова масек иси ле 29 или 30 диве, хем адалеске адава берш тано пократко таро соларно берш. Ваљани сине те аракхел пе начин сар ма те разликујнел пе бут о време машкар акала дуј календарија. Адава керѓа пе аѓаар со сине додајме некобор диве, или додајнѓа пе панда јекх масек, сар на пример англедер те почминел о нево берш. Ко асавко начин е бершескоро календари одговоринела сине е времеа кеда ваљани сине те садинен пе или те кхеден пе о плодија.

Ама ко е Мојсеескоро време о Девел вакерѓа е Израелцонге кај о прво масек таро берш ка овел ленге авив или нисан, кова со авдиве би овела околу март или април (2. Мој. 12:2; 13:4). Ко масек нисан, о Израелција ваљани сине те славинен јекх празнико кова со сине поврзимо е кхедибаја о јачмен (2. Мој. 23:15, 16).

О историчари Емил Шишер вакерѓа: „О начин сар одлучинела пе сине дали ка додајнел пе панда јекх масек или на, сине бут локхо. И Пасха ваљани сине те славинел пе кеда и месечина тани цело, ко масек нисан (14 нисан) хем акава празнико ваљани сине те икерел пе пали пролетно рамноденица [кеда о диве хем и рат трајнена исто време]... Адалеске, ако ко крајо таро берш приметинена сине кај и Пасха ка перел англедер и пролетно рамноденица, о Евреија додајнена сине панда јекх масек англедер о нисан“. (The History of the Jewish People in the Age of Jesus Christ, (175 B.C.–A.D.))

Е Јеховаскере сведокија користинена акаја метода кеда одрединена о датум кеда ваљани те икерел пе и Спомен-свеченост, која сој ко пролет хем одговоринела ко 14 нисан таро еврејско календари. О собранија таро цело свето англедер тане известиме башо датум кеда ка икерел пе и Спомен-свеченост. *

Ама, котар џанена сине о Евреија кеда завршинела јекх масек а кеда почминела о нево? Авдиве адава тано бут едноставно. Шај ка дикхе ко тло календари кхере, или ки апликација ко тло електронско уред. Ама ко библиско време адава на сине добором локхо.

Ко е Ноескоро време о масекија трајнена сине 30 диве (1. Мој. 7:11, 24; 8:3, 4). Покасно ко еврејско календари на трајнена сине са о масекија 30 диве. Е Евреенге, о масек почминела сине кеда ка шај те дикхел пе и терни месечина. Адава сине 29 или 30 диве откеда дикхле и претходно терни месечина.

Ки јекх прилика кеда о Давид хем о Јонатан керена сине лафи башо почеток јекхе неве масекоскоро, ола башо адава вакерѓе: „Тајса тани и терни месечина“ (1. Сам. 20:5, 18). Акава сикавела кај веројатно џи ко 11-то веко а.а.е., више џанена сине англедер кеда ка почминен сине о масекија. Ама котар џанена сине о Израелција кеда почминела јекх нево масек? И Мишна, јекх збирка таро Еврејско усно закони хем традицие, дела амен несаве информацие. Ој откринела аменге кај откеда о Евреија иранѓе пе таро ропство таро Вавилон, о Синедрион (о Еврејско врховно судо) сине ле бари улога ко адава. Ола ко тек таро ефта масекија џикоте икерена пе сине о празникија, кхедена пе сине рано сабајле секова масек ко 30-то диве. Акава судо сине одговорно те одлучинел кеда ка почминел о јавер масек. Сар одлучинела сине?

О мануша кола со сине чхивде те бешен ко уче тхана ко Ерусалим дикхена сине раќате о небо те шај те дикхен кеда ка појавинел пе и терни месечина. Хем кеда ка дикхен кај појавинѓа пе, ола одма вакерена сине е судоске. Кеда акава судо дикхела кај иси доволно доказија кај иклили и терни месечина, објавинела сине кај почминѓа о нево масек. Ама со ако сине облакија хем магла,  хем о мануша со сине ко уче тхана нашти сине те дикхен и терни месечина? Тегани адава масек ка рачунинел пе кај сине ле 30 диве хем о нево масек шај сине те почминел о тајсутно диве.

И Мишна објаснинела кај о Синедрион тхарела сине јаг ки Маслинско Гора со сине узо Ерусалим те шај те објавинел кај почминела о нево масек. Ко јавера да уче тхана ко цело Израел тхарела пе сине јаг те шај те вакерел пе исто бути. Покасно бичхалена сине манушен те шај те пренесинен адаја порака. Аѓаар о Евреија таро Ерусалим хем таро јавера тхана дознајнена сине кеда почминела о нево масек. Акава поможинела лен сине сарине те икерен о празникија ко исто време.

И табела шај те поможинел туке пошукар те хаљове сар о масекија, о празникија хем о различна периодија таро берш ко еврејско календари тане поврзиме.